Studirati u Italiji...

Cetvrti sam razred gimnazije i zelim studuirati arhitekturu u Italiji.Potrebne su mi informacije gde su najbolji fakulteti i koliko je porebno vremena savladati italijanski.Roditelji me nagovaraju da odem u Bolonju ali se meni taj grad najmanje svidja.Da li neko ima da mi kaze neka svoja iskustva o Bolonji????Hvala!!!!

Marija iz Beograda

Ako ima neko ko studira Master studije na Bocconi univerzitetu nek me kontaktira na mail. Bio bih mu zaista zahvalan da mi pomogne oko informacija za upis, stipendije itd..Planiram da konkurisem do maja 2008, pa bi svaka pomoc od onih koji su to prosli bila izuzetno dobrodosla..Hvala vam unapred..pishite mi obavezno na mail msrbulovic@kg.sbb.co.yu..pozdrav svima

Interesuje me studiranje u Italiji na nekom od univerziteta kao sto su La Sapienza,Bocconi.Ako neko ima informaciju o stipendiranju na ovim ili drugim fakultetima,volela bih da saznam nešto više o tome...Kako do stipendije,kome se obratiti...?

Uffff.........
Procitah svasta.
Moj plan je da sledece godine odem u Italiju ili Ameriku na master studije - ekonomije?
Pa sem toga sto cu dobiti informacije u IKC u Bg, da li neko moze da mi kaze na koji nacin da uhvatim stipendiju naprimer Bocconni univerziteta?
Koliko je bitan prosek ocena? Ili je samo potrebna finan.situacija porodice?.....

cao!ucenica sam cetvrtog razreda gimnazije u Kotoru i bilo bi mi jako korisno kad bi mi neko napisao par informacija vezanih za studiranje diplomatije u Italiji...u kojem je gradu najjaci fax, sto se tice politickih nauka...i da li je tesko dobiti stipendiju i koliko ona moze da iznosi?? moj mail je arhus@cg.yu
hvala:)

Studiram arhitekturu u bg i planiram da nastavim master u Italiji. Raspitivao sam se u Italijanskom kulturnom centru ali i dalje ne znam ko dodeljuje stipendije i KOLIKE SU? Ako neko ima neke korisne informacije neka pishe.
brankovicaleksandar@yahoo.com

CAO ! Da li neko mozda nesto zna o studiranju u Firenci? Interesuje me Fakultet za modni dizajn! Koji su? Kakav je zivot jednog naseg studenta u Italiji?
Javite na sajt-minamaja@bankerinter.net
UNAPRED HVALA!

Sredinom oktobra krecem na naster u Milanu. Cujem da je preskup grad. Ima li neko informaciju kolike su cene smestaja ili trazi cimera?

Da, zaista je lepo biti student u Italiji, postoji mnogo finansijskih olaksica za strane studente, narocito nakon dostave dokumentacije o losem ekonomskom stanju porodice u Srbiji (u tu grupu spada skoro svaki nas student u Italiji posto su nasa u odnosu na italijanska primanja drasticno niza!). Situacija je narocito pogodna za studente koji ovde nastavljaju studije zato sto su u samom startu korak ispred po kolicini znanja koje nose sa sobom-naravno, pod uslovom da dobro vladaju italijanskim jezikom!

Zainteresovana sam za upis nekog mastera za prevodioce u Italiji pa me interesuje da li neko ima vec iskustva sa nekim masterom tog tipa i da li neko zna kome se moze obratiti za stipendije.Svaka informacija bi bila od koristi!

Kada sam poslednje godine proslog veka diplomirala na Univerzitetu u Beogradu, bila sam sigurna da sam zauvek zavrsila sa ispitima i studentskim zivotom, a onda se, deceniju nakon sto sam dobila crveni index, ukazala prilika za poslediplomske studije u Bolonji! Stipendija je bilo nesto cemu sam se nadala dugi niz godina, a onda se to zaista i obistinilo! Provela sam nezaboravnih godinu dana u glavnom gradu regije Emilija Romanja studirajuci na najstarijem univerzitetu u Evropi! To je bilo 365 nezaboravnih dana i svaki je nosio izazov koji se zove ograniceni resusrsi, bilo oni finansijske prirode, bilo da se odnose na hronican nedostatak vremena! Obaveza je bilo na pretek, ispiti su se redjali bez prestanka, kao na pokretnoj traci, a izazova je bilo na svakom koraku! Medjutim, kada prezivite i sa mesecnom stipendijom od 680 evra, pri cemu u Bonlonji zasebna soba kosta 500 evra, a uspete da obidjete Italiju od Milana do Palerma, okupate se u Jonskom i Tirenskom moru, onda je tesko naci reci kojima bi se opisalo bogatsvo steceno tokom boravka na Apeninskom poluostrvu!
Bolonja je verovatno jedini grad u kojem status studenta ima toliko prednosti i nosi sa sobom samo pozitivne konotacije! Ako je Italija vidjena kao zemlja u kojoj stvari i ne funkcionisu najbolje, onda je Bolonja njena susta suprotnost, olicenje preciznosti i organizovanosti! Kada imate u vidu da se nalazi u jednoj od najbogatijih i najrazvijenijih italijanskih regija, onda vas nece cuditi sto autobusi voze po redu voznje i stizu u minut kao svajscarski sat!
Studirati u Bolonji znaci imati na raspolaganju biblioteke i citaonice opremljene racunarima sa Internetom. Studentski status nosi sa sobom i niz povlastica poput popusta pri kupovini, uslugama u frizerskim radnja, kupovini karata i mnogim drugim starima koje ce inace skup zivot u Bolonji uciniti prihvatljivijim. Zabava i provoda ima na svakom koraku, od sedeljki masovnog tipa na nekom od bolonjskih trgova, do fancy zabava po "brdima" ili na cuvenoj romanjolskoj obali.
Na turistickoj mapi Italije Bolonja zasigurno nije oznacena kao destinacija br.1,ali ona vas za razliku od Rima ili Firene, ne ostavlja bez daha cim je ugledate, vec vas tera da je zavolite polako i nosite zauvek u srcu, kao mesto koje je spoj istorije i lepote, sarma i mladalacke lezernosti. Bolonja ce vam razbiti iluziju o Italiji visoke mode Milana, Italiju Medicijeve, aristokratske Firenze ili Italiju koja nudi vecnost Rima. Bolonja, taj "crveni grad" kako je Italijani nazivaju, sto zbog boje fasada njenih zgrada, sto zbog vekovno leve orjentacije njenih stanovnika, zajedno sa svojim studentima, svojim slobodarskim duhom,ali i svojim preduzetnistvom, prkosi onima koji dele drugacije politicke vizije! Grad na reci Reni jedini je u Zapadnoj Evropi koji ima Lenjonovu ulicu. Setjuci centrom Bolonje moze vam se desiti da naletite na najpoznatijeg njenog gradjanina, premijera Italije, koga Italijani, pre svega Bolonjezi, od milja zovu Professore!
Sa vremenske distance od godinu dana moje prvfe asocijacije na Bolonju odnose se upravo na moj prvi susret sa ovim gradom i cuvenom Via Zamboni. To je nadasve posebna ulica, sediste mnogih fakulteta, cije su zgrade oblepljene oglasima kojima se nudi ili trazi smestaj, soba ili jos cesce samo krevet. Medjutim, ova ulica bila bi samo jos jedna u nizu studentskih cetvrti da nije Pank bestija (Punk beastie),najautenticnijih "stvorenja" Zamboni ulice cije glave najcesce krase "dredovi", a na cijim telima telima ne postoji mesto koje nije izbuseno nekom mindjusom, alkom, neki pirsingom kako god vec. Oni su najcesce u drustvu svojih nerazdvojnih prijatelja, velikih pasa sa kojima sede, odnosno zivfe pod cuvenim lukovim Zambonija. Njihova garderoba, premda naizgled otrcana i pohabana, vredna je i po neko stotina evra, a oni sami najcesce su dece iz neke ugledne bolonjske porodice. Retko ce se kad desiti da vas neko od njih napadne ili maltretira, u krajnjem slucaju ljubazno ce vas ponuditi "cigaretom" ili ceas pka ponuditi da kupiti" bici"/bicikl za svega deset evra. U Bolonji je ovaj dvotociklas, a ne vespa ili skuter, glavno prevozno sredstvo! Bolonja je toliko italijanska, a opet toliko svoja i jedinstvena!

Ako mogu ja umesto Sally da odgovorim kako je u Trstu...
Sto se mene tice stekla sam utisak da je Trst "najbalkanskiji" grad Zapadne Evrope, sto zbog gomile nas sa tih prostora koji u njemu zivimo, sto zbog nacina na koji stvari ovde funkcionisu. U javnim sluzbama (bar koliko sam imala prilike da vidim) kafe ne izostaju, ali su i konstruktivne, tj. cesto se komentarise posao, kako poboljsati neke stvari, ali ima i traceraja. Studentske sluzbe funkcionisu losije nego u Beogradu (a koliko sam puta preklinjala red ispred saltera na Filozofskom fakultetu!), salju te sa saltera na salter, redovno su neobavesteni jer ih ima nekoliko koji se smenjuju na jednom salteru pa svako ima svoja pravila...
Sto se posla tice, i ovde se oseca kriza, ja sam poslala ni sama ne znam koliko kurikuluma, a na razgovor su me zvali jako retko, za sve ti treba veza, bas kao i kod nas.
Izlasci... Pa sad, Trst je inace poznat kao jako miran i penzionerski grad, mada moram priznati da se u poslednjih godinu - dve desavaju zanimljive manifestacije: koncert Duran Duran na Piazza Unità d'Italia, The Isle of MTV na istom trgu, Barkolana (kao standardno dobra stvar u Trstu, regata na kojoj u oktobru svake godine ucestvuje veliki broj jedrenjaka, prosle godine skoro 2000) i vasar oko nje, za par dana se otvara izlozba Andy Warhola, ceo grad je u tom znaku... A tu je i more, sto se mene tice to je dovoljno za dobro raspolozenje, pogotovu leti. Plaze i nisu nesto, ali malo van grada se moze naci lepih mesta, o Istri da i ne govorimo...
Italijani kao cepidlake... Desavalo mi se da me po dva puta pitaju da dam pare za zajednicki rodjendanski poklon, prave se ludi ili jednostavno zaborave, to jos nisam prokljuvila. Cascavanje se svodi na reciprocnost, tj. sta ti njima to i oni tebi plate (imam divne prijatelje koji su iz Napulja, njih nikako ne mogu da ubedim da ja nisam non stop gladna,oni nikad nista nisu merili u parama, narocito dobru zabavu, njihov mentalitet je uglavnom takav). Trscani retko pozivaju u kucne posete, sto se toga tice stvari stoje potpuno drugacije nego kod nas!
Sveukupno gledajuci, ja sam veoma zadovoljna zivotom ovde, narocito zbog prirodnih lepota koje okruzuju grad sa svih strana kao iz zbog manje freneneticnog nacina zivota u poredjenju sa ostalim velikim gradskim centrima u Italiji. I ono sto je meni jako vazno, do Srbije se stize za oko 6 sati automobilom...

Zdravo! Jel ima neko iz Firence, ko studira slikarstvo/modni dizajn? Spremam se da odem septembra i pokusam, ali nikakve konkretne informacije nemogu da nadjem u vezi sa prijemnim. Neki saveti, utisci...bilo sta.Moj e-mail: silvia1@verat.net

Ako cita ovo neko ko studira u Italiji, ajd posalji mail, interesuje me par stvari...

Sto se informacija tice, najbolje je obratiti se Italijanskom kulturnom centru u Beogradu, odeljenje za skolstvo.Tamo radi gospodja Spomenka Majdevac, koja se najbolje razume u slike i prilike 'talijanskog skolskog sistema i u mogucnosti koje su na raspolaganju nasim maturantima, diplomcima... Situacija je razlicita od univerziteta do univerziteta, tako da licna iskustva vrede samo ako se ide u isti grad, tj. na isti univerzitet.
Upis i inace mora da ide preko Ital. kult. centra i Italijanske ambasade, tako da je susret sa ovom izvanrednom zenom svakako nezaobilazan. Za one koji zele da se upisu skolske 2007/2008 (za strane studente je vec prosao rok dostave potrebne dokumentacije univerzitetima u Italiji za skolsku 2006/2007) predlazem da se vec od septembra obrate u odeljenje za skolstvo kako bi na vreme dobili sve informacije i dobro ispitali mogucnosti koje se nude. Od srca predlazem avanturu studiranja u Italiji, jer je trenutno i zivim!

