Brzina reakcije veoma zavisi od pripravnosti, od očekivanja.
Verujem da nam je ovaj test to dokazao.
Osim brzih reakcija, još važnija (najvažnija) odlika dobrog vozača
(u jednoj tako složenoj složenoj psihosomatskoj delatnosti)
jeste predviđanje, predikcija. Ona se nadograđuje iskustvom,
ne samo vozačkim već i životnim iskustvom.
Predvideti kako će vozači vozila oko nas postupiti, predupređuje nezgode.
A za to je najvažnija usredsređenost, koncentrisanost, fokusiranost na vožnju.
Za sve vreme vožnje, vozač mora neprestano da koriguje svoju predstavu o
situaciji u kojoj se nalazi i da razmišlja, kalkuliše i planira svoje ponašanje.
*
A o ozbiljnosti šoferskog posla lepo je svоjevremeno rekao
Љубомир Ненадовић, 1826-1895, наш песник и путописац:
''Да је он министар што управља људима, не би ништа марило;
али кочијаш који управља колима, треба да је потпуно при себи.''
.
Test je nerealan. Prvo, kočnica se ne aktivira pritiskom prsta na tastaturu kompjutera, već desnim stopalom, tačnije mišićima desne noge. Što vozač ima više iskustva, to mu je refleksna reakcija desne noge, koja se pomera sa papučice za gas na papučicu kočnice - uigranija. Osim toga, brzina reakcije kočenja često uopšte nije mnogo značajna, jer uslovi puta (npr. pojavljivanje iznenadne prepreke) uopšte ne zahtevaju kočenje kočnicom, već, najpre, kočenje motorom (oduzimanje gasa), kao i fine, suptilne korekcije pravca kretanja - volanom, promenu stepena prenosa naniže, uz istovremeno kočenje kočnicom, kao i ponovno dodavanje gasa.
Ne vozim nista, a i bolje. Kada se vracam kasno nocu kuci malo padam i zanosim, pa se malo izubijam. Bolje opet nozna vuca, nego da se mehanizujem pa da se skotrljam u jarak kakav i ujutru da me jutarnji soferi spaze s tockovima okrenutim na gore.
Posle svakog, a posle 4 pokušaja sam se podmladioo, da sam došao do 215milisekundi, kao 20to godišnjak.
Prvi put, je bilo precizno, na moje iznenađenje.
Ne vozim nista, a i bolje. Kada se vracam kasno nocu kuci malo padam i zanosim, pa se malo izubijam. Bolje opet nozna vuca, nego da se mehanizujem pa da se skotrljam u jarak kakav i ujutru da me jutarnji soferi spaze s tockovima okrenutim na gore.
Posle svakog, a posle 4 pokušaja sam se podmladioo, da sam došao do 215milisekundi, kao 20to godišnjak.
Prvi put, je bilo precizno, na moje iznenađenje.
Test je nerealan. Prvo, kočnica se ne aktivira pritiskom prsta na tastaturu kompjutera, već desnim stopalom, tačnije mišićima desne noge. Što vozač ima više iskustva, to mu je refleksna reakcija desne noge, koja se pomera sa papučice za gas na papučicu kočnice - uigranija. Osim toga, brzina reakcije kočenja često uopšte nije mnogo značajna, jer uslovi puta (npr. pojavljivanje iznenadne prepreke) uopšte ne zahtevaju kočenje kočnicom, već, najpre, kočenje motorom (oduzimanje gasa), kao i fine, suptilne korekcije pravca kretanja - volanom, promenu stepena prenosa naniže, uz istovremeno kočenje kočnicom, kao i ponovno dodavanje gasa.
Brzina reakcije veoma zavisi od pripravnosti, od očekivanja.
Verujem da nam je ovaj test to dokazao.
Osim brzih reakcija, još važnija (najvažnija) odlika dobrog vozača
(u jednoj tako složenoj složenoj psihosomatskoj delatnosti)
jeste predviđanje, predikcija. Ona se nadograđuje iskustvom,
ne samo vozačkim već i životnim iskustvom.
Predvideti kako će vozači vozila oko nas postupiti, predupređuje nezgode.
A za to je najvažnija usredsređenost, koncentrisanost, fokusiranost na vožnju.
Za sve vreme vožnje, vozač mora neprestano da koriguje svoju predstavu o
situaciji u kojoj se nalazi i da razmišlja, kalkuliše i planira svoje ponašanje.
*
A o ozbiljnosti šoferskog posla lepo je svоjevremeno rekao
Љубомир Ненадовић, 1826-1895, наш песник и путописац:
''Да је он министар што управља људима, не би ништа марило;
али кочијаш који управља колима, треба да је потпуно при себи.''
.
Ne vozim nista, a i bolje. Kada se vracam kasno nocu kuci malo padam i zanosim, pa se malo izubijam. Bolje opet nozna vuca, nego da se mehanizujem pa da se skotrljam u jarak kakav i ujutru da me jutarnji soferi spaze s tockovima okrenutim na gore.
Posle svakog, a posle 4 pokušaja sam se podmladioo, da sam došao do 215milisekundi, kao 20to godišnjak.
Prvi put, je bilo precizno, na moje iznenađenje.
Brzina reakcije veoma zavisi od pripravnosti, od očekivanja.
Verujem da nam je ovaj test to dokazao.
Osim brzih reakcija, još važnija (najvažnija) odlika dobrog vozača
(u jednoj tako složenoj složenoj psihosomatskoj delatnosti)
jeste predviđanje, predikcija. Ona se nadograđuje iskustvom,
ne samo vozačkim već i životnim iskustvom.
Predvideti kako će vozači vozila oko nas postupiti, predupređuje nezgode.
A za to je najvažnija usredsređenost, koncentrisanost, fokusiranost na vožnju.
Za sve vreme vožnje, vozač mora neprestano da koriguje svoju predstavu o
situaciji u kojoj se nalazi i da razmišlja, kalkuliše i planira svoje ponašanje.
*
A o ozbiljnosti šoferskog posla lepo je svоjevremeno rekao
Љубомир Ненадовић, 1826-1895, наш песник и путописац:
''Да је он министар што управља људима, не би ништа марило;
али кочијаш који управља колима, треба да је потпуно при себи.''
.
Test je nerealan. Prvo, kočnica se ne aktivira pritiskom prsta na tastaturu kompjutera, već desnim stopalom, tačnije mišićima desne noge. Što vozač ima više iskustva, to mu je refleksna reakcija desne noge, koja se pomera sa papučice za gas na papučicu kočnice - uigranija. Osim toga, brzina reakcije kočenja često uopšte nije mnogo značajna, jer uslovi puta (npr. pojavljivanje iznenadne prepreke) uopšte ne zahtevaju kočenje kočnicom, već, najpre, kočenje motorom (oduzimanje gasa), kao i fine, suptilne korekcije pravca kretanja - volanom, promenu stepena prenosa naniže, uz istovremeno kočenje kočnicom, kao i ponovno dodavanje gasa.
IMAGE SOURCE
17 Komentari
Sortiraj po: