I lekari pate od bolesti zavisnosti

I doktori su ljudi od krvi i mesa i svakodnevno prave odluke o necijem zdravlju i zivotu uopste. Iz tog razloga nisam otisla da studiram medicinu, jer ne bih mogla da podnesem da mi pacijent umre.Sve sam ostalo mogla da podnesem. A doktori to podnose svakodnevno; neki oguglaju, neke stignu emocije; odluke vlade koja svojim zahtevima lekarske prakse trazi veliki broj "pregledanih pacijenata" za odredjeno vreme koje uglavnom nije dovoljno da se pacijent uvek pravilno dijagnozira + vecita izlozenost da prepisuje alternativne lekove jer vecina nema para da ih kupi - znaci imas pare- imas pravo na zdravlje. Doktor/ka je polozio/la zakletvu i to utice na celokupnu etiku.
Smene svakojake opet zeznu sistem, i kad se razume priroda posla, nije ni cudo sto su doktori podlozni takvim zavisnostima. Resenje bi potencijalno bilo da imaju regiluarne preglede (kao sportisti) + psihologa na racun firme i da im to bude u ugovoru.

kao prosvetni radnik koji radi na jednom od fakulteta smatram da je najveci problem kod lekara upravo njihovo skolovanje.

cak ni u sistemima koji su postavljeni na dobro proverenim osnovama nije moguce odvojiti zito od kukolja u smislu psiholoske i drugih vidova stabilnosti ali se, ipak, tamo greske desavaju daleko redje nego kod nas.

pa, sad, vi vidite, kada u tom sistemu priznaju da imaju taj problem, kako je kod nas.

da li ste ikada culi da je neko od studenata medicine odbijen jer je nestabilan na bilo koji relevantan nacin, psiholoski pogotovu.

sto se kuso rodi nikada ga ne popravi.

Ovo je jedan od mnoštvo dokaza da je stanje naše "unutrašnjosti"(mislim na psihu, duhovnost i moral)pretežnije od stanja tela i intelekta.U Srbiji je stanje veoma slično.Poznata doktorica u mom gradu, koju srećem na rođend.proslavama naše zajedničke prijateljice, pokazuje takvo raskalašno ponašanje u svakom smislu,da mi prosto dođe žao svih koji joj dolaze po lekarsku intervenciju.Pritom naša zajednička prijateljica je konačno shvatila da dobija kvalitetnije savete od prijatelja veterinara.
Što bi se neko ozbiljno angažovao oko mog zdravlja ako ne mari za svoje?

Dovesti u pitanje opsteprihvacene vrednosti i koncepcije lekara, nije nimalo prijatno. Ovakva istina nije sasvim ozbiljna, jer lekari imaju sidro odgovornosti i naravno moci. Koliko drustvo tolerise, zavisi od zrelosti i unutrasnje stabilnosti svakog lekara ponaosob. Mene ne opterecuju takve pretpostavke, u svakom slucaju, verujem im uvek.

Ovo je jedan od mnoštvo dokaza da je stanje naše "unutrašnjosti"(mislim na psihu, duhovnost i moral)pretežnije od stanja tela i intelekta.U Srbiji je stanje veoma slično.Poznata doktorica u mom gradu, koju srećem na rođend.proslavama naše zajedničke prijateljice, pokazuje takvo raskalašno ponašanje u svakom smislu,da mi prosto dođe žao svih koji joj dolaze po lekarsku intervenciju.Pritom naša zajednička prijateljica je konačno shvatila da dobija kvalitetnije savete od prijatelja veterinara.
Što bi se neko ozbiljno angažovao oko mog zdravlja ako ne mari za svoje?

kao prosvetni radnik koji radi na jednom od fakulteta smatram da je najveci problem kod lekara upravo njihovo skolovanje.

cak ni u sistemima koji su postavljeni na dobro proverenim osnovama nije moguce odvojiti zito od kukolja u smislu psiholoske i drugih vidova stabilnosti ali se, ipak, tamo greske desavaju daleko redje nego kod nas.

pa, sad, vi vidite, kada u tom sistemu priznaju da imaju taj problem, kako je kod nas.

da li ste ikada culi da je neko od studenata medicine odbijen jer je nestabilan na bilo koji relevantan nacin, psiholoski pogotovu.

sto se kuso rodi nikada ga ne popravi.

I doktori su ljudi od krvi i mesa i svakodnevno prave odluke o necijem zdravlju i zivotu uopste. Iz tog razloga nisam otisla da studiram medicinu, jer ne bih mogla da podnesem da mi pacijent umre.Sve sam ostalo mogla da podnesem. A doktori to podnose svakodnevno; neki oguglaju, neke stignu emocije; odluke vlade koja svojim zahtevima lekarske prakse trazi veliki broj "pregledanih pacijenata" za odredjeno vreme koje uglavnom nije dovoljno da se pacijent uvek pravilno dijagnozira + vecita izlozenost da prepisuje alternativne lekove jer vecina nema para da ih kupi - znaci imas pare- imas pravo na zdravlje. Doktor/ka je polozio/la zakletvu i to utice na celokupnu etiku.
Smene svakojake opet zeznu sistem, i kad se razume priroda posla, nije ni cudo sto su doktori podlozni takvim zavisnostima. Resenje bi potencijalno bilo da imaju regiluarne preglede (kao sportisti) + psihologa na racun firme i da im to bude u ugovoru.

Dovesti u pitanje opsteprihvacene vrednosti i koncepcije lekara, nije nimalo prijatno. Ovakva istina nije sasvim ozbiljna, jer lekari imaju sidro odgovornosti i naravno moci. Koliko drustvo tolerise, zavisi od zrelosti i unutrasnje stabilnosti svakog lekara ponaosob. Mene ne opterecuju takve pretpostavke, u svakom slucaju, verujem im uvek.