Sve ''pismene sastave'' svih religija pisali su ljudi.
(Ko bi drugi, samo su ljudi pismeni?)
Ova činjenica ne umanjuje Božansko nadahnuće pisanih tekstova.
Hristos ništa nije pisao (osim čuvenog pisanja štapom po pesku
kada su ljudi hteli da kamenuju preljubnicu). Crkva je usmenim predanjem
čuvala i prenosila znanje ali i neke novozavetne spise
(kao npr. Lukino jevanđelje, ako ne grešim, nastalo negde 70-tak god.
posle Hrista). 325. god. je Crkva rešila da pročisti i kanonizuje već
veoma naraslo pisano svedočenje međ' kojim se našlo i očigledno
nepravilnih spisa, suprotnih Duhu Svetome. Sveti oci koji su taj posao
obavili trudili su se da ne pogreše i stoga su se neprestano i srčano
molili Bogu da ih nadahne i vodi svojim Duhom Svetim (trećim licem Božjim).
To se tako i desilo, i od onda Sv. Pismo nam služi kao najvažnija knjiga,
ali ne jedina. A o verovanju u Bibliju si u pravu. U Boga verujemo,
a Bibliju smatramo Svetim spisom.
Pozdrtav
.
Poštujem to što ljudi veruju u Bibliju, lično pravo. Međutim kao što znamo nju čine spisi koje su pisali ljudi koji nisu bili savremenici Hrista, stotinak godina kasnije, pa je 300 i nešto kasnije grupa sveštenika izabrala koji to spisi po njihovom mišljenju treba da čine Bibliju. Znači neko je izabrao neku grupu prepričanih priča između mnogo prepričanih događaja o kojima se saznalo iz druge ruke i odlučio da narod treba da veruje u te priče. Čak i da ne postoje mnoge protivrečnosti između jevanđelja posebno u datumima teško bi mi bilo da poverujem u njih zbog svega toga. Verovati u Isusa je Ok ali Bibliju shvatam samo kao skup priča a ne nešto što je on ostavio iza sebe kao način na koji bi trebalo da se ponaša.
To što citiraš je nekanonski tekst.
Takvih ima bar milion, sve drevnih i autentičnih.
(Iz one sobe odbačenih, prepune od zida do zida i od poda do plafona.)
I, kada bi se u njega udubili, videli bi da je opravdano odbačen jer ima poruku
nesaglanu sa duhom Sv.Pisma, koji je sam Duh Sveti.
.
Јер син Божји Исус Христос којега ми
вама проповиједасмо ја и Силван и Тимотије,
не би да и не, него у њему би да (II Кор. 1, 19).
Христос није светлост и тама него само светлост. Христос није истина и лаж него само истина. Нити је Христос живот и смрт — Он је само живот. Нити је Он моћ и немоћ — Он је само моћ. Нити је Он љубав и мржња — Он је само љубав. Он је да за свако добро и у Њему нема колебања између да и не. Његова је наука сва чиста, сва истинита, сва светла, сва човекољубива. Његов пут је тачно просечен, и Он не допушта нагињања ни на лево ни на десно. Ни сенка од греха не може се зауставити на науци Његовој нити наћи места на путу Његовом. Његова личност је ваплоћење добра; и све што је добра у Њему је, а све што је греха, лажи, злобе и неправде ван Њега је. Такву науку, такав пут и такву личност проповедали су апостоли Божји — науку која означава потврду добра и откриће безмерног мајдана добра; пут који води к остварењу и вечној наслади тога добра; личност, која у Себи садржи све добро и сву потврду добра.
Држимо се, браћо, и ми те јединствене Личности, тог јединственог пута и те јединствене науке.
(VladaBGD, 26. avgust 2015 13:49)
Ko ti kaze da njegovi apostoli nisu o tome svedocili. Upravo se i govori o vracanju na sam izvor da bi se otkrila istina koja je kroz razne odluke, falsifikate, dugi vremenski period... iskrivljivana. Recimo, Vatikan i danas ne priznaje jevandjelje po Tomi koje je nocna mora za crkvu.
"Isus reče, "Ako vam oni koji vas vode kažu, 'Gledajte, kraljevstvo je gore na nebu', tada će vas ptice nebeske preteći. Ako vam kažu, 'Ono je u moru', tada će vas preteći ribe. Kraljevstvo je zapravo u vama, i ono je izvan vas. Kada sebe prepoznate, bićete prepoznati i shvatićete da ste sinovi živog oca. No, ako se ne prepoznate, tad živite u siromaštvu, i sami ste to siromaštvo."
"Isus reče, "Ja sam svetlost nad svime. Ja sam sve. Iz mene je sve poteklo, i sve se k meni vratilo. Rascepite komad drveta, i ja sam tu. Podignite kamen, i tamo ćete me pronaći."
Isus nije došao da se ženi nego da spasi ljude. I to je učinio.krst je dovoljna zrtva.zauzeo je našu kaznu. 4 evanđelja su prava koja trebaju biti,i to je potvrđeno u Otkrivenju.asocira se na Mateja,Marka Luku i Ivana. Postojao je i to potvrđuju istoricari.Flavije npr. Katolicka i pravoslavna crkva su napustile izvorni nauk.reformatori i protestanti ga slijede,zavisi ko vodi crkvu.probuđeni pastori. Ko nema Sina nema života vjecnog..nego pakao
Naravno da Gospod Isus Hristos, inkarnisani Sin Boziji i Bog u ljudskom telu nije bio ozenjen. To nije bila svrha Njegovog dolaska. Svrha je bila da propoveda i postrada za nase grehe, otkupi nas Bogu Ocu. Tako da svako ko veruje u Njega i cini dobra dela ima zivot vecni u Njegovog buducem Carstvu. Naravno, za svoje 33 godine zivota kao covek On je ziveo kao i drugi ljudi, verovatno radio kao stolar, prolazio kroz razna iskusenja, ali bez greha. To da je bio ozenjen su tvrdnje par nekanonskih "jevandjelja".
Neko pomenu kako da znamo koje su knjige Biblije "prave". Dobro pitanje. Postoje nekakonske odnosno apokrifne knjige koje nikada nisu bile deo, niti ce ikada uci u Bibliju iz ovog razloga: okultne su, lazne i pisali su ih ljudi bez inspiracije Svetog Duha. Za razliku od njih, kanonske knjige su one koje su usle u Bibliju i pisali su ih takodje ljudi, ali sa inspiracijom Svetog Duha. Na Saboru u Nikeji je Biblija kompletirana. I nista nije "menjano" u kanonskim knjigama. Ima 66 knjiga i nijedna rec, niti slovo na originalnom jevrejskom (Stari Zavet) i originalnom grckom (Novi Zavet) nece biti dodato ili oduzeto.
Зашшо зло мислите у срцима својијем? (Мат. 9, 4)
Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио. ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
Vrlo je sporno što su tekstovi o njemu birani 300 i kusur godina posle njega. A birali su ih ljudi shodno svojim shvatanjima, interesima i potrebama kako da se kreira lik i sve ostalo. Opšte je prihvaćen lik Isusa kao belog čoveka sa dugom talasastom kosom i sl. Dok je on bio tamnoput i crne kose.
E sad, gledajući to vreme i okruženje, ja lakše mogu da poverujem da je začet bezgrešno nego da nije bio oženjen.
Vrlo je tesko za bilo koji dokument iz tog perioda, ukljucujuci Bibliju, reci da je autentican i da verno prikazuje stanje stvari. Vecina tekstova iz novog zaveta je napisana dosta posle Isusovog zivota i mnoge stvari su zaboravljene ili izmenjene, a kasnijim prepisima i prevodima da i ne govorim. Dokaz je ljudska priroda da zaboravlja i menja cinjenice kako kome odgovara. Na primer - da li bez gledanja znate koliko puta se Staljin zenio i koliko je imao dece? Ne znate, naravno, a cast izuzecima; covek je uticao na stotine miliona zivota a umro pre samo 60 godina. Kako da verujemo u tacnost dokumenata o coveku koji je uticao za zivota na svega stotinjak polupismenih i sujevernih ljudi, umro pre 2000 godina a zapisi o njemu su pisani i po vise stotina godina nakon njegove smrti?
Ovo je samo još jedna u nizu gluposti.
Niko ne spori da je, neki tamo Isus bio oženjen nekom tamo Marijom (to su tada bila vrlo popularna imena). To što je neko pronašao fragment nekog rukopisa koji je mogao da napiše bilo šta ne znači apsolutno ništa. To ne dokazuje da je Isus Hristos bio oženjen Marijom Magdalenom. Da je bio oženjen o tome bi svedočili sami apostoli, njegovi učenici.
Eventualni brak Isusa Hrista i Marije Magdalene nebi ni u kom smislu remetio njegovo učenje i dogmatiku, pa stoga ni nije bilo potrebe da se tako nešto krije.
Oni koji konstantno lažu, bave se obmanama i kreiraju neistine, sumnjaju u sve i sve nanovo dokazuju. Lažov polazi od stanovištva da svi lažu a istinoljubac od stanovištva da svi govore istinu.
U 21 veku postoji užasna potreba da se sve ono što smo saznali ranije pobije i proglasi pogrešnim. Potrebno je sve dokazivati iz početka.
Neka jevandjelja su prihvacena, a neka odbacena. Ko zna da li je to sve uradjeno bas kako treba? Pre ce biti da su zadrzana ona koja crkvi najvise odgovaraju.
Не знам шта да кажем - стварно нисам паметан по том питању. Рецимо да је и имао неку; али да је имао и ташту - то стварно не могу да сварим. Не верујем да би Господ дозволио да се баш толико зла свали на њега.
Ako je i postojao, naravno da jeste bio. Normalan covek, sto ne bi bio ozenjen? To sto je mozda bio revolucionar i imao te neke ideje, to nema nikakve veze...
Isus je bio Jevrejin, mladi rabin, i kao takav je sigurno morao biti ozenjen, sto je bila briga i obaveza njegovih roditelja. Ne znam zasto se to precutkuje u Jevandjeljima (ili onom sto je od njih ostalo posle redakcije).
Sve je sporno u Bibliji i Hristovom zivotu, sem njegovih reci i propovedi koje su previse mudre da bi neko mogao da ih izmisli. Bibliju su sastavljali ljudi i ubacivali ono sto odgovara crkvi i onima koji se pitaju. Tako su izostavljena mnoga jevandjelja kojih je bilo daleko vise od izabrana cetiri, a mnoge stvari i dogadjaji su izmisljeni. Jedino Hristove reci udaraju u sustinu!
Mislim da su se u to vreme ljudi više ženili i udavali nego danas, pa je sasvim normalno i da Isus bude oženjen (i da ima potomstvo). Što to nekome nije odgovaralo, i ne odgovara je druga priča.
To što je neki papirus drevan i autentičan, ne daje mu autoritet Istine.
Kada je 325. godine na vaseljenskom saboru u Nikeji odlučivano
koji će spisi sačinjavati Novi zavet, toliko je toga bilo pregledano i
odbačeno da se mogla napuniti jedna soba od poda do plafona.
To su nekanonski spisi. Npr. u takvom jednom ''Petrovom jevanđelju''
bilo je elemenata okultizma, a u nekakvom ''Judinom jevanđelju''
nešto što opet, naši stari, uz molitvu i nadahnutost Duhom Svetim
nisu odlučili da je saglasno sa kanonskim sisima.
* * *
Tako da, pisalo u nekom papirusu ovo ili ono, OK, ali
kakve to veze ima sa spisima koji već vekovima sačinjavaju Sveto Pismo?
Sveto Pismo (ili Bibliju) onakvo kakvo je kroz brojne čudesne potvrde
projavljeno kao kompletno, ispravno i u svemu saglasno sa Istinom.
.
Naravno da je bio ozenjen Marijom Magdalenom. Kakva prostitutka, kakvi bakraci, to su izmisljotine bagre koja je Isusovo ime zloupotrebila i stekla moc da bi je diskreditovala.
Neka jevandjelja su prihvacena, a neka odbacena. Ko zna da li je to sve uradjeno bas kako treba? Pre ce biti da su zadrzana ona koja crkvi najvise odgovaraju.
Vrlo je tesko za bilo koji dokument iz tog perioda, ukljucujuci Bibliju, reci da je autentican i da verno prikazuje stanje stvari. Vecina tekstova iz novog zaveta je napisana dosta posle Isusovog zivota i mnoge stvari su zaboravljene ili izmenjene, a kasnijim prepisima i prevodima da i ne govorim. Dokaz je ljudska priroda da zaboravlja i menja cinjenice kako kome odgovara. Na primer - da li bez gledanja znate koliko puta se Staljin zenio i koliko je imao dece? Ne znate, naravno, a cast izuzecima; covek je uticao na stotine miliona zivota a umro pre samo 60 godina. Kako da verujemo u tacnost dokumenata o coveku koji je uticao za zivota na svega stotinjak polupismenih i sujevernih ljudi, umro pre 2000 godina a zapisi o njemu su pisani i po vise stotina godina nakon njegove smrti?
Naravno da je bio ozenjen Marijom Magdalenom. Kakva prostitutka, kakvi bakraci, to su izmisljotine bagre koja je Isusovo ime zloupotrebila i stekla moc da bi je diskreditovala.
Ako je i postojao, naravno da jeste bio. Normalan covek, sto ne bi bio ozenjen? To sto je mozda bio revolucionar i imao te neke ideje, to nema nikakve veze...
Isus je bio Jevrejin, mladi rabin, i kao takav je sigurno morao biti ozenjen, sto je bila briga i obaveza njegovih roditelja. Ne znam zasto se to precutkuje u Jevandjeljima (ili onom sto je od njih ostalo posle redakcije).
Mislim da su se u to vreme ljudi više ženili i udavali nego danas, pa je sasvim normalno i da Isus bude oženjen (i da ima potomstvo). Što to nekome nije odgovaralo, i ne odgovara je druga priča.
Не знам шта да кажем - стварно нисам паметан по том питању. Рецимо да је и имао неку; али да је имао и ташту - то стварно не могу да сварим. Не верујем да би Господ дозволио да се баш толико зла свали на њега.
Sve je sporno u Bibliji i Hristovom zivotu, sem njegovih reci i propovedi koje su previse mudre da bi neko mogao da ih izmisli. Bibliju su sastavljali ljudi i ubacivali ono sto odgovara crkvi i onima koji se pitaju. Tako su izostavljena mnoga jevandjelja kojih je bilo daleko vise od izabrana cetiri, a mnoge stvari i dogadjaji su izmisljeni. Jedino Hristove reci udaraju u sustinu!
Ovo je samo još jedna u nizu gluposti.
Niko ne spori da je, neki tamo Isus bio oženjen nekom tamo Marijom (to su tada bila vrlo popularna imena). To što je neko pronašao fragment nekog rukopisa koji je mogao da napiše bilo šta ne znači apsolutno ništa. To ne dokazuje da je Isus Hristos bio oženjen Marijom Magdalenom. Da je bio oženjen o tome bi svedočili sami apostoli, njegovi učenici.
Eventualni brak Isusa Hrista i Marije Magdalene nebi ni u kom smislu remetio njegovo učenje i dogmatiku, pa stoga ni nije bilo potrebe da se tako nešto krije.
Oni koji konstantno lažu, bave se obmanama i kreiraju neistine, sumnjaju u sve i sve nanovo dokazuju. Lažov polazi od stanovištva da svi lažu a istinoljubac od stanovištva da svi govore istinu.
U 21 veku postoji užasna potreba da se sve ono što smo saznali ranije pobije i proglasi pogrešnim. Potrebno je sve dokazivati iz početka.
To što je neki papirus drevan i autentičan, ne daje mu autoritet Istine.
Kada je 325. godine na vaseljenskom saboru u Nikeji odlučivano
koji će spisi sačinjavati Novi zavet, toliko je toga bilo pregledano i
odbačeno da se mogla napuniti jedna soba od poda do plafona.
To su nekanonski spisi. Npr. u takvom jednom ''Petrovom jevanđelju''
bilo je elemenata okultizma, a u nekakvom ''Judinom jevanđelju''
nešto što opet, naši stari, uz molitvu i nadahnutost Duhom Svetim
nisu odlučili da je saglasno sa kanonskim sisima.
* * *
Tako da, pisalo u nekom papirusu ovo ili ono, OK, ali
kakve to veze ima sa spisima koji već vekovima sačinjavaju Sveto Pismo?
Sveto Pismo (ili Bibliju) onakvo kakvo je kroz brojne čudesne potvrde
projavljeno kao kompletno, ispravno i u svemu saglasno sa Istinom.
.
Зашшо зло мислите у срцима својијем? (Мат. 9, 4)
Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио. ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
(VladaBGD, 26. avgust 2015 13:49)
Ko ti kaze da njegovi apostoli nisu o tome svedocili. Upravo se i govori o vracanju na sam izvor da bi se otkrila istina koja je kroz razne odluke, falsifikate, dugi vremenski period... iskrivljivana. Recimo, Vatikan i danas ne priznaje jevandjelje po Tomi koje je nocna mora za crkvu.
"Isus reče, "Ako vam oni koji vas vode kažu, 'Gledajte, kraljevstvo je gore na nebu', tada će vas ptice nebeske preteći. Ako vam kažu, 'Ono je u moru', tada će vas preteći ribe. Kraljevstvo je zapravo u vama, i ono je izvan vas. Kada sebe prepoznate, bićete prepoznati i shvatićete da ste sinovi živog oca. No, ako se ne prepoznate, tad živite u siromaštvu, i sami ste to siromaštvo."
"Isus reče, "Ja sam svetlost nad svime. Ja sam sve. Iz mene je sve poteklo, i sve se k meni vratilo. Rascepite komad drveta, i ja sam tu. Podignite kamen, i tamo ćete me pronaći."
Јер син Божји Исус Христос којега ми
вама проповиједасмо ја и Силван и Тимотије,
не би да и не, него у њему би да (II Кор. 1, 19).
