Misha:
Mislim da ti prvi nisi spreman da prihvatis kritiku na sopstveni racun, cim stalno toliko o toj gordosti pricas i predstavljas sebe kao preuzvisenog sveopsteg dobrocinitelja i pametosolioca.
Zanimljivo napisano i moze se primenjivati samo na deci, kako lepo ponasanje moze biti zabavno kada korpa za smece predstavlja kos i sl., deca uzivaju u tome kada je lepo ponasanje igra.
Uci se (lepo ponasanje) od roditelja i okolina nema uticaja, to znaci da za nevaspitane nema spasa i da mozes da im pises da to jeste zabavno ali ne vredi.
Da se osvrnem na ono sto me "boli"- a to je skupljanje kucecih govanaca.
Imam zenku, mesanca, nesterilisanu, i bez obzira na sve "glasine" (dobice pas rak ako je ne sterilises i ne paris) ipak je necu sterilisati, barem ne u skorije vreme, jer ne samo da ne zelim da kasapim zivotinju nego kao biohemicar znam koliko su aktivni zenski hormoni bitni za svaku zensku jedinku. Dakle, ona ima teranje dva puta godisnje (to traje 2x tri nedelje, s tim sto je prvo trajalo 45 dana). I u "tim danima" je jako opasno izvoditi je da siski i kaki jer me prate dzukele i nece da se odlepe pa moram sa nekim da je izvodim i to sa motkom. Tada je FIZICKI NEMOGUCE pokupiti njen izmet. A ima nekoliko baba u mom kraju (zaludne nadrndane babuskere) koje tako nemaju sta pametnije da rade nego cantraju sa prozora zasto pas kaki a sve toboz zato sto se tu igraju deca... (a tim babama je do te dece inace stalo ko do lanjskog snega). Tako da kada budu uklonjene lutalice, kada ne budem morala da strahujem da li ce me izujedati, kada ne budem morala da nosim motku i kada SVUDA budu postavljene kese i kartoni za govanca, e tada cu ih i skupljti. Da, i kada bude bilo pokupljeno svo lomljeno staklo sa staza i zelenih povrsina, odnosno kada tupava danasnja omladina nauci da se flase od piva bacaju u djubre a ne lome po ulici. Mislim ipak je mnogo opasnije to lomljeno staklo negoli biorazgradivo psece govance!
Dakle, kada ova drzava bude pocela da postuje MENE, moje pravo na slobodan hod, tada cu i ja da pocnem da postujem drzavu. U medjuvremenu nista od skupljanja govanaca. Kome smeta, nek pokupi.
Lepo ponasanje se najlakse uci uz paprene kazne. Da vidis kako bi nam Srbija bila kao iz izloga za samo mesec dana. Samo u ovoj zemlji ne postoji politicka volja da se tako nesto uradi. Dva su razloga: a. ne uzimaju se na to masne provizije b. iritira se glasacko telo.
Naravno da me nikad nece biti sramota sto zaista obracam paznju na okolinu i svojim ponasanjem doprinosim istoj, iako je tesko preispitivati se da li je ista to zasluzila (osim nam majke Zemlje) i da li se posle svega osecam iskoristeno i nekad poput budale. Desava se cak i da me to dovede i u neugodne situacije da budem uvucen u fizicke aktivnosti gde jednostavno vise ne mogu uticati recima.
Problem u 'jednoj disciplini' je sto javnih WC-ova ima ukupno 20-ak u celoj drzavi i sto su ljudi primorani da se pomokre negde. Koliko to drzavi smeta , pokazuje i cinjenica da javnih WC-ova nema a i ne planira se da ih bude vise. Na zapadu je maltene takmicenje ko je kulturniji i ko se lepse ponasa a kod nas obratno . Sto si nekulturniji, to si 'mocniji' i za tebe ne vaze pravila 'za bednike'.To na mpoliticka elita govori vec 50 godina na ovaj ili onaj nacin . Jedno ponasanje je za 'gazdu'-bahatost i primitivizam a drugo je za 'sluge'-civilizovano ponasanje sa presiranjem i brigom o sebi i okolini. Kada se vratite iz bilo koje normalne zemlje u Srbiju, odmah vas doceka 'otmeno' ponasanje .
Lepo ponasanje u velikom broju slucajeva je ne samo iznimak, vec i povod besramnicima za ruganje, ismevanje, i omalovazavanje onih koji se lepo ponasaju. To pokazuje sustinu problema u Srbiji - a problem nije u nedostatku vaspitanja, ono moze da se stekne i u poznijim godinama, vec sto je lepo ponasanje prezreno, nazalost, od one glasne vecine stanovnika.
Biću slobodan da dodam još jednu disciplinu: bacanje flaše s ramena. Učestvuju dva "igrača", od kojih jedan drži metalnu kantu za smeće izvučenu iz betonske žardinjere, a drugi sa pristojne udaljenosti pokušava da flašu ubaci u kantu. Za sada još nisu jasno definisana pravila da li igrač koji drži kantu ima pravo da se kreće, tj. "hvata" flašu ili mora da stoji mirno. Pored ove discipline, dodao bih još, kao prlično popularnu kod naše "dične" omladine, i disciplinu "mokrenje po zidovima skloništa u sred bela dana na dva metra od ljudi koji tu žive". Ne smemo zapostaviti i vrlo popularan oblik neposredne komunikacije u vidu urlanja na metar do dva udaljenosti kao i vožnju skutera po igralištu gde se drsko i bezobrazno igraju mala deca. Dakle, kao što se može videti, odlikuje nas vrlo širok dijapazon raznih oblika ponašanja tako da mu lepo ponašanje zaista dođe kao ekstremni sport.
O ovome ja stalno govorim u svom okruženju. Ne zbog toga što se neko iz mog okruženja nedolično ponaša već zbog toga što smo mi koji se ponašamo kulturno manjina.
Krajnje je vreme da neko ko ima medijsku, političku ili kakvu drugu moć počne da ukazuje na ovo.
Kod nas treba početi sa osnovnim stvarima. Ja odavno zamišljam bilborde po gradu i promotivne spotove koji u pauzama raznoraznih primitivnih serija poručuju: "Ne pljujte po ulici", "Nije lepo mokriti iza trafike", "Pušenje u ordinaciji se ne smatra prihvatljivim.", "Nametanje svog muzičkog ukusa u javnom prevozu je nepristojno.".
Što se "sportova u zatvorenim prostorima" tiče citirao bih jednu svoju prijateljicu: "Čovek treba da bude kulturan sam sa sobom."
Na tramvajskoj stanici na Kalemegdanu jedan mladić je hartiju od sladoleda nonšalantno bacio, iako je u blizini bila kanta za đubre. Njemu bi predstavljalo poniženje da "bude dobar i fin" pa da je baci u kantu. Umesto njega sam se ja sago, uzeo hartiju od sladoleda i sam ubacio u kantu za đubre. Mladić je na to besneo kao da je hteo da izusti: "Ko si ti da diraš moje đubre?" U nasem mentalitetu, zbog naše izražene gordosti, svako ponašanje koje ima elemente obzira i odgovornosti, vođenje računa o sebi i svojim postupcima prema drugima, izaziva poniženje našeg gordog ega. Jedino pravo rešenje je pokajanje za našu gordost, a sva druga rešenja jesu "politička" (simptomatska i lažna). Gordost je kod nas izvor mnogih problema, od lenjosti, preko međusobne nesloge, sve do nespobnosti za samokritiku i priznanja potrebe za sopstvenom reformom.
Sve ide iz kuce, tj od roditeljskog vaspitanja. Naravno moze se to i kasnije korigovati. Mislim da je ruzno ponasanje u stvari nepostovanje prvo sebe pa onda i drugih. Treba se pitati sta "ja" kao pojedinac radim za sebe i druge cak i u najmanjim stvarima. Da li zelim da kreiram bolju stvarnost oko mene i drugih ili cu je zagadjivati sto recima sto losim delima...Dakle; ono sto bi zeleo da neko ucini tebi-to isto uradi drugima. Vrlo jednostavno ,vrlo ispunjujuce,vrlo bozanski.
Tacno! Samo treba dici sam sebi svest (nekima treba pomoc okruzenja) o svom ponasanju obracati vise paznje na to sta radimo i uvek i svakom trenutku pokusati da ispravimo i poboljsamo to.
Ja sam od malena pljuvao i to je po meni bilo normalno, dok se jednog dana nisam zapitao sta ja to zapravo radim i tad sam i prestao.
Odlicno podsecanje na nekad tuznu realnost
Na tramvajskoj stanici na Kalemegdanu jedan mladić je hartiju od sladoleda nonšalantno bacio, iako je u blizini bila kanta za đubre. Njemu bi predstavljalo poniženje da "bude dobar i fin" pa da je baci u kantu. Umesto njega sam se ja sago, uzeo hartiju od sladoleda i sam ubacio u kantu za đubre. Mladić je na to besneo kao da je hteo da izusti: "Ko si ti da diraš moje đubre?" U nasem mentalitetu, zbog naše izražene gordosti, svako ponašanje koje ima elemente obzira i odgovornosti, vođenje računa o sebi i svojim postupcima prema drugima, izaziva poniženje našeg gordog ega. Jedino pravo rešenje je pokajanje za našu gordost, a sva druga rešenja jesu "politička" (simptomatska i lažna). Gordost je kod nas izvor mnogih problema, od lenjosti, preko međusobne nesloge, sve do nespobnosti za samokritiku i priznanja potrebe za sopstvenom reformom.
Lepo ponasanje u velikom broju slucajeva je ne samo iznimak, vec i povod besramnicima za ruganje, ismevanje, i omalovazavanje onih koji se lepo ponasaju. To pokazuje sustinu problema u Srbiji - a problem nije u nedostatku vaspitanja, ono moze da se stekne i u poznijim godinama, vec sto je lepo ponasanje prezreno, nazalost, od one glasne vecine stanovnika.
Tacno! Samo treba dici sam sebi svest (nekima treba pomoc okruzenja) o svom ponasanju obracati vise paznje na to sta radimo i uvek i svakom trenutku pokusati da ispravimo i poboljsamo to.
Ja sam od malena pljuvao i to je po meni bilo normalno, dok se jednog dana nisam zapitao sta ja to zapravo radim i tad sam i prestao.
Odlicno podsecanje na nekad tuznu realnost
Lepo ponasanje se najlakse uci uz paprene kazne. Da vidis kako bi nam Srbija bila kao iz izloga za samo mesec dana. Samo u ovoj zemlji ne postoji politicka volja da se tako nesto uradi. Dva su razloga: a. ne uzimaju se na to masne provizije b. iritira se glasacko telo.
Da se osvrnem na ono sto me "boli"- a to je skupljanje kucecih govanaca.
Imam zenku, mesanca, nesterilisanu, i bez obzira na sve "glasine" (dobice pas rak ako je ne sterilises i ne paris) ipak je necu sterilisati, barem ne u skorije vreme, jer ne samo da ne zelim da kasapim zivotinju nego kao biohemicar znam koliko su aktivni zenski hormoni bitni za svaku zensku jedinku. Dakle, ona ima teranje dva puta godisnje (to traje 2x tri nedelje, s tim sto je prvo trajalo 45 dana). I u "tim danima" je jako opasno izvoditi je da siski i kaki jer me prate dzukele i nece da se odlepe pa moram sa nekim da je izvodim i to sa motkom. Tada je FIZICKI NEMOGUCE pokupiti njen izmet. A ima nekoliko baba u mom kraju (zaludne nadrndane babuskere) koje tako nemaju sta pametnije da rade nego cantraju sa prozora zasto pas kaki a sve toboz zato sto se tu igraju deca... (a tim babama je do te dece inace stalo ko do lanjskog snega). Tako da kada budu uklonjene lutalice, kada ne budem morala da strahujem da li ce me izujedati, kada ne budem morala da nosim motku i kada SVUDA budu postavljene kese i kartoni za govanca, e tada cu ih i skupljti. Da, i kada bude bilo pokupljeno svo lomljeno staklo sa staza i zelenih povrsina, odnosno kada tupava danasnja omladina nauci da se flase od piva bacaju u djubre a ne lome po ulici. Mislim ipak je mnogo opasnije to lomljeno staklo negoli biorazgradivo psece govance!
Dakle, kada ova drzava bude pocela da postuje MENE, moje pravo na slobodan hod, tada cu i ja da pocnem da postujem drzavu. U medjuvremenu nista od skupljanja govanaca. Kome smeta, nek pokupi.
O ovome ja stalno govorim u svom okruženju. Ne zbog toga što se neko iz mog okruženja nedolično ponaša već zbog toga što smo mi koji se ponašamo kulturno manjina.
Krajnje je vreme da neko ko ima medijsku, političku ili kakvu drugu moć počne da ukazuje na ovo.
Kod nas treba početi sa osnovnim stvarima. Ja odavno zamišljam bilborde po gradu i promotivne spotove koji u pauzama raznoraznih primitivnih serija poručuju: "Ne pljujte po ulici", "Nije lepo mokriti iza trafike", "Pušenje u ordinaciji se ne smatra prihvatljivim.", "Nametanje svog muzičkog ukusa u javnom prevozu je nepristojno.".
Što se "sportova u zatvorenim prostorima" tiče citirao bih jednu svoju prijateljicu: "Čovek treba da bude kulturan sam sa sobom."
Biću slobodan da dodam još jednu disciplinu: bacanje flaše s ramena. Učestvuju dva "igrača", od kojih jedan drži metalnu kantu za smeće izvučenu iz betonske žardinjere, a drugi sa pristojne udaljenosti pokušava da flašu ubaci u kantu. Za sada još nisu jasno definisana pravila da li igrač koji drži kantu ima pravo da se kreće, tj. "hvata" flašu ili mora da stoji mirno. Pored ove discipline, dodao bih još, kao prlično popularnu kod naše "dične" omladine, i disciplinu "mokrenje po zidovima skloništa u sred bela dana na dva metra od ljudi koji tu žive". Ne smemo zapostaviti i vrlo popularan oblik neposredne komunikacije u vidu urlanja na metar do dva udaljenosti kao i vožnju skutera po igralištu gde se drsko i bezobrazno igraju mala deca. Dakle, kao što se može videti, odlikuje nas vrlo širok dijapazon raznih oblika ponašanja tako da mu lepo ponašanje zaista dođe kao ekstremni sport.
Problem u 'jednoj disciplini' je sto javnih WC-ova ima ukupno 20-ak u celoj drzavi i sto su ljudi primorani da se pomokre negde. Koliko to drzavi smeta , pokazuje i cinjenica da javnih WC-ova nema a i ne planira se da ih bude vise. Na zapadu je maltene takmicenje ko je kulturniji i ko se lepse ponasa a kod nas obratno . Sto si nekulturniji, to si 'mocniji' i za tebe ne vaze pravila 'za bednike'.To na mpoliticka elita govori vec 50 godina na ovaj ili onaj nacin . Jedno ponasanje je za 'gazdu'-bahatost i primitivizam a drugo je za 'sluge'-civilizovano ponasanje sa presiranjem i brigom o sebi i okolini. Kada se vratite iz bilo koje normalne zemlje u Srbiju, odmah vas doceka 'otmeno' ponasanje .
Naravno da me nikad nece biti sramota sto zaista obracam paznju na okolinu i svojim ponasanjem doprinosim istoj, iako je tesko preispitivati se da li je ista to zasluzila (osim nam majke Zemlje) i da li se posle svega osecam iskoristeno i nekad poput budale. Desava se cak i da me to dovede i u neugodne situacije da budem uvucen u fizicke aktivnosti gde jednostavno vise ne mogu uticati recima.
Sve ide iz kuce, tj od roditeljskog vaspitanja. Naravno moze se to i kasnije korigovati. Mislim da je ruzno ponasanje u stvari nepostovanje prvo sebe pa onda i drugih. Treba se pitati sta "ja" kao pojedinac radim za sebe i druge cak i u najmanjim stvarima. Da li zelim da kreiram bolju stvarnost oko mene i drugih ili cu je zagadjivati sto recima sto losim delima...Dakle; ono sto bi zeleo da neko ucini tebi-to isto uradi drugima. Vrlo jednostavno ,vrlo ispunjujuce,vrlo bozanski.
Misha:
Mislim da ti prvi nisi spreman da prihvatis kritiku na sopstveni racun, cim stalno toliko o toj gordosti pricas i predstavljas sebe kao preuzvisenog sveopsteg dobrocinitelja i pametosolioca.
Zanimljivo napisano i moze se primenjivati samo na deci, kako lepo ponasanje moze biti zabavno kada korpa za smece predstavlja kos i sl., deca uzivaju u tome kada je lepo ponasanje igra.
Uci se (lepo ponasanje) od roditelja i okolina nema uticaja, to znaci da za nevaspitane nema spasa i da mozes da im pises da to jeste zabavno ali ne vredi.
Da se osvrnem na ono sto me "boli"- a to je skupljanje kucecih govanaca.
Imam zenku, mesanca, nesterilisanu, i bez obzira na sve "glasine" (dobice pas rak ako je ne sterilises i ne paris) ipak je necu sterilisati, barem ne u skorije vreme, jer ne samo da ne zelim da kasapim zivotinju nego kao biohemicar znam koliko su aktivni zenski hormoni bitni za svaku zensku jedinku. Dakle, ona ima teranje dva puta godisnje (to traje 2x tri nedelje, s tim sto je prvo trajalo 45 dana). I u "tim danima" je jako opasno izvoditi je da siski i kaki jer me prate dzukele i nece da se odlepe pa moram sa nekim da je izvodim i to sa motkom. Tada je FIZICKI NEMOGUCE pokupiti njen izmet. A ima nekoliko baba u mom kraju (zaludne nadrndane babuskere) koje tako nemaju sta pametnije da rade nego cantraju sa prozora zasto pas kaki a sve toboz zato sto se tu igraju deca... (a tim babama je do te dece inace stalo ko do lanjskog snega). Tako da kada budu uklonjene lutalice, kada ne budem morala da strahujem da li ce me izujedati, kada ne budem morala da nosim motku i kada SVUDA budu postavljene kese i kartoni za govanca, e tada cu ih i skupljti. Da, i kada bude bilo pokupljeno svo lomljeno staklo sa staza i zelenih povrsina, odnosno kada tupava danasnja omladina nauci da se flase od piva bacaju u djubre a ne lome po ulici. Mislim ipak je mnogo opasnije to lomljeno staklo negoli biorazgradivo psece govance!
Dakle, kada ova drzava bude pocela da postuje MENE, moje pravo na slobodan hod, tada cu i ja da pocnem da postujem drzavu. U medjuvremenu nista od skupljanja govanaca. Kome smeta, nek pokupi.
Na tramvajskoj stanici na Kalemegdanu jedan mladić je hartiju od sladoleda nonšalantno bacio, iako je u blizini bila kanta za đubre. Njemu bi predstavljalo poniženje da "bude dobar i fin" pa da je baci u kantu. Umesto njega sam se ja sago, uzeo hartiju od sladoleda i sam ubacio u kantu za đubre. Mladić je na to besneo kao da je hteo da izusti: "Ko si ti da diraš moje đubre?" U nasem mentalitetu, zbog naše izražene gordosti, svako ponašanje koje ima elemente obzira i odgovornosti, vođenje računa o sebi i svojim postupcima prema drugima, izaziva poniženje našeg gordog ega. Jedino pravo rešenje je pokajanje za našu gordost, a sva druga rešenja jesu "politička" (simptomatska i lažna). Gordost je kod nas izvor mnogih problema, od lenjosti, preko međusobne nesloge, sve do nespobnosti za samokritiku i priznanja potrebe za sopstvenom reformom.
Zanimljivo napisano i moze se primenjivati samo na deci, kako lepo ponasanje moze biti zabavno kada korpa za smece predstavlja kos i sl., deca uzivaju u tome kada je lepo ponasanje igra.
Uci se (lepo ponasanje) od roditelja i okolina nema uticaja, to znaci da za nevaspitane nema spasa i da mozes da im pises da to jeste zabavno ali ne vredi.
Misha:
Mislim da ti prvi nisi spreman da prihvatis kritiku na sopstveni racun, cim stalno toliko o toj gordosti pricas i predstavljas sebe kao preuzvisenog sveopsteg dobrocinitelja i pametosolioca.
Tacno! Samo treba dici sam sebi svest (nekima treba pomoc okruzenja) o svom ponasanju obracati vise paznje na to sta radimo i uvek i svakom trenutku pokusati da ispravimo i poboljsamo to.
Ja sam od malena pljuvao i to je po meni bilo normalno, dok se jednog dana nisam zapitao sta ja to zapravo radim i tad sam i prestao.
Odlicno podsecanje na nekad tuznu realnost
Problem u 'jednoj disciplini' je sto javnih WC-ova ima ukupno 20-ak u celoj drzavi i sto su ljudi primorani da se pomokre negde. Koliko to drzavi smeta , pokazuje i cinjenica da javnih WC-ova nema a i ne planira se da ih bude vise. Na zapadu je maltene takmicenje ko je kulturniji i ko se lepse ponasa a kod nas obratno . Sto si nekulturniji, to si 'mocniji' i za tebe ne vaze pravila 'za bednike'.To na mpoliticka elita govori vec 50 godina na ovaj ili onaj nacin . Jedno ponasanje je za 'gazdu'-bahatost i primitivizam a drugo je za 'sluge'-civilizovano ponasanje sa presiranjem i brigom o sebi i okolini. Kada se vratite iz bilo koje normalne zemlje u Srbiju, odmah vas doceka 'otmeno' ponasanje .
Lepo ponasanje se najlakse uci uz paprene kazne. Da vidis kako bi nam Srbija bila kao iz izloga za samo mesec dana. Samo u ovoj zemlji ne postoji politicka volja da se tako nesto uradi. Dva su razloga: a. ne uzimaju se na to masne provizije b. iritira se glasacko telo.
Sve ide iz kuce, tj od roditeljskog vaspitanja. Naravno moze se to i kasnije korigovati. Mislim da je ruzno ponasanje u stvari nepostovanje prvo sebe pa onda i drugih. Treba se pitati sta "ja" kao pojedinac radim za sebe i druge cak i u najmanjim stvarima. Da li zelim da kreiram bolju stvarnost oko mene i drugih ili cu je zagadjivati sto recima sto losim delima...Dakle; ono sto bi zeleo da neko ucini tebi-to isto uradi drugima. Vrlo jednostavno ,vrlo ispunjujuce,vrlo bozanski.
O ovome ja stalno govorim u svom okruženju. Ne zbog toga što se neko iz mog okruženja nedolično ponaša već zbog toga što smo mi koji se ponašamo kulturno manjina.
Krajnje je vreme da neko ko ima medijsku, političku ili kakvu drugu moć počne da ukazuje na ovo.
Kod nas treba početi sa osnovnim stvarima. Ja odavno zamišljam bilborde po gradu i promotivne spotove koji u pauzama raznoraznih primitivnih serija poručuju: "Ne pljujte po ulici", "Nije lepo mokriti iza trafike", "Pušenje u ordinaciji se ne smatra prihvatljivim.", "Nametanje svog muzičkog ukusa u javnom prevozu je nepristojno.".
Što se "sportova u zatvorenim prostorima" tiče citirao bih jednu svoju prijateljicu: "Čovek treba da bude kulturan sam sa sobom."
Lepo ponasanje u velikom broju slucajeva je ne samo iznimak, vec i povod besramnicima za ruganje, ismevanje, i omalovazavanje onih koji se lepo ponasaju. To pokazuje sustinu problema u Srbiji - a problem nije u nedostatku vaspitanja, ono moze da se stekne i u poznijim godinama, vec sto je lepo ponasanje prezreno, nazalost, od one glasne vecine stanovnika.
Naravno da me nikad nece biti sramota sto zaista obracam paznju na okolinu i svojim ponasanjem doprinosim istoj, iako je tesko preispitivati se da li je ista to zasluzila (osim nam majke Zemlje) i da li se posle svega osecam iskoristeno i nekad poput budale. Desava se cak i da me to dovede i u neugodne situacije da budem uvucen u fizicke aktivnosti gde jednostavno vise ne mogu uticati recima.
Biću slobodan da dodam još jednu disciplinu: bacanje flaše s ramena. Učestvuju dva "igrača", od kojih jedan drži metalnu kantu za smeće izvučenu iz betonske žardinjere, a drugi sa pristojne udaljenosti pokušava da flašu ubaci u kantu. Za sada još nisu jasno definisana pravila da li igrač koji drži kantu ima pravo da se kreće, tj. "hvata" flašu ili mora da stoji mirno. Pored ove discipline, dodao bih još, kao prlično popularnu kod naše "dične" omladine, i disciplinu "mokrenje po zidovima skloništa u sred bela dana na dva metra od ljudi koji tu žive". Ne smemo zapostaviti i vrlo popularan oblik neposredne komunikacije u vidu urlanja na metar do dva udaljenosti kao i vožnju skutera po igralištu gde se drsko i bezobrazno igraju mala deca. Dakle, kao što se može videti, odlikuje nas vrlo širok dijapazon raznih oblika ponašanja tako da mu lepo ponašanje zaista dođe kao ekstremni sport.
IMAGE SOURCE
12 Komentari
Sortiraj po: