Mars "cepa" svoj prirodni satlit

Svaka planeta plimskim silama "gnjeci" svoje satelite i podvrgava ih raznim oblicima naprezanja. Ovakav plimski uticaj je najuocljiviji u Jupiterovom sistemu, gde izaziva neprestanu vulkansku aktivnost Ioa i prskanje ledene kore na Europi. Takodje, skorasnje fotografije Meseceve povrsine su pokazale da i Mesec ima prskotine visine nekoliko metara, za koje orbitiranje oko Zemlje je jedan od uzroka.
Fobos je tako mali da ga sopstvena gravitacija nije uspela sabiti u sferni oblik, pa ga smatraju za gomilu kamenja koja se labavo drzi na okupu iako spoljni sloj prasine ostavlja utisak glatkoce i cvrstog tela. To se vidi i iz srednje gustine od 1.8 g/cm3, sto je manje od poznatog stenja, i govori o supljinama u unutrasnjoj gradji.
Kada se satelit priblizi planeti ispod Roseove granice (tj. kada za sistem Mars-Fobos poluprecnik orbite bude oko 1.6 poluprecnika Marsa), plimske sile ce izazvati raspad satelita i njegovo prelivanje u prsten oko planete. Medjutim Fobos, zbog svoje labave konstrukcije, ce tu sudbinu doziveti pre vremena, kad poluprecnik njegove orbite bude 2.2 precnika Marsa (sada je oko 2.8) i to je za manje od 50 miliona godina.
To je sudbina satelita koji u Suncevom sistemu orbitira najblize maticnoj planeti - tako blizu da mu se velicina menja kako prelazi preko horizonta i tako brzo da izlazi na zapadu a zalazi na istoku.

Strah i panika obično nemaju snažnu građu i sastavljeni su od gomile otpada, ali im mi dozvoljavamo da nas uništavaju..

Nekoliko miliona godina
uf,srecan sam da to zlo necu doziveti,kad se samo smislim...

Strah i panika obično nemaju snažnu građu i sastavljeni su od gomile otpada, ali im mi dozvoljavamo da nas uništavaju..

Nekoliko miliona godina
uf,srecan sam da to zlo necu doziveti,kad se samo smislim...

Svaka planeta plimskim silama "gnjeci" svoje satelite i podvrgava ih raznim oblicima naprezanja. Ovakav plimski uticaj je najuocljiviji u Jupiterovom sistemu, gde izaziva neprestanu vulkansku aktivnost Ioa i prskanje ledene kore na Europi. Takodje, skorasnje fotografije Meseceve povrsine su pokazale da i Mesec ima prskotine visine nekoliko metara, za koje orbitiranje oko Zemlje je jedan od uzroka.
Fobos je tako mali da ga sopstvena gravitacija nije uspela sabiti u sferni oblik, pa ga smatraju za gomilu kamenja koja se labavo drzi na okupu iako spoljni sloj prasine ostavlja utisak glatkoce i cvrstog tela. To se vidi i iz srednje gustine od 1.8 g/cm3, sto je manje od poznatog stenja, i govori o supljinama u unutrasnjoj gradji.
Kada se satelit priblizi planeti ispod Roseove granice (tj. kada za sistem Mars-Fobos poluprecnik orbite bude oko 1.6 poluprecnika Marsa), plimske sile ce izazvati raspad satelita i njegovo prelivanje u prsten oko planete. Medjutim Fobos, zbog svoje labave konstrukcije, ce tu sudbinu doziveti pre vremena, kad poluprecnik njegove orbite bude 2.2 precnika Marsa (sada je oko 2.8) i to je za manje od 50 miliona godina.
To je sudbina satelita koji u Suncevom sistemu orbitira najblize maticnoj planeti - tako blizu da mu se velicina menja kako prelazi preko horizonta i tako brzo da izlazi na zapadu a zalazi na istoku.