Šta je emocionalni incest?

Cesto cete cuti da mame kazu da su sa svojom decom najbolji prijatelji, narocito kada su cerke u pitanju. Ja mislim da im treba biti roditelj a prijatelje ce naci sami. Ima u ovom clanku istine iako malo surovo zvuci.

Hvala na tekstu. Upravo krpim 3 generacijski porodični lom. Definitivno ima smisla, prepoznala sam u njemu i sebe i majku i majku moje majke. Nadam se da će neki roditelji isto ovo pročitati, i na vreme sprečiti porodične lomove koji iz ovoga mogu proizaći.

Citajuci ove redove, izbile su mi suze. Odnos mojih roditelja prema meni bio je pun patologija koje sam ja godinama pokusavala da sazvacem. Sacuvala sam sebe od otrovne mrznje, pokupila mrve samopostovanja i kroz skolovanje i uz pomoc divnog muza prekrojila drugaciju sebe. Sada kao roditelj zelim da od ove generacije, koju muz i ja stvaramo, prekinem taj dugi lanac patologije. Nasledje nije samo nekretnina, gen, izgled, vec jedan obrazac ponasanja, koji kao korov uporno opstaje kroz generacije. Covek mora vredno uciti, bez sujete i kompleksa, sireci granice samospoznaje svoje duse.. Spoznavanjem svojih mana smo korak blizi da sebe i okolinu ucinimo boljim. Odnos mojih roditelja jedan prema drugom, kao i njihov odnos prema meni, sada mi sluzi kao opomena i primer kako sve ne treba, vecni uzvicnik u mojoj glavi. Ljudi su optereceni besparicom, ali njihova deca nisu birala da se rode. I uvek cu sebi pricati: dete moze i bez tanjira tople supe, ali ne moze bez tople reci roditelja. Ako je majka skuvala rucak i pocistila kucu, tu ne prestaje njena uloga u porodici. Roditeljstvo je neprestani rad na sebi, zarad deteta, a nagrada je njegova sreca. Zato se,VALJDA, i prave deca- da nesebicno uzivamo u njihovoj sreci ne trazeci protivusluge, niti bilo kakvu zahvalnost.

Volim svoju majku ali nikako ne mogu da je zadovoljim cijeli zivot je tako.I rekla mi je da ocekuje da joj sve vratim sto je ona ulozila u mene,novac naravno najvise i to je ponovila vise puta,onako ozbiljna,stroga,sebicna,...svaki "pogresan trepataj" drugih ljudi a narocito moj za nju je to atak na nju.Ja ne zanm vise kakva je nasa veza al sigurno nije dobra,topla.Sve sto mene cini sretnom njoj to ne odgovara.Dok sam bila mala tukla me je zbog krivice druge djece,a moj brat je za nju bio sve,mnogo je nepravedna.Ljudi trebaju mnogo vise da se informisu o ovakvim stvarima i da odvoje svoje probleme od svoje djece koliko god je to moguce.

e ovo je vec nesto! sad mi je drago sto sam citao onolike gluposti po ovom delu sajta. ovo je toliko tacno da moze u udzbenike slobodno. svi uce koliko je Mozart napisao sonata iako ga slusaju 5 minuta u zivotu ako i toliko a niko ne uci kako pravilno razvijati licnost svoga deteta sto je jedan od najvaznijih poslova u zivotu. da, da to je posao koji nema kraj citav jedan proces. kod nas je narocito izrazena preterana emocionalna bliskost roditelja sa decom pa se posle iz toga dese i porodicne tragedije kada takvo dete ne moze da zasnuje svoju porodicu. molim vise ovakvih textova manje price sta ko radi tokom sexa :P

Potrpati sve (buduce i sadasnje) roditelje u zatvor pa ih pustiti tek onda kada pokazu da su sposobni za perfektno roditeljstvo. Apsolutno se slazem da majka iz primera koja place ne salje svom detetu dobru poruku, ali reaguje prirodno. Da li propagatori minuciozne (samo)kontrole zasnovane na golom hladnom razumu cak i kada covek nije sposoban za bilo kakvu drugu reakciju osim spontane, sebicne emocionalne reakcije imaju (ili su imali) decu? Da li shvataju da nisu svi roditelji toliko obrazovani tiliko savrseni da bi u svakoj situaciji mogli da reaguju optimalno (ako za takvo nesto uopste postoje objektivni kriterijumi?

Poučan tekst, iako ima ponekih neravnina. Ono što me najviše zgražava jeste potreba mnogih žena da rode dete zbog sebe. Koliko puta ste čuli da se nekoj devojci "u godinama" želi da, ako već ne može da nađe parnera, rodi sebi jedno dete, koliko da joj život ne bude besmislen. Dakle, problem nije samo u konkretnim individuama i njihovim psihološki, emocionalnim i inim problemima. Problem je i u društvu - konzervativnom i tupavom - koje meša uzrok i posledicu, koje okreće teze, pa umesto da se deca rađaju s namerom da se stvori nov život, zbog kojeg se čovek mora odricati mnogih potreba, deca se rađaju da bi popunila rupu u ispraznim životima.

Stvarno fantastičan tekst! Tačno je da roditelji ne mogu biti savršeni, ali ono što ja primećujem često kod svojih a i drugih roditelja njihove generacije je potpuno odsustvo bilo kakve želje za time da uče o roditeljstvu i da se menjaju i napreduju na tom planu. Dovoljno bi bilo da priznaju da nisu savršeni i da budu spremni i imaju volju da se potrude da budu bolji - u današnje vreme bar to nije problem. Nadam se da su novi, malđi roditelji po tom pitanju nešto otvoreniji. Kada jednog dana budem imala svoju decu, daleko od toga da mislim da ću biti savršen roditelj, ali ću se svakako truditi da budem otvorena za predloge i sugestije stručnjaka, i trudiću se da svakog dana budem bar za mrvicu bolja nego juče. I roditeljstvo se uči. Mislim da je to najmanje što odgovorni roditelji mogu da učine za svoju decu.

Danas se svako normalno osecanje smatra "zlostavljanjem".

I niko ne pita majku zasto place...

Sjajan tekst.Moramo se potpuno otvoriti kako bismo se oslobodili.Tesko je zaista,ali vredno bremena kojeg se oslobadjate.

'...kada bi zene imale musku cvrstinu i karakter (a to je verovatno posledica nedostatka testosterona...'
žene sa većom količinom testosterona se zovu muškarci. tako da, ukoliko hoćeš kraj sebe'savršenije' biće sa više testosterona nađi sebi dečka.
ili ženu koja ubrizgava sebi testosteron svakog dana da bi bila 'savršena'. tako ćete moći zajedno da puštate bradu i/ili brkove.

Nije loš tekst, ima u njemu istine. Ja sam mnogo vremena u životu provela razmišljajući o svojoj porodici i poremećenim odnosima u njoj. Kao dete sam mnogo patila. Majka je oduvek favorizovala brata, mene tretirala kao Pepeljugu, iako je od početka bilo jasno da ću je ja gledati kad ostari, jer brata to ne zanima. Otac je bio na mojoj strani, ali isuviše slab da bi se suprotstavio majci, tako da nikakvu zaštitu nisam imala. Sad, kao odrasla žena, apsolutno sam svesna da sam bila emotivno zlostavljana. Emotivni incest? Nisam sigurna da se to tako zove, ali da je valjalo, nije. Roditelj sam i svaki dan se korigujem, kad god primetim da ne radim kako treba. Nešto mi sigurno promakne, nadam se ništa bitno. Moramo uništavati te obrasce porodične nesreće i truditi se da budemo bolji roditelji svojoj deci.

@Nindza

Rec je o odnosu majke prema MALOM detetu. Majka je ta koja je odrasla osoba i ne sme da dozvoli da se dete ikada oseca odgovornim za njene suze. Kazete da niko ne pita majku zasto place - malo dete i ne treba da dodje u situaciju da to pita, to su osetljiva bica podlozna utiscima koja treba zastititi od svojih sopstvenih problema koliko god je moguce. Ako problem vec postoji mora se uciniti sve da se detetu objasni da je ono voljeno i da nije krivo za mamine probleme. Svako drugacije ponasanje uopste nije normalno vec se granici sa zlostavljanjem, mozda nesvesnim i svakako nenamernim, ali ipak zlostavljanjem.

Poražavajuće je veliki broj žena koji koristi decu da se zaštiti od emotivne i SEKSUALNE bliskosti sa muškarcem. Žene emotivno ZLOSTAVLJAJU decu tako što spavaju u istom krevetu sa detetom koje je zrelo da spava samo, samo da ne bi spavale u krevetu sa suprugom. Razvedene majke često isto čine, naročito ako imaju strah od samoće ili bolesti.
Po meni je taj podatak bio dovoljan da se otac obrati centru za socijalni rad i da zahteva da država izvrši pritisak da majka ne spava sa detetom. Ukoliko se otac ne angažuje da se to promeni po meni on odobrava i samim tim učestvuje u tom emotivnom zlostavljanju koje majka sprovodi.

Ne mogu ni da zamislim kako to utiče na razvoj deteta. Neophodno je što više tekstova na ovakve teme, po meni treba ih pisati tako da budu jasni, kratki, jednostavnije napisani da bi ih čitao i razumeo što širi spektar ljudi.

Odavno vecu gomilu pausalnih tvrdnja i neutemeljenih cinjenica nisam procitala sa bombasticnijim naslovom. Ne sto ispade maltene da svaka neznost roditelja prema detetu ima nekakve incestualne namere (koje se valjda izrazavaju kroz obracanje detetu sa "ljubavi"??), nego se isto tako gomila poremecaja koja jedna sa drugim veze moze da nema od raznoraznih poremecaja u seksu i intimnosti do alkoholizma i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i jos kojecega tu nadje u paketu kao posledica "emotivnog incesta"?? Ne znam da li je autor doticnih redova upucen u stilove vezivanja za roditelje i na koji nacin oni uticu na razvoj licnosti (pre svega kako utice uskracivanje emocija detetu i hladnoca roditelja, o TOM emocionalnom zlostavljanju ne vidim da je neko pisao). Mogli biste od psiholoske literature jos nesto osim Frojda da procitate, ne bi bilo zgoreg, od Frojda do danas je mnogo drugih utemeljenijih psiholoskih teorija postavljeno i nije bas baza celog zivota u odnosima sa roditeljima i njihovim uticajem na seksualnost (mada je sjajan izgovor za sve one koji nisu sposobni da preuzmu odgovornost za svoj zivot pa su im za sve promasaje sa 30+ godina krivi mama i tata)

Dakle kada se mojoj ćerkici od 15 meseci se obratim "moja mala ljubav" ja nju seksualno zlosotavljam??? Da li ste vi normalni???
Prvo treba da ispitamo koliko dece ima autor ovog teksta i da li živi u stabilnoj porodici pa onda da uzememo u obzir šta priča. Uglavnom se ispostavlja da su najveći psiholozi dušebrižnici dece bez dece, ili razvedeni ili gej! Izvinite ali sva vaša teorija pada u vodu ako u praksi niste prirodni i primeran roditelj nekom detetu koje je rođeno i živi u stabilnoj porodici!
Pozdrav od "zlostavljača"!

Super je tekst! i tako aktuelan za moj trenutni zivot! i nije stvar samo u suzama i sreci. citava paleta emocija moze na slican nacin da dovede do zlostavljanja deteta. osećaj bespomoćnosti na primer. nemoći isto tako. imala sam priliku da sretnem jako mlade osobe koji su već imale osećaj da su upropastile život svojih roditelja ili da su ih izdale. zabrinjavajuće stvarno. hvala Ratko!

Vecina dece iz normalnih razvedenih porodica postaju dobri i uspesni ljudi. Ljudi koji ne znaju dalje posle razvoda koriste decu za razne manipulacije. Ima mnogo muskaraca koji ostaju u braku jer se boje zenskih manipulacija. Primitivna Zena koja zna da je muz vise ne voli je spremna da ga emocionalno manipulise samo da je muz ne bi ostavio...

Svaka čast na odabiru teksta! Ja sam čak išla kod psihoterapeuta zbog ove tematike, već tri godine slažem kockice, a seansu sam davno prekinula jer mi se učinilo da je moj psihoterapeut malo zastranio. Ipak, kada sam razbistrila stvari u glavi i ponovo sagledala neke događaje iz prošlosti shvatila sam da je čovek bio potpuno u pravu, ali je odabrao previše direktnu metodu.
Veoma je važno da se roditelji osveste, to jest da se mlade osobe koje će postati roditelji dobro preispitaju i uvide greške koje su njihovi otac ili majka NESVESNO pravili prema njima! Dakle svojim roditeljima treba oprostiti, a sebe osvestiti i potruditi se da svome detetu ne nanesete slične povrede koje ste i sami doživeli.
To zahteva jako puno volje i ljubavi prema sebi, put osvešćivanja da ste bili upleteni u takav odnos je neverovatno bolan, ali nemojte pokleknuti.
Istina boli, ali istina oslobađa.
I zapamtite, sve to treba činiti sa jako puno ljubavi prema sebi i drugima. Bes, gnev, nemoć, beznađe, mržnja prema sebi i prema roditeljima će vas samo još više umoriti, a ništa nećete uraditi za sebe. Ali i to je faza koja se da prebroditi.
Još jednom hvala na tekstu!
A sve one koji su ovaj tekst doživeli kao notornu glupost molim da se radi sebe samih (a samim tim i svoje dece) još jednom preispitaju kakav je njihov odnos prema deci, i da li su sve stvari koje su naučili od roditelja i primili ih zdravo za gotovo zaista ispravne.
Slažem se sa tim da je ovo uzrok najrazličitijih porodičnih tragedija.Zato je jako važno raditi na ovome i ne preneti nezdrave odnose na svoju decu.

Imam troje odrasle dece, učiteljica sam.Setimo se samo "starog" vaspitavanja dece, kada su se deca ljubila samo kad spavaju.Što sam starija to mi se čini da jedan uravnotežen stav prema detetu,brižan ali zahtevan daje više. Previše gledamo filmova gde u porodici jedni drugima svaki čas govore-I love you.Takva deca iz mog iskustva postaju krhka i nesamostalna.

Hm...slazem se sa mnogim cinjenicama iznetim u tekstu...slazem se i da situacija opisana na pocetku vodi patoloskim porodicnim obrascima...samo nisam sigurna da je "incest" prava rec...iako mi se ucinilo da ce tekst u jednom trenutku odgovoriti na tu dilemu, nisam nasla dovoljno jasno objasnjenje zasto se upotrebljava bas ova rec.
Slazem se da nesto kao "emocionalni incest" sigurno postoji, samo mislim da ono sto je opisano u tekstu prosto nije to.

Ima se sta ovdje cuti!

U izvesnim krajevima ove zemlje je gotovo običaj da se mama sinu ili otac ćerki često obraćaju sa:"Ljubavi moja". Dete to vrlo lako pogrešno shvata, ili da li uopšte pogrešno shvata.

Nikada nisam imala toliko prisan odnos sa roditeljima koliko sam ga imala sa babom i dedom i mogu reci da mi nista ne fali. Trudim se samo da i moja deca imaju isti prisan odnos sa njihovim babama i dedama i ostalom rodbinom.

sve se vrti oko seksa.lomovi u porodici su posledica zenine duhovne nesavrsenosti i lakomosti.
kada bi zene imale musku cvrstinu i karakter (a to je verovatno posledica nedostatka testosterona),razvodi bi se tako proredili a deca manje patila i redje postajala problematicna kad odrastu.
realno,zena u plodnom dobu,je lakomo dete u kozi odraslog,s potrebama za stalnim promenama i igrom.
i sad kad se spoje covek i dete u dushi,to ne ide bez problema i trzavica.

Naravno da postoji emocionalni incest u porodicama, i dobro je i treba o tome pisati i javno govoriti. Biti roditelj je jedna od najvaznijih zivotnih uloga koja podrazumeva da dete treba negovati, voleti, podrzavati, uciti, vaspitavati i odgojiti tako da bude samostalna i nezavisna licnost. Roditelj detetu nije i ne moze biti najbolji prijatelj,niti dete roditelju moze da bude kompenzacija za licne zivotne promasaje, tako da kompenzuje nedostatak partnera, da se brine o roditelju kao da mu je dete i sl. To je bolestan obrazac koji moze da unisti licnost deteta, da mu stvori osecaj krivice, konfuziju u glavi i osecanjima zbog zsmenjenih uloga i sto je najcesce, da ga potpuno onemoguci da formira novu zdravu porodicu. Zna se gde je granica izmedju dece i roditelja, gde pocinjem ja a gde se zavrsavas ti, nema grize savesti jer je svako odgovoran za svoj zivot i nalazenje smisla...Jer lepo u Bibliji stoji, da covek mora da ostavi oca svoga i mater svoju kako bi sa svojim partnerom formirao novu porodicu. To odvajanje znaci bukvalno oddvajanje i fizicko i psihicko. Dokgod se vuku repovi, dokgod ne postoje jasne granice, postoji ogroman prostor za manipulaciju.