Za italiju ne znam, ali diplome dopisnim putem imaju pre svega smisla za ljude koji rade i koji ne mogu/ne zele da prekinu puni radni odnos da bi studirali. Vrednost te diplome u Americi je, u zavisnosti od skole, mozda manja od obicne - ali to bi bilo za nijansu jer vecina renomiranih univerziteta nude tu opciju takodje. Naravno, biti student dopisnim putem je mnogo manje zabavno :)

Lepa tema za razmisljanje!
Ja sam prosle godine diplomirao na Rimskom univerzitetu "La Sapienza".
Kada sam zeleo da, na zalost, pobegnem iz Srbije, zahvaljujuci nekim poznanstvima, odlucio sam se da to bude Italija. To je zemlja uzivanja! Studije su proletele, 36 razbijenih ispita, sve vreme uz dobru stipendiju, ne bih imao ni jednu zamerku kada je obrazovanje u pitanju... Profesori smekercine prave, kao uostalom i cela zemlja. E sad, postoji cuvena prica 'Zabari - Cigani', ima i toga, tog neopisivog haosa, urlanja, recimo prostakluka, ali nekako tim Italijanima se sve prasta. To je jedina zemlja u kojoj se moze nauciti Stil, a to je za zivot neophodno.
Onda sam primljen na post-diplomske u Belgiji, i preko noc moj zivot je postao sasvim drugaciji: drugaciji dorucak, drugaciji odnos sa ljudima, hladniji, sve je na kulturnoj distanci, fakultet 100 puta bolje organizovan, bez redova cekanja za obicnu potvrdu, bez gubljenja vremena, rekao bih da je nekako sve kulturnije u odnosu na Rim.
Obzirom da se covek na bolje lako navikne, shvatam da zelim da ostanem na severu Evrope, a sa zadovljstvom cu odmore provoditi u bellissimoj Italii i ostali krajevima Mediterana.
PS Ukoliko neko zeli informaciju vise u vezi sa studijama, moze me kontaktirati na br2002yu@yahoo.com

Pozdrav svima,
Brad

E sad ću ovaj link da pošaljem devojci koja trenutno uživa negde na moru u Italiji (Iskja)! :)

Nadam se da će naći vremena da napiše koju reč. Ako ne danas, a ono kad se vrati. (Inače je Italijanka.)

Interesantno, i to je ono što sam "naučio" od nje, Italijanima se život u Beogradu neverovatno mnogo dopada. Da li zbog jeftinoće (obzirom da ipak imaju i italijanske i srpske stipendije) - mada noćni život i nije tako jeftin, da li zbog ležernosti, neobaveznog stila oblačenja (za koji ne shvataju da nije samo "neobavezan", nego i prisilan zbog opšteg siromaštva), da li zbog topline ljudi koji se na svakom koraku pozitivno isčuđavaju i iznova oduševljavaju time što postoji barem jedan stranac na ovoj planeti koji o nama ne misli da smo stoka, banda i koljači, koji nam je nekim čudom došao u posetu i koji još ume da kaže "hvala" i "molim", da li zbog toga što su naši ljudi dobro naučili šta znači reč "solidarnost" i "upućenost jednih na druge kad je teško - a teško je", da li zato što smo svi nekako u fazonu "lako ćemo", "nemoj da brineš", "sredićemo" i slično - što neodoljivo podseća na duh juga Italije, one Italije koja predstavlja ležernost ali i siromašniju polovinu te države,... tek Italijani u Beogradu vide neku bajkovitu sliku relativno lagodnog života koji je sušta suprotnost onome što Evropa nudi i nameće svojim ujedinjavanjem i sve oštrijom ekonomskom borbom (kako unutra tako i sa ostatkom sveta koji se sve više uspravlja i staje na noge).

Nije se tome ni toliko čuditi ako znamo da Italija spada u red ekonomski slabijih zemalja EU, da se primanja Londona, Pariza i Milana ne mogu međusobno porediti više li nego primanja u Beogradu i Madridu ili Beču. Prosečan Italijan prima koliko i prosečan Slovenac. Doduše, prosečan Italijan i ne radi kao ili koliko i prosečan londonski japi, pa se na kraju to sve nekako lepo složi: manje radiš, manje te briga, više granaš rukama i ponavljaš "mama mia" i "madona!", više uživaš u toplim ljudskim stvarima, pa onda i manje love možeš da imaš.

Ali da se vratim na poentu: moja draga je Italijanka. Mislim da se danas njoj Beograd dopada više nego meni ideja da se onih ratnih devedesetih pobegne bilo gde iz istog tog Beograda i Srbije. Koliko se meni bajkovitim čine stvari iz ovog članka i njegovih komentara, toliko se njoj bajkovitim čini piknik u prirodi, nezaključano školsko dvorište sa klincima koji mogu bez plaćanja da koriste terenčiće, sedenje na travi u javnim parkovima, klinci koje roditelji smeju da puste bez straha da će ih neko kidnapovati u sred parka, opušteno druženje i "ma može" fazon. Sve može...

Jedino sa čime se u startu treba izboriti sa tim strendžerima - govorim iz iskustva više ljudi - je "delimo" sindrom, iliti neka vrsta sebičluka, ekonomskog pogleda na svaku mrvicu.

Bila moja prijateljica, zabavljala se (i kasnije venčala) sa strancem. Holanđanin. Nije ni bitno... Evropljanin. Upoznali se na nekoj razmeni, tamo negde. Onda došao čovek da vidi iz kakve je to varvarske države njegova draga. U to vreme Sloba bio na vlasti... Došao ovde, oboje studirali, i bili kod njene mame. On čovek imao svoju stipendiju, njena mama svoju malecku platu. On ode i kupi sok ZA SEBE, ona skuva ručak za sve. Uveče izađemo i on krene da plati samo svoje piće; sabira, oduzima... Mi ga naviknemo da ne treba ni to da plati, a on se stalno čudi kako to i kako smo mi ludi što smo takvi i kako to da mi možemo njemu da platimo piće kad on zna da je Srbija siromašnija od njegove Holandije.

Jedan dan mu došlo iz ... u glavu. Shvatio čovek da nismo mi ludi, nego da je on čudak - barem u ovoj sredini. Ovde to ne ide tako, ovde to nije normalno; ovde se deli šta ko ima, do poslednje žute banke. A kad se nema - uvek će mama da napravi kolače i sok na rastvaranje - pravišu, limunadu, čaj i čuveni "Petit Beure".

Tako i ja gledam Italijane... Treba im malo vremena da se naviknu... Dopada im se što sve može, ali treba vremena dok se odluče da li onu drugu nogu da izvuku odande u stave ovamo, aili bi da su i tamo i ovamo sve vreme, da imaju od oba života najbolje.

I inače, saznao sam da tamo nikog ne interesuje šta je i da li je Materaci nešto rekao Zidanu. Ako jeste - u pravu je (po Italijanima) jer Italijane ne vole mnogo Arape.

Čudna bre neka zemlja...

Bravo Miki Maus!
Zivim u Italiji 6 godina. Tacnije u Milanu te bih tu odmah da napravim distancu i kazem da zivot u ovom gradu nema veze sa zivotom u ostalom delu Italije. Ovde su ljudi pod masovnom hiponozom, kao poludeli ponavljaju samo: Rad je najvazniji, potrebno je raditi po 12-13 sati, mi imamo svoje prioritete a to je rad, nema mesta prijateljstvu, nema mesta druzenju, nema mesta izlascima. SAMO RAD. Takodje ono sto kaze Miki Maus, svako ima svoj dinar koji deli do poslednjeg centa, kada te zovu na veceru, pa kao odu da donesu pizzu traze ti pare za to, kada te zovu na rodjendan kazu ti koliko ce to da te kosta, TEBE da kosta. Svadljivi su do zla Boga, napadaju se na ulici sto je ovaj hodao tamo gde je hodao a ne gde treba?! Sto djubre nije baceno gde treba, sto setas psa kad on ne voli pse i sl. Komsija komsiju ne pozdravlja, niko nista ne deli, ne zovu se telefonom, ne posecuju se po kucama, a i kada? Radni dan pocinje pre 07 a zavrsava se oko 20. A dan ima samo 24 casa pa vi vidite. Toliko nervoze i histerije nigde necete sresti kao u Milanu, ne znam nikog sa juga Italije ili iz Srbije ko nije dobio bar neki gastritis...to nije onaj fazon zene su sa venere a muskarci sa marsa, to je ljudi Mi smo sa planete zemlje a oni sa Jupitera (ili vice versa), kako Vam se vise svidja. Moj suprug je italijan, moze da Vam poypise ovu pricu, kao sto rece Miki Maus, i njemu je Beograd ideal. Ali kako sam ja odavno razbila svoje snove u vezi Italije, on jos nije u vezi Beograda jer tamo je u ovih 6 godina nasao upravo ono sto je trazio i sto mu svakodnevno nedostaje u Milanu. S'tim u vezi i planirano buduce preseljenje u Beograd. Isto je i sto se tice studiranja, naime ljudi dok studiraju imaju vise vremena, taj kao studentski zivot, druze se...ali sve ostalo ostaje, a kada "odrastu" odjednom se zatvore i oni sa kojima su kao bili super ortaci. Njihov odgovor je: To se moglo dok se islo u skolu, sad se radi.
Jednostavno izaberu sta im je vazno, oni izabrali RAD (plata prosecna oko 1000-1200 eura) a sve ostalo odbacili, a u to ulazi i osmeh, ljudskost i toplina. No kako hoce...volela bih da ih sretnem na kraju zivota, kada shvate da su imali jedan...taj zivot. A i da osmeh nista nije kostao.

Vidim da jos ima zainteresovanih za postdiplomke studije iz marketinga. Da, stipendija je zaista problem jer je skolarina dosta visoka, recimo za programe koji su se meni ucinili privlacni krece se od 5000 do 12700 eura!A troskovi zivota!? Zaista je svaka sugestija jako korisna!

Sve je dobro osmisljeno kako se moze doktorirati na veterini sa nasom magistraturom i na managementu isto sa magistarskom diplomom i koliko kosta na drzavnim univerzitetima

Zdravo,zdravo svima. Zovem se Ivana i dobila sam stipendiju za masters u Torinu gde putujem za mesec dana. Samo me interesuje da li je neko bio ili je tamo da se malo posavetujem s obzirom da nikad nisam bila. Imam smestaj, ne gledam da se navalim na grbacu, cisto informativno, neki saveti, utisci, ako znate nekog ko je tamo...mail mi je belimedved@yahoo.com pa se nadam nekom odgovoru. Thanx

test na zivotu

Devojka se i dalje čvari na Iskji (Ischia), pa će njen odgovor uslediti od ponedeljka. (Stay tuned.)
Nego, Sally, da ti ne radiš u školi jezika u Milanu? :)
Uzgred, šta misliš: da li je ista situacija u ostalim (manjim) mestima na severu? Na primer Verbanja i tako da mesta...
Kakva je situacija u Trstu?
Ko mi je ono pričao za Rim i Torino (čini mi se)? Kao, neko je radio u Rimu i smetalo mu što je posao bio takav da se malo radi, mnogo pije kafa, odmara, bleji, prave pauze... Ode čovek u Torino (ili gde već) i razbije se od posla. Ono, od ujutro do uveče!
I sad, onaj ko mi je to pričao (ne mogu da se setim ko) kaže da ne razume tog svog poznanika/cimera/kolegu. Kaže, lud čovek. Ali eto, ima ljudi koji vole gužvu, brzinu, više posla, a ima i onih koji vole masline...

Interesuje me jedna računica: koliko se tamo zaradi?

Ok je to za studiranje i tu smo pohvatali konce... Ali, koliko se kasnije zarađuje?

Nekako mi ne ide u glavu. Čitao sam o primanjima u Evropi a i neko je to ovde spominjao: Italija nije baš sjajna u tom pogledu. Plata 1.000-1.200 €, 1.500 € je kao već dooobra lova. Ispade da je bolje biti u Sloveniji ili u Beogradu, samo raditi za jaču ili stranu firmu. Uostalom, ko je sposoban da se domogne Italije i da tamo sebi nađe posao - taj bi ga našao i u Beogradu (makar i nakon povratka i iskustva iz Italije). A onda cenim da bi taj posao mogao biti za strance, samim tim plata bolja, troškovi stanovanja manji, itd. Dakle, interesuje me: koja je to računica vezano za Italiju?

Ispada da ne ostaje love, pa kako onda oni putuju, ili kako da putuješ do Srbije?

Ako lova i nije neka, onda da li je bolje ići u Španiju (gde je mentalitet valjda sličan), ili u neke severne zemlje Evrope (iz kojih će se u Srbiju stizati za par sati čim počnu leftini letovi)?

OK je Italija i "mamma mia" fazon, ali je li moguće da su i oni u priličnom sosu?

ja sam se prijavio ove godine za studiranje u italiji. shvatam da je ipak jeftinije studirati u srbiji ali opet...kako kome. ali i dalje nisam siguran sta da radim kad odem tamo na prijemni i nakon njega?! pa, malo pomoci nije na odmet
joshua_bgd@yahoo.com

Vrlo zanimljiva tema. Mene interesuju postdiplomske studije iz marketinga, pa bih bila jako zahvalna ako bi neko htio da mi da par podataka: koliko je bitan prosjek ocjena, duzina studiranja, kakve su sanse za zaposlenje nakon magistriranja i koliko je uopste vremena potrebno za ucenje italijanskog jezika.Hvala!

Ima li neko, kad smo već kod učenja jezika, Assimil za italijanski?

Ja imam neki kurs na CD-u, učenje italijanskog (sa engleskim objašnjenjima), ali bi mi prijalo i da imam (papirnatu) knjigu a ne da me kompjuter zrači (naročito leti kad mi svaka toplota smeta, pa i ona koju pravi laptop).

Dakle, ako neko ima Assimil (ili PONS) - neka se javi pa da se đoramo, da kopiramo, narezujemo, itd.

Moja adresa je: gujaljuta NA jahu-u.

Grazie.

Pozdrav,

ja sa zarkom zeljom pokusavam da odem u Italiju na postdiplimu iz marketinga..ali za to mi je poterbna stipendija..vidim da ima dosta nasih koji su uspeli da dobiju stipendiju te bi mi iskustva i informacije tog tipa bas bile od pomoci..

Zdravo! Jel ima neko iz Firence, ko studira slikarstvo/modni dizajn? Spremam se da odem septembra i pokusam, ali nikakve konkretne informacije nemogu da nadjem u vezi sa prijemnim. Neki saveti, utisci...bilo sta.Moj e-mail: silvia1@verat.net

test na zivotu

Bravo Miki Maus!
Zivim u Italiji 6 godina. Tacnije u Milanu te bih tu odmah da napravim distancu i kazem da zivot u ovom gradu nema veze sa zivotom u ostalom delu Italije. Ovde su ljudi pod masovnom hiponozom, kao poludeli ponavljaju samo: Rad je najvazniji, potrebno je raditi po 12-13 sati, mi imamo svoje prioritete a to je rad, nema mesta prijateljstvu, nema mesta druzenju, nema mesta izlascima. SAMO RAD. Takodje ono sto kaze Miki Maus, svako ima svoj dinar koji deli do poslednjeg centa, kada te zovu na veceru, pa kao odu da donesu pizzu traze ti pare za to, kada te zovu na rodjendan kazu ti koliko ce to da te kosta, TEBE da kosta. Svadljivi su do zla Boga, napadaju se na ulici sto je ovaj hodao tamo gde je hodao a ne gde treba?! Sto djubre nije baceno gde treba, sto setas psa kad on ne voli pse i sl. Komsija komsiju ne pozdravlja, niko nista ne deli, ne zovu se telefonom, ne posecuju se po kucama, a i kada? Radni dan pocinje pre 07 a zavrsava se oko 20. A dan ima samo 24 casa pa vi vidite. Toliko nervoze i histerije nigde necete sresti kao u Milanu, ne znam nikog sa juga Italije ili iz Srbije ko nije dobio bar neki gastritis...to nije onaj fazon zene su sa venere a muskarci sa marsa, to je ljudi Mi smo sa planete zemlje a oni sa Jupitera (ili vice versa), kako Vam se vise svidja. Moj suprug je italijan, moze da Vam poypise ovu pricu, kao sto rece Miki Maus, i njemu je Beograd ideal. Ali kako sam ja odavno razbila svoje snove u vezi Italije, on jos nije u vezi Beograda jer tamo je u ovih 6 godina nasao upravo ono sto je trazio i sto mu svakodnevno nedostaje u Milanu. S'tim u vezi i planirano buduce preseljenje u Beograd. Isto je i sto se tice studiranja, naime ljudi dok studiraju imaju vise vremena, taj kao studentski zivot, druze se...ali sve ostalo ostaje, a kada "odrastu" odjednom se zatvore i oni sa kojima su kao bili super ortaci. Njihov odgovor je: To se moglo dok se islo u skolu, sad se radi.
Jednostavno izaberu sta im je vazno, oni izabrali RAD (plata prosecna oko 1000-1200 eura) a sve ostalo odbacili, a u to ulazi i osmeh, ljudskost i toplina. No kako hoce...volela bih da ih sretnem na kraju zivota, kada shvate da su imali jedan...taj zivot. A i da osmeh nista nije kostao.

Zdravo,zdravo svima. Zovem se Ivana i dobila sam stipendiju za masters u Torinu gde putujem za mesec dana. Samo me interesuje da li je neko bio ili je tamo da se malo posavetujem s obzirom da nikad nisam bila. Imam smestaj, ne gledam da se navalim na grbacu, cisto informativno, neki saveti, utisci, ako znate nekog ko je tamo...mail mi je belimedved@yahoo.com pa se nadam nekom odgovoru. Thanx

E sad ću ovaj link da pošaljem devojci koja trenutno uživa negde na moru u Italiji (Iskja)! :)

Nadam se da će naći vremena da napiše koju reč. Ako ne danas, a ono kad se vrati. (Inače je Italijanka.)

Interesantno, i to je ono što sam "naučio" od nje, Italijanima se život u Beogradu neverovatno mnogo dopada. Da li zbog jeftinoće (obzirom da ipak imaju i italijanske i srpske stipendije) - mada noćni život i nije tako jeftin, da li zbog ležernosti, neobaveznog stila oblačenja (za koji ne shvataju da nije samo "neobavezan", nego i prisilan zbog opšteg siromaštva), da li zbog topline ljudi koji se na svakom koraku pozitivno isčuđavaju i iznova oduševljavaju time što postoji barem jedan stranac na ovoj planeti koji o nama ne misli da smo stoka, banda i koljači, koji nam je nekim čudom došao u posetu i koji još ume da kaže "hvala" i "molim", da li zbog toga što su naši ljudi dobro naučili šta znači reč "solidarnost" i "upućenost jednih na druge kad je teško - a teško je", da li zato što smo svi nekako u fazonu "lako ćemo", "nemoj da brineš", "sredićemo" i slično - što neodoljivo podseća na duh juga Italije, one Italije koja predstavlja ležernost ali i siromašniju polovinu te države,... tek Italijani u Beogradu vide neku bajkovitu sliku relativno lagodnog života koji je sušta suprotnost onome što Evropa nudi i nameće svojim ujedinjavanjem i sve oštrijom ekonomskom borbom (kako unutra tako i sa ostatkom sveta koji se sve više uspravlja i staje na noge).

Nije se tome ni toliko čuditi ako znamo da Italija spada u red ekonomski slabijih zemalja EU, da se primanja Londona, Pariza i Milana ne mogu međusobno porediti više li nego primanja u Beogradu i Madridu ili Beču. Prosečan Italijan prima koliko i prosečan Slovenac. Doduše, prosečan Italijan i ne radi kao ili koliko i prosečan londonski japi, pa se na kraju to sve nekako lepo složi: manje radiš, manje te briga, više granaš rukama i ponavljaš "mama mia" i "madona!", više uživaš u toplim ljudskim stvarima, pa onda i manje love možeš da imaš.

Ali da se vratim na poentu: moja draga je Italijanka. Mislim da se danas njoj Beograd dopada više nego meni ideja da se onih ratnih devedesetih pobegne bilo gde iz istog tog Beograda i Srbije. Koliko se meni bajkovitim čine stvari iz ovog članka i njegovih komentara, toliko se njoj bajkovitim čini piknik u prirodi, nezaključano školsko dvorište sa klincima koji mogu bez plaćanja da koriste terenčiće, sedenje na travi u javnim parkovima, klinci koje roditelji smeju da puste bez straha da će ih neko kidnapovati u sred parka, opušteno druženje i "ma može" fazon. Sve može...

Jedino sa čime se u startu treba izboriti sa tim strendžerima - govorim iz iskustva više ljudi - je "delimo" sindrom, iliti neka vrsta sebičluka, ekonomskog pogleda na svaku mrvicu.