Христос није светлост и тама него само светлост. Христос није истина и лаж него само истина. Нити је Христос живот и смрт — Он је само живот. Нити је Он моћ и немоћ — Он је само моћ. Нити је Он љубав и мржња — Он је само љубав. Он је да за свако добро и у Њему нема колебања између да и не. Његова је наука сва чиста, сва истинита, сва светла, сва човекољубива. Његов пут је тачно просечен, и Он не допушта нагињања ни на лево ни на десно. Ни сенка од греха не може се зауставити на науци Његовој нити наћи места на путу Његовом. Његова личност је ваплоћење добра; и све што је добра у Њему је, а све што је греха, лажи, злобе и неправде ван Њега је. Такву науку, такав пут и такву личност проповедали су апостоли Божји — науку која означава потврду добра и откриће безмерног мајдана добра; пут који води к остварењу и вечној наслади тога добра; личност, која у Себи садржи све добро и сву потврду добра.
Држимо се, браћо, и ми те јединствене Личности, тог јединственог пута и те јединствене науке.
Vrlo je sporno što su tekstovi o njemu birani 300 i kusur godina posle njega. A birali su ih ljudi shodno svojim shvatanjima, interesima i potrebama kako da se kreira lik i sve ostalo. Opšte je prihvaćen lik Isusa kao belog čoveka sa dugom talasastom kosom i sl. Dok je on bio tamnoput i crne kose.
E sad, gledajući to vreme i okruženje, ja lakše mogu da poverujem da je začet bezgrešno nego da nije bio oženjen.
Naravno da Gospod Isus Hristos, inkarnisani Sin Boziji i Bog u ljudskom telu nije bio ozenjen. To nije bila svrha Njegovog dolaska. Svrha je bila da propoveda i postrada za nase grehe, otkupi nas Bogu Ocu. Tako da svako ko veruje u Njega i cini dobra dela ima zivot vecni u Njegovog buducem Carstvu. Naravno, za svoje 33 godine zivota kao covek On je ziveo kao i drugi ljudi, verovatno radio kao stolar, prolazio kroz razna iskusenja, ali bez greha. To da je bio ozenjen su tvrdnje par nekanonskih "jevandjelja".
Neko pomenu kako da znamo koje su knjige Biblije "prave". Dobro pitanje. Postoje nekakonske odnosno apokrifne knjige koje nikada nisu bile deo, niti ce ikada uci u Bibliju iz ovog razloga: okultne su, lazne i pisali su ih ljudi bez inspiracije Svetog Duha. Za razliku od njih, kanonske knjige su one koje su usle u Bibliju i pisali su ih takodje ljudi, ali sa inspiracijom Svetog Duha. Na Saboru u Nikeji je Biblija kompletirana. I nista nije "menjano" u kanonskim knjigama. Ima 66 knjiga i nijedna rec, niti slovo na originalnom jevrejskom (Stari Zavet) i originalnom grckom (Novi Zavet) nece biti dodato ili oduzeto.
Poštujem to što ljudi veruju u Bibliju, lično pravo. Međutim kao što znamo nju čine spisi koje su pisali ljudi koji nisu bili savremenici Hrista, stotinak godina kasnije, pa je 300 i nešto kasnije grupa sveštenika izabrala koji to spisi po njihovom mišljenju treba da čine Bibliju. Znači neko je izabrao neku grupu prepričanih priča između mnogo prepričanih događaja o kojima se saznalo iz druge ruke i odlučio da narod treba da veruje u te priče. Čak i da ne postoje mnoge protivrečnosti između jevanđelja posebno u datumima teško bi mi bilo da poverujem u njih zbog svega toga. Verovati u Isusa je Ok ali Bibliju shvatam samo kao skup priča a ne nešto što je on ostavio iza sebe kao način na koji bi trebalo da se ponaša.
To što citiraš je nekanonski tekst.
Takvih ima bar milion, sve drevnih i autentičnih.
(Iz one sobe odbačenih, prepune od zida do zida i od poda do plafona.)
I, kada bi se u njega udubili, videli bi da je opravdano odbačen jer ima poruku
nesaglanu sa duhom Sv.Pisma, koji je sam Duh Sveti.
.
Isus nije došao da se ženi nego da spasi ljude. I to je učinio.krst je dovoljna zrtva.zauzeo je našu kaznu. 4 evanđelja su prava koja trebaju biti,i to je potvrđeno u Otkrivenju.asocira se na Mateja,Marka Luku i Ivana. Postojao je i to potvrđuju istoricari.Flavije npr. Katolicka i pravoslavna crkva su napustile izvorni nauk.reformatori i protestanti ga slijede,zavisi ko vodi crkvu.probuđeni pastori. Ko nema Sina nema života vjecnog..nego pakao
Sve ''pismene sastave'' svih religija pisali su ljudi.
(Ko bi drugi, samo su ljudi pismeni?)
Ova činjenica ne umanjuje Božansko nadahnuće pisanih tekstova.
Hristos ništa nije pisao (osim čuvenog pisanja štapom po pesku
kada su ljudi hteli da kamenuju preljubnicu). Crkva je usmenim predanjem
čuvala i prenosila znanje ali i neke novozavetne spise
(kao npr. Lukino jevanđelje, ako ne grešim, nastalo negde 70-tak god.
posle Hrista). 325. god. je Crkva rešila da pročisti i kanonizuje već
veoma naraslo pisano svedočenje međ' kojim se našlo i očigledno
nepravilnih spisa, suprotnih Duhu Svetome. Sveti oci koji su taj posao
obavili trudili su se da ne pogreše i stoga su se neprestano i srčano
molili Bogu da ih nadahne i vodi svojim Duhom Svetim (trećim licem Božjim).
To se tako i desilo, i od onda Sv. Pismo nam služi kao najvažnija knjiga,
ali ne jedina. A o verovanju u Bibliju si u pravu. U Boga verujemo,
a Bibliju smatramo Svetim spisom.
Pozdrtav
.
To što je neki papirus drevan i autentičan, ne daje mu autoritet Istine.
Kada je 325. godine na vaseljenskom saboru u Nikeji odlučivano
koji će spisi sačinjavati Novi zavet, toliko je toga bilo pregledano i
odbačeno da se mogla napuniti jedna soba od poda do plafona.
To su nekanonski spisi. Npr. u takvom jednom ''Petrovom jevanđelju''
bilo je elemenata okultizma, a u nekakvom ''Judinom jevanđelju''
nešto što opet, naši stari, uz molitvu i nadahnutost Duhom Svetim
nisu odlučili da je saglasno sa kanonskim sisima.
* * *
Tako da, pisalo u nekom papirusu ovo ili ono, OK, ali
kakve to veze ima sa spisima koji već vekovima sačinjavaju Sveto Pismo?
Sveto Pismo (ili Bibliju) onakvo kakvo je kroz brojne čudesne potvrde
projavljeno kao kompletno, ispravno i u svemu saglasno sa Istinom.
.
Isus nije došao da se ženi nego da spasi ljude. I to je učinio.krst je dovoljna zrtva.zauzeo je našu kaznu. 4 evanđelja su prava koja trebaju biti,i to je potvrđeno u Otkrivenju.asocira se na Mateja,Marka Luku i Ivana. Postojao je i to potvrđuju istoricari.Flavije npr. Katolicka i pravoslavna crkva su napustile izvorni nauk.reformatori i protestanti ga slijede,zavisi ko vodi crkvu.probuđeni pastori. Ko nema Sina nema života vjecnog..nego pakao
Naravno da Gospod Isus Hristos, inkarnisani Sin Boziji i Bog u ljudskom telu nije bio ozenjen. To nije bila svrha Njegovog dolaska. Svrha je bila da propoveda i postrada za nase grehe, otkupi nas Bogu Ocu. Tako da svako ko veruje u Njega i cini dobra dela ima zivot vecni u Njegovog buducem Carstvu. Naravno, za svoje 33 godine zivota kao covek On je ziveo kao i drugi ljudi, verovatno radio kao stolar, prolazio kroz razna iskusenja, ali bez greha. To da je bio ozenjen su tvrdnje par nekanonskih "jevandjelja".
Neko pomenu kako da znamo koje su knjige Biblije "prave". Dobro pitanje. Postoje nekakonske odnosno apokrifne knjige koje nikada nisu bile deo, niti ce ikada uci u Bibliju iz ovog razloga: okultne su, lazne i pisali su ih ljudi bez inspiracije Svetog Duha. Za razliku od njih, kanonske knjige su one koje su usle u Bibliju i pisali su ih takodje ljudi, ali sa inspiracijom Svetog Duha. Na Saboru u Nikeji je Biblija kompletirana. I nista nije "menjano" u kanonskim knjigama. Ima 66 knjiga i nijedna rec, niti slovo na originalnom jevrejskom (Stari Zavet) i originalnom grckom (Novi Zavet) nece biti dodato ili oduzeto.
Ovo je samo još jedna u nizu gluposti.
Niko ne spori da je, neki tamo Isus bio oženjen nekom tamo Marijom (to su tada bila vrlo popularna imena). To što je neko pronašao fragment nekog rukopisa koji je mogao da napiše bilo šta ne znači apsolutno ništa. To ne dokazuje da je Isus Hristos bio oženjen Marijom Magdalenom. Da je bio oženjen o tome bi svedočili sami apostoli, njegovi učenici.
Eventualni brak Isusa Hrista i Marije Magdalene nebi ni u kom smislu remetio njegovo učenje i dogmatiku, pa stoga ni nije bilo potrebe da se tako nešto krije.
Oni koji konstantno lažu, bave se obmanama i kreiraju neistine, sumnjaju u sve i sve nanovo dokazuju. Lažov polazi od stanovištva da svi lažu a istinoljubac od stanovištva da svi govore istinu.
U 21 veku postoji užasna potreba da se sve ono što smo saznali ranije pobije i proglasi pogrešnim. Potrebno je sve dokazivati iz početka.
Isus je bio Jevrejin, mladi rabin, i kao takav je sigurno morao biti ozenjen, sto je bila briga i obaveza njegovih roditelja. Ne znam zasto se to precutkuje u Jevandjeljima (ili onom sto je od njih ostalo posle redakcije).
Зашшо зло мислите у срцима својијем? (Мат. 9, 4)
Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло.
И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио. ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.
Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима?
Naravno da je bio ozenjen Marijom Magdalenom. Kakva prostitutka, kakvi bakraci, to su izmisljotine bagre koja je Isusovo ime zloupotrebila i stekla moc da bi je diskreditovala.
Јер син Божји Исус Христос којега ми
вама проповиједасмо ја и Силван и Тимотије,
не би да и не, него у њему би да (II Кор. 1, 19).
Христос није светлост и тама него само светлост. Христос није истина и лаж него само истина. Нити је Христос живот и смрт — Он је само живот. Нити је Он моћ и немоћ — Он је само моћ. Нити је Он љубав и мржња — Он је само љубав. Он је да за свако добро и у Њему нема колебања између да и не. Његова је наука сва чиста, сва истинита, сва светла, сва човекољубива. Његов пут је тачно просечен, и Он не допушта нагињања ни на лево ни на десно. Ни сенка од греха не може се зауставити на науци Његовој нити наћи места на путу Његовом. Његова личност је ваплоћење добра; и све што је добра у Њему је, а све што је греха, лажи, злобе и неправде ван Њега је. Такву науку, такав пут и такву личност проповедали су апостоли Божји — науку која означава потврду добра и откриће безмерног мајдана добра; пут који води к остварењу и вечној наслади тога добра; личност, која у Себи садржи све добро и сву потврду добра.
Држимо се, браћо, и ми те јединствене Личности, тог јединственог пута и те јединствене науке.
Ako je i postojao, naravno da jeste bio. Normalan covek, sto ne bi bio ozenjen? To sto je mozda bio revolucionar i imao te neke ideje, to nema nikakve veze...
Sve je sporno u Bibliji i Hristovom zivotu, sem njegovih reci i propovedi koje su previse mudre da bi neko mogao da ih izmisli. Bibliju su sastavljali ljudi i ubacivali ono sto odgovara crkvi i onima koji se pitaju. Tako su izostavljena mnoga jevandjelja kojih je bilo daleko vise od izabrana cetiri, a mnoge stvari i dogadjaji su izmisljeni. Jedino Hristove reci udaraju u sustinu!
Vrlo je tesko za bilo koji dokument iz tog perioda, ukljucujuci Bibliju, reci da je autentican i da verno prikazuje stanje stvari. Vecina tekstova iz novog zaveta je napisana dosta posle Isusovog zivota i mnoge stvari su zaboravljene ili izmenjene, a kasnijim prepisima i prevodima da i ne govorim. Dokaz je ljudska priroda da zaboravlja i menja cinjenice kako kome odgovara. Na primer - da li bez gledanja znate koliko puta se Staljin zenio i koliko je imao dece? Ne znate, naravno, a cast izuzecima; covek je uticao na stotine miliona zivota a umro pre samo 60 godina. Kako da verujemo u tacnost dokumenata o coveku koji je uticao za zivota na svega stotinjak polupismenih i sujevernih ljudi, umro pre 2000 godina a zapisi o njemu su pisani i po vise stotina godina nakon njegove smrti?
Neka jevandjelja su prihvacena, a neka odbacena. Ko zna da li je to sve uradjeno bas kako treba? Pre ce biti da su zadrzana ona koja crkvi najvise odgovaraju.
Не знам шта да кажем - стварно нисам паметан по том питању. Рецимо да је и имао неку; али да је имао и ташту - то стварно не могу да сварим. Не верујем да би Господ дозволио да се баш толико зла свали на њега.
Vrlo je sporno što su tekstovi o njemu birani 300 i kusur godina posle njega. A birali su ih ljudi shodno svojim shvatanjima, interesima i potrebama kako da se kreira lik i sve ostalo. Opšte je prihvaćen lik Isusa kao belog čoveka sa dugom talasastom kosom i sl. Dok je on bio tamnoput i crne kose.
E sad, gledajući to vreme i okruženje, ja lakše mogu da poverujem da je začet bezgrešno nego da nije bio oženjen.
To što citiraš je nekanonski tekst.
Takvih ima bar milion, sve drevnih i autentičnih.
(Iz one sobe odbačenih, prepune od zida do zida i od poda do plafona.)
I, kada bi se u njega udubili, videli bi da je opravdano odbačen jer ima poruku
nesaglanu sa duhom Sv.Pisma, koji je sam Duh Sveti.
.
Mislim da su se u to vreme ljudi više ženili i udavali nego danas, pa je sasvim normalno i da Isus bude oženjen (i da ima potomstvo). Što to nekome nije odgovaralo, i ne odgovara je druga priča.
(VladaBGD, 26. avgust 2015 13:49)
Ko ti kaze da njegovi apostoli nisu o tome svedocili. Upravo se i govori o vracanju na sam izvor da bi se otkrila istina koja je kroz razne odluke, falsifikate, dugi vremenski period... iskrivljivana. Recimo, Vatikan i danas ne priznaje jevandjelje po Tomi koje je nocna mora za crkvu.
"Isus reče, "Ako vam oni koji vas vode kažu, 'Gledajte, kraljevstvo je gore na nebu', tada će vas ptice nebeske preteći. Ako vam kažu, 'Ono je u moru', tada će vas preteći ribe. Kraljevstvo je zapravo u vama, i ono je izvan vas. Kada sebe prepoznate, bićete prepoznati i shvatićete da ste sinovi živog oca. No, ako se ne prepoznate, tad živite u siromaštvu, i sami ste to siromaštvo."
"Isus reče, "Ja sam svetlost nad svime. Ja sam sve. Iz mene je sve poteklo, i sve se k meni vratilo. Rascepite komad drveta, i ja sam tu. Podignite kamen, i tamo ćete me pronaći."
Poštujem to što ljudi veruju u Bibliju, lično pravo. Međutim kao što znamo nju čine spisi koje su pisali ljudi koji nisu bili savremenici Hrista, stotinak godina kasnije, pa je 300 i nešto kasnije grupa sveštenika izabrala koji to spisi po njihovom mišljenju treba da čine Bibliju. Znači neko je izabrao neku grupu prepričanih priča između mnogo prepričanih događaja o kojima se saznalo iz druge ruke i odlučio da narod treba da veruje u te priče. Čak i da ne postoje mnoge protivrečnosti između jevanđelja posebno u datumima teško bi mi bilo da poverujem u njih zbog svega toga. Verovati u Isusa je Ok ali Bibliju shvatam samo kao skup priča a ne nešto što je on ostavio iza sebe kao način na koji bi trebalo da se ponaša.
Sve ''pismene sastave'' svih religija pisali su ljudi.
(Ko bi drugi, samo su ljudi pismeni?)
Ova činjenica ne umanjuje Božansko nadahnuće pisanih tekstova.
Hristos ništa nije pisao (osim čuvenog pisanja štapom po pesku
kada su ljudi hteli da kamenuju preljubnicu). Crkva je usmenim predanjem
čuvala i prenosila znanje ali i neke novozavetne spise
(kao npr. Lukino jevanđelje, ako ne grešim, nastalo negde 70-tak god.
posle Hrista). 325. god. je Crkva rešila da pročisti i kanonizuje već
veoma naraslo pisano svedočenje međ' kojim se našlo i očigledno
nepravilnih spisa, suprotnih Duhu Svetome. Sveti oci koji su taj posao
obavili trudili su se da ne pogreše i stoga su se neprestano i srčano
molili Bogu da ih nadahne i vodi svojim Duhom Svetim (trećim licem Božjim).
To se tako i desilo, i od onda Sv. Pismo nam služi kao najvažnija knjiga,
ali ne jedina. A o verovanju u Bibliju si u pravu. U Boga verujemo,
a Bibliju smatramo Svetim spisom.
Pozdrtav
.
IMAGE SOURCE
36 Komentari
Sortiraj po: