Zaljubljenost traje do četiri godine

Ti isti naucnici izgleda nisu nasli za shodno da pokusaju da pronadju nacin kako taj osecaj produziti, vec su samo krajnje destruktivno konstatovali ono sto se desava u realnosti koja je nazalost lisena svih mogucih nematerijalnih vrednosti, samim tim izuzetno hendikepirana. Koliko ce trajati zaljubljenost zaista zavisi od hemijskih procesa, ali ti hemijski procesi ne nastaju sami od sebe vec usled odredjenih okolnosti, a mogucnost uticaja na ove okolnosti zavisi od karaktera osobe. Razlog zasto zaljubljenost kratko traje je ta sto ljudi uglavnom ne rade nista u svojoj vezi niti na sebi na mentalnom planu, pa jedno drugom vrlo brzo dosade cim se malo bolje upoznaju. Ljudski mozak trazi aktivnost i dinamiku, jedne te iste slike se brzo zasiti, pa razocaran u jednolicnost svog partnera trazi neki izlaz sa strane u vidu avanture ili prekida veze. To ne mora nuzno biti tako, ali je nazalost tako u ogromnom procentu slucajeva, sto potvrdjuje i analiza ovih naucnika. Mogucnost da se zaljubljenost produzi je ogromna i pre svega zavisi od dinamike mozga, odnosno od svakodnevnog napretka i menjanja svakog od partnera posebno, a samim tim i zajednicke veze. Ono sto su ovi naucnici saznali vise govori o ljudskoj mentalnoj lenjosti nego o zaljubljenosti i romansi samoj po sebi :)

Bez želje da dovodim u sumnju sasvim izvesno dobro fundirane i pouzdane zaključke učene meksičke gospode, samo bih hteo da predložim jednu malu terminološku razliku: ono o čemu oni govore se zove strast, a ljubav... Ljubav je nešto sasvim drugo.

Ona je sada udata i ima dvoje dece kod mene isto tako jednostavno nije nam se dalo.Upoznali smo se pre dvadesetak godina i jos uvek nas drzi.Svaki put kad se sretnemo u Vrscu pogledi kazu da je ljubav vecna a ljudska glupost jaca.

zaljubljenost u druge mozda traje cetiri godine ali ZALJUBLJENOST U SAMOG SEBE JE VECNA.

...nije valjda! A ja mislio da cu biti zaljubljen ceo zivot u nju! Razocarace je ovo :(...momentallno da ste sklonili text!!!

Sad sve ima smisla :) znala sam, samo je trebalo neki strucnjak da mi potvrdi to.. U mom slucaju, nakon 3 godine ostaje samo navika, zato kad prepoznate taj momenat, ne trosite ni tudje ni svoje vreme, vec trazite srodnu dusu, sa kojom ni ta navika nece izgledati strasno..

Svako ce ovde naci nesto za sebe... Neko ce naci opravdanje za svoje prevare (koje su kao sto vidimo sasvim prirodna stvar), neko utehu ("proci ce je pa ce mi se vratiti... Jos samo 3 godine 10 meseci i 12 dana). Sto se mene tice, prema ovom clanku, nalazim se u stanju seksualne i emotivne zavisnosti, i to vec prilican broj godina. Nekako mi je najbliza istini ona recenica iz jednog od komentara, da je stvar u srodnoj dusi, u smislu da vam partner mora biti donekle i prijatelj... samo znaci treba sacekati te 4 godine pa da ga, njega ili nju, konacno vidimo u pravom svetlu. A da ce mi lepa, sarmantna, meni dopadljiva zenska osoba, koju sam tek upoznao, obavezno probuditi leptirice u stomaku pre nego moja, jos uvek lepa, sarmantna, i u dobru i zlu proverena supruga, cije su tajne vec uglavnom otkrivene - za to mi nije trebao tim meksickih naucnika. Stvar je daleko od svakog pojednostavljenja...

Je l' pitao neko tog naucnika da posalje svoju fotku, da vidimo na sta lici...ili...kakav mu je seksualni zivot? Istrazivanje ima amaterske rezultate, narocito zbog toga sto zaljubljenost nije isto sto i ljubav, a ovde je izgleda ili problem u prevodu ili u pogresnom pristupu istrazivanju. Onda, sto se tice prolaska emocija nakon nekoliko dana, meseci, godina, decenija i tako dalje, smatram da je apsolutno prirodno da ne moze svako da bude vas idealan par. Da li su ovi naucnici zaboravili da postoje raaaazni faktori kao sto su npr. njegove/njene sklonosti, hirovi, stremljenja, porodicnog obrazovanja odnosno miljea iz koga dolaze, motivisanosti licnim uspesima ili neuspesima, sistema vrednosti, razlike u godinama ili zrelosti, iskustvu ali i zajednicka interesovanja ili pristupa zivotu. E, sve to (i ne samo to) utice na kompletan odnos medju ljudima, pa prijateljima i konacno zaljubljenim parovima.

U ostalom, zaljubljenost je opako dobra stvar, ko shisha naucnike.

Zeleti da ostanes sa nekim ceo zivot vrlo cesto nema nikakve veze ni sa ljubavlju, ni sa zaljubljenoscu, vec sa srecom. Ako coveka zivot sa nekim svakog dana iznova cini srecnim i ujedno zadovoljnim, dakle izaziva osecaj mirnog zadovoljstva i ushicene srece, ne vidim gde je tu frka. Navika? Pa ko se na to ne bi rado navikao?

Ako je ovo istina, onda definitivno postoje izuzeci od pravila. Mozda ih nema mnogo, ali ih ima.

Inace, vidim da se cesto pojam NAVIKE pominje u negativnom kontekstu. Kao, sta sad, nema vise zaljubljenosti, ljubavi, ostala navika...Bedak...

Sa tim se nikako ne slazem jer navika ne mora da ima samo negativne aspekte. Do navike se ponekad dolazi bas iz srodnosti interesovanja, stremljenja, i osecaja. Sazivite se s nekim, vise mozda nema plamena strasti ali postoji nesto vaznije, iako je mirnije.

Imate partnera za ceo zivot.

Ja bas nista ruzno ne vidim u tome.

Pozdrav svima

Nije tacno.
Ako je seks dobar, onda sledeca faza veze moze da bude jos bolja.

@romeo
ja ne znam zaista ni jednog muskarca koji 'kesira' tj. placa letovanje svojoj devojci/zeni. A ako to i radi, za uzvrat ocekuje mnogo vise u materijalnom smislu (devojcin/zenin stan u kome ce zajedno ziveti, materijalna pomoc njenih roditelja i slicno).
Stvarno mi je muka vise tih prica i aluzija o tome kaku su sve zene sponzoruse.
A zaista ne znam ni jednu siromasnu devojku koja je uspela da nadje lovarnog muskarca. U stvarnosti je daleko drugacije i upravo suprotno od toga. Za ozbiljnu vezu muskarci traze materijalno obezbedjenu devojku/zenu. A onda se cesto svaleraju. I ko je tu sponzorusa?

Set tekstova koje sam ovde procitao, vezani za ljubav, brak, zaljubljenost, raskide kao da govore da sve sto radite - radite djaba. Znaci uzaludno trosimo nase vreme na sve ove stvari, jer sve radimo iz navike, a navika je izgleda veoma losa.
Znaci ne zaljubljujte se - jer nece trajati, ne volite - jer cete biti povredjeni, ne zenite/udajte se jer cete se razvesti...
Meni izgleda da ljudi koji pisu i postavljajuju ovakve tekstove pravdaju svoje zivotne neuspehe...

Sto se tice sexa, duge veze su super ako se nadju dve pametne osobe.
Svi ce reci da sex postane dosadan jer je prosla zaljubljenost, a ja iz licnog iskustva kazem da nije tako.
Ako ste vi pametni, bice vam super i posle 20 godina!!!
Sve je to stvar maste i zelje da vam bude lepo.
Kapirate?

Moze "ljubav" da se produzi za jos koju godinu, ukoliko momci i dalje budu mogli da keshiraju letovanja,mislim na ove destinacije tipa Bali, Tajland..

Jednom je neko o nama rekao da svi mi mislimo da bi bili najbolji predsednik i fudbalski selektor ove zemlje. Sad vidim da smo isto tako "vrhunski stručnjaci" i za ljubav. Ma šta znaju ti svetski naučnici ...

Hehe i kad se supstance jednom potrose on se vise ne sintetisu, sta je to neka hem.materija sa kojom smo rodjeni, i kad se jednom zaljubimo vise nema, dovidjenja :). Malo nelogicno. A sta kad se neko zaljubi u jednu osobu, a posle npr. 5 godina u drugu, odakle nam onda materija kad smo je potrosili na predhodnu ljubav :)
Skidajte tekst, nista ne valja.

smrc ja sam zaljubljena a zaljubljena sam vec pet godina-sta to znaci onda?ko ovde laze?

Konacno imam dokaz za ono o cemu joj pricam :)

ma kakvi nije tacno, evo vec sam 10 godina jos uvek zaljubljen, i sve je ok i srecni smo i sve je jace i jace i ljubav i zaljubljenost i uopste nista ne bledi...e sit sam tako tih glupavih studija...nemaju ljudi pametnija posla...ti koji vide ogranicenje u ljubavi su stvarno sami ograniceni.

Uh,uh sada ce romanticne dusice da se naroguse jer veruje da zaljubljenost traje citav zivot.

Ovakva istrazivanja se izmisljaju kako bi se opravdala ljudska sklonost ka promiskuitetu.
Kada uvidimo da u nama nema ljubavi, da nismo spremni da podnesemo zrtvu za voljene, onda je nalakse za sve otpuziti gene, hormone, prirodu, hemikalije u mozgu i na posletku "nemogucnost artikulacije zajednickog interesa".

Ako jezike andjeoske i covjecije govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje jeci ili kimval koji zveci. I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premjestim, a ljubavi nemam, nista sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sazeze, a ljubavi nemam, nista mi ne koristi. (I Kor 13, 1-3)

Ja realno mislim da se ovde bas misli na zaljubljenost... Lepo se spominju opsesivno-kompulsivni simptomi, koji nikako ne znace ljubav.
Ljubav nije slepa, ljubav je krajnje istinita, a zaljubljenost.... Druga prica.

Cetiri godine traje to "ludo" stanje gde je sam mozak "kriv" za nemogucnost spavanja... :D

I nakon raskida, osoba koja je gajila LJUBAV, bice i tuzna, nemocna, pitace se gde je krenulo nizbrdo.
Ali osoba koja je bila zaljubljena (stanje u kome su emocije pobrkane-strast) moze pokazati zastrasujuce posledice... Histerija, nemogucnost nastavka zivota, samoubilacke ideje (ovde preterujem), plac, depresije, paranoja, drama... Jednom recju, uzas!

Ma pustite Meksikance...oni su to proucavali na njihovim ljudima ... na nama, Srbima, nisu sigurno... geni su cudo...

"Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
Не радује се неправди, а радује се истини,
Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје..."

Ovo je vec drugi put da se o jednoj ovako bitnoj temi pise na veoma pausalan nacin. Neki dan je bilo nesto o ljubavi i mrznji, gde je mrznja predstavljana kao suprtono osecanje osecanju ljubavi, a danas se u ovom clanku izjednacavaju i brkaju ljubav i zaljubljenost. Mislim da bi autori i autorke koji se bave ovom temom mogli malo da porade na svojoj emocionalnoj edukaciji.
Mozda su meskicki naucnici u pravu kada kazu da zaljubljenost traje najvise 4 godine. Ali ljubav nije isto sto i zaljubljenost. Razlikovanje ova dva osecanja je bitan preduslov za mogucnost stvaranja kvalitetnih emocionalnih veza.

Dejstvo i uticaji hormona:

"Hemijska jedinica" u nasem mozgu, hormoni i neurotransmiteri odgovorni su za osecaj zaljubljenosti, ljubavi, srece, potistenosti, tuge ili najrazlicitijih emotivnih raspolozenja uopste, pa samim tim i za ponasanje.

Preciznije hemijska jedinica u mozgu (kroz svoju aktivnost i sokove) regulise procese prometa materija, rast, razvoj, razmnozavanje i ponasanje uopste. Paznju naucnika narocito privlace hormoni zaduzeni za raspolozenje i o njima su najcesce radjena i brojna istrazivanja. Tako se danas, osim za poznati serotonin - nazvan horomonom srece, i adrenalin - takozvani hormon stresa, naglasava da je izuzetno vazan i endorfin - hormon zaduzen za privrzenost, oksitocin - hormon neznosti koji nas nagoni da voljenu osobu cesto zagrlimo, mazimo i da budemo velikodusniji.
Hormoni su veza izmedju psihe i tela, odnosno preko nervnih zavrsetaka oni prenose informacije tako da svaka celija u organizmu tacno zna sta i kada treba da uradi.

Serotonin ili hormon srece i zadovoljstva, kako ga jos nazivaju, luci nadbubrezna zlezda i prethodi adrenalinu. Bez njega nema radosti srca, euforije i zivota. Kada se spomene ovaj neurotransmiter, jedna od prvih asocijacija je cokolada. Ona navodno povecava nivo serotonina, te nas na takav nacin cini zadovoljnijima i srecnjima. Prema nekim istrazivanjima cokolada zaista sadrzi supstance koje su dobra zamena za ovaj hormon. Osim cokoladom, nivo serotonina u svom telu mozemo da uvecamo i unosenjem ugljenih hidrata. Oni povecavaju apsorciju triptofana, koji se zatim u mozgu daljim procesom prtvara u serotonin. U roku od tridesetak minuta nakon sto smo pojeli, recimo testeninu, povrce bogato skrobom, zitne pahuljice ili integralna peciva oseticemo se smireno i opusteno.

Osim serotonina i dipamin, kao i neropinerfin su kako se veruje najosetljiviji na odredjene komponente hrane. Ova dva neurotransmitera odgovorni su za stanje budnosti, uzbudjenja, mentalnu ostrinu i pojacanu aktivnost. A njihov nizak nivo rezultira depresivnim raspolozenjem, umorom i slabom koncentracijom, dok previsoki nivo moze da uzrokuje stanja anksioznosti i preterani nemir. Proteini kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku, ribi, soji i muhanarkama snabdeva mozak tirozinom koji se zatim pretvara u dopamin i epinerfin. Samo za nekoliko sati nakon unosenja u organizam namirnica koje sadrze proteine bicemo energicniji, spremniji za akciju i imacemo vise samopouzdanja.

DOPAMIN ima izuzetno znacajnu ulogu i kada smo zaljubljeni. Ovaj hormon pomaze i da se jos vise fokusiramo na osobu koja nas interesuje, kao i da lutamo paznjom ili da se ne zagledamo u neke druge osobe sa strane. Naucnici i psiholozi pretpostavljaju da ovakvom ponasanju doprinose i serotonin i norepinefrin, koji izaziva pojacano lupanje srca, znojenje i pojavu tz. "leptirica" u stomaku.

Period se poklapa sa rezultatima jednog istrazivanja o duzini trajanja ljubavi kod parova. Utvrdjeno je da se verovatnoca razlaza jednog para naglo povecava posle 4 godine zajednicke veze i da razlog treba trazici verovatno jos u prvobitnoj ljudskoj zajednici. Naime, 4 godine je period posle koga je dete sposobno da se manje-vise samo stara o sebi i nije mu potrebna neprekidna paznja roditelja. Takodje se doslo do zakljucka da je 7 godina definitivno najduzi period trajanja ljubavi kod parova, posle koga je sve sto dolazi samo navika.

Uopšte mi nije jasno kako je moguće generalizovati i praviti uzorak na kome se ispituje tako subjektivna pojava, a onda se donosi jedan zaključak - isti za sve. Ne može se "stavljati u isti koš" zaljubljenost zbog vrednovanja karaktera, zaljubljenost zbog vrednovanja materijalnih dobara, zaljubljenost iz interesa ( dakle, zaljubljenost je posledica, a u uzrocima lezi mnogo vise odgovora)...retko da je moguće sve to spojiti. I retko da svaka od ovih zaljubljenosti isto traje. Ljubav je nešto drugo...dolazi spontano, ali joj treba vremena ( ili nama treba vremena da shavtimo da volimo ). Ono što je jako česta tema jeste "liberalizam u vezama/ brakovima", pa imam osećaj da ljudi posle određenog vremena "vezanosti" ili bliskosti osećaju potebu za slobodom ( uslovno rečeno ). Problem je u tome što dok traje onaj period zaljubljenosti ništa ne smeta i daješ mnogo više nego što bi inače davao...i ništa ne zadržavaš za sebe. Istina je da svi volimo kada nam se potpuno posveti pažnja, a posle određenog vremena postaje nam dosadno. I posle dugog vremena provedenog pored voljene osobe trebalo bi da postoji delić nečega što će intrigirati i inspirisati ( sa obe strane ), u suprotnom ce se javiti osecaj zasicenosti. Ali to ne znaci da tada prestajemo da volimo!!!

Moze "ljubav" da se produzi za jos koju godinu, ukoliko momci i dalje budu mogli da keshiraju letovanja,mislim na ove destinacije tipa Bali, Tajland..

Period se poklapa sa rezultatima jednog istrazivanja o duzini trajanja ljubavi kod parova. Utvrdjeno je da se verovatnoca razlaza jednog para naglo povecava posle 4 godine zajednicke veze i da razlog treba trazici verovatno jos u prvobitnoj ljudskoj zajednici. Naime, 4 godine je period posle koga je dete sposobno da se manje-vise samo stara o sebi i nije mu potrebna neprekidna paznja roditelja. Takodje se doslo do zakljucka da je 7 godina definitivno najduzi period trajanja ljubavi kod parova, posle koga je sve sto dolazi samo navika.

Konacno imam dokaz za ono o cemu joj pricam :)

Uh,uh sada ce romanticne dusice da se naroguse jer veruje da zaljubljenost traje citav zivot.

Nije tacno.
Ako je seks dobar, onda sledeca faza veze moze da bude jos bolja.

Sad sve ima smisla :) znala sam, samo je trebalo neki strucnjak da mi potvrdi to.. U mom slucaju, nakon 3 godine ostaje samo navika, zato kad prepoznate taj momenat, ne trosite ni tudje ni svoje vreme, vec trazite srodnu dusu, sa kojom ni ta navika nece izgledati strasno..

Ti isti naucnici izgleda nisu nasli za shodno da pokusaju da pronadju nacin kako taj osecaj produziti, vec su samo krajnje destruktivno konstatovali ono sto se desava u realnosti koja je nazalost lisena svih mogucih nematerijalnih vrednosti, samim tim izuzetno hendikepirana. Koliko ce trajati zaljubljenost zaista zavisi od hemijskih procesa, ali ti hemijski procesi ne nastaju sami od sebe vec usled odredjenih okolnosti, a mogucnost uticaja na ove okolnosti zavisi od karaktera osobe. Razlog zasto zaljubljenost kratko traje je ta sto ljudi uglavnom ne rade nista u svojoj vezi niti na sebi na mentalnom planu, pa jedno drugom vrlo brzo dosade cim se malo bolje upoznaju. Ljudski mozak trazi aktivnost i dinamiku, jedne te iste slike se brzo zasiti, pa razocaran u jednolicnost svog partnera trazi neki izlaz sa strane u vidu avanture ili prekida veze. To ne mora nuzno biti tako, ali je nazalost tako u ogromnom procentu slucajeva, sto potvrdjuje i analiza ovih naucnika. Mogucnost da se zaljubljenost produzi je ogromna i pre svega zavisi od dinamike mozga, odnosno od svakodnevnog napretka i menjanja svakog od partnera posebno, a samim tim i zajednicke veze. Ono sto su ovi naucnici saznali vise govori o ljudskoj mentalnoj lenjosti nego o zaljubljenosti i romansi samoj po sebi :)

zaljubljenost u druge mozda traje cetiri godine ali ZALJUBLJENOST U SAMOG SEBE JE VECNA.

@romeo
ja ne znam zaista ni jednog muskarca koji 'kesira' tj. placa letovanje svojoj devojci/zeni. A ako to i radi, za uzvrat ocekuje mnogo vise u materijalnom smislu (devojcin/zenin stan u kome ce zajedno ziveti, materijalna pomoc njenih roditelja i slicno).
Stvarno mi je muka vise tih prica i aluzija o tome kaku su sve zene sponzoruse.
A zaista ne znam ni jednu siromasnu devojku koja je uspela da nadje lovarnog muskarca. U stvarnosti je daleko drugacije i upravo suprotno od toga. Za ozbiljnu vezu muskarci traze materijalno obezbedjenu devojku/zenu. A onda se cesto svaleraju. I ko je tu sponzorusa?

...nije valjda! A ja mislio da cu biti zaljubljen ceo zivot u nju! Razocarace je ovo :(...momentallno da ste sklonili text!!!

Ovakva istrazivanja se izmisljaju kako bi se opravdala ljudska sklonost ka promiskuitetu.
Kada uvidimo da u nama nema ljubavi, da nismo spremni da podnesemo zrtvu za voljene, onda je nalakse za sve otpuziti gene, hormone, prirodu, hemikalije u mozgu i na posletku "nemogucnost artikulacije zajednickog interesa".

Ako jezike andjeoske i covjecije govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje jeci ili kimval koji zveci. I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premjestim, a ljubavi nemam, nista sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sazeze, a ljubavi nemam, nista mi ne koristi. (I Kor 13, 1-3)

Ja realno mislim da se ovde bas misli na zaljubljenost... Lepo se spominju opsesivno-kompulsivni simptomi, koji nikako ne znace ljubav.
Ljubav nije slepa, ljubav je krajnje istinita, a zaljubljenost.... Druga prica.

Cetiri godine traje to "ludo" stanje gde je sam mozak "kriv" za nemogucnost spavanja... :D

I nakon raskida, osoba koja je gajila LJUBAV, bice i tuzna, nemocna, pitace se gde je krenulo nizbrdo.
Ali osoba koja je bila zaljubljena (stanje u kome su emocije pobrkane-strast) moze pokazati zastrasujuce posledice... Histerija, nemogucnost nastavka zivota, samoubilacke ideje (ovde preterujem), plac, depresije, paranoja, drama... Jednom recju, uzas!

Ma pustite Meksikance...oni su to proucavali na njihovim ljudima ... na nama, Srbima, nisu sigurno... geni su cudo...

Bez želje da dovodim u sumnju sasvim izvesno dobro fundirane i pouzdane zaključke učene meksičke gospode, samo bih hteo da predložim jednu malu terminološku razliku: ono o čemu oni govore se zove strast, a ljubav... Ljubav je nešto sasvim drugo.

Je l' pitao neko tog naucnika da posalje svoju fotku, da vidimo na sta lici...ili...kakav mu je seksualni zivot? Istrazivanje ima amaterske rezultate, narocito zbog toga sto zaljubljenost nije isto sto i ljubav, a ovde je izgleda ili problem u prevodu ili u pogresnom pristupu istrazivanju. Onda, sto se tice prolaska emocija nakon nekoliko dana, meseci, godina, decenija i tako dalje, smatram da je apsolutno prirodno da ne moze svako da bude vas idealan par. Da li su ovi naucnici zaboravili da postoje raaaazni faktori kao sto su npr. njegove/njene sklonosti, hirovi, stremljenja, porodicnog obrazovanja odnosno miljea iz koga dolaze, motivisanosti licnim uspesima ili neuspesima, sistema vrednosti, razlike u godinama ili zrelosti, iskustvu ali i zajednicka interesovanja ili pristupa zivotu. E, sve to (i ne samo to) utice na kompletan odnos medju ljudima, pa prijateljima i konacno zaljubljenim parovima.

U ostalom, zaljubljenost je opako dobra stvar, ko shisha naucnike.

Jednom je neko o nama rekao da svi mi mislimo da bi bili najbolji predsednik i fudbalski selektor ove zemlje. Sad vidim da smo isto tako "vrhunski stručnjaci" i za ljubav. Ma šta znaju ti svetski naučnici ...

Ako je ovo istina, onda definitivno postoje izuzeci od pravila. Mozda ih nema mnogo, ali ih ima.

Inace, vidim da se cesto pojam NAVIKE pominje u negativnom kontekstu. Kao, sta sad, nema vise zaljubljenosti, ljubavi, ostala navika...Bedak...

Sa tim se nikako ne slazem jer navika ne mora da ima samo negativne aspekte. Do navike se ponekad dolazi bas iz srodnosti interesovanja, stremljenja, i osecaja. Sazivite se s nekim, vise mozda nema plamena strasti ali postoji nesto vaznije, iako je mirnije.

Imate partnera za ceo zivot.

Ja bas nista ruzno ne vidim u tome.

Pozdrav svima

Svako ce ovde naci nesto za sebe... Neko ce naci opravdanje za svoje prevare (koje su kao sto vidimo sasvim prirodna stvar), neko utehu ("proci ce je pa ce mi se vratiti... Jos samo 3 godine 10 meseci i 12 dana). Sto se mene tice, prema ovom clanku, nalazim se u stanju seksualne i emotivne zavisnosti, i to vec prilican broj godina. Nekako mi je najbliza istini ona recenica iz jednog od komentara, da je stvar u srodnoj dusi, u smislu da vam partner mora biti donekle i prijatelj... samo znaci treba sacekati te 4 godine pa da ga, njega ili nju, konacno vidimo u pravom svetlu. A da ce mi lepa, sarmantna, meni dopadljiva zenska osoba, koju sam tek upoznao, obavezno probuditi leptirice u stomaku pre nego moja, jos uvek lepa, sarmantna, i u dobru i zlu proverena supruga, cije su tajne vec uglavnom otkrivene - za to mi nije trebao tim meksickih naucnika. Stvar je daleko od svakog pojednostavljenja...

Ovo je vec drugi put da se o jednoj ovako bitnoj temi pise na veoma pausalan nacin. Neki dan je bilo nesto o ljubavi i mrznji, gde je mrznja predstavljana kao suprtono osecanje osecanju ljubavi, a danas se u ovom clanku izjednacavaju i brkaju ljubav i zaljubljenost. Mislim da bi autori i autorke koji se bave ovom temom mogli malo da porade na svojoj emocionalnoj edukaciji.
Mozda su meskicki naucnici u pravu kada kazu da zaljubljenost traje najvise 4 godine. Ali ljubav nije isto sto i zaljubljenost. Razlikovanje ova dva osecanja je bitan preduslov za mogucnost stvaranja kvalitetnih emocionalnih veza.

smrc ja sam zaljubljena a zaljubljena sam vec pet godina-sta to znaci onda?ko ovde laze?

Set tekstova koje sam ovde procitao, vezani za ljubav, brak, zaljubljenost, raskide kao da govore da sve sto radite - radite djaba. Znaci uzaludno trosimo nase vreme na sve ove stvari, jer sve radimo iz navike, a navika je izgleda veoma losa.
Znaci ne zaljubljujte se - jer nece trajati, ne volite - jer cete biti povredjeni, ne zenite/udajte se jer cete se razvesti...
Meni izgleda da ljudi koji pisu i postavljajuju ovakve tekstove pravdaju svoje zivotne neuspehe...

Sto se tice sexa, duge veze su super ako se nadju dve pametne osobe.
Svi ce reci da sex postane dosadan jer je prosla zaljubljenost, a ja iz licnog iskustva kazem da nije tako.
Ako ste vi pametni, bice vam super i posle 20 godina!!!
Sve je to stvar maste i zelje da vam bude lepo.
Kapirate?

Hehe i kad se supstance jednom potrose on se vise ne sintetisu, sta je to neka hem.materija sa kojom smo rodjeni, i kad se jednom zaljubimo vise nema, dovidjenja :). Malo nelogicno. A sta kad se neko zaljubi u jednu osobu, a posle npr. 5 godina u drugu, odakle nam onda materija kad smo je potrosili na predhodnu ljubav :)
Skidajte tekst, nista ne valja.

"Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
Не радује се неправди, а радује се истини,
Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје..."

Zeleti da ostanes sa nekim ceo zivot vrlo cesto nema nikakve veze ni sa ljubavlju, ni sa zaljubljenoscu, vec sa srecom. Ako coveka zivot sa nekim svakog dana iznova cini srecnim i ujedno zadovoljnim, dakle izaziva osecaj mirnog zadovoljstva i ushicene srece, ne vidim gde je tu frka. Navika? Pa ko se na to ne bi rado navikao?

Ona je sada udata i ima dvoje dece kod mene isto tako jednostavno nije nam se dalo.Upoznali smo se pre dvadesetak godina i jos uvek nas drzi.Svaki put kad se sretnemo u Vrscu pogledi kazu da je ljubav vecna a ljudska glupost jaca.

Dejstvo i uticaji hormona:

"Hemijska jedinica" u nasem mozgu, hormoni i neurotransmiteri odgovorni su za osecaj zaljubljenosti, ljubavi, srece, potistenosti, tuge ili najrazlicitijih emotivnih raspolozenja uopste, pa samim tim i za ponasanje.

Preciznije hemijska jedinica u mozgu (kroz svoju aktivnost i sokove) regulise procese prometa materija, rast, razvoj, razmnozavanje i ponasanje uopste. Paznju naucnika narocito privlace hormoni zaduzeni za raspolozenje i o njima su najcesce radjena i brojna istrazivanja. Tako se danas, osim za poznati serotonin - nazvan horomonom srece, i adrenalin - takozvani hormon stresa, naglasava da je izuzetno vazan i endorfin - hormon zaduzen za privrzenost, oksitocin - hormon neznosti koji nas nagoni da voljenu osobu cesto zagrlimo, mazimo i da budemo velikodusniji.
Hormoni su veza izmedju psihe i tela, odnosno preko nervnih zavrsetaka oni prenose informacije tako da svaka celija u organizmu tacno zna sta i kada treba da uradi.

Serotonin ili hormon srece i zadovoljstva, kako ga jos nazivaju, luci nadbubrezna zlezda i prethodi adrenalinu. Bez njega nema radosti srca, euforije i zivota. Kada se spomene ovaj neurotransmiter, jedna od prvih asocijacija je cokolada. Ona navodno povecava nivo serotonina, te nas na takav nacin cini zadovoljnijima i srecnjima. Prema nekim istrazivanjima cokolada zaista sadrzi supstance koje su dobra zamena za ovaj hormon. Osim cokoladom, nivo serotonina u svom telu mozemo da uvecamo i unosenjem ugljenih hidrata. Oni povecavaju apsorciju triptofana, koji se zatim u mozgu daljim procesom prtvara u serotonin. U roku od tridesetak minuta nakon sto smo pojeli, recimo testeninu, povrce bogato skrobom, zitne pahuljice ili integralna peciva oseticemo se smireno i opusteno.

Osim serotonina i dipamin, kao i neropinerfin su kako se veruje najosetljiviji na odredjene komponente hrane. Ova dva neurotransmitera odgovorni su za stanje budnosti, uzbudjenja, mentalnu ostrinu i pojacanu aktivnost. A njihov nizak nivo rezultira depresivnim raspolozenjem, umorom i slabom koncentracijom, dok previsoki nivo moze da uzrokuje stanja anksioznosti i preterani nemir. Proteini kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku, ribi, soji i muhanarkama snabdeva mozak tirozinom koji se zatim pretvara u dopamin i epinerfin. Samo za nekoliko sati nakon unosenja u organizam namirnica koje sadrze proteine bicemo energicniji, spremniji za akciju i imacemo vise samopouzdanja.

DOPAMIN ima izuzetno znacajnu ulogu i kada smo zaljubljeni. Ovaj hormon pomaze i da se jos vise fokusiramo na osobu koja nas interesuje, kao i da lutamo paznjom ili da se ne zagledamo u neke druge osobe sa strane. Naucnici i psiholozi pretpostavljaju da ovakvom ponasanju doprinose i serotonin i norepinefrin, koji izaziva pojacano lupanje srca, znojenje i pojavu tz. "leptirica" u stomaku.

ma kakvi nije tacno, evo vec sam 10 godina jos uvek zaljubljen, i sve je ok i srecni smo i sve je jace i jace i ljubav i zaljubljenost i uopste nista ne bledi...e sit sam tako tih glupavih studija...nemaju ljudi pametnija posla...ti koji vide ogranicenje u ljubavi su stvarno sami ograniceni.

Uopšte mi nije jasno kako je moguće generalizovati i praviti uzorak na kome se ispituje tako subjektivna pojava, a onda se donosi jedan zaključak - isti za sve. Ne može se "stavljati u isti koš" zaljubljenost zbog vrednovanja karaktera, zaljubljenost zbog vrednovanja materijalnih dobara, zaljubljenost iz interesa ( dakle, zaljubljenost je posledica, a u uzrocima lezi mnogo vise odgovora)...retko da je moguće sve to spojiti. I retko da svaka od ovih zaljubljenosti isto traje. Ljubav je nešto drugo...dolazi spontano, ali joj treba vremena ( ili nama treba vremena da shavtimo da volimo ). Ono što je jako česta tema jeste "liberalizam u vezama/ brakovima", pa imam osećaj da ljudi posle određenog vremena "vezanosti" ili bliskosti osećaju potebu za slobodom ( uslovno rečeno ). Problem je u tome što dok traje onaj period zaljubljenosti ništa ne smeta i daješ mnogo više nego što bi inače davao...i ništa ne zadržavaš za sebe. Istina je da svi volimo kada nam se potpuno posveti pažnja, a posle određenog vremena postaje nam dosadno. I posle dugog vremena provedenog pored voljene osobe trebalo bi da postoji delić nečega što će intrigirati i inspirisati ( sa obe strane ), u suprotnom ce se javiti osecaj zasicenosti. Ali to ne znaci da tada prestajemo da volimo!!!