Prepoznajte silovatelja u trenu

Silovanje je jedno od kriminalnih dela koje treba najstrožije kažnjavati, jer se uvek dešava sa predumišljajem i iz najnižih pobuda, i ostavlja nesagledive posledice, kako za žrtvu, tako i za njenu porodicu. Naša stvarnost je mračna što se tiče te tematike, i neće biti poboljšanja dok se naše društvo ne izdigne iz gliba u kome se nalazi. Pogledajmo samo izrečene kazne... Tragedija, sramota. Najstrašnije je što silovane žene u našem društvu nose žig krivice, i nailaze na osudu sredine...
Rešenje je vrlo jednostavno (za ponovljene počinioce) - injekcija i hasta la vista macho...

...bio sam te sreće da sam jednom davno upoznao dr. Milenu Stanković....kakva je to žena, ljudi moji....zmaj!!!

Kad bi nekolicini zaista bile izrecene maximalne kazne verujem da bi brzo situacija bila promenjena. Na zalost, vecina silovanja ostaje neprijavljena, jer zlocinac vrlo brzo biva na slobodi, a zrtva dok dokaze da jeste zrtva, prolazi kroz `torturu` i nerazumevanje, pa cak i osudu, ponekad i od strane ljudi od kojih je ocekivano da pomognu.

S'obzirom da se to desava od ljudi koje zrtve poznaju, i socijalne traume(ne verovanje od bliznjih, cak i osudjivanje)koje zrtve zele da izbegnu u tom post-procesu je verovatno razlog zasto toliko slucajeva ostaje ne prijavljeno. Da ne pricamo o zakonskom sistemu koji deli pravdu onome ko ima da je plati. U medjuvremenu treba verovati instiktu on je usadjen kod zena mnogo vise nego kod muskih. Evo mog primera : imali smo davno jednog suseda koga smo cesto sretali (neizbezno) i na koga sam se ja kao dete jako mrstila, na zrgazavanje moje majke, koja me lepo vaspitava. Ja njega organski nisam podnosila i kad me pitali zasto - rekoh "Ne volim kako me gleda" (pazi bila sam dete od 8-9 godina). Ispostavilo se kasnije, posle skoro decenije, da je tip bio pedofil (nikad ga nisu zatvorili, samo opominjali zbog prijavljenih incidenata, a koliko neprijavljenih potencijalno postoji je nepoznato). Meni se srecom nista nije desilo, jer sam i dalje nastavila da se mrstim i da budem drska na navodne komplimente i izbegavala ga kao kugu.
Znaci pratite taj instikt i kad ne pravi smisla, jer je tu da stiti.

Silovanje u braku nije bilo ni sankcionisano do 2000. godine, tj nije postojao zakon koji ga sankcionise. Strasno je to sto se silovanje tretira u drustvu kao nesto o cemu se cuti, o cemu se ne govori, o sramoti koja je nanesena silovanjem. To se preslikava i na male kazne pociniocima. Patrijarhat je toliko duboko ulkorenjen u nasu kulturu, da nevidljivo opravdava silovanje. I niko i dalje o tome ne govori...

Sta je sa silovanjima koja se desavaju u braku?

Silovanje je jedan od najtezih zlocina, ali govoriti o silovanju lolita sponzorusa je malo smesno. Pa one samo gledaju kome ce da se uvuku u krevet. Zbog ovakvog dela ceo clanak moze da izgubi na vrednosti.

Silovanje je jedan od najtezih zlocina, ali govoriti o silovanju lolita sponzorusa je malo smesno. Pa one samo gledaju kome ce da se uvuku u krevet. Zbog ovakvog dela ceo clanak moze da izgubi na vrednosti.

Sta je sa silovanjima koja se desavaju u braku?

...bio sam te sreće da sam jednom davno upoznao dr. Milenu Stanković....kakva je to žena, ljudi moji....zmaj!!!

Silovanje u braku nije bilo ni sankcionisano do 2000. godine, tj nije postojao zakon koji ga sankcionise. Strasno je to sto se silovanje tretira u drustvu kao nesto o cemu se cuti, o cemu se ne govori, o sramoti koja je nanesena silovanjem. To se preslikava i na male kazne pociniocima. Patrijarhat je toliko duboko ulkorenjen u nasu kulturu, da nevidljivo opravdava silovanje. I niko i dalje o tome ne govori...

Silovanje je jedno od kriminalnih dela koje treba najstrožije kažnjavati, jer se uvek dešava sa predumišljajem i iz najnižih pobuda, i ostavlja nesagledive posledice, kako za žrtvu, tako i za njenu porodicu. Naša stvarnost je mračna što se tiče te tematike, i neće biti poboljšanja dok se naše društvo ne izdigne iz gliba u kome se nalazi. Pogledajmo samo izrečene kazne... Tragedija, sramota. Najstrašnije je što silovane žene u našem društvu nose žig krivice, i nailaze na osudu sredine...
Rešenje je vrlo jednostavno (za ponovljene počinioce) - injekcija i hasta la vista macho...

Kad bi nekolicini zaista bile izrecene maximalne kazne verujem da bi brzo situacija bila promenjena. Na zalost, vecina silovanja ostaje neprijavljena, jer zlocinac vrlo brzo biva na slobodi, a zrtva dok dokaze da jeste zrtva, prolazi kroz `torturu` i nerazumevanje, pa cak i osudu, ponekad i od strane ljudi od kojih je ocekivano da pomognu.

S'obzirom da se to desava od ljudi koje zrtve poznaju, i socijalne traume(ne verovanje od bliznjih, cak i osudjivanje)koje zrtve zele da izbegnu u tom post-procesu je verovatno razlog zasto toliko slucajeva ostaje ne prijavljeno. Da ne pricamo o zakonskom sistemu koji deli pravdu onome ko ima da je plati. U medjuvremenu treba verovati instiktu on je usadjen kod zena mnogo vise nego kod muskih. Evo mog primera : imali smo davno jednog suseda koga smo cesto sretali (neizbezno) i na koga sam se ja kao dete jako mrstila, na zrgazavanje moje majke, koja me lepo vaspitava. Ja njega organski nisam podnosila i kad me pitali zasto - rekoh "Ne volim kako me gleda" (pazi bila sam dete od 8-9 godina). Ispostavilo se kasnije, posle skoro decenije, da je tip bio pedofil (nikad ga nisu zatvorili, samo opominjali zbog prijavljenih incidenata, a koliko neprijavljenih potencijalno postoji je nepoznato). Meni se srecom nista nije desilo, jer sam i dalje nastavila da se mrstim i da budem drska na navodne komplimente i izbegavala ga kao kugu.
Znaci pratite taj instikt i kad ne pravi smisla, jer je tu da stiti.