Muzika u filmovima i serijama je i inače jedno čudno nasleđe iz neme epohe. Ne znamo, možemo samo da špekulišemo da li bi je bilo u današnjim filmovima da je, na primer, istovremeno sa snimanjem "pokretnih slika" izmišljeno i snimanje tona, tojest da nikada nije ni bilo nemih filmova. Danas to toliko podrazumevamo da drugačije ne možemo ni da zamislimo, ali svrha filmske muzike je ista, bilo da gledaoce pripremi za nekakav, bilo kakav emocionalni afekt, bilo da treba da ga pojača ili čak smanji.
Malo je kultnih filmova i serija koje ne prati jednako kultna muzika. Naprotiv, daleko više onih koji samo zbog muzike imaju kultni status. Jedna od onih serija gde se sve prosto spojilo je Tvin Piks. Danas takođe nismo sigurni da li zbog fenomenalne muzike u divnom izvođenju Džuli Kruz ili onog što sledi posle toga. Muzika i njen glas su imali svrhu da naše nerve naštimaju na nadrealne frekvencije po kojima je onda Linč mogao da svira kako želi; Džuli Kruz i Anđelo Badalamenti su već otvorili "portal" kojim smo propali (Falling!) u taj realm čudnih ljudi i događaja. Ili smo prosto bili hipnotisani ritmičkim zvucima gitare i njenog jedva čujnog, a prodornog glasa. Tekst pesme je potpuno banalan, ali malo ko je to čuo jer smo bili hipnotisani već prvim taktovima. Tako isto, ni sama priča Tvin Piksa nije bila presudna koliko ceo taj nadrealni i mistični ambijent. Maestralna kompozicija, zaista. Ne mislim samo na pesmu, nego celu tu kompoziciju, voz epizoda serije "Twin Peaks".
Kakav je to glas bio, jedinstven, setan, dirljiv, ... zaista da se čovek naježi! Nisam znao da je bila i ostvarena kompozitorka, lepa karijera svakako. Počivala u miru.
Kakav je to glas bio, jedinstven, setan, dirljiv, ... zaista da se čovek naježi! Nisam znao da je bila i ostvarena kompozitorka, lepa karijera svakako. Počivala u miru.
Muzika u filmovima i serijama je i inače jedno čudno nasleđe iz neme epohe. Ne znamo, možemo samo da špekulišemo da li bi je bilo u današnjim filmovima da je, na primer, istovremeno sa snimanjem "pokretnih slika" izmišljeno i snimanje tona, tojest da nikada nije ni bilo nemih filmova. Danas to toliko podrazumevamo da drugačije ne možemo ni da zamislimo, ali svrha filmske muzike je ista, bilo da gledaoce pripremi za nekakav, bilo kakav emocionalni afekt, bilo da treba da ga pojača ili čak smanji.
Malo je kultnih filmova i serija koje ne prati jednako kultna muzika. Naprotiv, daleko više onih koji samo zbog muzike imaju kultni status. Jedna od onih serija gde se sve prosto spojilo je Tvin Piks. Danas takođe nismo sigurni da li zbog fenomenalne muzike u divnom izvođenju Džuli Kruz ili onog što sledi posle toga. Muzika i njen glas su imali svrhu da naše nerve naštimaju na nadrealne frekvencije po kojima je onda Linč mogao da svira kako želi; Džuli Kruz i Anđelo Badalamenti su već otvorili "portal" kojim smo propali (Falling!) u taj realm čudnih ljudi i događaja. Ili smo prosto bili hipnotisani ritmičkim zvucima gitare i njenog jedva čujnog, a prodornog glasa. Tekst pesme je potpuno banalan, ali malo ko je to čuo jer smo bili hipnotisani već prvim taktovima. Tako isto, ni sama priča Tvin Piksa nije bila presudna koliko ceo taj nadrealni i mistični ambijent. Maestralna kompozicija, zaista. Ne mislim samo na pesmu, nego celu tu kompoziciju, voz epizoda serije "Twin Peaks".
Kakav je to glas bio, jedinstven, setan, dirljiv, ... zaista da se čovek naježi! Nisam znao da je bila i ostvarena kompozitorka, lepa karijera svakako. Počivala u miru.
Muzika u filmovima i serijama je i inače jedno čudno nasleđe iz neme epohe. Ne znamo, možemo samo da špekulišemo da li bi je bilo u današnjim filmovima da je, na primer, istovremeno sa snimanjem "pokretnih slika" izmišljeno i snimanje tona, tojest da nikada nije ni bilo nemih filmova. Danas to toliko podrazumevamo da drugačije ne možemo ni da zamislimo, ali svrha filmske muzike je ista, bilo da gledaoce pripremi za nekakav, bilo kakav emocionalni afekt, bilo da treba da ga pojača ili čak smanji.
Malo je kultnih filmova i serija koje ne prati jednako kultna muzika. Naprotiv, daleko više onih koji samo zbog muzike imaju kultni status. Jedna od onih serija gde se sve prosto spojilo je Tvin Piks. Danas takođe nismo sigurni da li zbog fenomenalne muzike u divnom izvođenju Džuli Kruz ili onog što sledi posle toga. Muzika i njen glas su imali svrhu da naše nerve naštimaju na nadrealne frekvencije po kojima je onda Linč mogao da svira kako želi; Džuli Kruz i Anđelo Badalamenti su već otvorili "portal" kojim smo propali (Falling!) u taj realm čudnih ljudi i događaja. Ili smo prosto bili hipnotisani ritmičkim zvucima gitare i njenog jedva čujnog, a prodornog glasa. Tekst pesme je potpuno banalan, ali malo ko je to čuo jer smo bili hipnotisani već prvim taktovima. Tako isto, ni sama priča Tvin Piksa nije bila presudna koliko ceo taj nadrealni i mistični ambijent. Maestralna kompozicija, zaista. Ne mislim samo na pesmu, nego celu tu kompoziciju, voz epizoda serije "Twin Peaks".
IMAGE SOURCE
12 Komentari
Sortiraj po: