U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom (u kome su zanemarene mase planeta – zakon je isti za sve planete u Sunčevnom sistemu) pa je za najveću planetu Jupiter greška bila 1/1000. Zato da bi došlo do pomračenja Meseca nije dovoljno da je - pun Mesec u opoziciji sa Suncem - potrebno je još (1) dužina senke mora da bude veća nego što je Mesečeva daljina; i još (2) Mesečevo ugaono udaljenje od ekliptike mora da bude manje od poluprečnika Zemljine senke gde u nju ulazi Mesec. Računsi se tzv. - Mesečeva latituda - može sračunati (tj. njen interval). Jer ako i ova dva uslova nisu ispunjena Mesec, na primer, može prolazi iznad ili ispod Zemljine senke. Za vreme potpunog pomračenja Mesec ima tamno bakarnu boju zato što je osvetljen ivičnim zracima Meseca, koji se lome kroz Zemljinu atmosferu i delimično ulaze u prostor Zemljine senke. Boja je crvenkasta zbog prisustva sitnih kapljica vode i čestica prašine u Zemljinoj atmosferi, od koje se plavi i drugi zraci koji su kraće talasne dužine odbijau, ali ih crveni zraci, dužih tlasnih dužina, mogu obići i dospeti u naše oko.
Interesantno. Će da proverimo dal se vidi sa oči ovde, okolina Paraćina, pa da uživamo i da popijemo po neko pivo. Čovek treba da se opusti, a ne da samo juri pare i da sluša političari. Sretno svima!
Interesantno. Će da proverimo dal se vidi sa oči ovde, okolina Paraćina, pa da uživamo i da popijemo po neko pivo. Čovek treba da se opusti, a ne da samo juri pare i da sluša političari. Sretno svima!
U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom (u kome su zanemarene mase planeta – zakon je isti za sve planete u Sunčevnom sistemu) pa je za najveću planetu Jupiter greška bila 1/1000. Zato da bi došlo do pomračenja Meseca nije dovoljno da je - pun Mesec u opoziciji sa Suncem - potrebno je još (1) dužina senke mora da bude veća nego što je Mesečeva daljina; i još (2) Mesečevo ugaono udaljenje od ekliptike mora da bude manje od poluprečnika Zemljine senke gde u nju ulazi Mesec. Računsi se tzv. - Mesečeva latituda - može sračunati (tj. njen interval). Jer ako i ova dva uslova nisu ispunjena Mesec, na primer, može prolazi iznad ili ispod Zemljine senke. Za vreme potpunog pomračenja Mesec ima tamno bakarnu boju zato što je osvetljen ivičnim zracima Meseca, koji se lome kroz Zemljinu atmosferu i delimično ulaze u prostor Zemljine senke. Boja je crvenkasta zbog prisustva sitnih kapljica vode i čestica prašine u Zemljinoj atmosferi, od koje se plavi i drugi zraci koji su kraće talasne dužine odbijau, ali ih crveni zraci, dužih tlasnih dužina, mogu obići i dospeti u naše oko.
Interesantno. Će da proverimo dal se vidi sa oči ovde, okolina Paraćina, pa da uživamo i da popijemo po neko pivo. Čovek treba da se opusti, a ne da samo juri pare i da sluša političari. Sretno svima!
U opštoj relatvnosti modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom (u kome su zanemarene mase planeta – zakon je isti za sve planete u Sunčevnom sistemu) pa je za najveću planetu Jupiter greška bila 1/1000. Zato da bi došlo do pomračenja Meseca nije dovoljno da je - pun Mesec u opoziciji sa Suncem - potrebno je još (1) dužina senke mora da bude veća nego što je Mesečeva daljina; i još (2) Mesečevo ugaono udaljenje od ekliptike mora da bude manje od poluprečnika Zemljine senke gde u nju ulazi Mesec. Računsi se tzv. - Mesečeva latituda - može sračunati (tj. njen interval). Jer ako i ova dva uslova nisu ispunjena Mesec, na primer, može prolazi iznad ili ispod Zemljine senke. Za vreme potpunog pomračenja Mesec ima tamno bakarnu boju zato što je osvetljen ivičnim zracima Meseca, koji se lome kroz Zemljinu atmosferu i delimično ulaze u prostor Zemljine senke. Boja je crvenkasta zbog prisustva sitnih kapljica vode i čestica prašine u Zemljinoj atmosferi, od koje se plavi i drugi zraci koji su kraće talasne dužine odbijau, ali ih crveni zraci, dužih tlasnih dužina, mogu obići i dospeti u naše oko.
IMAGE SOURCE
4 Komentari
Sortiraj po: