Mnogo je važnije šta se dešava posle smrti. Strah Božiji početak je mudrosti - piše. Postoji daleko gore mesto od sanduka - mesto večnih muka za one koji se nisu pomirili sa Bogom kroz živu veru u Njegovog Sina. Tamo nepokajani trpe večni gnev Živog Boga. Sa takvom istinom, strah od telesne smrti je zanemariv. S druge strane, pravim hrišćanima najstrašnija pomisao je odvojenost od Boga. Ali ne treba brinuti. Verni znaju da je pisano da nas ništa ne može odvojiti od ljubavi Božije.
Mi kao civilizovana bica jos nismo dovoljno savrseni da bi znali sve.Po mom licnom misljenju verovatno postoji neko savrsenije bice koje nas je stvorilo i programiralo izna sve o nama samo mi toga nismo svesni.
Ne plašim se toga što ću umreti. To je prirodno i predstavlja deo života.
Medjutim, veoma se plašim tog iskustva, baš zbog ovakvih stvari. Davno sam ostavila poslednju želju:da budem kremirana, ali i kremaciju valja sačekati. Smrzavam se od pomisli da nisam skroz mrtva i nadam se da ću kao većina srećnika umreti skroz naskroz.
I mene hvata strah od stavljanja u sanduk i zakopavanja, ali ne zbog eventualnog budjenja u grobu vec zbog vekovnog truljenja u zemlji a da nikada do kraja ne istrulis. Pogledajmo samo egipatske grobnice, koje su jos uvek pune kostiju iako su 2-3-4.000 godina stare. Zato za mene dilema ne postoji: Krematorijum!
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Gledaj Kill Bill, ako je ona mogla mozes i ti ! Verujem! :D
Kosa i nokti NE RASTU nakon smrti, što je naučno dokazano. Telo se isušuje, takoreći, raspada se. Koža se skuplja i povlači usled truljenja i to odaje utisak rasta noktiju i kose.
Pouzdan znak (cerebralne) smrti je prestanak cirkulacije krvi u mozgu, koja se ustanovljava cerebralnom angiografijom. To je kriterij za doniranje organa.
Jesi razmišljao da napišeš neki roman? Svega mi, možda nisi ni svestan da mi je tvoj komentar zvučao kao nekakav narativ... ozbiljno, ako ništa dosad nisi napisao u životu - probaj, možda ti se posreći, koliko god ti čudno delovalo ovo što sam rekao. Način na koji si složio priču je karakterističan za književnike.
1. Za sve one koji ovde razmisljaju da se kremiraju - Na kremiranje u Srbiji (Beograd, Novi Sad) se ceka nedeljama ( a mozda i koji mesec) od trenutka kada donesete dokaz da je pokojnik mrtav. Zar ste mislili da pale pec za jednog po jednog? Neee!
2. A sto se tice da neke celije zive duze od vlasnika tih celija - Maligne celija zene koja je umrla 60-tih godina proslog veka u Americi, zive po laboratorijama sirom sveta jos uvek. Eto, da vas utesim! ;-)
Ovo je moja mora: umreću, (kao) sahraniće me, i probudiću se u kovčegu! Pu, pu, daleko bilo!
Užasan osećaj me obuzme kad pomislim na ovako nešto.Nadam se da će se otvoriti krematorijum u Čačku, pa nek me spale!
(Kuki, 7. novembar 2016 19:37)
Исту "фрку" имао је и Едгар Алан По, и преточио у своје приче ;-)
Ja hocu da me sahrane sa zvoncem.
(Objavite komentar da nisam kucao dzabe)@
Kakvo zvonce, trebao bi ti alarm, jer bi zemlja posluzila kao zvucna izolacija...? Heh
Lakse ti je da molis Boga da, kada odluci da te uzme sa ovog sveta, da ti laku smrt.
Kako komentarisete da je mom drugu umro ujak i mi otisli na sahranu,on onako ,,izlozen" (ruzno zvuci,izvini Peco, ako citas),Peca mu pomazi celo i kaze nesto,izvini sto nisam stigao da te vidim, a ujka se nasmesi,samo se usne onako napravise sa osmehom...pa ti vidi :D smrt je najveca misterija covecanstva,u filmu ,,Doktor Strejndz" to se lepo objasnjava u jednoj sceni (necu da spojlujem).Ljudi o postanku znaju makar nesto,nagađaju,ali o smrti niko zaista nista ne zna,jer se iz smrti niko nije vratio ili bar mi,vi,ti sto čitaš misliš tako ;) laku noc svima...
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
(hanz, 07. novembar 2016 18:27)
To je nemoguvw da se desi. Potreban je savet lekara a ne jedan da bi se odlucilo o donaciji organa.
(Poro, 7. novembar 2016 19:35)
Jos gore. Vise njih, vece potrebe. Vec vidim sebe kako visim ko cerek dok zvrckaju sta valja, a sta ne. Nije mi za unutrasnje organe, nego ce mi koza sa obraza zavrsiti na zadnjici neke starlete.
Ко одржи ријеч моју, неће окусити смрти до вијека (Јов. 8, 52)
Ако свећа гори у соби, неће бити таме докле свећа гори и светли. Ако се јело усоли, сачуваће се од кварежи. Ако неко држи реч Христову у души својој, тај држи и со и светлост, и живот пребиваће у њему. Таква душа неће ни потамнети у овом животу нити трулежну смрт окусити.
Ко држи реч Христову у себи, тога држи реч Христова; подржава га она изнутра, и храни, и осветљава, и оживљава. Био он у телу или ван тела, он се осећа подједнако жив од речи Христове. Смрт може одвојити душу му од тела, али не од Христа, то јест од неумирућег вечног живота. Смрт тела даће живоносној души његовој само слободнијег полета у загрљај љубљенога Христа Живодавца.
Али шта значи, браћо, одржати реч Христову у себи? То значи: прво - одржати је у уму своме, мислећи о њој; друго - одржати је у срцу своме, љубећи је; треће - одржати је у вољи својој, испуњујући је на делу, и четврто - одржати је и језиком, јавно је исповедајући кад је потреба за то. Једном речју, одржати реч Христову значи - испунити се њоме и испунити је. Ко тако буде одржао реч Христову, ваистину неће окусити смрт довека.
Smrt nije jedan trenutak, potrebno je da svaka ćelija organizma umre za sebe.
Tako da je stereotip smrti kod savremenog čoveka pogrešan.
Inače, smrt u zakonskom smislu je tzv. moždana smrt.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Sibirski tigar, 7. novembar 2016 18:15)
Kosa i nokti ne rastu u grobu nego se povlači koža oko njih pa zato izgledaju duži
@verni navijac,Nesto slicno se i meni desilo samo sto je broj uzeo brat. Nisam mogao da se javim. Na ekranu tatina fotografija... A sve ovo sam citao kada sam bio mali, voleo sam da listam mamine knjige iz medicine i slusam njene razgovore sa ujakom i kolegama. Valjda sam zbog toga ovako morbidan. Trudim se da ne pisem morbidne komentare tako da necu ni sada. Svejedno cemo svi umreti na ovaj ili onaj nacin. Bu!
Ako niste, obavezno procitajte knjigu dr Rejmond
Mudi (“ Zivot posle zivota”). Kako su ljudi ozivljavali posle tzv. klinicke smrti. Sa svojim jezivim posmrtnim iskustvima, tipa kako su u jednom trenutku gledali sami sebe na operacionom stolu, prepricavajuci do u detalje sta su sve doktori pricali itd. Razne svetlosti koje su videli, tuneli, nesto izmedju zivota i smrti.
Uznemirujuc i jeziv tekst. Procitao sam do pola, i kada sam video da ima jos toliko, odustao sam, iako je tekst izuzetno dobro napisan. Prosto, treba imati petlju pa procitati sve to, a kamoli napisati.
I zamisli ti,ja se probudim a oni imaju listu u ruci pa citam srce za Njujork,bubrezi za London,jetra za Monako a ja ne mogu da progovorim a onaj sedi celavi profesor veli stavite mu gaze na oci otvorene su pa ne mogu da se koncentrisem .Onda mu dodaju masinu,zzzzzzzzz,razreza grudni kos,ja ni trepnuo nisam,stipaljke na krvne sudove,caaak presece ih i izvadi srce,ono kuca u njegovim rukama,ulazi moja zena .....Srce,spavas li ?Ja nako oznojen,drhtim ko prut,klepecem zubima i nesto muccccam :(
Bio malo zadremao na kaucu pa eto nesto sanjao :) :( :)
Ovo je moja mora: umreću, (kao) sahraniće me, i probudiću se u kovčegu! Pu, pu, daleko bilo!
Užasan osećaj me obuzme kad pomislim na ovako nešto.Nadam se da će se otvoriti krematorijum u Čačku, pa nek me spale!
Koma može potrajati duži niz godina i vratiti mrtve u život.
Većina delimično ili totalno gubi memoriju i kasnije živi kao "zelenilo".
Iz istog iskustva, sećam da je jedna od mojih mladih prijateljica ležala u komi 12 godina i ostala mlada. Kasnije me nije prepoznala, kao ni rođene roditelje, i naučila da nas jednako voli.
Ljudima u komi obavezno pričati, jer bez osećanja bliskosti umiru sami.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
(hanz, 07. novembar 2016 18:27)
To je nemoguvw da se desi. Potreban je savet lekara a ne jedan da bi se odlucilo o donaciji organa.
Meni je interesantna ova Kolin Berns iz Njujorka.
Isto se zove i ona devojka koja je letos pala u kanjon reke Kolorado neposredno pošto je na Instagramu postavila sliku.
Isto ime i prezime ima i dečak koji je svetski prvak u slaganju Rubikove kocke.
Ako imaš ovo ime, il si pukovnik, il pokojnik.
dobra tema
setih se starih vremena i zimskih divana..na zidu trperi petrolejka a u rerni vristi bundeva..zene ko uvek strikaju,muskarci uz brlju pice tablica,mi se klinci u cosku kao nesto igramo a usi ko lavori,jedva cekamo da krene prica o duhovima,vilinom kolu i uskrslim mrtvacima;)
Kao student medicine koji je video i "stare" leseve na vezbama anatomije, ali i "svezije" na vezbama iz sudske medicine, mislim da je najjeziviji osecaj bio susret sa komatoznim bolesnicima Klinike za neurologiju. Izgledaju tako zivo, disu cujno, srce im radi, mogu delimicno i oci da otvore, ali su prakticno mrtvi jer nema mozdane aktivnosti.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Traži u testamentu da ti u sanduk stave mobilni, da nazoveš ljude kad ti dođe...
ima da me sahrane sa bocom kiseonika mobilnim telefonom i sa Wi-Fi pa da se javim ako bude trebalo otkipavanje.
Salu na stranu ovo nije ni malo najvno. moj primer :
davao sam ćaletu 40dana i treba da idem na groblje nalazim se sa sestrom i stize i njoj i meni poruka sa ćaletovog moba"Gde ste do sad cekam vas" kada se nismo zaledili. Inace nasa draga MAMA uzela caletov broj i poslala nam poruku da nas ceka na stanici.
Smrt nije jedan trenutak, potrebno je da svaka ćelija organizma umre za sebe.
Tako da je stereotip smrti kod savremenog čoveka pogrešan.
Inače, smrt u zakonskom smislu je tzv. moždana smrt.
(Sibirski tigar, 07. novembar 2016 18:15)
Prva tvrdnja je veliki mit. Ne rastu ni kosa ni nokti već se meka tkiva isušuju i nestaju, tako da imamo optičku varku da su nokti i kosa porasli.
Druga tvrdnja je već stvar filozofije. Praktično, šta pokojnik ima od živih ćelija u git-u npr, koje umiru tek nekoliko dana posle konstatovane smrti? Nema ništa... Nije živ iako su neke ćelije još uvek žive.
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
interesantno ali i zastrasujuce. relativno skoro sam saznao da se 'bdenje' nakon smrti nekog clana porodice bas i radi iz razloga potencijalnog budjenja te osobe. a jos interesantnija je i prica da su se nekad ugradjivala zvonca na grobovima preminulih i to iz istog razloga.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 7. novembar 2016 18:13)
Kremiranje i nece da se probudis :D
Kao student medicine koji je video i "stare" leseve na vezbama anatomije, ali i "svezije" na vezbama iz sudske medicine, mislim da je najjeziviji osecaj bio susret sa komatoznim bolesnicima Klinike za neurologiju. Izgledaju tako zivo, disu cujno, srce im radi, mogu delimicno i oci da otvore, ali su prakticno mrtvi jer nema mozdane aktivnosti.
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
interesantno ali i zastrasujuce. relativno skoro sam saznao da se 'bdenje' nakon smrti nekog clana porodice bas i radi iz razloga potencijalnog budjenja te osobe. a jos interesantnija je i prica da su se nekad ugradjivala zvonca na grobovima preminulih i to iz istog razloga.
ima da me sahrane sa bocom kiseonika mobilnim telefonom i sa Wi-Fi pa da se javim ako bude trebalo otkipavanje.
Salu na stranu ovo nije ni malo najvno. moj primer :
davao sam ćaletu 40dana i treba da idem na groblje nalazim se sa sestrom i stize i njoj i meni poruka sa ćaletovog moba"Gde ste do sad cekam vas" kada se nismo zaledili. Inace nasa draga MAMA uzela caletov broj i poslala nam poruku da nas ceka na stanici.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 7. novembar 2016 18:13)
Kremiranje i nece da se probudis :D
dobra tema
setih se starih vremena i zimskih divana..na zidu trperi petrolejka a u rerni vristi bundeva..zene ko uvek strikaju,muskarci uz brlju pice tablica,mi se klinci u cosku kao nesto igramo a usi ko lavori,jedva cekamo da krene prica o duhovima,vilinom kolu i uskrslim mrtvacima;)
I zamisli ti,ja se probudim a oni imaju listu u ruci pa citam srce za Njujork,bubrezi za London,jetra za Monako a ja ne mogu da progovorim a onaj sedi celavi profesor veli stavite mu gaze na oci otvorene su pa ne mogu da se koncentrisem .Onda mu dodaju masinu,zzzzzzzzz,razreza grudni kos,ja ni trepnuo nisam,stipaljke na krvne sudove,caaak presece ih i izvadi srce,ono kuca u njegovim rukama,ulazi moja zena .....Srce,spavas li ?Ja nako oznojen,drhtim ko prut,klepecem zubima i nesto muccccam :(
Bio malo zadremao na kaucu pa eto nesto sanjao :) :( :)
Koma može potrajati duži niz godina i vratiti mrtve u život.
