Ne lupaj molim te. Novi Beograd je arhitektonsko cudo Beograda. Projekat koji se pojavljuje u diplomskim radovima u Barseloni, provereno.
(rog, 07. septembar 2018 18:34)
E ali ovo kada neko napise provereno.
Pa gde to ja mogu da proverim da govoris istinu?
Zivim na Novom i kazem slobodno ruzan je samo tako.
@ m.miljanov Ne znam na koji spomenik "oslobodioca" mislite, ja mislim na spomenik "Pobednik" na Kalemegdanu, i on jeste jako slican onom u Trondhaimu. A to vam govorim kao rodjeni Beogradjanin sa trenutnim prebivalistem u Trondhaimu, i nagledao sam se oba spomenika :) Pozdrav
Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
i postoji li?
(nipon, 07. septembar 2018 15:05)
Postoji. Sličan. Malo drugačiji, koliko da ga ga laici ne bi nazvali...plagijat.
nesrecna okolnost je sto postoji vrlo ogranicen broj nacina da se napravi funkcionalna zgrada, tako da se manje vise svakoj moze naci neka pre ili nekoliko pre koje su posluzile kao uzor, a kako mi nismo prvi poceli da pravimo zgrade za ocekivati je da se nece naci puno originalnih gradjevina, ako uopste ima I jedne, pa je citavo istrazivanje pomalo besmisleno al eto imaju ljudi vremena ko I ja sto pisem ovo
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
(Smuleco, 07. septembar 2018 13:22)
Ne lupaj molim te. Novi Beograd je arhitektonsko cudo Beograda. Projekat koji se pojavljuje u diplomskim radovima u Barseloni, provereno.
Aleksandar Bugarski ,Stojan Titelbah i Nikolaj Krasnov ostavili su oko 200 gradjevina iza sebe.
Beograd je rastao posteprno i u odredjenim trenutcima su sigurno neka rešenja pozajmljena,neke arhitekte su radile pod uticajem odredjenih stilova,nekada su radili i po narudžbini skorojevića (a svi bogataši su bili skorojevići jer za vreme Turaka aristokratije nije bilo) koji su hteli 'baš takvu zgradu" ... Sve je to normalno i svuda se dešavalo,ne samo kid nas.
Stara zgrada oficirskog doma (SKC sadašnji) je prelepa.
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Smuleco, 7. septembar 2018 13:22)
Druze, ovo ne da si lupio nego s mozgom nema veze. Od predratne arhitekture vredne pomena se istice zgrada bigza i jos desetak objekata da ih ne nabrajam. A za vreme komunista su se samo i iskljucivo pratili i postavljali svetski trendovi!!! Sve te "ruzne" sive zgrade, brutalisticke i post modernisticke su u tim momentima bili svetski trendovi!!! Po Parizu, Londonu, Braziliji... Imas citave cetvrti u "ruznom" sivom stilu. Ti momenti u arhitekturi tek sada dolaze u doba kada postaju zanimljivi (jedan od dokaza je i postavka izlozbe u "MOMA") jer je jednostavno potrebno odredjeno vreme da prodje kako bi se u ljudima sirom sveta probudila nostalgija. Isto tako, od nekih 30-tih godina je u svetu zavladalo misljenje da su gradjevine nastale u 19-om veku i ranije prepune kiceraja i da su "ruzne" iz cega ce se kasnije roditi brutalizam! 80-tih zavladava misljenje da je brutalizam "ruzan" i depresivan a evo 30 godina kasnije (mada je po meni jos uvek rano) krecu simpatije prema istom. Tako da... Trebamo biti ponosni na taj deo nase arhitektonske istorije jer je i najoriginalniji.
Plagijat i original, svi ljudi su isti imaju iste organe kožu oči ruke ovo ono, opet ja svakog kad sretnem a poznajemo se ili sam ga video bar na slici, znam da je Pera a ne njegov brat Marko. Sve to liči, razlikuje ih duh i priča koju nose sa sobom. Možeš da napraviš običnu kuću i da bude remek-delo ako nosi nešto u sebi što je čini vanvremenskom. Materijalni deo priče je možda 10 posto
Beograđani nisu nikada do kraja “srasli” sa svojim gradom. On jebio najprije keltski, ilirski, rimski, vzantinski, mađarski, turski i unazad 150-200 godina, srpski sa veoma puno stranaca. Tako da me nećudoredno da nema ni plan ni brigu o svojim ulicama, trgovima i ljudima. Gde god idemo u istoriju uvek nađemo tuđe korenje i temelje. To je žalosna istina svidela se ona nama ili ne!
A šta je tu čudno,pa kopirali smo sve što se moglo,ruske puške,tenkove,engleske traktore,nemačke i austriske zgrade itd.
Mislim,pa nismo ni u kopiranju orginalni šta dalje reći. :-)
@nipon
"Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
i postoji li?
(nipon)
Koliko je puta rušen, samo u 20.veku, dobro da grad uopšte postoji. Svakako da može biti bolji, lepši, čistiji ali oni koji pljuju po ovom gradu slobodni su da sebi pronađu neki drugi, po njihovoj meri. Biće svima dobro.
Tacno je da u Tronhajmu postoji spomenik s
Svetom Olafu na istoimenom trgu i da je vrlo slican nasem Pobedniku. I takodje je jedan od simbola grada. Ali napravljeni su u skoro isto vreme, i nekako sumnjam da je Mestrovic "ukrao" ideju na tada, a i sada, daaaalekom severu.
"Beograd možda ima teških mana, ali u njemu kuca moćno bilo života; on je ogledalo jedne bujne vitalnosti koja poput snažnih vodenih struja nosi i prečišćava sve što se valja u rečnom koritu, i mrzeti Beograd znači mrzeti sam život…" - Stanislav Vinaver
Slicnosti izmedju nekih zgrada pomenutih u tekstu su blago receno nategnute. Recimo ova vila i mali Trijanon - jednostavno nisam ubedjen. Ni ova berlinska zgrada nije nuzno original, to je vec vreme kada gradovi kao Njujork i Cikago imaju ogroman broj solitera.
Sto se tice komunisticke arhitekture u Beogradu i Jugoslaviji, samo cu reci da joj je posvecena cela izlozba u MOMA-i u Njujorku. Internacionalni stil, pa onda brutalizam, Beograd je i te kako imao sta da kaze posle Drugog svetskog rata.
Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
Ni jedna knjiga nikada nije nastala 'sama od sebe'. Svaka se nadovezuje na neku knjigu koja je već napisana, bilo kroz ideju ili radnju. Tako je otprilike govorio jedan čuveni pisac o svojim delima.
Cenim da je isto i u arhitekturi. Helenski stil se nadovezuje rimskim i tako drugim stilovima do današnjih dana.
Pomenute zgrade sigurno nisu identične zgradama koje su služile kao motiv.
Sve sami strucnjaci u komentarima o arhitekturi. Beogradski modernizam izmedju dva rata je jedan od najreprezentativnijih u Evropi, samo sto nas narod kaci klime, ne brine o nasledju i zato ce se i nestati.
Citava zapadna Evropa je kopija rimskih gradjevina, sto je opet kopija Persijskih i tako u nedogled. To nema veze.
Bitne su proporcije , materijal, zlatna matematika. Danas se prave Skoplje gradjevine bez proporcija od jeftinih materijala za skorojevice. To je kvazi arhitektura.
Ovo sto je kod nas radjeno pre 2. sv. rata zapravo uopste nije lose.
Nisam siguran da je madarski parlament kopija engleskog. Mozda je engleski bio inspiracija za madarski. Engleski je (neo)gotika a madarski je mjesavina vise stilova i vizualni izgledaju razlicito, iako imaju i nesto zajednicko, a to je utisak raskosnosti i monumentalnosti, oba su odmah uz obalu velike rijeke, i madarski ima dosta neogotike. Ali ima i mnogo razlika, madarski ima sredisnju kupolu engleski nema, engleski ima tornjeve, fasadni elementi i dinamika su razliciti, madarski ima trijemove, engleski nema itd. Slicnost je i vrijeme gradnje, engleski je bio gotov prije nego je madarski zapocet ali nije velika vremenska razlika.
Beograd nena vrihednu arhitekturu. Originalnost je veoma vazna za valorizaciju, ali i vrijeme nastanka. Tu se vidi da li si u duhu vremena ili kasnis desetinama ili stotinama godina od nekog stila. Jedno je stvarati u nekom stilu a sasvim drugo je brutalno kopirati. Kopija nema vrijednost i nikad ne moze imati vrijednost originala. Na zalost sirinasi ne mogu mnogo toga da si priuste pa su neke pojave stvar para a ponekad i stvar neznanja, jer i znanje kosta. Danas ne bi trebalo teziti za kopiranjem.
Sta kaze, palata Albanija ista kao ta neka zgrada u Berlinu samo ima 10 spratova vise. Hahaha. Znaci da ta zgrada u Berlinu ima samo prizemlje i prvi sprat,jer mislim da Albanija nema vise od 11-12 sprstova. Haos od plagijata,zaista. :)
Ako cemo tako onda je "Burj Khalifa" plagijat cikakog "Sears Towera" (jer su obe stepenaste) samo sto ima 40-50-100 koliko spratova vise i Kalifa je obla,a Sirs je ostrih ivica.
Nije to nista cudno. Mala varosica Beograd s kraja 19 i pocetka 20 veka, sa svojih 20-30-000 stanovnika naravno da je morala u pocetku tih svojih par arhitekata da salje u svet i da oni odatle pokupe svoje uzore i kopiraju ih. U isto vreme je npr. Subotica imala vec skoro 100.00 stanovnika (sam grad, bez okolnih naselja), bila veoma vazan ekonomski i kulturni centar u monarhiji i bila centar regiona u kome su stvarale velike arhitekte tog doba. Tada su i nastala brojna nadaleko vredna i poznata arhitektonska dela, posebno u stilu secesije (Jugendstil) ali i drugih stilova. Zato ako neko danas zeli da prezentuje najvrednija dela arhitekture u Srbiji, mora obavezno da se zaputi i u ove krajeve...