Bila moja prijateljica, zabavljala se (i kasnije venčala) sa strancem. Holanđanin. Nije ni bitno... Evropljanin. Upoznali se na nekoj razmeni, tamo negde. Onda došao čovek da vidi iz kakve je to varvarske države njegova draga. U to vreme Sloba bio na vlasti... Došao ovde, oboje studirali, i bili kod njene mame. On čovek imao svoju stipendiju, njena mama svoju malecku platu. On ode i kupi sok ZA SEBE, ona skuva ručak za sve. Uveče izađemo i on krene da plati samo svoje piće; sabira, oduzima... Mi ga naviknemo da ne treba ni to da plati, a on se stalno čudi kako to i kako smo mi ludi što smo takvi i kako to da mi možemo njemu da platimo piće kad on zna da je Srbija siromašnija od njegove Holandije.

Jedan dan mu došlo iz ... u glavu. Shvatio čovek da nismo mi ludi, nego da je on čudak - barem u ovoj sredini. Ovde to ne ide tako, ovde to nije normalno; ovde se deli šta ko ima, do poslednje žute banke. A kad se nema - uvek će mama da napravi kolače i sok na rastvaranje - pravišu, limunadu, čaj i čuveni "Petit Beure".

Tako i ja gledam Italijane... Treba im malo vremena da se naviknu... Dopada im se što sve može, ali treba vremena dok se odluče da li onu drugu nogu da izvuku odande u stave ovamo, aili bi da su i tamo i ovamo sve vreme, da imaju od oba života najbolje.

I inače, saznao sam da tamo nikog ne interesuje šta je i da li je Materaci nešto rekao Zidanu. Ako jeste - u pravu je (po Italijanima) jer Italijane ne vole mnogo Arape.

Čudna bre neka zemlja...

Interesuje me jedna računica: koliko se tamo zaradi?

Ok je to za studiranje i tu smo pohvatali konce... Ali, koliko se kasnije zarađuje?

Nekako mi ne ide u glavu. Čitao sam o primanjima u Evropi a i neko je to ovde spominjao: Italija nije baš sjajna u tom pogledu. Plata 1.000-1.200 €, 1.500 € je kao već dooobra lova. Ispade da je bolje biti u Sloveniji ili u Beogradu, samo raditi za jaču ili stranu firmu. Uostalom, ko je sposoban da se domogne Italije i da tamo sebi nađe posao - taj bi ga našao i u Beogradu (makar i nakon povratka i iskustva iz Italije). A onda cenim da bi taj posao mogao biti za strance, samim tim plata bolja, troškovi stanovanja manji, itd. Dakle, interesuje me: koja je to računica vezano za Italiju?

Ispada da ne ostaje love, pa kako onda oni putuju, ili kako da putuješ do Srbije?

Ako lova i nije neka, onda da li je bolje ići u Španiju (gde je mentalitet valjda sličan), ili u neke severne zemlje Evrope (iz kojih će se u Srbiju stizati za par sati čim počnu leftini letovi)?

OK je Italija i "mamma mia" fazon, ali je li moguće da su i oni u priličnom sosu?

Uffff.........
Procitah svasta.
Moj plan je da sledece godine odem u Italiju ili Ameriku na master studije - ekonomije?
Pa sem toga sto cu dobiti informacije u IKC u Bg, da li neko moze da mi kaze na koji nacin da uhvatim stipendiju naprimer Bocconni univerziteta?
Koliko je bitan prosek ocena? Ili je samo potrebna finan.situacija porodice?.....

Da, zaista je lepo biti student u Italiji, postoji mnogo finansijskih olaksica za strane studente, narocito nakon dostave dokumentacije o losem ekonomskom stanju porodice u Srbiji (u tu grupu spada skoro svaki nas student u Italiji posto su nasa u odnosu na italijanska primanja drasticno niza!). Situacija je narocito pogodna za studente koji ovde nastavljaju studije zato sto su u samom startu korak ispred po kolicini znanja koje nose sa sobom-naravno, pod uslovom da dobro vladaju italijanskim jezikom!

Pozdrav,

ja sa zarkom zeljom pokusavam da odem u Italiju na postdiplimu iz marketinga..ali za to mi je poterbna stipendija..vidim da ima dosta nasih koji su uspeli da dobiju stipendiju te bi mi iskustva i informacije tog tipa bas bile od pomoci..

Sve je dobro osmisljeno kako se moze doktorirati na veterini sa nasom magistraturom i na managementu isto sa magistarskom diplomom i koliko kosta na drzavnim univerzitetima

Zainteresovana sam za upis nekog mastera za prevodioce u Italiji pa me interesuje da li neko ima vec iskustva sa nekim masterom tog tipa i da li neko zna kome se moze obratiti za stipendije.Svaka informacija bi bila od koristi!

Ako ima neko ko studira Master studije na Bocconi univerzitetu nek me kontaktira na mail. Bio bih mu zaista zahvalan da mi pomogne oko informacija za upis, stipendije itd..Planiram da konkurisem do maja 2008, pa bi svaka pomoc od onih koji su to prosli bila izuzetno dobrodosla..Hvala vam unapred..pishite mi obavezno na mail msrbulovic@kg.sbb.co.yu..pozdrav svima

Za italiju ne znam, ali diplome dopisnim putem imaju pre svega smisla za ljude koji rade i koji ne mogu/ne zele da prekinu puni radni odnos da bi studirali. Vrednost te diplome u Americi je, u zavisnosti od skole, mozda manja od obicne - ali to bi bilo za nijansu jer vecina renomiranih univerziteta nude tu opciju takodje. Naravno, biti student dopisnim putem je mnogo manje zabavno :)

Ako cita ovo neko ko studira u Italiji, ajd posalji mail, interesuje me par stvari...

Lepa tema za razmisljanje!
Ja sam prosle godine diplomirao na Rimskom univerzitetu "La Sapienza".
Kada sam zeleo da, na zalost, pobegnem iz Srbije, zahvaljujuci nekim poznanstvima, odlucio sam se da to bude Italija. To je zemlja uzivanja! Studije su proletele, 36 razbijenih ispita, sve vreme uz dobru stipendiju, ne bih imao ni jednu zamerku kada je obrazovanje u pitanju... Profesori smekercine prave, kao uostalom i cela zemlja. E sad, postoji cuvena prica 'Zabari - Cigani', ima i toga, tog neopisivog haosa, urlanja, recimo prostakluka, ali nekako tim Italijanima se sve prasta. To je jedina zemlja u kojoj se moze nauciti Stil, a to je za zivot neophodno.
Onda sam primljen na post-diplomske u Belgiji, i preko noc moj zivot je postao sasvim drugaciji: drugaciji dorucak, drugaciji odnos sa ljudima, hladniji, sve je na kulturnoj distanci, fakultet 100 puta bolje organizovan, bez redova cekanja za obicnu potvrdu, bez gubljenja vremena, rekao bih da je nekako sve kulturnije u odnosu na Rim.
Obzirom da se covek na bolje lako navikne, shvatam da zelim da ostanem na severu Evrope, a sa zadovljstvom cu odmore provoditi u bellissimoj Italii i ostali krajevima Mediterana.
PS Ukoliko neko zeli informaciju vise u vezi sa studijama, moze me kontaktirati na br2002yu@yahoo.com

Pozdrav svima,
Brad

Kada sam poslednje godine proslog veka diplomirala na Univerzitetu u Beogradu, bila sam sigurna da sam zauvek zavrsila sa ispitima i studentskim zivotom, a onda se, deceniju nakon sto sam dobila crveni index, ukazala prilika za poslediplomske studije u Bolonji! Stipendija je bilo nesto cemu sam se nadala dugi niz godina, a onda se to zaista i obistinilo! Provela sam nezaboravnih godinu dana u glavnom gradu regije Emilija Romanja studirajuci na najstarijem univerzitetu u Evropi! To je bilo 365 nezaboravnih dana i svaki je nosio izazov koji se zove ograniceni resusrsi, bilo oni finansijske prirode, bilo da se odnose na hronican nedostatak vremena! Obaveza je bilo na pretek, ispiti su se redjali bez prestanka, kao na pokretnoj traci, a izazova je bilo na svakom koraku! Medjutim, kada prezivite i sa mesecnom stipendijom od 680 evra, pri cemu u Bonlonji zasebna soba kosta 500 evra, a uspete da obidjete Italiju od Milana do Palerma, okupate se u Jonskom i Tirenskom moru, onda je tesko naci reci kojima bi se opisalo bogatsvo steceno tokom boravka na Apeninskom poluostrvu!
Bolonja je verovatno jedini grad u kojem status studenta ima toliko prednosti i nosi sa sobom samo pozitivne konotacije! Ako je Italija vidjena kao zemlja u kojoj stvari i ne funkcionisu najbolje, onda je Bolonja njena susta suprotnost, olicenje preciznosti i organizovanosti! Kada imate u vidu da se nalazi u jednoj od najbogatijih i najrazvijenijih italijanskih regija, onda vas nece cuditi sto autobusi voze po redu voznje i stizu u minut kao svajscarski sat!
Studirati u Bolonji znaci imati na raspolaganju biblioteke i citaonice opremljene racunarima sa Internetom. Studentski status nosi sa sobom i niz povlastica poput popusta pri kupovini, uslugama u frizerskim radnja, kupovini karata i mnogim drugim starima koje ce inace skup zivot u Bolonji uciniti prihvatljivijim. Zabava i provoda ima na svakom koraku, od sedeljki masovnog tipa na nekom od bolonjskih trgova, do fancy zabava po "brdima" ili na cuvenoj romanjolskoj obali.
Na turistickoj mapi Italije Bolonja zasigurno nije oznacena kao destinacija br.1,ali ona vas za razliku od Rima ili Firene, ne ostavlja bez daha cim je ugledate, vec vas tera da je zavolite polako i nosite zauvek u srcu, kao mesto koje je spoj istorije i lepote, sarma i mladalacke lezernosti. Bolonja ce vam razbiti iluziju o Italiji visoke mode Milana, Italiju Medicijeve, aristokratske Firenze ili Italiju koja nudi vecnost Rima. Bolonja, taj "crveni grad" kako je Italijani nazivaju, sto zbog boje fasada njenih zgrada, sto zbog vekovno leve orjentacije njenih stanovnika, zajedno sa svojim studentima, svojim slobodarskim duhom,ali i svojim preduzetnistvom, prkosi onima koji dele drugacije politicke vizije! Grad na reci Reni jedini je u Zapadnoj Evropi koji ima Lenjonovu ulicu. Setjuci centrom Bolonje moze vam se desiti da naletite na najpoznatijeg njenog gradjanina, premijera Italije, koga Italijani, pre svega Bolonjezi, od milja zovu Professore!
Sa vremenske distance od godinu dana moje prvfe asocijacije na Bolonju odnose se upravo na moj prvi susret sa ovim gradom i cuvenom Via Zamboni. To je nadasve posebna ulica, sediste mnogih fakulteta, cije su zgrade oblepljene oglasima kojima se nudi ili trazi smestaj, soba ili jos cesce samo krevet. Medjutim, ova ulica bila bi samo jos jedna u nizu studentskih cetvrti da nije Pank bestija (Punk beastie),najautenticnijih "stvorenja" Zamboni ulice cije glave najcesce krase "dredovi", a na cijim telima telima ne postoji mesto koje nije izbuseno nekom mindjusom, alkom, neki pirsingom kako god vec. Oni su najcesce u drustvu svojih nerazdvojnih prijatelja, velikih pasa sa kojima sede, odnosno zivfe pod cuvenim lukovim Zambonija. Njihova garderoba, premda naizgled otrcana i pohabana, vredna je i po neko stotina evra, a oni sami najcesce su dece iz neke ugledne bolonjske porodice. Retko ce se kad desiti da vas neko od njih napadne ili maltretira, u krajnjem slucaju ljubazno ce vas ponuditi "cigaretom" ili ceas pka ponuditi da kupiti" bici"/bicikl za svega deset evra. U Bolonji je ovaj dvotociklas, a ne vespa ili skuter, glavno prevozno sredstvo! Bolonja je toliko italijanska, a opet toliko svoja i jedinstvena!

Sto se informacija tice, najbolje je obratiti se Italijanskom kulturnom centru u Beogradu, odeljenje za skolstvo.Tamo radi gospodja Spomenka Majdevac, koja se najbolje razume u slike i prilike 'talijanskog skolskog sistema i u mogucnosti koje su na raspolaganju nasim maturantima, diplomcima... Situacija je razlicita od univerziteta do univerziteta, tako da licna iskustva vrede samo ako se ide u isti grad, tj. na isti univerzitet.
Upis i inace mora da ide preko Ital. kult. centra i Italijanske ambasade, tako da je susret sa ovom izvanrednom zenom svakako nezaobilazan. Za one koji zele da se upisu skolske 2007/2008 (za strane studente je vec prosao rok dostave potrebne dokumentacije univerzitetima u Italiji za skolsku 2006/2007) predlazem da se vec od septembra obrate u odeljenje za skolstvo kako bi na vreme dobili sve informacije i dobro ispitali mogucnosti koje se nude. Od srca predlazem avanturu studiranja u Italiji, jer je trenutno i zivim!

Devojka se i dalje čvari na Iskji (Ischia), pa će njen odgovor uslediti od ponedeljka. (Stay tuned.)
Nego, Sally, da ti ne radiš u školi jezika u Milanu? :)
Uzgred, šta misliš: da li je ista situacija u ostalim (manjim) mestima na severu? Na primer Verbanja i tako da mesta...
Kakva je situacija u Trstu?
Ko mi je ono pričao za Rim i Torino (čini mi se)? Kao, neko je radio u Rimu i smetalo mu što je posao bio takav da se malo radi, mnogo pije kafa, odmara, bleji, prave pauze... Ode čovek u Torino (ili gde već) i razbije se od posla. Ono, od ujutro do uveče!
I sad, onaj ko mi je to pričao (ne mogu da se setim ko) kaže da ne razume tog svog poznanika/cimera/kolegu. Kaže, lud čovek. Ali eto, ima ljudi koji vole gužvu, brzinu, više posla, a ima i onih koji vole masline...

Ako mogu ja umesto Sally da odgovorim kako je u Trstu...
Sto se mene tice stekla sam utisak da je Trst "najbalkanskiji" grad Zapadne Evrope, sto zbog gomile nas sa tih prostora koji u njemu zivimo, sto zbog nacina na koji stvari ovde funkcionisu. U javnim sluzbama (bar koliko sam imala prilike da vidim) kafe ne izostaju, ali su i konstruktivne, tj. cesto se komentarise posao, kako poboljsati neke stvari, ali ima i traceraja. Studentske sluzbe funkcionisu losije nego u Beogradu (a koliko sam puta preklinjala red ispred saltera na Filozofskom fakultetu!), salju te sa saltera na salter, redovno su neobavesteni jer ih ima nekoliko koji se smenjuju na jednom salteru pa svako ima svoja pravila...
Sto se posla tice, i ovde se oseca kriza, ja sam poslala ni sama ne znam koliko kurikuluma, a na razgovor su me zvali jako retko, za sve ti treba veza, bas kao i kod nas.
Izlasci... Pa sad, Trst je inace poznat kao jako miran i penzionerski grad, mada moram priznati da se u poslednjih godinu - dve desavaju zanimljive manifestacije: koncert Duran Duran na Piazza Unità d'Italia, The Isle of MTV na istom trgu, Barkolana (kao standardno dobra stvar u Trstu, regata na kojoj u oktobru svake godine ucestvuje veliki broj jedrenjaka, prosle godine skoro 2000) i vasar oko nje, za par dana se otvara izlozba Andy Warhola, ceo grad je u tom znaku... A tu je i more, sto se mene tice to je dovoljno za dobro raspolozenje, pogotovu leti. Plaze i nisu nesto, ali malo van grada se moze naci lepih mesta, o Istri da i ne govorimo...
Italijani kao cepidlake... Desavalo mi se da me po dva puta pitaju da dam pare za zajednicki rodjendanski poklon, prave se ludi ili jednostavno zaborave, to jos nisam prokljuvila. Cascavanje se svodi na reciprocnost, tj. sta ti njima to i oni tebi plate (imam divne prijatelje koji su iz Napulja, njih nikako ne mogu da ubedim da ja nisam non stop gladna,oni nikad nista nisu merili u parama, narocito dobru zabavu, njihov mentalitet je uglavnom takav). Trscani retko pozivaju u kucne posete, sto se toga tice stvari stoje potpuno drugacije nego kod nas!
Sveukupno gledajuci, ja sam veoma zadovoljna zivotom ovde, narocito zbog prirodnih lepota koje okruzuju grad sa svih strana kao iz zbog manje freneneticnog nacina zivota u poredjenju sa ostalim velikim gradskim centrima u Italiji. I ono sto je meni jako vazno, do Srbije se stize za oko 6 sati automobilom...

ja sam se prijavio ove godine za studiranje u italiji. shvatam da je ipak jeftinije studirati u srbiji ali opet...kako kome. ali i dalje nisam siguran sta da radim kad odem tamo na prijemni i nakon njega?! pa, malo pomoci nije na odmet
joshua_bgd@yahoo.com

Vrlo zanimljiva tema. Mene interesuju postdiplomske studije iz marketinga, pa bih bila jako zahvalna ako bi neko htio da mi da par podataka: koliko je bitan prosjek ocjena, duzina studiranja, kakve su sanse za zaposlenje nakon magistriranja i koliko je uopste vremena potrebno za ucenje italijanskog jezika.Hvala!

Ima li neko, kad smo već kod učenja jezika, Assimil za italijanski?

Ja imam neki kurs na CD-u, učenje italijanskog (sa engleskim objašnjenjima), ali bi mi prijalo i da imam (papirnatu) knjigu a ne da me kompjuter zrači (naročito leti kad mi svaka toplota smeta, pa i ona koju pravi laptop).

Dakle, ako neko ima Assimil (ili PONS) - neka se javi pa da se đoramo, da kopiramo, narezujemo, itd.

Moja adresa je: gujaljuta NA jahu-u.

Grazie.

Vidim da jos ima zainteresovanih za postdiplomke studije iz marketinga. Da, stipendija je zaista problem jer je skolarina dosta visoka, recimo za programe koji su se meni ucinili privlacni krece se od 5000 do 12700 eura!A troskovi zivota!? Zaista je svaka sugestija jako korisna!

Sredinom oktobra krecem na naster u Milanu. Cujem da je preskup grad. Ima li neko informaciju kolike su cene smestaja ili trazi cimera?

Interesuje me studiranje u Italiji na nekom od univerziteta kao sto su La Sapienza,Bocconi.Ako neko ima informaciju o stipendiranju na ovim ili drugim fakultetima,volela bih da saznam nešto više o tome...Kako do stipendije,kome se obratiti...?

CAO ! Da li neko mozda nesto zna o studiranju u Firenci? Interesuje me Fakultet za modni dizajn! Koji su? Kakav je zivot jednog naseg studenta u Italiji?
Javite na sajt-minamaja@bankerinter.net
UNAPRED HVALA!

Studiram arhitekturu u bg i planiram da nastavim master u Italiji. Raspitivao sam se u Italijanskom kulturnom centru ali i dalje ne znam ko dodeljuje stipendije i KOLIKE SU? Ako neko ima neke korisne informacije neka pishe.
brankovicaleksandar@yahoo.com

cao!ucenica sam cetvrtog razreda gimnazije u Kotoru i bilo bi mi jako korisno kad bi mi neko napisao par informacija vezanih za studiranje diplomatije u Italiji...u kojem je gradu najjaci fax, sto se tice politickih nauka...i da li je tesko dobiti stipendiju i koliko ona moze da iznosi?? moj mail je arhus@cg.yu
hvala:)

Cetvrti sam razred gimnazije i zelim studuirati arhitekturu u Italiji.Potrebne su mi informacije gde su najbolji fakulteti i koliko je porebno vremena savladati italijanski.Roditelji me nagovaraju da odem u Bolonju ali se meni taj grad najmanje svidja.Da li neko ima da mi kaze neka svoja iskustva o Bolonji????Hvala!!!!

Marija iz Beograda