Većina delimično ili totalno gubi memoriju i kasnije živi kao "zelenilo".
Iz istog iskustva, sećam da je jedna od mojih mladih prijateljica ležala u komi 12 godina i ostala mlada. Kasnije me nije prepoznala, kao ni rođene roditelje, i naučila da nas jednako voli.
Ljudima u komi obavezno pričati, jer bez osećanja bliskosti umiru sami.
Ovo je moja mora: umreću, (kao) sahraniće me, i probudiću se u kovčegu! Pu, pu, daleko bilo!
Užasan osećaj me obuzme kad pomislim na ovako nešto.Nadam se da će se otvoriti krematorijum u Čačku, pa nek me spale!
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
(hanz, 07. novembar 2016 18:27)
To je nemoguvw da se desi. Potreban je savet lekara a ne jedan da bi se odlucilo o donaciji organa.
(Poro, 7. novembar 2016 19:35)
Jos gore. Vise njih, vece potrebe. Vec vidim sebe kako visim ko cerek dok zvrckaju sta valja, a sta ne. Nije mi za unutrasnje organe, nego ce mi koza sa obraza zavrsiti na zadnjici neke starlete.
Meni je interesantna ova Kolin Berns iz Njujorka.
Isto se zove i ona devojka koja je letos pala u kanjon reke Kolorado neposredno pošto je na Instagramu postavila sliku.
Isto ime i prezime ima i dečak koji je svetski prvak u slaganju Rubikove kocke.
Ako imaš ovo ime, il si pukovnik, il pokojnik.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Traži u testamentu da ti u sanduk stave mobilni, da nazoveš ljude kad ti dođe...
Smrt nije jedan trenutak, potrebno je da svaka ćelija organizma umre za sebe.
Tako da je stereotip smrti kod savremenog čoveka pogrešan.
Inače, smrt u zakonskom smislu je tzv. moždana smrt.
(Sibirski tigar, 07. novembar 2016 18:15)
Prva tvrdnja je veliki mit. Ne rastu ni kosa ni nokti već se meka tkiva isušuju i nestaju, tako da imamo optičku varku da su nokti i kosa porasli.
Druga tvrdnja je već stvar filozofije. Praktično, šta pokojnik ima od živih ćelija u git-u npr, koje umiru tek nekoliko dana posle konstatovane smrti? Nema ništa... Nije živ iako su neke ćelije još uvek žive.
Smrt nije jedan trenutak, potrebno je da svaka ćelija organizma umre za sebe.
Tako da je stereotip smrti kod savremenog čoveka pogrešan.
Inače, smrt u zakonskom smislu je tzv. moždana smrt.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Sibirski tigar, 7. novembar 2016 18:15)
Kosa i nokti ne rastu u grobu nego se povlači koža oko njih pa zato izgledaju duži
Ako niste, obavezno procitajte knjigu dr Rejmond
Mudi (“ Zivot posle zivota”). Kako su ljudi ozivljavali posle tzv. klinicke smrti. Sa svojim jezivim posmrtnim iskustvima, tipa kako su u jednom trenutku gledali sami sebe na operacionom stolu, prepricavajuci do u detalje sta su sve doktori pricali itd. Razne svetlosti koje su videli, tuneli, nesto izmedju zivota i smrti.
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
(hanz, 07. novembar 2016 18:27)
To je nemoguvw da se desi. Potreban je savet lekara a ne jedan da bi se odlucilo o donaciji organa.
@verni navijac,Nesto slicno se i meni desilo samo sto je broj uzeo brat. Nisam mogao da se javim. Na ekranu tatina fotografija... A sve ovo sam citao kada sam bio mali, voleo sam da listam mamine knjige iz medicine i slusam njene razgovore sa ujakom i kolegama. Valjda sam zbog toga ovako morbidan. Trudim se da ne pisem morbidne komentare tako da necu ni sada. Svejedno cemo svi umreti na ovaj ili onaj nacin. Bu!
Uznemirujuc i jeziv tekst. Procitao sam do pola, i kada sam video da ima jos toliko, odustao sam, iako je tekst izuzetno dobro napisan. Prosto, treba imati petlju pa procitati sve to, a kamoli napisati.
Kako komentarisete da je mom drugu umro ujak i mi otisli na sahranu,on onako ,,izlozen" (ruzno zvuci,izvini Peco, ako citas),Peca mu pomazi celo i kaze nesto,izvini sto nisam stigao da te vidim, a ujka se nasmesi,samo se usne onako napravise sa osmehom...pa ti vidi :D smrt je najveca misterija covecanstva,u filmu ,,Doktor Strejndz" to se lepo objasnjava u jednoj sceni (necu da spojlujem).Ljudi o postanku znaju makar nesto,nagađaju,ali o smrti niko zaista nista ne zna,jer se iz smrti niko nije vratio ili bar mi,vi,ti sto čitaš misliš tako ;) laku noc svima...
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Gledaj Kill Bill, ako je ona mogla mozes i ti ! Verujem! :D
1. Za sve one koji ovde razmisljaju da se kremiraju - Na kremiranje u Srbiji (Beograd, Novi Sad) se ceka nedeljama ( a mozda i koji mesec) od trenutka kada donesete dokaz da je pokojnik mrtav. Zar ste mislili da pale pec za jednog po jednog? Neee!
2. A sto se tice da neke celije zive duze od vlasnika tih celija - Maligne celija zene koja je umrla 60-tih godina proslog veka u Americi, zive po laboratorijama sirom sveta jos uvek. Eto, da vas utesim! ;-)
I mene hvata strah od stavljanja u sanduk i zakopavanja, ali ne zbog eventualnog budjenja u grobu vec zbog vekovnog truljenja u zemlji a da nikada do kraja ne istrulis. Pogledajmo samo egipatske grobnice, koje su jos uvek pune kostiju iako su 2-3-4.000 godina stare. Zato za mene dilema ne postoji: Krematorijum!
Kosa i nokti NE RASTU nakon smrti, što je naučno dokazano. Telo se isušuje, takoreći, raspada se. Koža se skuplja i povlači usled truljenja i to odaje utisak rasta noktiju i kose.
Ко одржи ријеч моју, неће окусити смрти до вијека (Јов. 8, 52)
Ако свећа гори у соби, неће бити таме докле свећа гори и светли. Ако се јело усоли, сачуваће се од кварежи. Ако неко држи реч Христову у души својој, тај држи и со и светлост, и живот пребиваће у њему. Таква душа неће ни потамнети у овом животу нити трулежну смрт окусити.
Ко држи реч Христову у себи, тога држи реч Христова; подржава га она изнутра, и храни, и осветљава, и оживљава. Био он у телу или ван тела, он се осећа подједнако жив од речи Христове. Смрт може одвојити душу му од тела, али не од Христа, то јест од неумирућег вечног живота. Смрт тела даће живоносној души његовој само слободнијег полета у загрљај љубљенога Христа Живодавца.
Али шта значи, браћо, одржати реч Христову у себи? То значи: прво - одржати је у уму своме, мислећи о њој; друго - одржати је у срцу своме, љубећи је; треће - одржати је у вољи својој, испуњујући је на делу, и четврто - одржати је и језиком, јавно је исповедајући кад је потреба за то. Једном речју, одржати реч Христову значи - испунити се њоме и испунити је. Ко тако буде одржао реч Христову, ваистину неће окусити смрт довека.
Ja hocu da me sahrane sa zvoncem.
(Objavite komentar da nisam kucao dzabe)@
Kakvo zvonce, trebao bi ti alarm, jer bi zemlja posluzila kao zvucna izolacija...? Heh
Lakse ti je da molis Boga da, kada odluci da te uzme sa ovog sveta, da ti laku smrt.
Ovo je moja mora: umreću, (kao) sahraniće me, i probudiću se u kovčegu! Pu, pu, daleko bilo!
Užasan osećaj me obuzme kad pomislim na ovako nešto.Nadam se da će se otvoriti krematorijum u Čačku, pa nek me spale!
(Kuki, 7. novembar 2016 19:37)
Исту "фрку" имао је и Едгар Алан По, и преточио у своје приче ;-)
Pouzdan znak (cerebralne) smrti je prestanak cirkulacije krvi u mozgu, koja se ustanovljava cerebralnom angiografijom. To je kriterij za doniranje organa.
Ne plašim se toga što ću umreti. To je prirodno i predstavlja deo života.
Medjutim, veoma se plašim tog iskustva, baš zbog ovakvih stvari. Davno sam ostavila poslednju želju:da budem kremirana, ali i kremaciju valja sačekati. Smrzavam se od pomisli da nisam skroz mrtva i nadam se da ću kao većina srećnika umreti skroz naskroz.
Mi kao civilizovana bica jos nismo dovoljno savrseni da bi znali sve.Po mom licnom misljenju verovatno postoji neko savrsenije bice koje nas je stvorilo i programiralo izna sve o nama samo mi toga nismo svesni.
Jesi razmišljao da napišeš neki roman? Svega mi, možda nisi ni svestan da mi je tvoj komentar zvučao kao nekakav narativ... ozbiljno, ako ništa dosad nisi napisao u životu - probaj, možda ti se posreći, koliko god ti čudno delovalo ovo što sam rekao. Način na koji si složio priču je karakterističan za književnike.
Mnogo je važnije šta se dešava posle smrti. Strah Božiji početak je mudrosti - piše. Postoji daleko gore mesto od sanduka - mesto večnih muka za one koji se nisu pomirili sa Bogom kroz živu veru u Njegovog Sina. Tamo nepokajani trpe večni gnev Živog Boga. Sa takvom istinom, strah od telesne smrti je zanemariv. S druge strane, pravim hrišćanima najstrašnija pomisao je odvojenost od Boga. Ali ne treba brinuti. Verni znaju da je pisano da nas ništa ne može odvojiti od ljubavi Božije.
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
Uznemirujuc i jeziv tekst. Procitao sam do pola, i kada sam video da ima jos toliko, odustao sam, iako je tekst izuzetno dobro napisan. Prosto, treba imati petlju pa procitati sve to, a kamoli napisati.
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
(hanz, 07. novembar 2016 18:27)
To je nemoguvw da se desi. Potreban je savet lekara a ne jedan da bi se odlucilo o donaciji organa.
I sada hajde posle ovog teksta postani dobrovoljni donor organa, i to u zemlji Srbiji, gde će doktor (čast izuzecima) da te gleda u oči dok ti vadi srce, jer ima dobru (novčanu) kombinaciju koja ne može da čeka.
(hanz, 07. novembar 2016 18:27)
To je nemoguvw da se desi. Potreban je savet lekara a ne jedan da bi se odlucilo o donaciji organa.
(Poro, 7. novembar 2016 19:35)
Jos gore. Vise njih, vece potrebe. Vec vidim sebe kako visim ko cerek dok zvrckaju sta valja, a sta ne. Nije mi za unutrasnje organe, nego ce mi koza sa obraza zavrsiti na zadnjici neke starlete.
Ко одржи ријеч моју, неће окусити смрти до вијека (Јов. 8, 52)
Ако свећа гори у соби, неће бити таме докле свећа гори и светли. Ако се јело усоли, сачуваће се од кварежи. Ако неко држи реч Христову у души својој, тај држи и со и светлост, и живот пребиваће у њему. Таква душа неће ни потамнети у овом животу нити трулежну смрт окусити.
Ко држи реч Христову у себи, тога држи реч Христова; подржава га она изнутра, и храни, и осветљава, и оживљава. Био он у телу или ван тела, он се осећа подједнако жив од речи Христове. Смрт може одвојити душу му од тела, али не од Христа, то јест од неумирућег вечног живота. Смрт тела даће живоносној души његовој само слободнијег полета у загрљај љубљенога Христа Живодавца.
Али шта значи, браћо, одржати реч Христову у себи? То значи: прво - одржати је у уму своме, мислећи о њој; друго - одржати је у срцу своме, љубећи је; треће - одржати је у вољи својој, испуњујући је на делу, и четврто - одржати је и језиком, јавно је исповедајући кад је потреба за то. Једном речју, одржати реч Христову значи - испунити се њоме и испунити је. Ко тако буде одржао реч Христову, ваистину неће окусити смрт довека.
I zamisli ti,ja se probudim a oni imaju listu u ruci pa citam srce za Njujork,bubrezi za London,jetra za Monako a ja ne mogu da progovorim a onaj sedi celavi profesor veli stavite mu gaze na oci otvorene su pa ne mogu da se koncentrisem .Onda mu dodaju masinu,zzzzzzzzz,razreza grudni kos,ja ni trepnuo nisam,stipaljke na krvne sudove,caaak presece ih i izvadi srce,ono kuca u njegovim rukama,ulazi moja zena .....Srce,spavas li ?Ja nako oznojen,drhtim ko prut,klepecem zubima i nesto muccccam :(
Bio malo zadremao na kaucu pa eto nesto sanjao :) :( :)
Kao student medicine koji je video i "stare" leseve na vezbama anatomije, ali i "svezije" na vezbama iz sudske medicine, mislim da je najjeziviji osecaj bio susret sa komatoznim bolesnicima Klinike za neurologiju. Izgledaju tako zivo, disu cujno, srce im radi, mogu delimicno i oci da otvore, ali su prakticno mrtvi jer nema mozdane aktivnosti.
Ako niste, obavezno procitajte knjigu dr Rejmond
Mudi (“ Zivot posle zivota”). Kako su ljudi ozivljavali posle tzv. klinicke smrti. Sa svojim jezivim posmrtnim iskustvima, tipa kako su u jednom trenutku gledali sami sebe na operacionom stolu, prepricavajuci do u detalje sta su sve doktori pricali itd. Razne svetlosti koje su videli, tuneli, nesto izmedju zivota i smrti.
Mnogo je važnije šta se dešava posle smrti. Strah Božiji početak je mudrosti - piše. Postoji daleko gore mesto od sanduka - mesto večnih muka za one koji se nisu pomirili sa Bogom kroz živu veru u Njegovog Sina. Tamo nepokajani trpe večni gnev Živog Boga. Sa takvom istinom, strah od telesne smrti je zanemariv. S druge strane, pravim hrišćanima najstrašnija pomisao je odvojenost od Boga. Ali ne treba brinuti. Verni znaju da je pisano da nas ništa ne može odvojiti od ljubavi Božije.
ima da me sahrane sa bocom kiseonika mobilnim telefonom i sa Wi-Fi pa da se javim ako bude trebalo otkipavanje.
Salu na stranu ovo nije ni malo najvno. moj primer :
davao sam ćaletu 40dana i treba da idem na groblje nalazim se sa sestrom i stize i njoj i meni poruka sa ćaletovog moba"Gde ste do sad cekam vas" kada se nismo zaledili. Inace nasa draga MAMA uzela caletov broj i poslala nam poruku da nas ceka na stanici.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 7. novembar 2016 18:13)
Kremiranje i nece da se probudis :D
I mene hvata strah od stavljanja u sanduk i zakopavanja, ali ne zbog eventualnog budjenja u grobu vec zbog vekovnog truljenja u zemlji a da nikada do kraja ne istrulis. Pogledajmo samo egipatske grobnice, koje su jos uvek pune kostiju iako su 2-3-4.000 godina stare. Zato za mene dilema ne postoji: Krematorijum!
interesantno ali i zastrasujuce. relativno skoro sam saznao da se 'bdenje' nakon smrti nekog clana porodice bas i radi iz razloga potencijalnog budjenja te osobe. a jos interesantnija je i prica da su se nekad ugradjivala zvonca na grobovima preminulih i to iz istog razloga.
Smrt nije jedan trenutak, potrebno je da svaka ćelija organizma umre za sebe.
Tako da je stereotip smrti kod savremenog čoveka pogrešan.
Inače, smrt u zakonskom smislu je tzv. moždana smrt.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Sibirski tigar, 7. novembar 2016 18:15)
Kosa i nokti ne rastu u grobu nego se povlači koža oko njih pa zato izgledaju duži
Smrt nije jedan trenutak, potrebno je da svaka ćelija organizma umre za sebe.
Tako da je stereotip smrti kod savremenog čoveka pogrešan.
Inače, smrt u zakonskom smislu je tzv. moždana smrt.
(Sibirski tigar, 07. novembar 2016 18:15)
Prva tvrdnja je veliki mit. Ne rastu ni kosa ni nokti već se meka tkiva isušuju i nestaju, tako da imamo optičku varku da su nokti i kosa porasli.
Druga tvrdnja je već stvar filozofije. Praktično, šta pokojnik ima od živih ćelija u git-u npr, koje umiru tek nekoliko dana posle konstatovane smrti? Nema ništa... Nije živ iako su neke ćelije još uvek žive.
Ovo je moja mora: umreću, (kao) sahraniće me, i probudiću se u kovčegu! Pu, pu, daleko bilo!
Užasan osećaj me obuzme kad pomislim na ovako nešto.Nadam se da će se otvoriti krematorijum u Čačku, pa nek me spale!
Koma može potrajati duži niz godina i vratiti mrtve u život.
Većina delimično ili totalno gubi memoriju i kasnije živi kao "zelenilo".
Iz istog iskustva, sećam da je jedna od mojih mladih prijateljica ležala u komi 12 godina i ostala mlada. Kasnije me nije prepoznala, kao ni rođene roditelje, i naučila da nas jednako voli.
Ljudima u komi obavezno pričati, jer bez osećanja bliskosti umiru sami.
dobra tema
setih se starih vremena i zimskih divana..na zidu trperi petrolejka a u rerni vristi bundeva..zene ko uvek strikaju,muskarci uz brlju pice tablica,mi se klinci u cosku kao nesto igramo a usi ko lavori,jedva cekamo da krene prica o duhovima,vilinom kolu i uskrslim mrtvacima;)
Meni je interesantna ova Kolin Berns iz Njujorka.
Isto se zove i ona devojka koja je letos pala u kanjon reke Kolorado neposredno pošto je na Instagramu postavila sliku.
Isto ime i prezime ima i dečak koji je svetski prvak u slaganju Rubikove kocke.
Ako imaš ovo ime, il si pukovnik, il pokojnik.
Mi kao civilizovana bica jos nismo dovoljno savrseni da bi znali sve.Po mom licnom misljenju verovatno postoji neko savrsenije bice koje nas je stvorilo i programiralo izna sve o nama samo mi toga nismo svesni.
@verni navijac,Nesto slicno se i meni desilo samo sto je broj uzeo brat. Nisam mogao da se javim. Na ekranu tatina fotografija... A sve ovo sam citao kada sam bio mali, voleo sam da listam mamine knjige iz medicine i slusam njene razgovore sa ujakom i kolegama. Valjda sam zbog toga ovako morbidan. Trudim se da ne pisem morbidne komentare tako da necu ni sada. Svejedno cemo svi umreti na ovaj ili onaj nacin. Bu!
Ja hocu da me sahrane sa zvoncem.
(Objavite komentar da nisam kucao dzabe)@
Kakvo zvonce, trebao bi ti alarm, jer bi zemlja posluzila kao zvucna izolacija...? Heh
Lakse ti je da molis Boga da, kada odluci da te uzme sa ovog sveta, da ti laku smrt.
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Traži u testamentu da ti u sanduk stave mobilni, da nazoveš ljude kad ti dođe...
Kako komentarisete da je mom drugu umro ujak i mi otisli na sahranu,on onako ,,izlozen" (ruzno zvuci,izvini Peco, ako citas),Peca mu pomazi celo i kaze nesto,izvini sto nisam stigao da te vidim, a ujka se nasmesi,samo se usne onako napravise sa osmehom...pa ti vidi :D smrt je najveca misterija covecanstva,u filmu ,,Doktor Strejndz" to se lepo objasnjava u jednoj sceni (necu da spojlujem).Ljudi o postanku znaju makar nesto,nagađaju,ali o smrti niko zaista nista ne zna,jer se iz smrti niko nije vratio ili bar mi,vi,ti sto čitaš misliš tako ;) laku noc svima...
Sad imam još veći strah od toga da me posle smrti stave u sanduk i zakopaju. Šta ako se probudim živ i zdrav??? Ljudi, nemojte mi ovo raditi...
(Miloš_NS, 07. novembar 2016 18:13)
Gledaj Kill Bill, ako je ona mogla mozes i ti ! Verujem! :D
Jesi razmišljao da napišeš neki roman? Svega mi, možda nisi ni svestan da mi je tvoj komentar zvučao kao nekakav narativ... ozbiljno, ako ništa dosad nisi napisao u životu - probaj, možda ti se posreći, koliko god ti čudno delovalo ovo što sam rekao. Način na koji si složio priču je karakterističan za književnike.
Kosa i nokti NE RASTU nakon smrti, što je naučno dokazano. Telo se isušuje, takoreći, raspada se. Koža se skuplja i povlači usled truljenja i to odaje utisak rasta noktiju i kose.
Pouzdan znak (cerebralne) smrti je prestanak cirkulacije krvi u mozgu, koja se ustanovljava cerebralnom angiografijom. To je kriterij za doniranje organa.
1. Za sve one koji ovde razmisljaju da se kremiraju - Na kremiranje u Srbiji (Beograd, Novi Sad) se ceka nedeljama ( a mozda i koji mesec) od trenutka kada donesete dokaz da je pokojnik mrtav. Zar ste mislili da pale pec za jednog po jednog? Neee!
2. A sto se tice da neke celije zive duze od vlasnika tih celija - Maligne celija zene koja je umrla 60-tih godina proslog veka u Americi, zive po laboratorijama sirom sveta jos uvek. Eto, da vas utesim! ;-)
Ne plašim se toga što ću umreti. To je prirodno i predstavlja deo života.
Medjutim, veoma se plašim tog iskustva, baš zbog ovakvih stvari. Davno sam ostavila poslednju želju:da budem kremirana, ali i kremaciju valja sačekati. Smrzavam se od pomisli da nisam skroz mrtva i nadam se da ću kao većina srećnika umreti skroz naskroz.
Ovo je moja mora: umreću, (kao) sahraniće me, i probudiću se u kovčegu! Pu, pu, daleko bilo!
Užasan osećaj me obuzme kad pomislim na ovako nešto.Nadam se da će se otvoriti krematorijum u Čačku, pa nek me spale!
(Kuki, 7. novembar 2016 19:37)
Исту "фрку" имао је и Едгар Алан По, и преточио у своје приче ;-)
IMAGE SOURCE
86 Komentari
Sortiraj po: