Život sa roditeljima - raj ili pakao?

Retko šaljem komentare, ali ovaj tekst me baš isprovocirao. Pitam se da li osoba koja iznosi ovakve stavove živi u zemlji Srbiji 2016. godine. Pa ko se još ne bi osamostalio da može sebi da obezbedi osnovne egzistencijalne uslove? Većina mladih ili nema šanse da nađe posao ili radi za minimalnih 200-250 evra, pa vi za tu sumu iznajmite stan, platite komunalije, kupite hranu... Još tužnije je sa roditeljima penzionerima, tako da je ovakav jedan stav, najblaže rečeno ciničan. Radi se o nužnom zlu, nikako o ušuškanosti. Jedini način za osamostaljivanje je odlazak u pečalbu, trbuhom za kruhom!

Zele i ovde ljudi da se osamostale. Ali NEMAJU OD CEGA. Lako je u Nemackoj, Americi ili Austriji. Nadjes posao i eto samostalan si. Imas dovoljno za sve od svoje plate. Aj ti ovde budi macan sa 200-300 eura. :-P

Pitanje je koliko je to stvar
izbora. Prethodne generacije su imale pristup poslovima od kojih mogu da se osamostale, sada to nije slucaj.

Sjajan intervju, bravo! Jedino nije spomenuto da se kod nas mladi ređe osamostaljuju i zbog slabih finansijskih mogućnosti... Ja, recimo, trećinu plate dajem na stanarinu i kiriju, ali SLOBODA NEMA CENU! ;)

Na zapadu se oni nazivaju "moderni paraziti". Zbog zajedničkog života često pucaju brakovi mladih. Nije opravdanje samo nedostatak novca.

Ovde je jako mali broj onih koji žele da se osamostale od roditelja čak i kad imaju svoje prihode a tome je kriv naš mentalitet jer se još uvek nismo otrgli prošlosti i velikih porodičnih zajednica. Dovoljno je da se vidi po selima da se kuća pravi pored stare na placu, da roditelji dignu kuću na dva sprata misleći da će tako deca večito ostati kod njih... Zato što se ovde deca ne uče od malih nogu da zarade i cene svoj dinar već im tek sa 20 i kusur roditelji kažu - e, ajd sad traži neki posao...

Pakao..

Moj drugar se osamostalio jos od fakulteta i sada i radi u BG. I dan danas jede brzu hranu a prljav ves salje busom ili po nekom sugradjaninu koji je prazan kuci. Devojke se uspesno osamostale ali vecina momaka (ukljucujuci i mene) i dalje ne zna nista sem da podgreje konzrvu graska na radijatoru. Studentska menza nas svoevremeno razmazi.

@ il je vedro ili je oblačno











Jadni tvoji stari roditelji sa tobom. Umesto ti i muž njima da pomognete, vi ste se još natovarili da rade oko vas. Znači , malo je to što su te othranili i podigli, treba da ti robuju do poslednjeg daha? Da li si nekad čula da nekad nekom nešto treba i vratiti i uzvratiti. Sladak kupus u šerpici....ima li šta lakše za skuvati. E, moja ti....

Rajski pakao.

Verujem da bi vecina otisla od roditelja I da se redovno druze,posecuju,cuju telefonom.Svi bi bili mirniji.Ali...to ali...ovde su mladi nezaposleni ili zaposleni sa malim primanjima.Tako da nemaju alternativu da se osamostale.Od jedne plate ne mogu da poplacaju racune,hranu,izlaske,niti da zasnuju porodicu.I tako,opet zavise od roditelja.Stalno slusaju iste price od roditelja I to ih gusi.Iako se roditelji trude da sve pruze,pripomognu...opet je neko nezadovoljstvo na obe strana.Retko ko ce to iskreno da prizna.Verujem da mladi jedva cekaju da se osamostale.Ne treba krivicu prebacivati na roditelje.Oni se trude koliko god to izgledalo da nije.Nije kriva ni jedna strana,nego je nemoguce to ostvariti na ovim prostorima.
p.s. Iz iskustva pisem , vec dugo,dugo ne zivim sa njima...to ne znaci da ih ne volim,postujem...

Pakao i za decu i za roditelje, samo sto ne zelimo da priznamo.

Roditelji, akrobatičari i cirkuzani.
Ako je poznato da u 16. godini kreće ozbiljnije školovanje do 20. ili do 25., kako nalazite vremena da se vratite roditeljima?
Normalni ljudi pozivaju povremeno roditelje u goste ili posete roditelje, ponude materijalnu ili novčanu pomoć i beže u život.

U Srbiji deca ne napuštaju roditelje nego roditelji umru pa se tad raziđu. Zato sam ja bio ratni profiter. Bolje da drugi rade za mene za minimalac nego ja kod njih za minimalac.

@ili vedri ili oblači

Otići jednom nedeljno kod roditelja zvuči normalno. Pomagati im , nevezano za ručkove....valjda se to podrazumeva. I oni bi trebalo da imaju neko vreme za sebe, šetnju, banju...bilo šta što vole. Nije valjda ceo smisao nečijeg života u nabavci, kuvanju i pranju sudova, da bi se nahranila odrasla deca. Kad budete roditelji, shvatićete da deca jesu zenica našeg oka, ali i roditelji su ljudi sa svojim potrebama. Ovim sam objasnila svoj minus.

Dobih dosta minusa, OK. Nego me zanima zašto? Znam ja da živim u simbiozi sa roditeljima, odem s mamom na pijac, platim im račune, kupim šta treba, stanem u red u pošti.
Znači ja bi trebalo da se sasvim odvojim od roditelja, da idem jednom nedeljno da ih vidim, a pomažem im ovako kao što sam rekla, obavim poslove koji su za njih teški, naporni, a ja imam vremena? Muž ne trpi zbog ovakvog odnosa, evo baš ustao, kažem idemo na kod mojih, kaže: Super!. Mislim svima OK, a ja popih minuse. Pa eto, ako neko može neka napiše zašto mi je dao minus. Hvala :-)

Život sa roditeljima - zlatni kavez.

I ja sa svojih 45 godina nisam se osamostalio ni ozenio ne zato sto to nisam hteo jer je tako lakse vec sto se finansijski ne moze.Moj otac je u bivsoj Jugi sagradio kucu od plate a onda su dosle devedesete pa sada nova demokratija pa robovlasnicki sistem u kojem se radi za 200-300e i onda iode text u kojem se pise kako mladi nece da se osamostale.Kao nije u pitanju samo novac,nego sta drugo?Ja sam kao momak stanovao privatno ali kad je krenula inflacija onda sam se vratio kuci i resio da sada ipk bolje ulazem u ono sto imam nego da se mucim i placem gazdi.Moje kolege se sa porodicama guraju u malim stanovima kod roditelja,verovatno zato sto vole tako umesto da kupe stan na kredit pa kada u ovako uredjenom robovlasnickom sistemu ostanu bey posla onda na ulicu pa krenu komentari kao ko ga je terao da se zaduzuje.Sad mi recite da nije samo socijalni momenat u pitanju.Od ljubavi se ne zivi.

Ako je poznato da u 16. godini kreće ozbiljnije školovanje do 20. ili do 25., kako nalazite vremena da se vratite roditeljima?
Normalni ljudi pozivaju povremeno roditelje u goste ili posete roditelje, ponude materijalnu ili novčanu pomoć i beže u život.
(večna obnavljanja, 13. avgust 2016 08:31)

"samo" si ono glavno zaboravio/la - u S(V)RBILENDU NE ZZIVE NORMALNI LJUDI!....to pokazuje SVE shto se ovde dogadja,od izbora i politichkih stavova,do odnosa prema radu i otporu ili neotporu nekome ko te flagrantno i nonsharlantno pljachka,otima i maltretira!....

Licno, kada bi zena i ja imali siguran posao i ukupnu zaradu od 1000e pa ajde i da razmislim da li da iznajmim/uzmem na kredit stan u suprotnom ako nam poslovi nisu sigurni i zaradjujemo manje od 1000e, radije bih ziveo u porodicnom domu i stedeo 200e mesecno sto bih bacao na kiruju i sa tom ustedom za manje od 10 godina moze da se kupi garsonjera u bilo kom gradu za roditelje u koji bi sutradan se mi preselili a stan ostavili deci. U svakom slucaju bolje jedna generacija da se zrtvuje 10-ak godina nego da narednih 40 godina placate kredite ili kiriju.

Muž i ja živimo u našem stanu, koji je veoma blizu stana mojih roditelja. Kada sam kupovala stan, pre udaje, jedino o čemu sam razmišljala da je mora biti što bliže mojim roditeljima. A kako oni žive u centru za pare koje sam imala mogla sam da kupim samo jednosobni. Ali svaki dan idem kod svojih, mama kuva, evo danas slatki kupus, šerpice pune-prazne, tamo-amo. Kao da sam zastala na pola koraka (ili me, jednostavno mrzi da kuvam kad mogu na gotovo), ni u zajednici, ni van nje. Na radim, ujutro kad ustanem pravac kod svojih, tamo sačekam muža, ručamo, pa kući. Roditelji mi nisu u cvetu mladosti, želim da što više budem s njima i imam potrebu svaki dan da ih vidim. Meni je OK, mužu ne smeta, a psihologiju ostavimo psiholozima.

Il vedro il oblačno

Verovatno ste našli upravo takvog muža koji vam neće zameriti, jer vam je važno da ostanete roditeljska devojčica. Teško je objasniti samostalnost nekome ko je nikad nije osetio, pa samim tim branite iz pozicije deteta preteranu vezanost za roditelje. Pitam se samo šta će biti sa vama kada roditelji nestanu? Učićete u 60oj šta znači biti samostalan ili ćete ugušiti svoju decu da održite privid zajedništva. Čega se plašite, to je bolje pitanje, iako to pakujete u komfor i ljubav.

Smatram da je ovde lose vaspitanje, dete treba od malih nogu uciti da bude samostalno, da se bori za sebe. Nigde nije bajno i svi se bore za poslove. Kod nas se deca stite i psihicki sputavaju da se osamostale, jer imaju neku dozu krivice ako napuste svoje roditelje.

Ima svačega, kod nas ima mnogo roditelja koji ne žele da deca odu od njih iz ovog ili onog razloga (najčešće ličnih problema), pri tom u mojoj generaciji su to pretežno muškarci, pošto žene u nekom trenutku adolescencije počnu u kući da postavljaju granice, mada i tu ima roditelja koji insistiraju na pristupu sobi i stvarima (ja sam lično branila mami da mi sređuje sobu kad nisam tu, moj brat? Nikad.)
A kao neko ko je u srbiji živeo više od 10 godina sa cimerima, jako mi je teško da se toga prihvatim opet, nestale stvari, novac ali i živce, teško. Jedino sa nekim koga poznajem ili sa partnerom, inače sama, pa u mini garsonjeri. I da, moj brat živi kod roditelja (stariji).

Il je vedro, il oblačno
Zeno, imas li ti nekih drugih interesovanja u zivotu, ili uopste, imas li ti identitet, znas li za ista osim za putujuce" serpice"?!

hm,ne mora da bude ni raj ni pakao..ne tako davno familija se drzala i zivela zajedno,tako ziveci odupirala svim iskusenjima zivota,a ima ih i vise nego sto se misli,pogotovo danas..

A sta kad zavrsite studije, osamostalite se u potpunosti, zdusno pimognete porodici neko vreme, i kada hocete svoju porodicu da onujete, roditelji hoce da vi njih izdrzavate a da vam oni kontrolisu svaki aspekt zivota jer ih je mrzelo da rade kad je trebalo?

Pitajte Kubance koliko im je do danas stopa razvoda, iz istih razloga. Neprirodno je i sa svojim roditeljima ziveti posle 20. god a kamoli sa tudjim.

Pola vas nije razumelo da se u ovom tekstu govori o osobama koje imaju finansijsku mogućnost da se osamostale, ali biraju da ostanu sa roditeljima. Ja poznajem barem 10 takvih. A gospodja "šerpica" je jedan od primera kako se upropašćava brak zbog nesposobnosti da se odvoji od primarne porodice.

Evo,ja sam majka momka od 29 godina, koji odlično zarađuje i živi sa roditeljima. I lepo nam je. I on je potpuno samostalan i sposoban. Svi radimo, a kad smo zajedno, osećamo se prijatno. Da li je nenormalno što meni prija društvo mog sina ili njemu roditelja? Uskoro namerava da
se ženi i kupuje svoj stan. U zajednici ne bi živeli, ako ne moramo, ni mi ni on. I tada, iako muž i ja imamo svoj život, kad god im bude trebala pomoć, pomoćićemo im. I nama su pomagali i moji i svekrva i svekar i jako sam im zahvalna zbog toga. Zahvaljujući njihovoj pomoći, izbegli smo mnogo stresova i ostali zdravi i relativno normalni u onim kriznim vremenima. Većina današnjih mladih radi bar 10 sati dnevno i na putu do i sa posla izgube još sat i po-dva.Da li iko zaista misli da je pomoć u takvim okolnostima znak nesamostalnosti? I, kao što se iz teksta vidi, to nije karakteristično samo za Srbiju.

Ljiljana, vaš sin prosto ne zna za drugo i ako ste normalna porodica, naravno da će mu biti ok da bude sa vama dokle god. Ali to kako vi vidite njegovu sposobnost i samostalnost i da li je to zaista tako je pitanje. Možda je vama tako lakše da vidite. Roditelji to uvek misle, a dete pokazuje razne simptome koji se relativizuju. Pokazaće vreme. Šteta je da ne iskusi samostalnost i što odmah ide u bračnu zajednicu, nikad neće naučiti i da bude malo sam. A što se tiče teksta, mislim da se nije govorilo o tome da nemate nikakvu podršku ili vezu, već se govorilo o patologiji stalnog zvanja i smaranja i kuvanja i brige. Mislim da je tu i frka roditeljima da ostanu sami jedni sa drugima, pa se koriste decu, jer su odavno prestali da se voli.

@Il je vedro il oblacno...,zivot kao u bajci..

Mislim da su pare cesto i izgovor.Mnogo je lakse da ti drugi kuva,pere,pegla,pricuva dete.A ako do 40-e nisi nista uradio da zaradjujes vise od 200e i to ti jos izgovor sto se nisi ozenio,onda tu nesto debelo nije u redu.Moze da naidje neki los period-da roditelji priskoce-al da ceo zivot tako provedes....
A gospodja sto voli mamu i tatu-muz ti garant ima drugu-dok ti ljustis povrce sa mamom

U Jugi smo zajmili odeću i obuću, imali garantovane drugare za žurku i za pesmu "bit ćeš uvijek moja", drugarski smo pokrali jednu prodavnicu odeće u kojoj je komunistički vođa bio šef i veliki lopov, uvek smo imali viđu komunista, opet lopova, za koga smo nametnuto glasali i koji nam uzvratio dobrim radnim mestom na kome se ništa ne radi, u GSP smo uvek poklanjali novac kada smo imali novac, i uvek dobijali "free ticket" kada sme bili pez parice...

Ta solidarnost nam je dala krila da hodamo dalje i daleko, a vaša nova "napredna Srbija" ništa od solidarnosti nema, i mladost pati, gasi se...
I u gaju tom kukavica kuka "ku ku"!

@ljiljana
Pomoć i da ti bude prijatno u društvu nije isto što i živeti zajedno, realno deca već oko 7 godine više gravitiraju ka vršnjacima a u odraslom dobu pogotovo, lepo je prijatno provesti vreme ali ne svaki dan. A to koliko je on samostalan nekoliko pitanja:ko sprema i čisti kuću? Ko pere, suši i slaže veš? Ko kuva? Ko ide u nabavku? Ko plaća račune? Da li mu kupujete odeću ? Moja majka, je npr. mog brata pakovala na more sa ortacima. Zapitajte se da zaista živi sam, da li bi umeo da se organizuje za sve obaveze?

Znaci,serpice i Tiganje u ruke...

(Mia, 13. avgust 2016 10:23)
Nije baš tako. Ne znam da li si videla komentar, drugi po redu. Pomognemo muž i ja roditeljima, već sam pisala, ako treba da ih povezem nekud kolima, neću da se akaju po gradskom saobraćaju, ako ja mogu da ih vozim. Oljuštim povrće, operem suđe posle ručka, OK mama kuva, ali ja joj odradim pola posla. Kupus pominjemo, kad se kiseli, odemo na kvantaš, mama izabere, zet džak na leđa, pa donesemo i on stavi u kacu, kod mojih, pošto mi nemamo uslova da kiselimo kupus. Kad budu još stariji i nemoćniji, čuvaću ih, ja njih kao što su oni mene. Ima jedan stan u ulazu,kod mojih roditelja, sad se vodi ostavinska rasprava, pa ako ga budu prodavali mislila sam da prodam svoj, dodam i kupim taj, malo veći. Imam tu potrebu da budem blizu roditelja i da se pomažemo, a opet svako u svojoj kući. Ne vidim ništa loše u tome, mislim ako imate mogućnost. Niko nije nezadovoljan, naprotiv, ja sam im jedinica, volimo se, oni vole mog muža on ih poštuje, što je njima dovoljno i rekla bih i da ih voli. Cela istina, što bi rekla moja pokojna baba. Sad se setih i da je moj otac živeo sa roditeljima do 50-te, kad je dobio stan i ja s njima i lepo mi je bilo, ono, baka, deka, pa nedeljom ujutro, kačamak... idila. Možda mojoj majci nije bilo pravo da živi sa svekrvom, ali to je sad druga tema.

Muž i ja živimo u našem stanu, koji je veoma blizu stana mojih roditelja. Kada sam kupovala stan, pre udaje, jedino o čemu sam razmišljala da je mora biti što bliže mojim roditeljima. A kako oni žive u centru za pare koje sam imala mogla sam da kupim samo jednosobni. Ali svaki dan idem kod svojih, mama kuva, evo danas slatki kupus, šerpice pune-prazne, tamo-amo. Kao da sam zastala na pola koraka (ili me, jednostavno mrzi da kuvam kad mogu na gotovo), ni u zajednici, ni van nje. Na radim, ujutro kad ustanem pravac kod svojih, tamo sačekam muža, ručamo, pa kući. Roditelji mi nisu u cvetu mladosti, želim da što više budem s njima i imam potrebu svaki dan da ih vidim. Meni je OK, mužu ne smeta, a psihologiju ostavimo psiholozima.

Dobih dosta minusa, OK. Nego me zanima zašto? Znam ja da živim u simbiozi sa roditeljima, odem s mamom na pijac, platim im račune, kupim šta treba, stanem u red u pošti.
Znači ja bi trebalo da se sasvim odvojim od roditelja, da idem jednom nedeljno da ih vidim, a pomažem im ovako kao što sam rekla, obavim poslove koji su za njih teški, naporni, a ja imam vremena? Muž ne trpi zbog ovakvog odnosa, evo baš ustao, kažem idemo na kod mojih, kaže: Super!. Mislim svima OK, a ja popih minuse. Pa eto, ako neko može neka napiše zašto mi je dao minus. Hvala :-)

(Mia, 13. avgust 2016 10:23)
Nije baš tako. Ne znam da li si videla komentar, drugi po redu. Pomognemo muž i ja roditeljima, već sam pisala, ako treba da ih povezem nekud kolima, neću da se akaju po gradskom saobraćaju, ako ja mogu da ih vozim. Oljuštim povrće, operem suđe posle ručka, OK mama kuva, ali ja joj odradim pola posla. Kupus pominjemo, kad se kiseli, odemo na kvantaš, mama izabere, zet džak na leđa, pa donesemo i on stavi u kacu, kod mojih, pošto mi nemamo uslova da kiselimo kupus. Kad budu još stariji i nemoćniji, čuvaću ih, ja njih kao što su oni mene. Ima jedan stan u ulazu,kod mojih roditelja, sad se vodi ostavinska rasprava, pa ako ga budu prodavali mislila sam da prodam svoj, dodam i kupim taj, malo veći. Imam tu potrebu da budem blizu roditelja i da se pomažemo, a opet svako u svojoj kući. Ne vidim ništa loše u tome, mislim ako imate mogućnost. Niko nije nezadovoljan, naprotiv, ja sam im jedinica, volimo se, oni vole mog muža on ih poštuje, što je njima dovoljno i rekla bih i da ih voli. Cela istina, što bi rekla moja pokojna baba. Sad se setih i da je moj otac živeo sa roditeljima do 50-te, kad je dobio stan i ja s njima i lepo mi je bilo, ono, baka, deka, pa nedeljom ujutro, kačamak... idila. Možda mojoj majci nije bilo pravo da živi sa svekrvom, ali to je sad druga tema.

Moj drugar se osamostalio jos od fakulteta i sada i radi u BG. I dan danas jede brzu hranu a prljav ves salje busom ili po nekom sugradjaninu koji je prazan kuci. Devojke se uspesno osamostale ali vecina momaka (ukljucujuci i mene) i dalje ne zna nista sem da podgreje konzrvu graska na radijatoru. Studentska menza nas svoevremeno razmazi.

Mislim da su pare cesto i izgovor.Mnogo je lakse da ti drugi kuva,pere,pegla,pricuva dete.A ako do 40-e nisi nista uradio da zaradjujes vise od 200e i to ti jos izgovor sto se nisi ozenio,onda tu nesto debelo nije u redu.Moze da naidje neki los period-da roditelji priskoce-al da ceo zivot tako provedes....
A gospodja sto voli mamu i tatu-muz ti garant ima drugu-dok ti ljustis povrce sa mamom

Ovde je jako mali broj onih koji žele da se osamostale od roditelja čak i kad imaju svoje prihode a tome je kriv naš mentalitet jer se još uvek nismo otrgli prošlosti i velikih porodičnih zajednica. Dovoljno je da se vidi po selima da se kuća pravi pored stare na placu, da roditelji dignu kuću na dva sprata misleći da će tako deca večito ostati kod njih... Zato što se ovde deca ne uče od malih nogu da zarade i cene svoj dinar već im tek sa 20 i kusur roditelji kažu - e, ajd sad traži neki posao...

U Jugi smo zajmili odeću i obuću, imali garantovane drugare za žurku i za pesmu "bit ćeš uvijek moja", drugarski smo pokrali jednu prodavnicu odeće u kojoj je komunistički vođa bio šef i veliki lopov, uvek smo imali viđu komunista, opet lopova, za koga smo nametnuto glasali i koji nam uzvratio dobrim radnim mestom na kome se ništa ne radi, u GSP smo uvek poklanjali novac kada smo imali novac, i uvek dobijali "free ticket" kada sme bili pez parice...

Ta solidarnost nam je dala krila da hodamo dalje i daleko, a vaša nova "napredna Srbija" ništa od solidarnosti nema, i mladost pati, gasi se...
I u gaju tom kukavica kuka "ku ku"!

Zele i ovde ljudi da se osamostale. Ali NEMAJU OD CEGA. Lako je u Nemackoj, Americi ili Austriji. Nadjes posao i eto samostalan si. Imas dovoljno za sve od svoje plate. Aj ti ovde budi macan sa 200-300 eura. :-P

U Srbiji deca ne napuštaju roditelje nego roditelji umru pa se tad raziđu. Zato sam ja bio ratni profiter. Bolje da drugi rade za mene za minimalac nego ja kod njih za minimalac.

Retko šaljem komentare, ali ovaj tekst me baš isprovocirao. Pitam se da li osoba koja iznosi ovakve stavove živi u zemlji Srbiji 2016. godine. Pa ko se još ne bi osamostalio da može sebi da obezbedi osnovne egzistencijalne uslove? Većina mladih ili nema šanse da nađe posao ili radi za minimalnih 200-250 evra, pa vi za tu sumu iznajmite stan, platite komunalije, kupite hranu... Još tužnije je sa roditeljima penzionerima, tako da je ovakav jedan stav, najblaže rečeno ciničan. Radi se o nužnom zlu, nikako o ušuškanosti. Jedini način za osamostaljivanje je odlazak u pečalbu, trbuhom za kruhom!

@ il je vedro ili je oblačno











Jadni tvoji stari roditelji sa tobom. Umesto ti i muž njima da pomognete, vi ste se još natovarili da rade oko vas. Znači , malo je to što su te othranili i podigli, treba da ti robuju do poslednjeg daha? Da li si nekad čula da nekad nekom nešto treba i vratiti i uzvratiti. Sladak kupus u šerpici....ima li šta lakše za skuvati. E, moja ti....

Il vedro il oblačno

Verovatno ste našli upravo takvog muža koji vam neće zameriti, jer vam je važno da ostanete roditeljska devojčica. Teško je objasniti samostalnost nekome ko je nikad nije osetio, pa samim tim branite iz pozicije deteta preteranu vezanost za roditelje. Pitam se samo šta će biti sa vama kada roditelji nestanu? Učićete u 60oj šta znači biti samostalan ili ćete ugušiti svoju decu da održite privid zajedništva. Čega se plašite, to je bolje pitanje, iako to pakujete u komfor i ljubav.

Roditelji, akrobatičari i cirkuzani.
Ako je poznato da u 16. godini kreće ozbiljnije školovanje do 20. ili do 25., kako nalazite vremena da se vratite roditeljima?
Normalni ljudi pozivaju povremeno roditelje u goste ili posete roditelje, ponude materijalnu ili novčanu pomoć i beže u život.

Evo,ja sam majka momka od 29 godina, koji odlično zarađuje i živi sa roditeljima. I lepo nam je. I on je potpuno samostalan i sposoban. Svi radimo, a kad smo zajedno, osećamo se prijatno. Da li je nenormalno što meni prija društvo mog sina ili njemu roditelja? Uskoro namerava da
se ženi i kupuje svoj stan. U zajednici ne bi živeli, ako ne moramo, ni mi ni on. I tada, iako muž i ja imamo svoj život, kad god im bude trebala pomoć, pomoćićemo im. I nama su pomagali i moji i svekrva i svekar i jako sam im zahvalna zbog toga. Zahvaljujući njihovoj pomoći, izbegli smo mnogo stresova i ostali zdravi i relativno normalni u onim kriznim vremenima. Većina današnjih mladih radi bar 10 sati dnevno i na putu do i sa posla izgube još sat i po-dva.Da li iko zaista misli da je pomoć u takvim okolnostima znak nesamostalnosti? I, kao što se iz teksta vidi, to nije karakteristično samo za Srbiju.

Na zapadu se oni nazivaju "moderni paraziti". Zbog zajedničkog života često pucaju brakovi mladih. Nije opravdanje samo nedostatak novca.

Sjajan intervju, bravo! Jedino nije spomenuto da se kod nas mladi ređe osamostaljuju i zbog slabih finansijskih mogućnosti... Ja, recimo, trećinu plate dajem na stanarinu i kiriju, ali SLOBODA NEMA CENU! ;)

Pitanje je koliko je to stvar
izbora. Prethodne generacije su imale pristup poslovima od kojih mogu da se osamostale, sada to nije slucaj.

Pakao..

@ili vedri ili oblači

Otići jednom nedeljno kod roditelja zvuči normalno. Pomagati im , nevezano za ručkove....valjda se to podrazumeva. I oni bi trebalo da imaju neko vreme za sebe, šetnju, banju...bilo šta što vole. Nije valjda ceo smisao nečijeg života u nabavci, kuvanju i pranju sudova, da bi se nahranila odrasla deca. Kad budete roditelji, shvatićete da deca jesu zenica našeg oka, ali i roditelji su ljudi sa svojim potrebama. Ovim sam objasnila svoj minus.

hm,ne mora da bude ni raj ni pakao..ne tako davno familija se drzala i zivela zajedno,tako ziveci odupirala svim iskusenjima zivota,a ima ih i vise nego sto se misli,pogotovo danas..

Pakao i za decu i za roditelje, samo sto ne zelimo da priznamo.

I ja sa svojih 45 godina nisam se osamostalio ni ozenio ne zato sto to nisam hteo jer je tako lakse vec sto se finansijski ne moze.Moj otac je u bivsoj Jugi sagradio kucu od plate a onda su dosle devedesete pa sada nova demokratija pa robovlasnicki sistem u kojem se radi za 200-300e i onda iode text u kojem se pise kako mladi nece da se osamostale.Kao nije u pitanju samo novac,nego sta drugo?Ja sam kao momak stanovao privatno ali kad je krenula inflacija onda sam se vratio kuci i resio da sada ipk bolje ulazem u ono sto imam nego da se mucim i placem gazdi.Moje kolege se sa porodicama guraju u malim stanovima kod roditelja,verovatno zato sto vole tako umesto da kupe stan na kredit pa kada u ovako uredjenom robovlasnickom sistemu ostanu bey posla onda na ulicu pa krenu komentari kao ko ga je terao da se zaduzuje.Sad mi recite da nije samo socijalni momenat u pitanju.Od ljubavi se ne zivi.

Licno, kada bi zena i ja imali siguran posao i ukupnu zaradu od 1000e pa ajde i da razmislim da li da iznajmim/uzmem na kredit stan u suprotnom ako nam poslovi nisu sigurni i zaradjujemo manje od 1000e, radije bih ziveo u porodicnom domu i stedeo 200e mesecno sto bih bacao na kiruju i sa tom ustedom za manje od 10 godina moze da se kupi garsonjera u bilo kom gradu za roditelje u koji bi sutradan se mi preselili a stan ostavili deci. U svakom slucaju bolje jedna generacija da se zrtvuje 10-ak godina nego da narednih 40 godina placate kredite ili kiriju.

@Il je vedro il oblacno...,zivot kao u bajci..

A sta kad zavrsite studije, osamostalite se u potpunosti, zdusno pimognete porodici neko vreme, i kada hocete svoju porodicu da onujete, roditelji hoce da vi njih izdrzavate a da vam oni kontrolisu svaki aspekt zivota jer ih je mrzelo da rade kad je trebalo?

Smatram da je ovde lose vaspitanje, dete treba od malih nogu uciti da bude samostalno, da se bori za sebe. Nigde nije bajno i svi se bore za poslove. Kod nas se deca stite i psihicki sputavaju da se osamostale, jer imaju neku dozu krivice ako napuste svoje roditelje.

Pitajte Kubance koliko im je do danas stopa razvoda, iz istih razloga. Neprirodno je i sa svojim roditeljima ziveti posle 20. god a kamoli sa tudjim.

Il je vedro, il oblačno
Zeno, imas li ti nekih drugih interesovanja u zivotu, ili uopste, imas li ti identitet, znas li za ista osim za putujuce" serpice"?!

Pola vas nije razumelo da se u ovom tekstu govori o osobama koje imaju finansijsku mogućnost da se osamostale, ali biraju da ostanu sa roditeljima. Ja poznajem barem 10 takvih. A gospodja "šerpica" je jedan od primera kako se upropašćava brak zbog nesposobnosti da se odvoji od primarne porodice.

Verujem da bi vecina otisla od roditelja I da se redovno druze,posecuju,cuju telefonom.Svi bi bili mirniji.Ali...to ali...ovde su mladi nezaposleni ili zaposleni sa malim primanjima.Tako da nemaju alternativu da se osamostale.Od jedne plate ne mogu da poplacaju racune,hranu,izlaske,niti da zasnuju porodicu.I tako,opet zavise od roditelja.Stalno slusaju iste price od roditelja I to ih gusi.Iako se roditelji trude da sve pruze,pripomognu...opet je neko nezadovoljstvo na obe strana.Retko ko ce to iskreno da prizna.Verujem da mladi jedva cekaju da se osamostale.Ne treba krivicu prebacivati na roditelje.Oni se trude koliko god to izgledalo da nije.Nije kriva ni jedna strana,nego je nemoguce to ostvariti na ovim prostorima.
p.s. Iz iskustva pisem , vec dugo,dugo ne zivim sa njima...to ne znaci da ih ne volim,postujem...

Život sa roditeljima - zlatni kavez.

Rajski pakao.

Ima svačega, kod nas ima mnogo roditelja koji ne žele da deca odu od njih iz ovog ili onog razloga (najčešće ličnih problema), pri tom u mojoj generaciji su to pretežno muškarci, pošto žene u nekom trenutku adolescencije počnu u kući da postavljaju granice, mada i tu ima roditelja koji insistiraju na pristupu sobi i stvarima (ja sam lično branila mami da mi sređuje sobu kad nisam tu, moj brat? Nikad.)
A kao neko ko je u srbiji živeo više od 10 godina sa cimerima, jako mi je teško da se toga prihvatim opet, nestale stvari, novac ali i živce, teško. Jedino sa nekim koga poznajem ili sa partnerom, inače sama, pa u mini garsonjeri. I da, moj brat živi kod roditelja (stariji).

Ljiljana, vaš sin prosto ne zna za drugo i ako ste normalna porodica, naravno da će mu biti ok da bude sa vama dokle god. Ali to kako vi vidite njegovu sposobnost i samostalnost i da li je to zaista tako je pitanje. Možda je vama tako lakše da vidite. Roditelji to uvek misle, a dete pokazuje razne simptome koji se relativizuju. Pokazaće vreme. Šteta je da ne iskusi samostalnost i što odmah ide u bračnu zajednicu, nikad neće naučiti i da bude malo sam. A što se tiče teksta, mislim da se nije govorilo o tome da nemate nikakvu podršku ili vezu, već se govorilo o patologiji stalnog zvanja i smaranja i kuvanja i brige. Mislim da je tu i frka roditeljima da ostanu sami jedni sa drugima, pa se koriste decu, jer su odavno prestali da se voli.

@ljiljana
Pomoć i da ti bude prijatno u društvu nije isto što i živeti zajedno, realno deca već oko 7 godine više gravitiraju ka vršnjacima a u odraslom dobu pogotovo, lepo je prijatno provesti vreme ali ne svaki dan. A to koliko je on samostalan nekoliko pitanja:ko sprema i čisti kuću? Ko pere, suši i slaže veš? Ko kuva? Ko ide u nabavku? Ko plaća račune? Da li mu kupujete odeću ? Moja majka, je npr. mog brata pakovala na more sa ortacima. Zapitajte se da zaista živi sam, da li bi umeo da se organizuje za sve obaveze?

Ako je poznato da u 16. godini kreće ozbiljnije školovanje do 20. ili do 25., kako nalazite vremena da se vratite roditeljima?
Normalni ljudi pozivaju povremeno roditelje u goste ili posete roditelje, ponude materijalnu ili novčanu pomoć i beže u život.
(večna obnavljanja, 13. avgust 2016 08:31)

"samo" si ono glavno zaboravio/la - u S(V)RBILENDU NE ZZIVE NORMALNI LJUDI!....to pokazuje SVE shto se ovde dogadja,od izbora i politichkih stavova,do odnosa prema radu i otporu ili neotporu nekome ko te flagrantno i nonsharlantno pljachka,otima i maltretira!....

Znaci,serpice i Tiganje u ruke...