Lozinka na Fejsbuku ljubav ne čuva

Njen svet pripada njoj, moj meni, a zajednički oboma. Važno je da svetovi žive u balansu i komplementarno - a ako je drugde lepše, dogovorićemo se da se ne lažemo i ne obmanjujemo jer oboje imamo samo ovaj život.

Nisu mladji skloniji spijunazi, vec su tehnoloski obuceniji. Da je mojoj mami bila dostupna sva tehnologija u pracenju nas, CIA, KGB i Mosad bi bili zabaviste za nju :).
Ko hoce da ode oticice, nece jedna sifra to spreciti.

Nemam facebook i drustvene mreze jer znam gde to vodi, Inace u ITu sam poslendjih 15 god i zivim od interneta.

- "Veza ili brak će postati simbiotski čvor, postojaće samo "mi", dok će se "ja" sasvim izgubiti",
Odlično je rekao ovaj gospodin Cvetković. Veliki procenat veza, (za neke znam i iz svoje okoline), pretvorile su se, (ili su od početke i bile), u "posesivno-paranoični" odnos sa potpunim izbacivanjem - ja/on/ona. Malte ne pa im treba posedovni list kao dokaz vlasništva nad partnerom ?!
A najgore su mi one varijante gde on/ona toliko nameću sebe da se smatraju spasiteljem ovog drugog od samoće, depresije, nesigurnosti, dosade....

Nemam facebook i drustvene mreze jer znam gde to vodi, Inace u ITu sam poslendjih 15 god i zivim od interneta.
(Petar, 07. januar 2016 01:19)

Бравооооо, оћеш и медаљу?

Sve je to relativno i zavisi sa kim ste.
Ako vec dode do toga da partneru ne vjerujem i da moram da kopam po njegovom FB i email porukama, nema nista od te veze. A bila sam u takvoj situaciji jer mi je lik lagao i lagao... i ja blesava umjesto da mu kazem da pokupi prnje i ode, pocela da ga kontrolisem. I bilo mi je gore nego ikada, kada sam se pretvorila u sve sto nikada nisam bila i nikada nisam htjela da budem. To je tako ponizavajuce, doci u tu situaciju u kojoj ne mozete sami sebe da prepoznate. Zato je bivsi, nisam vise mogla iscrpilo me mentalno i emocionalno, a i vidjela sam sve i svasta sto nisam mogla da podnesem.

Ne treba mi i nikada vise necu da kopam radi kontrolisanja nekoga. Ali bi se sa druge strane zabrinula kada bi partner od mene skrivao SMS poruke i ljubomorno cuvao sve svoje pod kljucem, pa nije ni to normalno ako vec zivimo skupa i djelimo zivot. Onaj ko nema sta da krije, ne krije nista.

A sto se tice mene, uopste mi ne smeta da djelim sve sa partnerom, ne zbog provjeravanja vec tek tako... mozda zbog toga sto je lakse ako vec djelite zivot da ima pristup u slucaju neke potrebe, da vidi kontakt adrese mog drustva porodice itd za ne daj Boze, ili za rodendanske zabave i sl.

Da su otvorenost, iskrenost i briga neophodne za kvalitetan odnos. Ali da mi moramo da budemo sigurni u sebe. Bez te sigurnosti, ljudi traže oslonac u drugom, i to kroz stalna testiranja lojalnosti. Partner je zato stalno na oku, stavlja se na kušnju, a da, u takvoj postavci stvari, nikada ne može da pruži dovoljno dokaza ljubavi. Dakle, treba raditi na sebi i verovati u sebe, da bi mogao da veruješ u druge - poručuje sagovornik "Života plus".

Prvi put cujem za ovaj casopis ali je toliko pogodio sustinu ovim recenicama da cu ga kupiti iz postovanja. I treba ovakve tekstove forsirati jer je drustvo u Srbiji toliko nesigurno, izgubljeno, mogu reci bolesno da je potrebno na sve nacine propagirati fizicki-psihicko zdravo razmisljanje i razvoj.

Ako ljudi ne shvataju da je svakom potreban neki lični prostor i neki stepen slobode i privatnosti, to nije veza ili brak već zajednička patologija.

Ja skoro da sam izgubila kontakt s jako dragom prijateljicom koja zivi daleko. Naime, ona nema svoj email, nema svoj nalog na nekoj drustvenoj mrezi ili skajpu - svi kontakti su ili na ime njenog supruga, ili zajednicki. Meni je njen suprug drag, divan je covek i ne kontrolise on nju (zapravo je ona ta koja insistira da se 'ja' pretvori u 'mi'), ali meni je potreban neki vid komunikacije s njom licno (ili osecaj da komuniciram s njom, a ne s njima). Ne znam, mozda sam blesava sto meni to smeta, ali mi smeta.

Davati nekome svoju lozinku je bolesno, a jos bolesnije je traziti te stvari. To je vrhunac nesigurnosti i potrebe da se potpuno kontrolise sta druga osoba misli i radi. Neka hvala, meni nije potrebna osoba koja ima takve potrebe.

Ne dam svoju šifru za komp, FB, mail ili banku. Kad umrem nek mi Google obrise nalog, FB napravi memorial, a banka ce ionako predati sve pare ženi. Komp mogu da olupaju o zid.
Žena se iznervira kad joj sredjujem komp, pa moram par puta da uradim reset. Kaze Evo ti moja šifra pa se loguj sam. Ja kažem Necu. To je tvoj kompjuter, tvoja šifra.

Imamo lozinke od onog drugog. I ne vidim sta je tu sporno. Ne koristimo to nikad za špijunažu, prosto, kad ja nisam pri netu da moze umesto mene nesto da pogleda i obrnuto.
(bemiks, 07. januar 2016 11:06)

svasta.

Da, ali je jako tesko doci do sigurnosti u sebe i izgraditi samopouzdanje. Taman mislim da sam uspela i onda me nesto poremeti i opet iznova krece borba sa sobom.

apsolutno pogresna logika. bez otvorenosti i iskrenosti nema ljubavi. brak moze i bez toga, samo kakav...

@(Muzjak, 06. januar 2016 22:46)

Dobar komentar. Ono sto ja vidim kao problem je da to vuce korene iz primarne porodice i onda partner dobije da "leci" nesto zasta uopste nije kriv, ni odgovoran. Volite decu "bezuslovno" da bi postali sigurni ljudi. Tu lezi resenje, posle je kasno.

@(umorna, 07. januar 2016 06:04):

Znam kako ti je... Samopouzdanje ili imaš, ili nemaš. To je večita borba. Ja sam se jedno vreme loše osećala (tek se porodila), pa sam tražila dokaze za neke stvari... Nađeš neku glupost i ubediš sebe u sve i svašta.
A znaš kako kažu-kad tražiš, naći ćeš.
Samo sam pomislila-pa zašto on nije sumnjičav? Da li je moguće da sam toliko nesigurna?
Batalila sam te gluposti i sad mirno živim.

Naravno da nesto krijem ako pravim lozinku,o cemu vi to?
Hocete da kazete da je to ok ? Ja znam da nije i znam da svako ko ne da lozinku drugom,ima jak razlog za to.

Imamo lozinke od onog drugog. I ne vidim sta je tu sporno. Ne koristimo to nikad za špijunažu, prosto, kad ja nisam pri netu da moze umesto mene nesto da pogleda i obrnuto.

Davati nekome svoju lozinku je bolesno, a jos bolesnije je traziti te stvari. To je vrhunac nesigurnosti i potrebe da se potpuno kontrolise sta druga osoba misli i radi. Neka hvala, meni nije potrebna osoba koja ima takve potrebe.
(Keke, 07. januar 2016 08:32)

A kad u Srbiji po mnostvu poslovnih objekata, daš karticu da platis pa te pitaju za PIN?
Kako se taj deo definiše? :-)

Da li su Fejsbruka i Instagram dobri za "Royal Family" i za novokrunisane seoske glave, ako je Mercedes iz Nemačke? Password je javna tajna koju svaki 15-godišnjak može da provali, a ja mnogo volim slike prvih dama Swazilanda.

Moja baka iz Petit-Bornand les Glières/France, medicinska sestra iz Beča na putu preko Beograda, mi je u podrumu ostavila LEXICON na tri jezika sitno pisana slova. Ona mi je ostavila nešto jače od svih škola, a ja ću njene tajne čuvati do smrti.

Možda ću i ja na starom kompu moje kolekcije u podrumu, na džepnom rižidnom disku ili na USB ključu pokloniti moja zapažanja nasledniku.

Nemam facebook i drustvene mreze jer znam gde to vodi, Inace u ITu sam poslendjih 15 god i zivim od interneta.
(Petar, 07. januar 2016 01:19)

Бравооооо, оћеш и медаљу?

apsolutno pogresna logika. bez otvorenosti i iskrenosti nema ljubavi. brak moze i bez toga, samo kakav...

Nemam facebook i drustvene mreze jer znam gde to vodi, Inace u ITu sam poslendjih 15 god i zivim od interneta.

Naravno da nesto krijem ako pravim lozinku,o cemu vi to?
Hocete da kazete da je to ok ? Ja znam da nije i znam da svako ko ne da lozinku drugom,ima jak razlog za to.

Imamo lozinke od onog drugog. I ne vidim sta je tu sporno. Ne koristimo to nikad za špijunažu, prosto, kad ja nisam pri netu da moze umesto mene nesto da pogleda i obrnuto.

Da li su Fejsbruka i Instagram dobri za "Royal Family" i za novokrunisane seoske glave, ako je Mercedes iz Nemačke? Password je javna tajna koju svaki 15-godišnjak može da provali, a ja mnogo volim slike prvih dama Swazilanda.

Moja baka iz Petit-Bornand les Glières/France, medicinska sestra iz Beča na putu preko Beograda, mi je u podrumu ostavila LEXICON na tri jezika sitno pisana slova. Ona mi je ostavila nešto jače od svih škola, a ja ću njene tajne čuvati do smrti.

Možda ću i ja na starom kompu moje kolekcije u podrumu, na džepnom rižidnom disku ili na USB ključu pokloniti moja zapažanja nasledniku.

Sve je to relativno i zavisi sa kim ste.
Ako vec dode do toga da partneru ne vjerujem i da moram da kopam po njegovom FB i email porukama, nema nista od te veze. A bila sam u takvoj situaciji jer mi je lik lagao i lagao... i ja blesava umjesto da mu kazem da pokupi prnje i ode, pocela da ga kontrolisem. I bilo mi je gore nego ikada, kada sam se pretvorila u sve sto nikada nisam bila i nikada nisam htjela da budem. To je tako ponizavajuce, doci u tu situaciju u kojoj ne mozete sami sebe da prepoznate. Zato je bivsi, nisam vise mogla iscrpilo me mentalno i emocionalno, a i vidjela sam sve i svasta sto nisam mogla da podnesem.

Ne treba mi i nikada vise necu da kopam radi kontrolisanja nekoga. Ali bi se sa druge strane zabrinula kada bi partner od mene skrivao SMS poruke i ljubomorno cuvao sve svoje pod kljucem, pa nije ni to normalno ako vec zivimo skupa i djelimo zivot. Onaj ko nema sta da krije, ne krije nista.

A sto se tice mene, uopste mi ne smeta da djelim sve sa partnerom, ne zbog provjeravanja vec tek tako... mozda zbog toga sto je lakse ako vec djelite zivot da ima pristup u slucaju neke potrebe, da vidi kontakt adrese mog drustva porodice itd za ne daj Boze, ili za rodendanske zabave i sl.

Da su otvorenost, iskrenost i briga neophodne za kvalitetan odnos. Ali da mi moramo da budemo sigurni u sebe. Bez te sigurnosti, ljudi traže oslonac u drugom, i to kroz stalna testiranja lojalnosti. Partner je zato stalno na oku, stavlja se na kušnju, a da, u takvoj postavci stvari, nikada ne može da pruži dovoljno dokaza ljubavi. Dakle, treba raditi na sebi i verovati u sebe, da bi mogao da veruješ u druge - poručuje sagovornik "Života plus".

Prvi put cujem za ovaj casopis ali je toliko pogodio sustinu ovim recenicama da cu ga kupiti iz postovanja. I treba ovakve tekstove forsirati jer je drustvo u Srbiji toliko nesigurno, izgubljeno, mogu reci bolesno da je potrebno na sve nacine propagirati fizicki-psihicko zdravo razmisljanje i razvoj.

Davati nekome svoju lozinku je bolesno, a jos bolesnije je traziti te stvari. To je vrhunac nesigurnosti i potrebe da se potpuno kontrolise sta druga osoba misli i radi. Neka hvala, meni nije potrebna osoba koja ima takve potrebe.

Njen svet pripada njoj, moj meni, a zajednički oboma. Važno je da svetovi žive u balansu i komplementarno - a ako je drugde lepše, dogovorićemo se da se ne lažemo i ne obmanjujemo jer oboje imamo samo ovaj život.

- "Veza ili brak će postati simbiotski čvor, postojaće samo "mi", dok će se "ja" sasvim izgubiti",
Odlično je rekao ovaj gospodin Cvetković. Veliki procenat veza, (za neke znam i iz svoje okoline), pretvorile su se, (ili su od početke i bile), u "posesivno-paranoični" odnos sa potpunim izbacivanjem - ja/on/ona. Malte ne pa im treba posedovni list kao dokaz vlasništva nad partnerom ?!
A najgore su mi one varijante gde on/ona toliko nameću sebe da se smatraju spasiteljem ovog drugog od samoće, depresije, nesigurnosti, dosade....

Imamo lozinke od onog drugog. I ne vidim sta je tu sporno. Ne koristimo to nikad za špijunažu, prosto, kad ja nisam pri netu da moze umesto mene nesto da pogleda i obrnuto.
(bemiks, 07. januar 2016 11:06)

svasta.

Da, ali je jako tesko doci do sigurnosti u sebe i izgraditi samopouzdanje. Taman mislim da sam uspela i onda me nesto poremeti i opet iznova krece borba sa sobom.

Ne dam svoju šifru za komp, FB, mail ili banku. Kad umrem nek mi Google obrise nalog, FB napravi memorial, a banka ce ionako predati sve pare ženi. Komp mogu da olupaju o zid.
Žena se iznervira kad joj sredjujem komp, pa moram par puta da uradim reset. Kaze Evo ti moja šifra pa se loguj sam. Ja kažem Necu. To je tvoj kompjuter, tvoja šifra.

Ako ljudi ne shvataju da je svakom potreban neki lični prostor i neki stepen slobode i privatnosti, to nije veza ili brak već zajednička patologija.

@(Muzjak, 06. januar 2016 22:46)

Dobar komentar. Ono sto ja vidim kao problem je da to vuce korene iz primarne porodice i onda partner dobije da "leci" nesto zasta uopste nije kriv, ni odgovoran. Volite decu "bezuslovno" da bi postali sigurni ljudi. Tu lezi resenje, posle je kasno.

Nisu mladji skloniji spijunazi, vec su tehnoloski obuceniji. Da je mojoj mami bila dostupna sva tehnologija u pracenju nas, CIA, KGB i Mosad bi bili zabaviste za nju :).
Ko hoce da ode oticice, nece jedna sifra to spreciti.

Ja skoro da sam izgubila kontakt s jako dragom prijateljicom koja zivi daleko. Naime, ona nema svoj email, nema svoj nalog na nekoj drustvenoj mrezi ili skajpu - svi kontakti su ili na ime njenog supruga, ili zajednicki. Meni je njen suprug drag, divan je covek i ne kontrolise on nju (zapravo je ona ta koja insistira da se 'ja' pretvori u 'mi'), ali meni je potreban neki vid komunikacije s njom licno (ili osecaj da komuniciram s njom, a ne s njima). Ne znam, mozda sam blesava sto meni to smeta, ali mi smeta.

Davati nekome svoju lozinku je bolesno, a jos bolesnije je traziti te stvari. To je vrhunac nesigurnosti i potrebe da se potpuno kontrolise sta druga osoba misli i radi. Neka hvala, meni nije potrebna osoba koja ima takve potrebe.
(Keke, 07. januar 2016 08:32)

A kad u Srbiji po mnostvu poslovnih objekata, daš karticu da platis pa te pitaju za PIN?
Kako se taj deo definiše? :-)

@(umorna, 07. januar 2016 06:04):

Znam kako ti je... Samopouzdanje ili imaš, ili nemaš. To je večita borba. Ja sam se jedno vreme loše osećala (tek se porodila), pa sam tražila dokaze za neke stvari... Nađeš neku glupost i ubediš sebe u sve i svašta.
A znaš kako kažu-kad tražiš, naći ćeš.
Samo sam pomislila-pa zašto on nije sumnjičav? Da li je moguće da sam toliko nesigurna?
Batalila sam te gluposti i sad mirno živim.