Zlatibor za početnike

Zlatibor je idealan i za bajking, ko ima dobar bicikl, kondiciju i gume. Voznja je naporna, ali uz onakve predele i vazduh koji se "jede", pravo je zadovoljstvo. Jos da se ponese i fotoaparat...

Stvarno jedan dobar tekst,sa puno pravih opisa Zlatibora kao turistickog mesta u Srbiji.

Crkoh od smeha, Kusta na sve strane! :)))))
Nego sada ozbiljno. Zlatibor jeste mesto na kome se najviše šeta. U Britaniji takav način turizma je pravi hit. Pre par godina bio sam tokom leta tamo, i naišao sam na grupu Škota, tamo negde kod Usamljenog bora na poslednjem usponu za čigotu. Bilo je jako oblačno, a Škoti su sve vreme komentarisali kako je isto tako i kod njih. Planina bez drveta oblaci, loh, odnosno jezero, i hladnoća. samo što u Škotskoj do takvih predela može da se stigne pešačkim stazama više stotina kilometara dugim. E sada zamislite da postoji takva ruta do Zlatibora, i da su sva zlatiborska sela povezana takvim hajkerskim stazama. Pa lepo do Čačka, ili Kosjerića autbusom, a onda polako pešice na zlatibor, i da uz put ima gde da se odmori, i da se prespava.

Tekst opisuje u potpunosti. Prvi put u zivotu sam bio tamo poroslg leta. Naspavao se jesam, nasetao...jednom reciju odmorio.
Razocaralo me, sto je samo mesto jedno veliko vašarište.

Peja

Stvarno jedan dobar tekst,sa puno pravih opisa Zlatibora kao turistickog mesta u Srbiji.

Zlatibor je idealan i za bajking, ko ima dobar bicikl, kondiciju i gume. Voznja je naporna, ali uz onakve predele i vazduh koji se "jede", pravo je zadovoljstvo. Jos da se ponese i fotoaparat...

Crkoh od smeha, Kusta na sve strane! :)))))
Nego sada ozbiljno. Zlatibor jeste mesto na kome se najviše šeta. U Britaniji takav način turizma je pravi hit. Pre par godina bio sam tokom leta tamo, i naišao sam na grupu Škota, tamo negde kod Usamljenog bora na poslednjem usponu za čigotu. Bilo je jako oblačno, a Škoti su sve vreme komentarisali kako je isto tako i kod njih. Planina bez drveta oblaci, loh, odnosno jezero, i hladnoća. samo što u Škotskoj do takvih predela može da se stigne pešačkim stazama više stotina kilometara dugim. E sada zamislite da postoji takva ruta do Zlatibora, i da su sva zlatiborska sela povezana takvim hajkerskim stazama. Pa lepo do Čačka, ili Kosjerića autbusom, a onda polako pešice na zlatibor, i da uz put ima gde da se odmori, i da se prespava.

Tekst opisuje u potpunosti. Prvi put u zivotu sam bio tamo poroslg leta. Naspavao se jesam, nasetao...jednom reciju odmorio.
Razocaralo me, sto je samo mesto jedno veliko vašarište.

Peja