Kako razmišlja stručnjak, a kako početnik?

Ne bih zeleo da zvucim prekriticki... ali ovaj teskt ima previse reci.

Nas mozak sebi optimizuje zivot i sto vise vremena provede u nekoj konkretnoj aktivnosti to je optimizacija veca. Prosto, kada se relacije na jednom nivou organizacije ovladaju, on se spakuje u "kutiju" i svede na automatizam, a mozak prelazi da uci visi nivo organizacije. Tako da mozak obavlja sve veci posao uz priblizno isti napor. Primer iz matematike: mnozenje je upakovano sabiranje, integraljenje je upakovano sabiranje i mnozenje.

Eto, skoro sve rekoh a trebale mi 4 recenice. Ajd' sad neko u tri.

bilo bi dobro kada bi postojao kratak opis autora tekstova koji se pojavljuju, da saznamo ko su ljudi koji tako dobro pišu. Polako dolazi vreme u Srbiji kada će se vrednovati znanje i potrebno je znati ko su ljudi koji razmišljaju

"You do not really understand something until you can explain it to your grandmother."
Stvarno ne razumes nesto sve dok to ne mozes da objasnis svojoj babi.
Albert Einstein

Drugim recima previse opsirno i previse strucno za medij kakav je b92.
Strucnjak treba da zna i kako da se obrati i izlaze svojim kolegama i kako treba da izlaze laicima, a da ga svi razumeju, samo ovaj strucnjak jos nije stigao do tog nivoa, sto nam govori da je u stvarni pocetnik i prenosi ovde knjisko, enciplopedijsko znanje.

Vrlo interesantno i smisleno, samo se ne slazem u potpunosti sa zakljucima.
Mozda u generalnim edukativnim programima i treba primeniti ovakvu metodu, ali ponekad suvise povezivanja od strane drugog lica, uceniku moze da 'zakuca' znanje i da 'ulenji' njegovu sopstvenu moc povezivanja.
Hocu reci, da, konkretno znanje je neophodno za siroke mase, ali je potrebno edukovati i vizionare, koji ce sprovoditi sopstvene naizgled aprstraknte ideje.

Odlicno!

Evo dva linka za zainteresovane:

1. http://www.ai.uga.edu/mc/WriteThinkLearn.htm

2. http://www.cs.virginia.edu/~robins/YouAndYourResearch.html (naglasak na "Knowledge and productivity are like compound interest.")

Ipak je preterano svakoga ko ima poznavanje neke oblasti proglasiti strucnjakom. Pre bi se reklo da su pocetnici neznalice, strucnjaci iz vaseg clanka su poznavaoci, a istinski strucnjaci su oni koji su u stanju da urade nesto sustinski novo u svojoj oblasti. Znaci da naprave neko resenje koje niko pre njih nije, da naprave novu vrednost itd. Mi imamo u medijima stalnu hiperinflaciju termina "strucnjak", svi su strucnjaci iako pojma nemaju.

Ova tema se direktno tice najveceg(po meni) problema u nasem (visokom)skolstvu, a to je nedostatak dovoljnog uvodjenja u kontekst problema od strane predavaca. Ovde pre svega mislim na tehnicke i fakultete matematickih nauka, s obzirom da sam i sam apsolvent Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu . Naime, veoma je cest slucaj da su odlicni strucnjaci iz neke oblasti jako losi predavaci, jer slabo
uvode u kontekst problema ili lekcije koju obradjuju (ovo je verovatno i neka vrsta profesionalne deformacije "strucnjaka"), sto presudno utice na motivaciju i interesovanje studenata za to gradivo i ni po cemu se studentima ne olaksava posao spremanja tog ispita. Verujem da je upravo kontekst ono sto ucenici treba da dobiju na predavanjima, a detalje mogu nauciti kod kuce, ili na poslu kad se zaposle ako se radi o nekoj usko strucnoj,prakticnoj stvari. Ovo je takodje i dokaz da postoji poseban talenat za prenosenje znanja i nemaju ga svi ma kakvi strucnjaci da su.
Ne verujem da za ovo postoji neko sistemsko resenje, osim da se za profesore fakulteta postavljaju samo dobri predavaci, koji ce braniti cast ove verovatno najlepse profesije na svetu. Dobri predavaci su u jako malom procentu u odnosu na ukupan broj profesora, a posao predavaca trebalo bi, valjda, da je njihovo osnovno zanimanje. Ako se
nekome svidja ova tema nek je otvori.

Scientific American se bavio istom tematikom u julu 2006. Clanak je izvanredan, link: http://www.sciam.com/article.cfm?id=the-expert-mind

Završio sam Mašinski fakultet u Beogradu. Za 12 godina rada bio sam: inženjer u pogonu, inženjer validacije, pisac ISO 9000 dokumentacije, (junior) programer SCADA aplikacija, (junior) programer kompajlera, (junior) Enterprise Java programer, inženjer kvaliteta... Sve to samo zato što nisam hteo odmah da se bavim prodajom, i zato što nisam do sada uspeo da nađem smislen i iole normalno plaćen posao... Pa kada (kako) ću ja da postanem stučnjak?

Ovo nije direktan komentar na članak, ovo je zavist usmerena ka onima koji su imali luksuz da se od početka bave jednom oblašću.

Lazo, jeste tekst malo oprsiran ali je tema dobra; tvoja analogija je, medjutim, slaba, ima tu jos faktora. Osim ako si mozda neuro-hirurg, pa znas o cemu pricas; pogledaj link br. 1.

Odlican clanak.
Nazalost vreme strucnjaka polako prolazi i trend proseka se polako siri. Cini se da ce Severna Amerika postati jedan veliki Wal-mart store u narednih desetak godina, a EU je slepo sledi...

Odlican text!
Da treba na osnovu iskustva da odgovorim na ovo pitanje (u domenu formalnih/prirodnih nauka).
Strucnjaka karakterise veca sigurnost i bolja interpetacija rezultata. Kao i iste (rezultate/podatke) vec posmatra kao nove informacije za dalji razvoj i generisanje dobijenih podataka u domenu svog istrazivanja.
Kod pocetnika postoji veca mogucnost greske (npr. u metologiji rada ili interpetaciji rezultata tj. nesigurnost) i veoma cesto odsutnost kreativnosti i/ili ideja na daljem razvoju i/ili "manipulaciji" dobivenih rezulta.

Ovaj tekst je dobra podloga za uvodjenje promena u nastavu u nasim skolama. Zato su potrebne radionice i projekti u nasim skolama, a ne faktografsko znanje. I jos jedan komentar sam zapazila kao majka osnovca, potrebu da se ucitelji spustaju na nivo pocetnika u smislu da se uzive da neke kategorije koje su njima kao dobar dan, tj. osnovne alatke u razmisljanju, da su one ucenicima kojima predaju nesto potpuno novo. To nastavnici svih nivoa znanja potpuno zaboravljaju pa se ljute na ucenike sto su nesposobni da nesto savladaju. Najgore je sto se ljute na djake sto su glupi! A od njih zavisi koliko ce ucenici ca nauce. Odlican tekst, samo ko ce da ga procita, izgleda ne oni koji bi trebalo da citaju. Ukljucujem tu i ljude iz Ministarstva koji su potpuno odleteli u neke ekspertske vode van prakse i realnosti, i opterecuju nastavnike da sprovode planove koje u praksi i realnosti sa postojecim alatima nastave, nastavnici nisu u stanju da sprovedu. Ponavljam, iz ovog teksta se lepo vidi sta nasoj skoli fali> radionice, projekti i uzivljavanje u svest i nivo znanja ucenika.

How Students Learn: History, Mathematics, and
Science in the Classroom
Committee on How People Learn, A Targeted Report for
Teachers, Center for Studies on Behavior and
Development, National Research Council

Ja sam po prirodi analitičan, imam lepi broj godina i shodno tome sam do sada sakupio dosta znanja i iskustva. U tom smislu mogu da komentarišem članak kao preobiman i delimično upotrebljiv za duže pamćenje. Naime, u realnom svetu sva poenta je u iskustvu! Nakon svakog iskustva vi vidite šta Vas "boli", smeta, otežava ili onemogućava nešto i onda uključite mozak i po potrebi timske aktivnosti i u realnom vremenu dođete do nekih rešenja koje treba testirati i time steći novo iskustvo. U imaginarnom svetu je drugačija situacija jer tu su rezultati nastali na osnovu nekih zamišljenih uslova, parametara, interakcija itd. sa kojima možemo teoretski objasniti neko dosadašnje iskustvo ili predvideti odvijanje budućeg. Drugim rečima, na bazi do sada stečenih imaginarnih znanja i zakonitosti tog sveta u mogućnosti smo da razumemo svoje postupke i delovanja što nas odvaja od drugih životinja.
U vezi poređenja ljudi po osnovu znanja i konstatacije da li je/nije neko ekspert, mislim da se pravi greška u korist značaja eksperta. Primera radi, da li je neko automobilski as (ekspert za vožnju) ili prosečan vozač vidi se tek po posledicama kada sa svojim automobilom uđe sa stotkom u lakat krivinu! Drugim rečima, u većini slučajeva, i ekspert i početnik imaju ista rešenja ili postupke dok problematika ne dođe do raskršća sa više rešenja. A onda su eksperti prozvani i pozvani da nađu pravi put u tom lavirintu mogućih rešenja.

Ne bih zeleo da zvucim prekriticki... ali ovaj teskt ima previse reci.

Nas mozak sebi optimizuje zivot i sto vise vremena provede u nekoj konkretnoj aktivnosti to je optimizacija veca. Prosto, kada se relacije na jednom nivou organizacije ovladaju, on se spakuje u "kutiju" i svede na automatizam, a mozak prelazi da uci visi nivo organizacije. Tako da mozak obavlja sve veci posao uz priblizno isti napor. Primer iz matematike: mnozenje je upakovano sabiranje, integraljenje je upakovano sabiranje i mnozenje.

Eto, skoro sve rekoh a trebale mi 4 recenice. Ajd' sad neko u tri.

How Students Learn: History, Mathematics, and
Science in the Classroom
Committee on How People Learn, A Targeted Report for
Teachers, Center for Studies on Behavior and
Development, National Research Council

Završio sam Mašinski fakultet u Beogradu. Za 12 godina rada bio sam: inženjer u pogonu, inženjer validacije, pisac ISO 9000 dokumentacije, (junior) programer SCADA aplikacija, (junior) programer kompajlera, (junior) Enterprise Java programer, inženjer kvaliteta... Sve to samo zato što nisam hteo odmah da se bavim prodajom, i zato što nisam do sada uspeo da nađem smislen i iole normalno plaćen posao... Pa kada (kako) ću ja da postanem stučnjak?

Ovo nije direktan komentar na članak, ovo je zavist usmerena ka onima koji su imali luksuz da se od početka bave jednom oblašću.

"You do not really understand something until you can explain it to your grandmother."
Stvarno ne razumes nesto sve dok to ne mozes da objasnis svojoj babi.
Albert Einstein

Drugim recima previse opsirno i previse strucno za medij kakav je b92.
Strucnjak treba da zna i kako da se obrati i izlaze svojim kolegama i kako treba da izlaze laicima, a da ga svi razumeju, samo ovaj strucnjak jos nije stigao do tog nivoa, sto nam govori da je u stvarni pocetnik i prenosi ovde knjisko, enciplopedijsko znanje.

Vrlo interesantno i smisleno, samo se ne slazem u potpunosti sa zakljucima.
Mozda u generalnim edukativnim programima i treba primeniti ovakvu metodu, ali ponekad suvise povezivanja od strane drugog lica, uceniku moze da 'zakuca' znanje i da 'ulenji' njegovu sopstvenu moc povezivanja.
Hocu reci, da, konkretno znanje je neophodno za siroke mase, ali je potrebno edukovati i vizionare, koji ce sprovoditi sopstvene naizgled aprstraknte ideje.

bilo bi dobro kada bi postojao kratak opis autora tekstova koji se pojavljuju, da saznamo ko su ljudi koji tako dobro pišu. Polako dolazi vreme u Srbiji kada će se vrednovati znanje i potrebno je znati ko su ljudi koji razmišljaju

Odlicno!

Evo dva linka za zainteresovane:

1. http://www.ai.uga.edu/mc/WriteThinkLearn.htm

2. http://www.cs.virginia.edu/~robins/YouAndYourResearch.html (naglasak na "Knowledge and productivity are like compound interest.")

Scientific American se bavio istom tematikom u julu 2006. Clanak je izvanredan, link: http://www.sciam.com/article.cfm?id=the-expert-mind

Lazo, jeste tekst malo oprsiran ali je tema dobra; tvoja analogija je, medjutim, slaba, ima tu jos faktora. Osim ako si mozda neuro-hirurg, pa znas o cemu pricas; pogledaj link br. 1.

Ovaj tekst je dobra podloga za uvodjenje promena u nastavu u nasim skolama. Zato su potrebne radionice i projekti u nasim skolama, a ne faktografsko znanje. I jos jedan komentar sam zapazila kao majka osnovca, potrebu da se ucitelji spustaju na nivo pocetnika u smislu da se uzive da neke kategorije koje su njima kao dobar dan, tj. osnovne alatke u razmisljanju, da su one ucenicima kojima predaju nesto potpuno novo. To nastavnici svih nivoa znanja potpuno zaboravljaju pa se ljute na ucenike sto su nesposobni da nesto savladaju. Najgore je sto se ljute na djake sto su glupi! A od njih zavisi koliko ce ucenici ca nauce. Odlican tekst, samo ko ce da ga procita, izgleda ne oni koji bi trebalo da citaju. Ukljucujem tu i ljude iz Ministarstva koji su potpuno odleteli u neke ekspertske vode van prakse i realnosti, i opterecuju nastavnike da sprovode planove koje u praksi i realnosti sa postojecim alatima nastave, nastavnici nisu u stanju da sprovedu. Ponavljam, iz ovog teksta se lepo vidi sta nasoj skoli fali> radionice, projekti i uzivljavanje u svest i nivo znanja ucenika.

Ipak je preterano svakoga ko ima poznavanje neke oblasti proglasiti strucnjakom. Pre bi se reklo da su pocetnici neznalice, strucnjaci iz vaseg clanka su poznavaoci, a istinski strucnjaci su oni koji su u stanju da urade nesto sustinski novo u svojoj oblasti. Znaci da naprave neko resenje koje niko pre njih nije, da naprave novu vrednost itd. Mi imamo u medijima stalnu hiperinflaciju termina "strucnjak", svi su strucnjaci iako pojma nemaju.

Odlican clanak.
Nazalost vreme strucnjaka polako prolazi i trend proseka se polako siri. Cini se da ce Severna Amerika postati jedan veliki Wal-mart store u narednih desetak godina, a EU je slepo sledi...

Ova tema se direktno tice najveceg(po meni) problema u nasem (visokom)skolstvu, a to je nedostatak dovoljnog uvodjenja u kontekst problema od strane predavaca. Ovde pre svega mislim na tehnicke i fakultete matematickih nauka, s obzirom da sam i sam apsolvent Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu . Naime, veoma je cest slucaj da su odlicni strucnjaci iz neke oblasti jako losi predavaci, jer slabo
uvode u kontekst problema ili lekcije koju obradjuju (ovo je verovatno i neka vrsta profesionalne deformacije "strucnjaka"), sto presudno utice na motivaciju i interesovanje studenata za to gradivo i ni po cemu se studentima ne olaksava posao spremanja tog ispita. Verujem da je upravo kontekst ono sto ucenici treba da dobiju na predavanjima, a detalje mogu nauciti kod kuce, ili na poslu kad se zaposle ako se radi o nekoj usko strucnoj,prakticnoj stvari. Ovo je takodje i dokaz da postoji poseban talenat za prenosenje znanja i nemaju ga svi ma kakvi strucnjaci da su.
Ne verujem da za ovo postoji neko sistemsko resenje, osim da se za profesore fakulteta postavljaju samo dobri predavaci, koji ce braniti cast ove verovatno najlepse profesije na svetu. Dobri predavaci su u jako malom procentu u odnosu na ukupan broj profesora, a posao predavaca trebalo bi, valjda, da je njihovo osnovno zanimanje. Ako se
nekome svidja ova tema nek je otvori.

Odlican text!
Da treba na osnovu iskustva da odgovorim na ovo pitanje (u domenu formalnih/prirodnih nauka).
Strucnjaka karakterise veca sigurnost i bolja interpetacija rezultata. Kao i iste (rezultate/podatke) vec posmatra kao nove informacije za dalji razvoj i generisanje dobijenih podataka u domenu svog istrazivanja.
Kod pocetnika postoji veca mogucnost greske (npr. u metologiji rada ili interpetaciji rezultata tj. nesigurnost) i veoma cesto odsutnost kreativnosti i/ili ideja na daljem razvoju i/ili "manipulaciji" dobivenih rezulta.

Ja sam po prirodi analitičan, imam lepi broj godina i shodno tome sam do sada sakupio dosta znanja i iskustva. U tom smislu mogu da komentarišem članak kao preobiman i delimično upotrebljiv za duže pamćenje. Naime, u realnom svetu sva poenta je u iskustvu! Nakon svakog iskustva vi vidite šta Vas "boli", smeta, otežava ili onemogućava nešto i onda uključite mozak i po potrebi timske aktivnosti i u realnom vremenu dođete do nekih rešenja koje treba testirati i time steći novo iskustvo. U imaginarnom svetu je drugačija situacija jer tu su rezultati nastali na osnovu nekih zamišljenih uslova, parametara, interakcija itd. sa kojima možemo teoretski objasniti neko dosadašnje iskustvo ili predvideti odvijanje budućeg. Drugim rečima, na bazi do sada stečenih imaginarnih znanja i zakonitosti tog sveta u mogućnosti smo da razumemo svoje postupke i delovanja što nas odvaja od drugih životinja.
U vezi poređenja ljudi po osnovu znanja i konstatacije da li je/nije neko ekspert, mislim da se pravi greška u korist značaja eksperta. Primera radi, da li je neko automobilski as (ekspert za vožnju) ili prosečan vozač vidi se tek po posledicama kada sa svojim automobilom uđe sa stotkom u lakat krivinu! Drugim rečima, u većini slučajeva, i ekspert i početnik imaju ista rešenja ili postupke dok problematika ne dođe do raskršća sa više rešenja. A onda su eksperti prozvani i pozvani da nađu pravi put u tom lavirintu mogućih rešenja.