Mislim da bi bilo korisnije da je umesto ovog clanka napisan neki koji govori o tome kako hraniti i skolovati decu sa 20 i nesto hiljada mesecno...

sve se vrti oko seksa.lomovi u porodici su posledica zenine duhovne nesavrsenosti i lakomosti.
kada bi zene imale musku cvrstinu i karakter (a to je verovatno posledica nedostatka testosterona),razvodi bi se tako proredili a deca manje patila i redje postajala problematicna kad odrastu.
realno,zena u plodnom dobu,je lakomo dete u kozi odraslog,s potrebama za stalnim promenama i igrom.
i sad kad se spoje covek i dete u dushi,to ne ide bez problema i trzavica.

Dakle kada se mojoj ćerkici od 15 meseci se obratim "moja mala ljubav" ja nju seksualno zlosotavljam??? Da li ste vi normalni???
Prvo treba da ispitamo koliko dece ima autor ovog teksta i da li živi u stabilnoj porodici pa onda da uzememo u obzir šta priča. Uglavnom se ispostavlja da su najveći psiholozi dušebrižnici dece bez dece, ili razvedeni ili gej! Izvinite ali sva vaša teorija pada u vodu ako u praksi niste prirodni i primeran roditelj nekom detetu koje je rođeno i živi u stabilnoj porodici!
Pozdrav od "zlostavljača"!

Danas se svako normalno osecanje smatra "zlostavljanjem".

I niko ne pita majku zasto place...

Mislim da bi bilo korisnije da je umesto ovog clanka napisan neki koji govori o tome kako hraniti i skolovati decu sa 20 i nesto hiljada mesecno...

U izvesnim krajevima ove zemlje je gotovo običaj da se mama sinu ili otac ćerki često obraćaju sa:"Ljubavi moja". Dete to vrlo lako pogrešno shvata, ili da li uopšte pogrešno shvata.

Potrpati sve (buduce i sadasnje) roditelje u zatvor pa ih pustiti tek onda kada pokazu da su sposobni za perfektno roditeljstvo. Apsolutno se slazem da majka iz primera koja place ne salje svom detetu dobru poruku, ali reaguje prirodno. Da li propagatori minuciozne (samo)kontrole zasnovane na golom hladnom razumu cak i kada covek nije sposoban za bilo kakvu drugu reakciju osim spontane, sebicne emocionalne reakcije imaju (ili su imali) decu? Da li shvataju da nisu svi roditelji toliko obrazovani tiliko savrseni da bi u svakoj situaciji mogli da reaguju optimalno (ako za takvo nesto uopste postoje objektivni kriterijumi?

Odavno vecu gomilu pausalnih tvrdnja i neutemeljenih cinjenica nisam procitala sa bombasticnijim naslovom. Ne sto ispade maltene da svaka neznost roditelja prema detetu ima nekakve incestualne namere (koje se valjda izrazavaju kroz obracanje detetu sa "ljubavi"??), nego se isto tako gomila poremecaja koja jedna sa drugim veze moze da nema od raznoraznih poremecaja u seksu i intimnosti do alkoholizma i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i jos kojecega tu nadje u paketu kao posledica "emotivnog incesta"?? Ne znam da li je autor doticnih redova upucen u stilove vezivanja za roditelje i na koji nacin oni uticu na razvoj licnosti (pre svega kako utice uskracivanje emocija detetu i hladnoca roditelja, o TOM emocionalnom zlostavljanju ne vidim da je neko pisao). Mogli biste od psiholoske literature jos nesto osim Frojda da procitate, ne bi bilo zgoreg, od Frojda do danas je mnogo drugih utemeljenijih psiholoskih teorija postavljeno i nije bas baza celog zivota u odnosima sa roditeljima i njihovim uticajem na seksualnost (mada je sjajan izgovor za sve one koji nisu sposobni da preuzmu odgovornost za svoj zivot pa su im za sve promasaje sa 30+ godina krivi mama i tata)

Imam troje odrasle dece, učiteljica sam.Setimo se samo "starog" vaspitavanja dece, kada su se deca ljubila samo kad spavaju.Što sam starija to mi se čini da jedan uravnotežen stav prema detetu,brižan ali zahtevan daje više. Previše gledamo filmova gde u porodici jedni drugima svaki čas govore-I love you.Takva deca iz mog iskustva postaju krhka i nesamostalna.

Hvala na tekstu. Upravo krpim 3 generacijski porodični lom. Definitivno ima smisla, prepoznala sam u njemu i sebe i majku i majku moje majke. Nadam se da će neki roditelji isto ovo pročitati, i na vreme sprečiti porodične lomove koji iz ovoga mogu proizaći.

Poučan tekst, iako ima ponekih neravnina. Ono što me najviše zgražava jeste potreba mnogih žena da rode dete zbog sebe. Koliko puta ste čuli da se nekoj devojci "u godinama" želi da, ako već ne može da nađe parnera, rodi sebi jedno dete, koliko da joj život ne bude besmislen. Dakle, problem nije samo u konkretnim individuama i njihovim psihološki, emocionalnim i inim problemima. Problem je i u društvu - konzervativnom i tupavom - koje meša uzrok i posledicu, koje okreće teze, pa umesto da se deca rađaju s namerom da se stvori nov život, zbog kojeg se čovek mora odricati mnogih potreba, deca se rađaju da bi popunila rupu u ispraznim životima.

Sjajan tekst.Moramo se potpuno otvoriti kako bismo se oslobodili.Tesko je zaista,ali vredno bremena kojeg se oslobadjate.

Poražavajuće je veliki broj žena koji koristi decu da se zaštiti od emotivne i SEKSUALNE bliskosti sa muškarcem. Žene emotivno ZLOSTAVLJAJU decu tako što spavaju u istom krevetu sa detetom koje je zrelo da spava samo, samo da ne bi spavale u krevetu sa suprugom. Razvedene majke često isto čine, naročito ako imaju strah od samoće ili bolesti.
Po meni je taj podatak bio dovoljan da se otac obrati centru za socijalni rad i da zahteva da država izvrši pritisak da majka ne spava sa detetom. Ukoliko se otac ne angažuje da se to promeni po meni on odobrava i samim tim učestvuje u tom emotivnom zlostavljanju koje majka sprovodi.

Ne mogu ni da zamislim kako to utiče na razvoj deteta. Neophodno je što više tekstova na ovakve teme, po meni treba ih pisati tako da budu jasni, kratki, jednostavnije napisani da bi ih čitao i razumeo što širi spektar ljudi.

e ovo je vec nesto! sad mi je drago sto sam citao onolike gluposti po ovom delu sajta. ovo je toliko tacno da moze u udzbenike slobodno. svi uce koliko je Mozart napisao sonata iako ga slusaju 5 minuta u zivotu ako i toliko a niko ne uci kako pravilno razvijati licnost svoga deteta sto je jedan od najvaznijih poslova u zivotu. da, da to je posao koji nema kraj citav jedan proces. kod nas je narocito izrazena preterana emocionalna bliskost roditelja sa decom pa se posle iz toga dese i porodicne tragedije kada takvo dete ne moze da zasnuje svoju porodicu. molim vise ovakvih textova manje price sta ko radi tokom sexa :P

Vecina dece iz normalnih razvedenih porodica postaju dobri i uspesni ljudi. Ljudi koji ne znaju dalje posle razvoda koriste decu za razne manipulacije. Ima mnogo muskaraca koji ostaju u braku jer se boje zenskih manipulacija. Primitivna Zena koja zna da je muz vise ne voli je spremna da ga emocionalno manipulise samo da je muz ne bi ostavio...

Cesto cete cuti da mame kazu da su sa svojom decom najbolji prijatelji, narocito kada su cerke u pitanju. Ja mislim da im treba biti roditelj a prijatelje ce naci sami. Ima u ovom clanku istine iako malo surovo zvuci.

Stvarno fantastičan tekst! Tačno je da roditelji ne mogu biti savršeni, ali ono što ja primećujem često kod svojih a i drugih roditelja njihove generacije je potpuno odsustvo bilo kakve želje za time da uče o roditeljstvu i da se menjaju i napreduju na tom planu. Dovoljno bi bilo da priznaju da nisu savršeni i da budu spremni i imaju volju da se potrude da budu bolji - u današnje vreme bar to nije problem. Nadam se da su novi, malđi roditelji po tom pitanju nešto otvoreniji. Kada jednog dana budem imala svoju decu, daleko od toga da mislim da ću biti savršen roditelj, ali ću se svakako truditi da budem otvorena za predloge i sugestije stručnjaka, i trudiću se da svakog dana budem bar za mrvicu bolja nego juče. I roditeljstvo se uči. Mislim da je to najmanje što odgovorni roditelji mogu da učine za svoju decu.

'...kada bi zene imale musku cvrstinu i karakter (a to je verovatno posledica nedostatka testosterona...'
žene sa većom količinom testosterona se zovu muškarci. tako da, ukoliko hoćeš kraj sebe'savršenije' biće sa više testosterona nađi sebi dečka.
ili ženu koja ubrizgava sebi testosteron svakog dana da bi bila 'savršena'. tako ćete moći zajedno da puštate bradu i/ili brkove.

@Nindza

Rec je o odnosu majke prema MALOM detetu. Majka je ta koja je odrasla osoba i ne sme da dozvoli da se dete ikada oseca odgovornim za njene suze. Kazete da niko ne pita majku zasto place - malo dete i ne treba da dodje u situaciju da to pita, to su osetljiva bica podlozna utiscima koja treba zastititi od svojih sopstvenih problema koliko god je moguce. Ako problem vec postoji mora se uciniti sve da se detetu objasni da je ono voljeno i da nije krivo za mamine probleme. Svako drugacije ponasanje uopste nije normalno vec se granici sa zlostavljanjem, mozda nesvesnim i svakako nenamernim, ali ipak zlostavljanjem.

Nikada nisam imala toliko prisan odnos sa roditeljima koliko sam ga imala sa babom i dedom i mogu reci da mi nista ne fali. Trudim se samo da i moja deca imaju isti prisan odnos sa njihovim babama i dedama i ostalom rodbinom.

Ima se sta ovdje cuti!

Citajuci ove redove, izbile su mi suze. Odnos mojih roditelja prema meni bio je pun patologija koje sam ja godinama pokusavala da sazvacem. Sacuvala sam sebe od otrovne mrznje, pokupila mrve samopostovanja i kroz skolovanje i uz pomoc divnog muza prekrojila drugaciju sebe. Sada kao roditelj zelim da od ove generacije, koju muz i ja stvaramo, prekinem taj dugi lanac patologije. Nasledje nije samo nekretnina, gen, izgled, vec jedan obrazac ponasanja, koji kao korov uporno opstaje kroz generacije. Covek mora vredno uciti, bez sujete i kompleksa, sireci granice samospoznaje svoje duse.. Spoznavanjem svojih mana smo korak blizi da sebe i okolinu ucinimo boljim. Odnos mojih roditelja jedan prema drugom, kao i njihov odnos prema meni, sada mi sluzi kao opomena i primer kako sve ne treba, vecni uzvicnik u mojoj glavi. Ljudi su optereceni besparicom, ali njihova deca nisu birala da se rode. I uvek cu sebi pricati: dete moze i bez tanjira tople supe, ali ne moze bez tople reci roditelja. Ako je majka skuvala rucak i pocistila kucu, tu ne prestaje njena uloga u porodici. Roditeljstvo je neprestani rad na sebi, zarad deteta, a nagrada je njegova sreca. Zato se,VALJDA, i prave deca- da nesebicno uzivamo u njihovoj sreci ne trazeci protivusluge, niti bilo kakvu zahvalnost.

Volim svoju majku ali nikako ne mogu da je zadovoljim cijeli zivot je tako.I rekla mi je da ocekuje da joj sve vratim sto je ona ulozila u mene,novac naravno najvise i to je ponovila vise puta,onako ozbiljna,stroga,sebicna,...svaki "pogresan trepataj" drugih ljudi a narocito moj za nju je to atak na nju.Ja ne zanm vise kakva je nasa veza al sigurno nije dobra,topla.Sve sto mene cini sretnom njoj to ne odgovara.Dok sam bila mala tukla me je zbog krivice druge djece,a moj brat je za nju bio sve,mnogo je nepravedna.Ljudi trebaju mnogo vise da se informisu o ovakvim stvarima i da odvoje svoje probleme od svoje djece koliko god je to moguce.

Nije loš tekst, ima u njemu istine. Ja sam mnogo vremena u životu provela razmišljajući o svojoj porodici i poremećenim odnosima u njoj. Kao dete sam mnogo patila. Majka je oduvek favorizovala brata, mene tretirala kao Pepeljugu, iako je od početka bilo jasno da ću je ja gledati kad ostari, jer brata to ne zanima. Otac je bio na mojoj strani, ali isuviše slab da bi se suprotstavio majci, tako da nikakvu zaštitu nisam imala. Sad, kao odrasla žena, apsolutno sam svesna da sam bila emotivno zlostavljana. Emotivni incest? Nisam sigurna da se to tako zove, ali da je valjalo, nije. Roditelj sam i svaki dan se korigujem, kad god primetim da ne radim kako treba. Nešto mi sigurno promakne, nadam se ništa bitno. Moramo uništavati te obrasce porodične nesreće i truditi se da budemo bolji roditelji svojoj deci.

Svaka čast na odabiru teksta! Ja sam čak išla kod psihoterapeuta zbog ove tematike, već tri godine slažem kockice, a seansu sam davno prekinula jer mi se učinilo da je moj psihoterapeut malo zastranio. Ipak, kada sam razbistrila stvari u glavi i ponovo sagledala neke događaje iz prošlosti shvatila sam da je čovek bio potpuno u pravu, ali je odabrao previše direktnu metodu.
Veoma je važno da se roditelji osveste, to jest da se mlade osobe koje će postati roditelji dobro preispitaju i uvide greške koje su njihovi otac ili majka NESVESNO pravili prema njima! Dakle svojim roditeljima treba oprostiti, a sebe osvestiti i potruditi se da svome detetu ne nanesete slične povrede koje ste i sami doživeli.
To zahteva jako puno volje i ljubavi prema sebi, put osvešćivanja da ste bili upleteni u takav odnos je neverovatno bolan, ali nemojte pokleknuti.
Istina boli, ali istina oslobađa.
I zapamtite, sve to treba činiti sa jako puno ljubavi prema sebi i drugima. Bes, gnev, nemoć, beznađe, mržnja prema sebi i prema roditeljima će vas samo još više umoriti, a ništa nećete uraditi za sebe. Ali i to je faza koja se da prebroditi.
Još jednom hvala na tekstu!
A sve one koji su ovaj tekst doživeli kao notornu glupost molim da se radi sebe samih (a samim tim i svoje dece) još jednom preispitaju kakav je njihov odnos prema deci, i da li su sve stvari koje su naučili od roditelja i primili ih zdravo za gotovo zaista ispravne.
Slažem se sa tim da je ovo uzrok najrazličitijih porodičnih tragedija.Zato je jako važno raditi na ovome i ne preneti nezdrave odnose na svoju decu.

Hm...slazem se sa mnogim cinjenicama iznetim u tekstu...slazem se i da situacija opisana na pocetku vodi patoloskim porodicnim obrascima...samo nisam sigurna da je "incest" prava rec...iako mi se ucinilo da ce tekst u jednom trenutku odgovoriti na tu dilemu, nisam nasla dovoljno jasno objasnjenje zasto se upotrebljava bas ova rec.
Slazem se da nesto kao "emocionalni incest" sigurno postoji, samo mislim da ono sto je opisano u tekstu prosto nije to.

Super je tekst! i tako aktuelan za moj trenutni zivot! i nije stvar samo u suzama i sreci. citava paleta emocija moze na slican nacin da dovede do zlostavljanja deteta. osećaj bespomoćnosti na primer. nemoći isto tako. imala sam priliku da sretnem jako mlade osobe koji su već imale osećaj da su upropastile život svojih roditelja ili da su ih izdale. zabrinjavajuće stvarno. hvala Ratko!

Naravno da postoji emocionalni incest u porodicama, i dobro je i treba o tome pisati i javno govoriti. Biti roditelj je jedna od najvaznijih zivotnih uloga koja podrazumeva da dete treba negovati, voleti, podrzavati, uciti, vaspitavati i odgojiti tako da bude samostalna i nezavisna licnost. Roditelj detetu nije i ne moze biti najbolji prijatelj,niti dete roditelju moze da bude kompenzacija za licne zivotne promasaje, tako da kompenzuje nedostatak partnera, da se brine o roditelju kao da mu je dete i sl. To je bolestan obrazac koji moze da unisti licnost deteta, da mu stvori osecaj krivice, konfuziju u glavi i osecanjima zbog zsmenjenih uloga i sto je najcesce, da ga potpuno onemoguci da formira novu zdravu porodicu. Zna se gde je granica izmedju dece i roditelja, gde pocinjem ja a gde se zavrsavas ti, nema grize savesti jer je svako odgovoran za svoj zivot i nalazenje smisla...Jer lepo u Bibliji stoji, da covek mora da ostavi oca svoga i mater svoju kako bi sa svojim partnerom formirao novu porodicu. To odvajanje znaci bukvalno oddvajanje i fizicko i psihicko. Dokgod se vuku repovi, dokgod ne postoje jasne granice, postoji ogroman prostor za manipulaciju.