Tako je bilo u svim granama umetnosti uz duzne izuzetke na prste jedne ruke da se nabroje. I danas su prakticno svi nasi veliki umetnici obicni plagijatori, kolaz majstori i replikanti. To je jedna od glavnih odlika malih naroda, sa unazadjenim i nerazvijenim kulturama, nista novo. Ionako nam je buzdet za kulturu i prosvetu u toj razini, idelano za drustvo poslusnih i gladnih konzumera trecerazrednih proizvoda.
(Neinformisan, 07. septembar 2018 13:32)
To mozes da pises za vas hrvate da ste mali narod i nikad necete biti u istoj "razini" sa zemljom koja se moze pohvaliti da je imala Teslu, Pupina, Svetog Savu, Andrića, Vuka Karadzica, Dositeja...
moj drug se uvalio ,ima znanje to je neosporivo,ali i sreca je tu igrala ulogu. Radio je,sa jos dvojicom kolega,tri projekta u Dubaiju,ljudi ,on bi ovde mogao 10 godina da zivi na visokoj nozi ,sa kintom koju je zaradio na tome,pri tom nista da ne radi. Savetovao mu da kupi 10 hektara dobre zemlje i zapocne proizvodnju nekoliko kultura ovde. I pored ulaganja jos bi mu i ostalo da sagradi kucu i i pokrene jos jedan biznis. Koja je to lova.
moj drug se uvalio ,ima znanje to je neosporivo,ali i sreca je tu igrala ulogu. Radio je,sa jos dvojicom kolega,tri projekta u Dubaiju,ljudi ,on bi ovde mogao 10 godina da zivi na visokoj nozi ,sa kintom koju je zaradio na tome,pri tom nista da ne radi. Savetovao mu da kupi 10 hektara dobre zemlje i zapocne proizvodnju nekoliko kultura ovde. I pored ulaganja jos bi mu i ostalo da sagradi kucu i i pokrene jos jedan biznis. Koja je to lova.
(lemy bond, 07. septembar 2018 14:07)
bas si ga savetovao ! da normalno i posteno zaradjene pare ulaze u nesto gfe ce da ga kradu i varaju kako stignu, svaka ti cast !
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
Tako je bilo u svim granama umetnosti uz duzne izuzetke na prste jedne ruke da se nabroje. I danas su prakticno svi nasi veliki umetnici obicni plagijatori, kolaz majstori i replikanti. To je jedna od glavnih odlika malih naroda, sa unazadjenim i nerazvijenim kulturama, nista novo. Ionako nam je buzdet za kulturu i prosvetu u toj razini, idelano za drustvo poslusnih i gladnih konzumera trecerazrednih proizvoda.
Београд се заправо никад није могао похвалити архитектуром. Све сам анахрони историцизам да се надокнаде изгубљене године (слично оном пројекту Скопље 2014, само пре сто година) као и најпоснији могући арт деко и модернизам без стварне креативности, а све то ограничено сиромаштвом без могућности за било какав размах. Трајна болест, недостатак континуитета, са вечним последицама.
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
Nije to nista cudno. Mala varosica Beograd s kraja 19 i pocetka 20 veka, sa svojih 20-30-000 stanovnika naravno da je morala u pocetku tih svojih par arhitekata da salje u svet i da oni odatle pokupe svoje uzore i kopiraju ih. U isto vreme je npr. Subotica imala vec skoro 100.00 stanovnika (sam grad, bez okolnih naselja), bila veoma vazan ekonomski i kulturni centar u monarhiji i bila centar regiona u kome su stvarale velike arhitekte tog doba. Tada su i nastala brojna nadaleko vredna i poznata arhitektonska dela, posebno u stilu secesije (Jugendstil) ali i drugih stilova. Zato ako neko danas zeli da prezentuje najvrednija dela arhitekture u Srbiji, mora obavezno da se zaputi i u ove krajeve...
Sve sami strucnjaci u komentarima o arhitekturi. Beogradski modernizam izmedju dva rata je jedan od najreprezentativnijih u Evropi, samo sto nas narod kaci klime, ne brine o nasledju i zato ce se i nestati.
Citava zapadna Evropa je kopija rimskih gradjevina, sto je opet kopija Persijskih i tako u nedogled. To nema veze.
Bitne su proporcije , materijal, zlatna matematika. Danas se prave Skoplje gradjevine bez proporcija od jeftinih materijala za skorojevice. To je kvazi arhitektura.
Ovo sto je kod nas radjeno pre 2. sv. rata zapravo uopste nije lose.
moj drug se uvalio ,ima znanje to je neosporivo,ali i sreca je tu igrala ulogu. Radio je,sa jos dvojicom kolega,tri projekta u Dubaiju,ljudi ,on bi ovde mogao 10 godina da zivi na visokoj nozi ,sa kintom koju je zaradio na tome,pri tom nista da ne radi. Savetovao mu da kupi 10 hektara dobre zemlje i zapocne proizvodnju nekoliko kultura ovde. I pored ulaganja jos bi mu i ostalo da sagradi kucu i i pokrene jos jedan biznis. Koja je to lova.
(lemy bond, 07. septembar 2018 14:07)
bas si ga savetovao ! da normalno i posteno zaradjene pare ulaze u nesto gfe ce da ga kradu i varaju kako stignu, svaka ti cast !
Београд се заправо никад није могао похвалити архитектуром. Све сам анахрони историцизам да се надокнаде изгубљене године (слично оном пројекту Скопље 2014, само пре сто година) као и најпоснији могући арт деко и модернизам без стварне креативности, а све то ограничено сиромаштвом без могућности за било какав размах. Трајна болест, недостатак континуитета, са вечним последицама.
Slicnosti izmedju nekih zgrada pomenutih u tekstu su blago receno nategnute. Recimo ova vila i mali Trijanon - jednostavno nisam ubedjen. Ni ova berlinska zgrada nije nuzno original, to je vec vreme kada gradovi kao Njujork i Cikago imaju ogroman broj solitera.
Sto se tice komunisticke arhitekture u Beogradu i Jugoslaviji, samo cu reci da joj je posvecena cela izlozba u MOMA-i u Njujorku. Internacionalni stil, pa onda brutalizam, Beograd je i te kako imao sta da kaze posle Drugog svetskog rata.
Tako je bilo u svim granama umetnosti uz duzne izuzetke na prste jedne ruke da se nabroje. I danas su prakticno svi nasi veliki umetnici obicni plagijatori, kolaz majstori i replikanti. To je jedna od glavnih odlika malih naroda, sa unazadjenim i nerazvijenim kulturama, nista novo. Ionako nam je buzdet za kulturu i prosvetu u toj razini, idelano za drustvo poslusnih i gladnih konzumera trecerazrednih proizvoda.
Tako je bilo u svim granama umetnosti uz duzne izuzetke na prste jedne ruke da se nabroje. I danas su prakticno svi nasi veliki umetnici obicni plagijatori, kolaz majstori i replikanti. To je jedna od glavnih odlika malih naroda, sa unazadjenim i nerazvijenim kulturama, nista novo. Ionako nam je buzdet za kulturu i prosvetu u toj razini, idelano za drustvo poslusnih i gladnih konzumera trecerazrednih proizvoda.
(Neinformisan, 07. septembar 2018 13:32)
To mozes da pises za vas hrvate da ste mali narod i nikad necete biti u istoj "razini" sa zemljom koja se moze pohvaliti da je imala Teslu, Pupina, Svetog Savu, Andrića, Vuka Karadzica, Dositeja...
Sta kaze, palata Albanija ista kao ta neka zgrada u Berlinu samo ima 10 spratova vise. Hahaha. Znaci da ta zgrada u Berlinu ima samo prizemlje i prvi sprat,jer mislim da Albanija nema vise od 11-12 sprstova. Haos od plagijata,zaista. :)
Ako cemo tako onda je "Burj Khalifa" plagijat cikakog "Sears Towera" (jer su obe stepenaste) samo sto ima 40-50-100 koliko spratova vise i Kalifa je obla,a Sirs je ostrih ivica.
Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
Tacno je da u Tronhajmu postoji spomenik s
Svetom Olafu na istoimenom trgu i da je vrlo slican nasem Pobedniku. I takodje je jedan od simbola grada. Ali napravljeni su u skoro isto vreme, i nekako sumnjam da je Mestrovic "ukrao" ideju na tada, a i sada, daaaalekom severu.
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
(Smuleco, 07. septembar 2018 13:22)
Ne lupaj molim te. Novi Beograd je arhitektonsko cudo Beograda. Projekat koji se pojavljuje u diplomskim radovima u Barseloni, provereno.
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Smuleco, 7. septembar 2018 13:22)
Druze, ovo ne da si lupio nego s mozgom nema veze. Od predratne arhitekture vredne pomena se istice zgrada bigza i jos desetak objekata da ih ne nabrajam. A za vreme komunista su se samo i iskljucivo pratili i postavljali svetski trendovi!!! Sve te "ruzne" sive zgrade, brutalisticke i post modernisticke su u tim momentima bili svetski trendovi!!! Po Parizu, Londonu, Braziliji... Imas citave cetvrti u "ruznom" sivom stilu. Ti momenti u arhitekturi tek sada dolaze u doba kada postaju zanimljivi (jedan od dokaza je i postavka izlozbe u "MOMA") jer je jednostavno potrebno odredjeno vreme da prodje kako bi se u ljudima sirom sveta probudila nostalgija. Isto tako, od nekih 30-tih godina je u svetu zavladalo misljenje da su gradjevine nastale u 19-om veku i ranije prepune kiceraja i da su "ruzne" iz cega ce se kasnije roditi brutalizam! 80-tih zavladava misljenje da je brutalizam "ruzan" i depresivan a evo 30 godina kasnije (mada je po meni jos uvek rano) krecu simpatije prema istom. Tako da... Trebamo biti ponosni na taj deo nase arhitektonske istorije jer je i najoriginalniji.
nesrecna okolnost je sto postoji vrlo ogranicen broj nacina da se napravi funkcionalna zgrada, tako da se manje vise svakoj moze naci neka pre ili nekoliko pre koje su posluzile kao uzor, a kako mi nismo prvi poceli da pravimo zgrade za ocekivati je da se nece naci puno originalnih gradjevina, ako uopste ima I jedne, pa je citavo istrazivanje pomalo besmisleno al eto imaju ljudi vremena ko I ja sto pisem ovo
"Beograd možda ima teških mana, ali u njemu kuca moćno bilo života; on je ogledalo jedne bujne vitalnosti koja poput snažnih vodenih struja nosi i prečišćava sve što se valja u rečnom koritu, i mrzeti Beograd znači mrzeti sam život…" - Stanislav Vinaver
Aleksandar Bugarski ,Stojan Titelbah i Nikolaj Krasnov ostavili su oko 200 gradjevina iza sebe.
Beograd je rastao posteprno i u odredjenim trenutcima su sigurno neka rešenja pozajmljena,neke arhitekte su radile pod uticajem odredjenih stilova,nekada su radili i po narudžbini skorojevića (a svi bogataši su bili skorojevići jer za vreme Turaka aristokratije nije bilo) koji su hteli 'baš takvu zgradu" ... Sve je to normalno i svuda se dešavalo,ne samo kid nas.
Stara zgrada oficirskog doma (SKC sadašnji) je prelepa.
A šta je tu čudno,pa kopirali smo sve što se moglo,ruske puške,tenkove,engleske traktore,nemačke i austriske zgrade itd.
Mislim,pa nismo ni u kopiranju orginalni šta dalje reći. :-)
Plagijat i original, svi ljudi su isti imaju iste organe kožu oči ruke ovo ono, opet ja svakog kad sretnem a poznajemo se ili sam ga video bar na slici, znam da je Pera a ne njegov brat Marko. Sve to liči, razlikuje ih duh i priča koju nose sa sobom. Možeš da napraviš običnu kuću i da bude remek-delo ako nosi nešto u sebi što je čini vanvremenskom. Materijalni deo priče je možda 10 posto
Ni jedna knjiga nikada nije nastala 'sama od sebe'. Svaka se nadovezuje na neku knjigu koja je već napisana, bilo kroz ideju ili radnju. Tako je otprilike govorio jedan čuveni pisac o svojim delima.
Cenim da je isto i u arhitekturi. Helenski stil se nadovezuje rimskim i tako drugim stilovima do današnjih dana.
Pomenute zgrade sigurno nisu identične zgradama koje su služile kao motiv.
Beograđani nisu nikada do kraja “srasli” sa svojim gradom. On jebio najprije keltski, ilirski, rimski, vzantinski, mađarski, turski i unazad 150-200 godina, srpski sa veoma puno stranaca. Tako da me nećudoredno da nema ni plan ni brigu o svojim ulicama, trgovima i ljudima. Gde god idemo u istoriju uvek nađemo tuđe korenje i temelje. To je žalosna istina svidela se ona nama ili ne!
Ne lupaj molim te. Novi Beograd je arhitektonsko cudo Beograda. Projekat koji se pojavljuje u diplomskim radovima u Barseloni, provereno.
(rog, 07. septembar 2018 18:34)
E ali ovo kada neko napise provereno.
Pa gde to ja mogu da proverim da govoris istinu?
Zivim na Novom i kazem slobodno ruzan je samo tako.
Koliko je puta rušen, samo u 20.veku, dobro da grad uopšte postoji. Svakako da može biti bolji, lepši, čistiji ali oni koji pljuju po ovom gradu slobodni su da sebi pronađu neki drugi, po njihovoj meri. Biće svima dobro.
Nisam siguran da je madarski parlament kopija engleskog. Mozda je engleski bio inspiracija za madarski. Engleski je (neo)gotika a madarski je mjesavina vise stilova i vizualni izgledaju razlicito, iako imaju i nesto zajednicko, a to je utisak raskosnosti i monumentalnosti, oba su odmah uz obalu velike rijeke, i madarski ima dosta neogotike. Ali ima i mnogo razlika, madarski ima sredisnju kupolu engleski nema, engleski ima tornjeve, fasadni elementi i dinamika su razliciti, madarski ima trijemove, engleski nema itd. Slicnost je i vrijeme gradnje, engleski je bio gotov prije nego je madarski zapocet ali nije velika vremenska razlika.
Beograd nena vrihednu arhitekturu. Originalnost je veoma vazna za valorizaciju, ali i vrijeme nastanka. Tu se vidi da li si u duhu vremena ili kasnis desetinama ili stotinama godina od nekog stila. Jedno je stvarati u nekom stilu a sasvim drugo je brutalno kopirati. Kopija nema vrijednost i nikad ne moze imati vrijednost originala. Na zalost sirinasi ne mogu mnogo toga da si priuste pa su neke pojave stvar para a ponekad i stvar neznanja, jer i znanje kosta. Danas ne bi trebalo teziti za kopiranjem.
@nipon
"Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
i postoji li?
(nipon)
@ m.miljanov Ne znam na koji spomenik "oslobodioca" mislite, ja mislim na spomenik "Pobednik" na Kalemegdanu, i on jeste jako slican onom u Trondhaimu. A to vam govorim kao rodjeni Beogradjanin sa trenutnim prebivalistem u Trondhaimu, i nagledao sam se oba spomenika :) Pozdrav
Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
i postoji li?
(nipon, 07. septembar 2018 15:05)
Postoji. Sličan. Malo drugačiji, koliko da ga ga laici ne bi nazvali...plagijat.
moj drug se uvalio ,ima znanje to je neosporivo,ali i sreca je tu igrala ulogu. Radio je,sa jos dvojicom kolega,tri projekta u Dubaiju,ljudi ,on bi ovde mogao 10 godina da zivi na visokoj nozi ,sa kintom koju je zaradio na tome,pri tom nista da ne radi. Savetovao mu da kupi 10 hektara dobre zemlje i zapocne proizvodnju nekoliko kultura ovde. I pored ulaganja jos bi mu i ostalo da sagradi kucu i i pokrene jos jedan biznis. Koja je to lova.
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
Београд се заправо никад није могао похвалити архитектуром. Све сам анахрони историцизам да се надокнаде изгубљене године (слично оном пројекту Скопље 2014, само пре сто година) као и најпоснији могући арт деко и модернизам без стварне креативности, а све то ограничено сиромаштвом без могућности за било какав размах. Трајна болест, недостатак континуитета, са вечним последицама.
Tako je bilo u svim granama umetnosti uz duzne izuzetke na prste jedne ruke da se nabroje. I danas su prakticno svi nasi veliki umetnici obicni plagijatori, kolaz majstori i replikanti. To je jedna od glavnih odlika malih naroda, sa unazadjenim i nerazvijenim kulturama, nista novo. Ionako nam je buzdet za kulturu i prosvetu u toj razini, idelano za drustvo poslusnih i gladnih konzumera trecerazrednih proizvoda.
Tako je bilo u svim granama umetnosti uz duzne izuzetke na prste jedne ruke da se nabroje. I danas su prakticno svi nasi veliki umetnici obicni plagijatori, kolaz majstori i replikanti. To je jedna od glavnih odlika malih naroda, sa unazadjenim i nerazvijenim kulturama, nista novo. Ionako nam je buzdet za kulturu i prosvetu u toj razini, idelano za drustvo poslusnih i gladnih konzumera trecerazrednih proizvoda.
(Neinformisan, 07. septembar 2018 13:32)
To mozes da pises za vas hrvate da ste mali narod i nikad necete biti u istoj "razini" sa zemljom koja se moze pohvaliti da je imala Teslu, Pupina, Svetog Savu, Andrića, Vuka Karadzica, Dositeja...
moj drug se uvalio ,ima znanje to je neosporivo,ali i sreca je tu igrala ulogu. Radio je,sa jos dvojicom kolega,tri projekta u Dubaiju,ljudi ,on bi ovde mogao 10 godina da zivi na visokoj nozi ,sa kintom koju je zaradio na tome,pri tom nista da ne radi. Savetovao mu da kupi 10 hektara dobre zemlje i zapocne proizvodnju nekoliko kultura ovde. I pored ulaganja jos bi mu i ostalo da sagradi kucu i i pokrene jos jedan biznis. Koja je to lova.
Sve sami strucnjaci u komentarima o arhitekturi. Beogradski modernizam izmedju dva rata je jedan od najreprezentativnijih u Evropi, samo sto nas narod kaci klime, ne brine o nasledju i zato ce se i nestati.
Citava zapadna Evropa je kopija rimskih gradjevina, sto je opet kopija Persijskih i tako u nedogled. To nema veze.
Bitne su proporcije , materijal, zlatna matematika. Danas se prave Skoplje gradjevine bez proporcija od jeftinih materijala za skorojevice. To je kvazi arhitektura.
Ovo sto je kod nas radjeno pre 2. sv. rata zapravo uopste nije lose.
Sta kaze, palata Albanija ista kao ta neka zgrada u Berlinu samo ima 10 spratova vise. Hahaha. Znaci da ta zgrada u Berlinu ima samo prizemlje i prvi sprat,jer mislim da Albanija nema vise od 11-12 sprstova. Haos od plagijata,zaista. :)
Ako cemo tako onda je "Burj Khalifa" plagijat cikakog "Sears Towera" (jer su obe stepenaste) samo sto ima 40-50-100 koliko spratova vise i Kalifa je obla,a Sirs je ostrih ivica.
Slicnosti izmedju nekih zgrada pomenutih u tekstu su blago receno nategnute. Recimo ova vila i mali Trijanon - jednostavno nisam ubedjen. Ni ova berlinska zgrada nije nuzno original, to je vec vreme kada gradovi kao Njujork i Cikago imaju ogroman broj solitera.
Sto se tice komunisticke arhitekture u Beogradu i Jugoslaviji, samo cu reci da joj je posvecena cela izlozba u MOMA-i u Njujorku. Internacionalni stil, pa onda brutalizam, Beograd je i te kako imao sta da kaze posle Drugog svetskog rata.
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
(Smuleco, 07. septembar 2018 13:22)
Ne lupaj molim te. Novi Beograd je arhitektonsko cudo Beograda. Projekat koji se pojavljuje u diplomskim radovima u Barseloni, provereno.
Beograđani nisu nikada do kraja “srasli” sa svojim gradom. On jebio najprije keltski, ilirski, rimski, vzantinski, mađarski, turski i unazad 150-200 godina, srpski sa veoma puno stranaca. Tako da me nećudoredno da nema ni plan ni brigu o svojim ulicama, trgovima i ljudima. Gde god idemo u istoriju uvek nađemo tuđe korenje i temelje. To je žalosna istina svidela se ona nama ili ne!
moj drug se uvalio ,ima znanje to je neosporivo,ali i sreca je tu igrala ulogu. Radio je,sa jos dvojicom kolega,tri projekta u Dubaiju,ljudi ,on bi ovde mogao 10 godina da zivi na visokoj nozi ,sa kintom koju je zaradio na tome,pri tom nista da ne radi. Savetovao mu da kupi 10 hektara dobre zemlje i zapocne proizvodnju nekoliko kultura ovde. I pored ulaganja jos bi mu i ostalo da sagradi kucu i i pokrene jos jedan biznis. Koja je to lova.
(lemy bond, 07. septembar 2018 14:07)
bas si ga savetovao ! da normalno i posteno zaradjene pare ulaze u nesto gfe ce da ga kradu i varaju kako stignu, svaka ti cast !
Nije to nista cudno. Mala varosica Beograd s kraja 19 i pocetka 20 veka, sa svojih 20-30-000 stanovnika naravno da je morala u pocetku tih svojih par arhitekata da salje u svet i da oni odatle pokupe svoje uzore i kopiraju ih. U isto vreme je npr. Subotica imala vec skoro 100.00 stanovnika (sam grad, bez okolnih naselja), bila veoma vazan ekonomski i kulturni centar u monarhiji i bila centar regiona u kome su stvarale velike arhitekte tog doba. Tada su i nastala brojna nadaleko vredna i poznata arhitektonska dela, posebno u stilu secesije (Jugendstil) ali i drugih stilova. Zato ako neko danas zeli da prezentuje najvrednija dela arhitekture u Srbiji, mora obavezno da se zaputi i u ove krajeve...
Ne lupaj molim te. Novi Beograd je arhitektonsko cudo Beograda. Projekat koji se pojavljuje u diplomskim radovima u Barseloni, provereno.
(rog, 07. septembar 2018 18:34)
E ali ovo kada neko napise provereno.
Pa gde to ja mogu da proverim da govoris istinu?
Zivim na Novom i kazem slobodno ruzan je samo tako.
Nisam siguran da je madarski parlament kopija engleskog. Mozda je engleski bio inspiracija za madarski. Engleski je (neo)gotika a madarski je mjesavina vise stilova i vizualni izgledaju razlicito, iako imaju i nesto zajednicko, a to je utisak raskosnosti i monumentalnosti, oba su odmah uz obalu velike rijeke, i madarski ima dosta neogotike. Ali ima i mnogo razlika, madarski ima sredisnju kupolu engleski nema, engleski ima tornjeve, fasadni elementi i dinamika su razliciti, madarski ima trijemove, engleski nema itd. Slicnost je i vrijeme gradnje, engleski je bio gotov prije nego je madarski zapocet ali nije velika vremenska razlika.
Beograd nena vrihednu arhitekturu. Originalnost je veoma vazna za valorizaciju, ali i vrijeme nastanka. Tu se vidi da li si u duhu vremena ili kasnis desetinama ili stotinama godina od nekog stila. Jedno je stvarati u nekom stilu a sasvim drugo je brutalno kopirati. Kopija nema vrijednost i nikad ne moze imati vrijednost originala. Na zalost sirinasi ne mogu mnogo toga da si priuste pa su neke pojave stvar para a ponekad i stvar neznanja, jer i znanje kosta. Danas ne bi trebalo teziti za kopiranjem.
"Beograd možda ima teških mana, ali u njemu kuca moćno bilo života; on je ogledalo jedne bujne vitalnosti koja poput snažnih vodenih struja nosi i prečišćava sve što se valja u rečnom koritu, i mrzeti Beograd znači mrzeti sam život…" - Stanislav Vinaver
A šta je tu čudno,pa kopirali smo sve što se moglo,ruske puške,tenkove,engleske traktore,nemačke i austriske zgrade itd.
Mislim,pa nismo ni u kopiranju orginalni šta dalje reći. :-)
Beograd je nekada pratio evropske i svetske trendove u arhitekturi, a onda je došao komunizam, i sve unakazio:(
Ove sadašnje štetočine, su samo nastavile da ga sahranjuju, svojim "podvizima"
: (
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Smuleco, 7. septembar 2018 13:22)
Druze, ovo ne da si lupio nego s mozgom nema veze. Od predratne arhitekture vredne pomena se istice zgrada bigza i jos desetak objekata da ih ne nabrajam. A za vreme komunista su se samo i iskljucivo pratili i postavljali svetski trendovi!!! Sve te "ruzne" sive zgrade, brutalisticke i post modernisticke su u tim momentima bili svetski trendovi!!! Po Parizu, Londonu, Braziliji... Imas citave cetvrti u "ruznom" sivom stilu. Ti momenti u arhitekturi tek sada dolaze u doba kada postaju zanimljivi (jedan od dokaza je i postavka izlozbe u "MOMA") jer je jednostavno potrebno odredjeno vreme da prodje kako bi se u ljudima sirom sveta probudila nostalgija. Isto tako, od nekih 30-tih godina je u svetu zavladalo misljenje da su gradjevine nastale u 19-om veku i ranije prepune kiceraja i da su "ruzne" iz cega ce se kasnije roditi brutalizam! 80-tih zavladava misljenje da je brutalizam "ruzan" i depresivan a evo 30 godina kasnije (mada je po meni jos uvek rano) krecu simpatije prema istom. Tako da... Trebamo biti ponosni na taj deo nase arhitektonske istorije jer je i najoriginalniji.
Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
Tacno je da u Tronhajmu postoji spomenik s
Svetom Olafu na istoimenom trgu i da je vrlo slican nasem Pobedniku. I takodje je jedan od simbola grada. Ali napravljeni su u skoro isto vreme, i nekako sumnjam da je Mestrovic "ukrao" ideju na tada, a i sada, daaaalekom severu.
Koliko je puta rušen, samo u 20.veku, dobro da grad uopšte postoji. Svakako da može biti bolji, lepši, čistiji ali oni koji pljuju po ovom gradu slobodni su da sebi pronađu neki drugi, po njihovoj meri. Biće svima dobro.
@nipon
"Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
i postoji li?
(nipon)
Ni jedna knjiga nikada nije nastala 'sama od sebe'. Svaka se nadovezuje na neku knjigu koja je već napisana, bilo kroz ideju ili radnju. Tako je otprilike govorio jedan čuveni pisac o svojim delima.
Cenim da je isto i u arhitekturi. Helenski stil se nadovezuje rimskim i tako drugim stilovima do današnjih dana.
Pomenute zgrade sigurno nisu identične zgradama koje su služile kao motiv.
Plagijat i original, svi ljudi su isti imaju iste organe kožu oči ruke ovo ono, opet ja svakog kad sretnem a poznajemo se ili sam ga video bar na slici, znam da je Pera a ne njegov brat Marko. Sve to liči, razlikuje ih duh i priča koju nose sa sobom. Možeš da napraviš običnu kuću i da bude remek-delo ako nosi nešto u sebi što je čini vanvremenskom. Materijalni deo priče je možda 10 posto
Aleksandar Bugarski ,Stojan Titelbah i Nikolaj Krasnov ostavili su oko 200 gradjevina iza sebe.
Beograd je rastao posteprno i u odredjenim trenutcima su sigurno neka rešenja pozajmljena,neke arhitekte su radile pod uticajem odredjenih stilova,nekada su radili i po narudžbini skorojevića (a svi bogataši su bili skorojevići jer za vreme Turaka aristokratije nije bilo) koji su hteli 'baš takvu zgradu" ... Sve je to normalno i svuda se dešavalo,ne samo kid nas.
Stara zgrada oficirskog doma (SKC sadašnji) je prelepa.
nesrecna okolnost je sto postoji vrlo ogranicen broj nacina da se napravi funkcionalna zgrada, tako da se manje vise svakoj moze naci neka pre ili nekoliko pre koje su posluzile kao uzor, a kako mi nismo prvi poceli da pravimo zgrade za ocekivati je da se nece naci puno originalnih gradjevina, ako uopste ima I jedne, pa je citavo istrazivanje pomalo besmisleno al eto imaju ljudi vremena ko I ja sto pisem ovo
Miloš Crnjanski je u "Kod hiperborejaca" pisao o tome da u Trondhajmu postoji spomenik na nekom trgu isti kao Beogradski pobednik
(Medved šizofreničar, 7. septembar 2018 13:40) # Link komentara
i postoji li?
(nipon, 07. septembar 2018 15:05)
Postoji. Sličan. Malo drugačiji, koliko da ga ga laici ne bi nazvali...plagijat.
@ m.miljanov Ne znam na koji spomenik "oslobodioca" mislite, ja mislim na spomenik "Pobednik" na Kalemegdanu, i on jeste jako slican onom u Trondhaimu. A to vam govorim kao rodjeni Beogradjanin sa trenutnim prebivalistem u Trondhaimu, i nagledao sam se oba spomenika :) Pozdrav
IMAGE SOURCE
68 Komentari
Sortiraj po: