"Ubili mi oca u ratu, mrzeo sam Srbe, ali ih onda zavoleo zbog.."

Kad svi skupa shvatimo da ne postoji los Srbin ili los Hrvat nego los covjek svima ce nam biti bolje.

Eh, kada bi se svi tako dozvali pameti... Političari bi morali da se sele, na neku drugu planetu:)

delim ljude na dobre i loše. kod naroda je već komplikovano. 1 % budala napravi problem celom društvu-skupini

ajmo momak još par koraka pa da konačno ukapiraš ko je pravi neprijatelj..

Ovakve bajke se sve češće plasiraju po medijima i baš me zanima dali neko može da poveruje u njih. Ne kažem da ljudi mogu vremenom da se ohlade i prestnu da mrze, ali baš da nas vole, to mi je nerealno. Uostalom, ja ne volim da me neko voli osim ako mi nije najbliža familija ili bliski prijatelj. Nek me ne mrzi, jer ne mrzim ni ja njega, a za ljubav ćemo da vidimo kasnije.
(kole, 25. februar 2018 17:24)

E moj Kole, zao mi dodje kad vidim kako je tuzna tvoja dusa. Ko sto lopov misli da svi hoce da ukradu samo ih strah da ne budu uhvaceni, tako i covjek obuzet strahom i podozrenjem, misli da svi oko njega njemu rade o glavi. Eto u familiju se moze pouzdati, ali ostali su opasnost.
Evo Kole, ja Bosanac dodjem u Zagreb, taksista pristojan, fino pricamo, kusur mi vraca do zadnjeg novcica, pozdravimo se. U Beogradu takodje, jos mi otvorio plasticnu kutiju, nudi me tulumbama, domace, zena njegova pravila. Dodjem u Sarajevo, taksista ne ukljucuje taksimetar, opomenem ga, on mi mutlja nezsto kao sa aerodroma se vozi bez taksimetra. Pa kao naplatio bi za torbu u prtljazniku. Zaboravi te fore kazem. On psuje, ljut ko ris, lupa vratima.
Sta da kazem? Ko mi je prijatelj? Ko su dobri ljudi?
Ne boj se Kole, ima dobrih ljudi svuda.

Fenomenalno je ovo što je rekao. Budimo realni, Srbi i Hrvati su u suštini jeda te isti narod i mnogo toga nas spaja jezik, temperament, mentalitet, moral... Naš čuveni geograf Jovan Cvijić čak govori o ljudima na tim prostorima kao Srbohrvatima to jest jednom narodu. Jedino koga malo razlikuje su Zagorci, ali u svim ostalim oblastima ne vidi nikakvu razliku. E sad, desio se rat i bilo je žrtava na obe strane što je bila nezamisliva tragedija. Doduše takve stvari su generalno posledica nerazvijenosti naših društava to jest siromaštva. Mi nikada nismo živeli u postindustriskom društvu blagostanja i obilja kao na primer Belgijanci. I kod njih postoje trzavice između Valonaca i flamanaca ali ne i mržnje i nezrpeljivosti. A zašto? vrlo jednostavno jer su oni toliko bogati da se bukvalno ne bore nizašta, prosto nemaju vremena za sukobe od rada i hedonističkog i potrošačkog života.

I da pričica nije izmišljena, a verovatno jeste, od kakvog je to značaja za bilo koga i bilo šta. I dalje je Srbima, Hrvatima i ostalima potrebno pre svega ogledalo. Da im pomogne da se suoče sa sobom i svojim postupcima.

Ja ljude delim na dobre i lose. Ne na Srbe, Bosance ili Hrvate...

Dobro je da nas ne mrziš, znči nacionalizam ipak može da se leči. A oni što su ti ubili oca su šljam i sramota Srbije.

Ljudi se dele na dobre i lose.

Ljudi smo. Zasto bi se mrzeli. Pustite politiku i ratove.

Da se razumijemo mogu da shvatim mržnju onih koji su izgubili nekog u ratu , ali problem na balkanu su klinci koji su rodjeni tokom ili posle rata koji su odgojeni u najgoroj mržnji . Pogledajte samo internet portale , tribine na utakmicama i biće sve jasno. Takvi će sutra ako zatreba uzeti pušku u ruke .

"Srbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je tocak zapreznih kola historije slucajno prerezao na pola" Krleža

A zasto bi neko mrzeo ceo narod zbog postupaka pojedinaca? Ne mrzim ni Albance ni Hrvate, osecam samo prezir i odvratnost prema pojedinim Srbima, Hrvatima i Albancima.

Nikada nemojte generalizovati jedan narod,niti posmatrati crno-belo.Ljudi se jednostavno dele na dobre i lose i to je to

Mi,Hrvati i Bosanci smo jedna velika disfunkcionalna porodica, nazalost.

Потребно је много снаге и људскости за овакав став. Ја лично не мрзим Хрвате али ме боли чињеница да су Хрвати много зла нанели Србима а да правда никада није била задовољена. У Хрватској устанак српског народа и грађански рат виде као агресију Србије, као да су ти људи дошли и узели нешто туђе, а заправо су прогоњени од својих чији су прадедови променили веру и приклонили се Папи. Ми имамо свест о томе да сте ви део нас а код вас баш та чињеница као да је повод за мржњу. Срби католици су до почетка 20. века имали свест о томе да су Срби али Ватикански пројекат је у 21. веку скоро 100% успео.

Prije no sto je poceo rat u Bosni, kada je bio onaj famozni popis stanovnistva, ja i otac se izjasnili kao Crnogorci (ocu ime Omer a meni Edin) a majka kao Bosanka (ime Esma). Otac je iz CG i odrastao tamo kao i ja i tako se osjecali i vazda izjasnjavali. Majka rodjena u Tuzli.

Kad je poceo rat, a bili smo na teritoriji pod kontrolom Armije BiH imeni i ocu je prijeceno od strane Izetbegovicevih sljedbenika jer se nismo izjasnili kao Bosnjaci, i jer nismo htjeli da se borimo u tom prljavom ratu. Cak nismo htjeli, iako je bila glad, da uzimamo pomoc od Merhameta.

Meni je licno tip iz SDA prijetio dok sam bio kod frizera da ljudima poput mene i mog oca treba turskim sabljama zivot prekratit jer se (a trebalo je imat m... za to) izjasnismo i dalje kao Crnogorci (u vrijeme kad bi nas mnogi pravoslavni Crnogorci mozda cak i ubili zbog toga jer imamo muslimanska imena i vjeru). Ali obraz za veceru prodavali nismo.

U zivotu sam samo jednom povukao pistolj (koji je bio djedov koji je u partizanima ubio svapskog oficira i uzeo mu pistolj). Povukao sam ga na arapina u bosni koji je prijetio meni i mojoj majci jer je moderna zena i nije bila pokrivena. Uperio sam ga njemu u prsa a ovaj to nije ocekivao pa je bukvalno pobjegao.

Kad sam morao bjezat iz bosne bjezao sam ne od srba ili hrvata vec od SDA idiota. Naravno nije uopste upitno stradanje bih muslimana od komsija ali nije ni sve tako crno bjelo.

Pomogli su mi da zivot spasim katolicki svecenik i srbin iz hercegovine, te zatim hrvat iz hrvatske koji me prije toga u zivotu vidio jednom.

Zena mi je (zivim sada vani) Brazilka, imamo troje djece i nikoga ne mrzim. Volim svoje Srbe, Hrvate i ostale ovdje a prezirem nacionaliste (1990tih mi je cjela familija glasala za Antu Markovica).

Moram da priznam da jesam mrzio SDA zbog mog licnog iskustva sa tim ... nacionalistickim ali sam uspio da ih ne mrzim vec sad samo prezirem iz dna duse (kao i sve nacionaliste). Smatram ih smecem.

Imam u porodici i pravoslavaca i katolika, pa cak i jevreja i nije mi bitno koje je ko nacije ili vjere, vec dal su dobri i casni ljudi.

Ovakve bajke se sve češće plasiraju po medijima i baš me zanima dali neko može da poveruje u njih. Ne kažem da ljudi mogu vremenom da se ohlade i prestnu da mrze, ali baš da nas vole, to mi je nerealno. Uostalom, ja ne volim da me neko voli osim ako mi nije najbliža familija ili bliski prijatelj. Nek me ne mrzi, jer ne mrzim ni ja njega, a za ljubav ćemo da vidimo kasnije.

Ako je ovo istina - svaka čast na iskrenosti - e tome nas uči hrišćsnstvo!

@Dunster

Kad ti je potebno hriscanstvo da razlikujes dobro od losega, onda stvarno nemam reci.

Ne mozes mrzeti celu naciju zbog postupaka pojedinaca. Ne znam da li je tekst pravi ili ne, ali je odlican nacin da mrznja polako nestane. Dosta je negativnih (vecinom laznih vesti). Treba da se volimo i postujemo medjusobno, ne samo srbi i hrvati, vec svi mi, kao ljudi, kao ljudska rasa. Da probamo da iskorenimo sve sto je lose i moralno neispravno. Zamislite kad vise ne bi bilo ratova, mrznje i svega sto je ruzno? Ne kapiramo da MI imamo moc, ne politicari. Ne treba niko da gine zbog stavova i nerasciscenjih racuna izmedju tih istih pojedinaca. Peace

Ima jedna fenomenalnaa izjava velikog dramskog pisca Aleksandra Popovića iz 1991. godina u kojoj kaže otprilike: "Srbi i Hrvati su braća i to što se mrze i ponekad potuku ne može promeniti činjenicu da su braća, samo se brukaju pred svetom".

Iskreno, ja sam nešto slično doživio negdje 1997.g. Kao pripadnik HV i dragovoljac od 1991. negdje na jesen sam bio teško ranjen i jedva ostao živ. Lječilo me i u Hrvatskoj i inozemstvu i prohodao sam tek nakon skoro 2 i pol godine. Nakon svega u ratu i radi moje nesreće mrzio sam Srbe, ali ono do kocena, dokraja. Kad su me zaposlili u jednoj privatnoj firmi ako su se javili iz Beograda dobio sam onaj tipičan napad PTSP-a da nisam mogao progovoriti riječ sa njima od muke. Onda je došao film Lepa sela lepo gore. Tu sam vidio sebe u ogledalu. Rat, stradavanje, ležanje u bolnicama, fiksatori, nemoć, strana zemlja... Nakon što sam prvi puta odgledao film sve se promijenilo. Doslovno sve, mržnje je nestalo, nestalo je one strašne agresije. Može se dogoditi iznenadna promjena koju neije mogla riješiti vojska psihijatara. Od tada sam u miru i sa samim sobom, a rat je samo još jedno od sjećanja koje moram nositi dok sam živ. Ne biste vjerovali koliko ima srpskih tablica po ZG, a i u susjedstvu ima restoran koji drži čovjek iz Leskovca sa leskovačkim tablicama...

moramo odvojiti narod i naše političke nazovi elite, koji nam prodaju nacinalizam jer je to najlakse kako bi i dalje vladali zaluđenom masom, a ne umjesto toga bili samokriricni, donosili vazne hrabre drzavnicke odluke , priznavali realnost i gradili bolju buducnost

Ne biva da se čovek zakopavanja i jada prošlosti spase baš svaki dan. Ja nešto slično slavim ko svoj drugi rodjendan.

Dobro je da nas ne mrziš, znči nacionalizam ipak može da se leči.
(Dragan, 25. februar 2018 18:42)

Nacionalizam nije mržnja, nego ljubav. Ako volim svoje dete, ne znači da mrzim drugu decu. Ako volim svoju zemlju, naciju, istoriju, kulturu, jezik i ljude, ne znači odmah da mrzim druge. Nacionalizam je ljubav.

Kako bi bilo lijepo da politicari iz Balkana pocnu graditi jedan balkanski lokalizam,nikako ne nacionalizam. Da meni kao Albancu bude blizi Crnogorac, Hrvat, Boshnjak pa i Srbin nego tamo neki Rus, Nemac , Francuz ili kinez.
Kako ce nas tada svet uvazavati.
Ovako srbinu je rus blizi od hrvata, albancu amerikanac blizi od srbina, bosnjaku turcin blizi od ostalih.
Dokle cemo ovako je pitanje VEKA, dao BOG ne i milenijuma.

Samo 200km, na bilo koju stranu od naših zemalja razmišljaju o potpuno drugim stvarima i bave se drugim problemima - npr. kako da izleče neku bolest, kako da im život bude lepši, da upoznaju što više ljudi i kultura, čitaju knjige o budućnosti i pokušavaju da je stvore... ovde, održavaju nam kult mržnje iz prošlosti, da bi održali sadašnjost i haos u kome se bogate i otimaju ne mareći za nacionalnost a cilj je da zbrišu i ostave ovde kameno doba bez svedoka... entropija raste dragi moj narode, ako znate šta je to...

Dugoročna mržnja crpi i na putu je da proguta ličnost, srećom kod normalnih osoba preovladava instikt za preživljavanjem te se iskopaju iz tog zlog kruga.
Ima ih koji su bez nagona za opstankom i takvi ostaju isti i proguta ih duša do kraja života.
:(

Moj otac je bio nacionalista, i ja sam kao mali prihvatio vrlo brzo te njegove stavove. Ali jednog dana, bio sam bas klinac, 6-7 godina, majka mi je jednom recenicom izbrisala mrznju iz glave. Rekla mi je, znas sine, i u Srbiji u Hrvatskoj postoje ljudi u zatvorima, nisu ni u Srbiji bas svi ljudi dobri. Kao detetu to je okrenulo nacin razmiljanja za 180 stepeni i tako je ostalo do dan danas. Ljudi su ili dobri ili losi. A to da li su Srbi, Hrvati, Kinezi, zuti ili zeleni, nebitno je. Sportski pozdrav.

Da ne ulazimo u raspravu o istinitosti priče, Jedini neprijatelji su nam naši političari. Nisu Ante, Suljo i Milorad (mi, obični...) dogovarali podele, nego Franjo, Sloba, Alija.....sedeli frajeri u Karađorđevu, pijuckalu rakijicu, delili keš u zajedničkim bankama....i smejali budalama (nama, običnima....)

Ja ljude delim na LJUDE i politicare.

Verovatno je dosao do para, zivi lepo I ne mrzi nikog vise I misli da je ostvaren. Takvima uzmes pare ponovo pa vidis da li su se zaista izlecili.
Nacionalistima je jedino novac sveta stvar jer je vecina lenja I primitivna. Kad ga imaju ne mrze a u suprotnom...

Care!
Pozdrav iz Beograda.

Neko koje gajio u sebi tako veliku mržnju prema drugome sada je odjednom počeo da ih voli priznajte nije normalno posebno kada se zna kako su mržnje rasle na obe strane. Može čovek vremenom da popusti snazi mržnje ali srž ostaje na obe strane ma koliko ona bila bez sadržaja.

Ko god je pucao na civile je ološ i bruka ne samo svog naroda nego čovečanstva kao celine.

Zahvalite politicarima zbog mrznje

Mrznja je opterećenje i za onog ko mrzi. Rešiti se takvog jednog tereta je velika stvar i dobar početak za napredniji duhovni razvoj. Srećno u daljem životu...

Nema ja sta da volim ili mrzim neki narod u globalu. Pojedince da ali to je bez obzira na bilo kakvu pripadnost. Nema ni Hrvate sta da volim ili mrzim bilo kog Hrvata ili Albanca ali kada je rat svaka ptica svome jatu pucaju oni na mene i moj narod pucam i ja na njih sta ima da ih mrzim, a kad to prodje pomogao bi svakom coveku jer je to ljudski opet stvar je pojedinca koga ce da voli ili ne. Mrznja je odvratna stvar truje dusu i ubija ljudskost u coveku.

Mrziti nekoga ili nešto je veliko psihičko opterećenje. To čovjeka iscrpljuje. I kada se toga oslobodi osjeti olakšanje.
Ja ne mogu nikoga dugo mrziti. Jednostavno, ne želim da na moj život netko drugi utječe. Naravno, naljutim se na nekoga, ali nakon par dana se više ne ljutim. Ako mje nešto ili netko smeta jednostavno se odmaknem od toga da me ne opterećuje.
Život sa teškom tragedijom je jako težak. Vrtiš film zašto ja, zašto on, što je on nekome bio kriv... Puno pitanja bez odgovora.
Kada shvatiš da prošlost ne možeš promijeniti koliko god to htio ili nekoga vratiti iz mrtvih - nastaviš svoj život dalje. Tako i ja mislim da je ovaj dječak odrastao, rana je barem djelomično zacjelila i odahnuo je i okrenuo se svojoj budućnosti. Na koju sada gleda puno optimističnije.

Mi,Hrvati i Bosanci smo jedna velika disfunkcionalna porodica, nazalost.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Nije sve u parama nesto je i u novcu, 25. februar 2018 17:39)

Nazalost, nazalost, nazalost. Ja i danas obozavam da cujem dalmatinski ili zagrebacki naglasak... sarajevski takodje. Ali, sve se plasim da ce nas oni koji to zele, bilo lokalni ili globalni, svako malo terati da ubijamo jedni druge. U tom smislu mogu da se opustim sa nekim Hrvatima i Bosancima koje sam dobro upoznao ovde gde zivim, ali nisam siguran da cu za mog zivota (55 godina sada) doci u situaciju da odem u Dubrovnik, Split, Mostar, Sarajevo opusteno i da cu moci da uzivam u razlicim slicnostima nasih ex-Yu naroda. Nazalost.

Dobro kaže čovek, svako je individua. Nažalost još uvek mnogi ne shvataju da je generalizovanje loše.

Иронија је да би управо народима бивше СФРЈ требало да буде најлакше да престану да се мрзе, будући да је (мислим конкретно на Србе, Хрвате и Бошњаке) реч о истом народу. Тј. ако хоћете, и Хрвати и Бошњаци су у ствари потомци Срба, који су променили веру. Евентуални "несрпски" Хрвати су они са аустријским, чешким, словачким, италијанским или мађарским презименима.

Samo treba biti svjestan cinjenica i sjetiti se vremena kada smo recimo zenili hrvatice, muslimanke, a cerke nam se udavale za hrvate i muslimane. Kada smo kumovali jedni drugima i pobratimili se. Niko nije gledao sta i ko si, vec kakav si.. Nije to tako davno bilo. Zato politika i spoljni interesi uradise svoje, usijase nam glave i razdorise medjuljudsko postovanje, ljubav i slogu.

Srbi u Srbiji jos vjeruju u bajke. Niste se vi opekli o njih nikada. Vidi se po komentarima.

Svako dobro i veliko postovanje divni covece.

barem se jedan izlecio.

jednostavno ljudi se ne dele na Srbe Hrvate Bosance Slovence Makedonce rat je bio proso treba svi to da zaborave i da se gradi lepsa i bez mrznje budicnost za nasu decu toliko

@ milan
bravo stari,,svi ovi minusi koje si ti naivni ili velikodusni nalupali potvrdjuju samo onu staru istinu,ljudi prvo lazu sebe a potom i ostale.

Bravo još jedan sa pravim srcem i mozgom.Sigurno nas ima mnogo više nego što midlslimo i daj da mi Srbi kao i vi hrvati podržimo svetsko oponasanje i podelimo svetsko ujedinjenje svih nacija ,
Čovek sa ove planete

Sve je to kampanja

@nn
Nece,takvi prvi pobegnu.Pusku uzimaju najneviniji.

Neko koje gajio u sebi tako veliku mržnju prema drugome sada je odjednom počeo da ih voli priznajte nije normalno posebno kada se zna kako su mržnje rasle na obe strane. Može čovek vremenom da popusti snazi mržnje ali srž ostaje na obe strane ma koliko ona bila bez sadržaja.

Ovakve bajke se sve češće plasiraju po medijima i baš me zanima dali neko može da poveruje u njih. Ne kažem da ljudi mogu vremenom da se ohlade i prestnu da mrze, ali baš da nas vole, to mi je nerealno. Uostalom, ja ne volim da me neko voli osim ako mi nije najbliža familija ili bliski prijatelj. Nek me ne mrzi, jer ne mrzim ni ja njega, a za ljubav ćemo da vidimo kasnije.

Потребно је много снаге и људскости за овакав став. Ја лично не мрзим Хрвате али ме боли чињеница да су Хрвати много зла нанели Србима а да правда никада није била задовољена. У Хрватској устанак српског народа и грађански рат виде као агресију Србије, као да су ти људи дошли и узели нешто туђе, а заправо су прогоњени од својих чији су прадедови променили веру и приклонили се Папи. Ми имамо свест о томе да сте ви део нас а код вас баш та чињеница као да је повод за мржњу. Срби католици су до почетка 20. века имали свест о томе да су Срби али Ватикански пројекат је у 21. веку скоро 100% успео.

Verovatno je dosao do para, zivi lepo I ne mrzi nikog vise I misli da je ostvaren. Takvima uzmes pare ponovo pa vidis da li su se zaista izlecili.
Nacionalistima je jedino novac sveta stvar jer je vecina lenja I primitivna. Kad ga imaju ne mrze a u suprotnom...

Fenomenalno je ovo što je rekao. Budimo realni, Srbi i Hrvati su u suštini jeda te isti narod i mnogo toga nas spaja jezik, temperament, mentalitet, moral... Naš čuveni geograf Jovan Cvijić čak govori o ljudima na tim prostorima kao Srbohrvatima to jest jednom narodu. Jedino koga malo razlikuje su Zagorci, ali u svim ostalim oblastima ne vidi nikakvu razliku. E sad, desio se rat i bilo je žrtava na obe strane što je bila nezamisliva tragedija. Doduše takve stvari su generalno posledica nerazvijenosti naših društava to jest siromaštva. Mi nikada nismo živeli u postindustriskom društvu blagostanja i obilja kao na primer Belgijanci. I kod njih postoje trzavice između Valonaca i flamanaca ali ne i mržnje i nezrpeljivosti. A zašto? vrlo jednostavno jer su oni toliko bogati da se bukvalno ne bore nizašta, prosto nemaju vremena za sukobe od rada i hedonističkog i potrošačkog života.

ajmo momak još par koraka pa da konačno ukapiraš ko je pravi neprijatelj..

I da pričica nije izmišljena, a verovatno jeste, od kakvog je to značaja za bilo koga i bilo šta. I dalje je Srbima, Hrvatima i ostalima potrebno pre svega ogledalo. Da im pomogne da se suoče sa sobom i svojim postupcima.

Иронија је да би управо народима бивше СФРЈ требало да буде најлакше да престану да се мрзе, будући да је (мислим конкретно на Србе, Хрвате и Бошњаке) реч о истом народу. Тј. ако хоћете, и Хрвати и Бошњаци су у ствари потомци Срба, који су променили веру. Евентуални "несрпски" Хрвати су они са аустријским, чешким, словачким, италијанским или мађарским презименима.

Ako je ovo istina - svaka čast na iskrenosti - e tome nas uči hrišćsnstvo!

Dobro je da nas ne mrziš, znči nacionalizam ipak može da se leči.
(Dragan, 25. februar 2018 18:42)

Nacionalizam nije mržnja, nego ljubav. Ako volim svoje dete, ne znači da mrzim drugu decu. Ako volim svoju zemlju, naciju, istoriju, kulturu, jezik i ljude, ne znači odmah da mrzim druge. Nacionalizam je ljubav.

Ovakve bajke se sve češće plasiraju po medijima i baš me zanima dali neko može da poveruje u njih. Ne kažem da ljudi mogu vremenom da se ohlade i prestnu da mrze, ali baš da nas vole, to mi je nerealno. Uostalom, ja ne volim da me neko voli osim ako mi nije najbliža familija ili bliski prijatelj. Nek me ne mrzi, jer ne mrzim ni ja njega, a za ljubav ćemo da vidimo kasnije.
(kole, 25. februar 2018 17:24)

E moj Kole, zao mi dodje kad vidim kako je tuzna tvoja dusa. Ko sto lopov misli da svi hoce da ukradu samo ih strah da ne budu uhvaceni, tako i covjek obuzet strahom i podozrenjem, misli da svi oko njega njemu rade o glavi. Eto u familiju se moze pouzdati, ali ostali su opasnost.
Evo Kole, ja Bosanac dodjem u Zagreb, taksista pristojan, fino pricamo, kusur mi vraca do zadnjeg novcica, pozdravimo se. U Beogradu takodje, jos mi otvorio plasticnu kutiju, nudi me tulumbama, domace, zena njegova pravila. Dodjem u Sarajevo, taksista ne ukljucuje taksimetar, opomenem ga, on mi mutlja nezsto kao sa aerodroma se vozi bez taksimetra. Pa kao naplatio bi za torbu u prtljazniku. Zaboravi te fore kazem. On psuje, ljut ko ris, lupa vratima.
Sta da kazem? Ko mi je prijatelj? Ko su dobri ljudi?
Ne boj se Kole, ima dobrih ljudi svuda.

@Dunster

Kad ti je potebno hriscanstvo da razlikujes dobro od losega, onda stvarno nemam reci.

Dobro je da nas ne mrziš, znči nacionalizam ipak može da se leči. A oni što su ti ubili oca su šljam i sramota Srbije.

Srbi u Srbiji jos vjeruju u bajke. Niste se vi opekli o njih nikada. Vidi se po komentarima.

Ja ljude delim na dobre i lose. Ne na Srbe, Bosance ili Hrvate...

Ljudi smo. Zasto bi se mrzeli. Pustite politiku i ratove.

Eh, kada bi se svi tako dozvali pameti... Političari bi morali da se sele, na neku drugu planetu:)

Kad svi skupa shvatimo da ne postoji los Srbin ili los Hrvat nego los covjek svima ce nam biti bolje.

"Srbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je tocak zapreznih kola historije slucajno prerezao na pola" Krleža

Ima jedna fenomenalnaa izjava velikog dramskog pisca Aleksandra Popovića iz 1991. godina u kojoj kaže otprilike: "Srbi i Hrvati su braća i to što se mrze i ponekad potuku ne može promeniti činjenicu da su braća, samo se brukaju pred svetom".

Sve je to kampanja

Ljudi se dele na dobre i lose.

Nikada nemojte generalizovati jedan narod,niti posmatrati crno-belo.Ljudi se jednostavno dele na dobre i lose i to je to

A zasto bi neko mrzeo ceo narod zbog postupaka pojedinaca? Ne mrzim ni Albance ni Hrvate, osecam samo prezir i odvratnost prema pojedinim Srbima, Hrvatima i Albancima.

Ne mozes mrzeti celu naciju zbog postupaka pojedinaca. Ne znam da li je tekst pravi ili ne, ali je odlican nacin da mrznja polako nestane. Dosta je negativnih (vecinom laznih vesti). Treba da se volimo i postujemo medjusobno, ne samo srbi i hrvati, vec svi mi, kao ljudi, kao ljudska rasa. Da probamo da iskorenimo sve sto je lose i moralno neispravno. Zamislite kad vise ne bi bilo ratova, mrznje i svega sto je ruzno? Ne kapiramo da MI imamo moc, ne politicari. Ne treba niko da gine zbog stavova i nerasciscenjih racuna izmedju tih istih pojedinaca. Peace

Mi,Hrvati i Bosanci smo jedna velika disfunkcionalna porodica, nazalost.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Nije sve u parama nesto je i u novcu, 25. februar 2018 17:39)

Nazalost, nazalost, nazalost. Ja i danas obozavam da cujem dalmatinski ili zagrebacki naglasak... sarajevski takodje. Ali, sve se plasim da ce nas oni koji to zele, bilo lokalni ili globalni, svako malo terati da ubijamo jedni druge. U tom smislu mogu da se opustim sa nekim Hrvatima i Bosancima koje sam dobro upoznao ovde gde zivim, ali nisam siguran da cu za mog zivota (55 godina sada) doci u situaciju da odem u Dubrovnik, Split, Mostar, Sarajevo opusteno i da cu moci da uzivam u razlicim slicnostima nasih ex-Yu naroda. Nazalost.

Prije no sto je poceo rat u Bosni, kada je bio onaj famozni popis stanovnistva, ja i otac se izjasnili kao Crnogorci (ocu ime Omer a meni Edin) a majka kao Bosanka (ime Esma). Otac je iz CG i odrastao tamo kao i ja i tako se osjecali i vazda izjasnjavali. Majka rodjena u Tuzli.

Kad je poceo rat, a bili smo na teritoriji pod kontrolom Armije BiH imeni i ocu je prijeceno od strane Izetbegovicevih sljedbenika jer se nismo izjasnili kao Bosnjaci, i jer nismo htjeli da se borimo u tom prljavom ratu. Cak nismo htjeli, iako je bila glad, da uzimamo pomoc od Merhameta.

Meni je licno tip iz SDA prijetio dok sam bio kod frizera da ljudima poput mene i mog oca treba turskim sabljama zivot prekratit jer se (a trebalo je imat m... za to) izjasnismo i dalje kao Crnogorci (u vrijeme kad bi nas mnogi pravoslavni Crnogorci mozda cak i ubili zbog toga jer imamo muslimanska imena i vjeru). Ali obraz za veceru prodavali nismo.

U zivotu sam samo jednom povukao pistolj (koji je bio djedov koji je u partizanima ubio svapskog oficira i uzeo mu pistolj). Povukao sam ga na arapina u bosni koji je prijetio meni i mojoj majci jer je moderna zena i nije bila pokrivena. Uperio sam ga njemu u prsa a ovaj to nije ocekivao pa je bukvalno pobjegao.

Kad sam morao bjezat iz bosne bjezao sam ne od srba ili hrvata vec od SDA idiota. Naravno nije uopste upitno stradanje bih muslimana od komsija ali nije ni sve tako crno bjelo.

Pomogli su mi da zivot spasim katolicki svecenik i srbin iz hercegovine, te zatim hrvat iz hrvatske koji me prije toga u zivotu vidio jednom.

Zena mi je (zivim sada vani) Brazilka, imamo troje djece i nikoga ne mrzim. Volim svoje Srbe, Hrvate i ostale ovdje a prezirem nacionaliste (1990tih mi je cjela familija glasala za Antu Markovica).

Moram da priznam da jesam mrzio SDA zbog mog licnog iskustva sa tim ... nacionalistickim ali sam uspio da ih ne mrzim vec sad samo prezirem iz dna duse (kao i sve nacionaliste). Smatram ih smecem.

Imam u porodici i pravoslavaca i katolika, pa cak i jevreja i nije mi bitno koje je ko nacije ili vjere, vec dal su dobri i casni ljudi.

delim ljude na dobre i loše. kod naroda je već komplikovano. 1 % budala napravi problem celom društvu-skupini

Care!
Pozdrav iz Beograda.

Kako bi bilo lijepo da politicari iz Balkana pocnu graditi jedan balkanski lokalizam,nikako ne nacionalizam. Da meni kao Albancu bude blizi Crnogorac, Hrvat, Boshnjak pa i Srbin nego tamo neki Rus, Nemac , Francuz ili kinez.
Kako ce nas tada svet uvazavati.
Ovako srbinu je rus blizi od hrvata, albancu amerikanac blizi od srbina, bosnjaku turcin blizi od ostalih.
Dokle cemo ovako je pitanje VEKA, dao BOG ne i milenijuma.

Mi,Hrvati i Bosanci smo jedna velika disfunkcionalna porodica, nazalost.

Samo treba biti svjestan cinjenica i sjetiti se vremena kada smo recimo zenili hrvatice, muslimanke, a cerke nam se udavale za hrvate i muslimane. Kada smo kumovali jedni drugima i pobratimili se. Niko nije gledao sta i ko si, vec kakav si.. Nije to tako davno bilo. Zato politika i spoljni interesi uradise svoje, usijase nam glave i razdorise medjuljudsko postovanje, ljubav i slogu.

Ne biva da se čovek zakopavanja i jada prošlosti spase baš svaki dan. Ja nešto slično slavim ko svoj drugi rodjendan.

Da ne ulazimo u raspravu o istinitosti priče, Jedini neprijatelji su nam naši političari. Nisu Ante, Suljo i Milorad (mi, obični...) dogovarali podele, nego Franjo, Sloba, Alija.....sedeli frajeri u Karađorđevu, pijuckalu rakijicu, delili keš u zajedničkim bankama....i smejali budalama (nama, običnima....)

Iskreno, ja sam nešto slično doživio negdje 1997.g. Kao pripadnik HV i dragovoljac od 1991. negdje na jesen sam bio teško ranjen i jedva ostao živ. Lječilo me i u Hrvatskoj i inozemstvu i prohodao sam tek nakon skoro 2 i pol godine. Nakon svega u ratu i radi moje nesreće mrzio sam Srbe, ali ono do kocena, dokraja. Kad su me zaposlili u jednoj privatnoj firmi ako su se javili iz Beograda dobio sam onaj tipičan napad PTSP-a da nisam mogao progovoriti riječ sa njima od muke. Onda je došao film Lepa sela lepo gore. Tu sam vidio sebe u ogledalu. Rat, stradavanje, ležanje u bolnicama, fiksatori, nemoć, strana zemlja... Nakon što sam prvi puta odgledao film sve se promijenilo. Doslovno sve, mržnje je nestalo, nestalo je one strašne agresije. Može se dogoditi iznenadna promjena koju neije mogla riješiti vojska psihijatara. Od tada sam u miru i sa samim sobom, a rat je samo još jedno od sjećanja koje moram nositi dok sam živ. Ne biste vjerovali koliko ima srpskih tablica po ZG, a i u susjedstvu ima restoran koji drži čovjek iz Leskovca sa leskovačkim tablicama...

Svako dobro i veliko postovanje divni covece.

Moj otac je bio nacionalista, i ja sam kao mali prihvatio vrlo brzo te njegove stavove. Ali jednog dana, bio sam bas klinac, 6-7 godina, majka mi je jednom recenicom izbrisala mrznju iz glave. Rekla mi je, znas sine, i u Srbiji u Hrvatskoj postoje ljudi u zatvorima, nisu ni u Srbiji bas svi ljudi dobri. Kao detetu to je okrenulo nacin razmiljanja za 180 stepeni i tako je ostalo do dan danas. Ljudi su ili dobri ili losi. A to da li su Srbi, Hrvati, Kinezi, zuti ili zeleni, nebitno je. Sportski pozdrav.

barem se jedan izlecio.

Samo 200km, na bilo koju stranu od naših zemalja razmišljaju o potpuno drugim stvarima i bave se drugim problemima - npr. kako da izleče neku bolest, kako da im život bude lepši, da upoznaju što više ljudi i kultura, čitaju knjige o budućnosti i pokušavaju da je stvore... ovde, održavaju nam kult mržnje iz prošlosti, da bi održali sadašnjost i haos u kome se bogate i otimaju ne mareći za nacionalnost a cilj je da zbrišu i ostave ovde kameno doba bez svedoka... entropija raste dragi moj narode, ako znate šta je to...

jednostavno ljudi se ne dele na Srbe Hrvate Bosance Slovence Makedonce rat je bio proso treba svi to da zaborave i da se gradi lepsa i bez mrznje budicnost za nasu decu toliko

moramo odvojiti narod i naše političke nazovi elite, koji nam prodaju nacinalizam jer je to najlakse kako bi i dalje vladali zaluđenom masom, a ne umjesto toga bili samokriricni, donosili vazne hrabre drzavnicke odluke , priznavali realnost i gradili bolju buducnost

Da se razumijemo mogu da shvatim mržnju onih koji su izgubili nekog u ratu , ali problem na balkanu su klinci koji su rodjeni tokom ili posle rata koji su odgojeni u najgoroj mržnji . Pogledajte samo internet portale , tribine na utakmicama i biće sve jasno. Takvi će sutra ako zatreba uzeti pušku u ruke .

Bravo još jedan sa pravim srcem i mozgom.Sigurno nas ima mnogo više nego što midlslimo i daj da mi Srbi kao i vi hrvati podržimo svetsko oponasanje i podelimo svetsko ujedinjenje svih nacija ,
Čovek sa ove planete

Nema ja sta da volim ili mrzim neki narod u globalu. Pojedince da ali to je bez obzira na bilo kakvu pripadnost. Nema ni Hrvate sta da volim ili mrzim bilo kog Hrvata ili Albanca ali kada je rat svaka ptica svome jatu pucaju oni na mene i moj narod pucam i ja na njih sta ima da ih mrzim, a kad to prodje pomogao bi svakom coveku jer je to ljudski opet stvar je pojedinca koga ce da voli ili ne. Mrznja je odvratna stvar truje dusu i ubija ljudskost u coveku.

Dugoročna mržnja crpi i na putu je da proguta ličnost, srećom kod normalnih osoba preovladava instikt za preživljavanjem te se iskopaju iz tog zlog kruga.
Ima ih koji su bez nagona za opstankom i takvi ostaju isti i proguta ih duša do kraja života.
:(

Zahvalite politicarima zbog mrznje

@ milan
bravo stari,,svi ovi minusi koje si ti naivni ili velikodusni nalupali potvrdjuju samo onu staru istinu,ljudi prvo lazu sebe a potom i ostale.

Mrziti nekoga ili nešto je veliko psihičko opterećenje. To čovjeka iscrpljuje. I kada se toga oslobodi osjeti olakšanje.
Ja ne mogu nikoga dugo mrziti. Jednostavno, ne želim da na moj život netko drugi utječe. Naravno, naljutim se na nekoga, ali nakon par dana se više ne ljutim. Ako mje nešto ili netko smeta jednostavno se odmaknem od toga da me ne opterećuje.
Život sa teškom tragedijom je jako težak. Vrtiš film zašto ja, zašto on, što je on nekome bio kriv... Puno pitanja bez odgovora.
Kada shvatiš da prošlost ne možeš promijeniti koliko god to htio ili nekoga vratiti iz mrtvih - nastaviš svoj život dalje. Tako i ja mislim da je ovaj dječak odrastao, rana je barem djelomično zacjelila i odahnuo je i okrenuo se svojoj budućnosti. Na koju sada gleda puno optimističnije.

@nn
Nece,takvi prvi pobegnu.Pusku uzimaju najneviniji.

Dobro kaže čovek, svako je individua. Nažalost još uvek mnogi ne shvataju da je generalizovanje loše.

Ja ljude delim na LJUDE i politicare.

Mrznja je opterećenje i za onog ko mrzi. Rešiti se takvog jednog tereta je velika stvar i dobar početak za napredniji duhovni razvoj. Srećno u daljem životu...

Ko god je pucao na civile je ološ i bruka ne samo svog naroda nego čovečanstva kao celine.