Nemam utisak da mi vreme brzo prolazi,neke decenije mog života su mi daleke hiljadama godina,najintenzivnije mi je bilo poslednjih 25 god.porodica,majčinstvo,posao...sve stigla,zadovoljna.Od 40-te neka nova dimenzija,kao da mi je počeo povratak u detinjstvo,obaveze su mi drugačije,imam vremena za sebe za sve ono što nisam radila,a pritom i ono prošlo vreme mi je trajalo i ništa nije kao da je bilo juče.Života uvek dosta rekla bih,prošlost kao ni budućnost ne postoji,sadašnjost je uvek prepuna novog,ništa mi nije postala rutina,svaki dan je prvi i poslednji.Ne razumem mnogo ljude oko sebe,ni zašta nemaju vremena,i stalno kukulele,uvek na nekom drugom mestu,nikad u svom životu sad.Godine ispred sebe doživljavam kao najbolje od svih do sad,ako poživim jedino me zanima penzija kao faza života u kojoj će mi biti milina,lišena odgovornosti kao kad sam bila mala.Imam punih 47,sin 23 jedino što bi me sad učinilo sretnom doveka je da postanem bakica,ništa lepše od mirisa Anđela.Mašem svima s Osmehom,ne opterećujte se,imajte na umu da smo svi za tri dana hrana crvima,te sad i ovde je jedino što imamo i nemamo.Zdravo i sretno.
Što je čovek stariji to mu život teži da sve više uđe u kolekciju navika i rituala. Kad dođu deca i svakodnevni posao onda ni ne stižeš da razmišljaš i filozofiraš o životu. Što si iskusniji to ti manje stvari privlače pažnju, ostaje samo brojanje godina i dana.
Vreme je objektivno, statična kategorija. Svaki momenat u Univerzumu je tačno definisan i fiksiran u svojim koordinatama, 11-to dimenzionalnog sistema. Zato, suštinski, ne postoji prošlost, sadašnjost i budućnost, već samo inkrementi trenutaka "sada" kroz koje materija i energija prolaze( pa i mi stalno prolazimo), kao kvark Univerzuma. Ono što je naša percepcija vremena na ovoj planeti, u pogledu promena (starenje, geološke promene, smene životnih formi, svakodnevno računanje vremena) su vidljive pojavnosti, koje mi definišemo kao "protok" vremena. Vreme je bezvremeno.
@Milica U pravu ste, meni kada je celi dan ispunjen i trcim na sve strane da sve to zavrsim, na kraju dana uglavnom imam osecaj da su se stvari od tog jutra desile juce.
Pa, to je čista matematika. Kada na primer, imaš 10 godina, do tvog sledećeg rođendana treba da prođe 1/10 tvog dotadašnjeg života. Kada imaš 30 godina, do sledećeg rođendana treba da prođe samo 1/30 tvog dotadašnjeg života. I tako svake godine, 1 godina postaje sve kraća jedinica nečijeg života.
Cinjenica je da sa godinama ljudi upadnu u neku rutinu,posao, obaveze,svaki dan isto,pa vise ni ne znamo koja je nedelja,mesec...
Kako to spreciti?
Razbijanjem te iste rutine! Iako mnogi nemaju taj luksuz,ako vam se ukaze prilika probajte da jedne nedelje svakog dana radite sto vise,ali uvek razlicitih stvari i videcete koliko ce vam ta nedelja sporije prolaziti :)
Da li je neko pomislio kako nam sadržaj, smislenost i kvalitet vremena utiču na doživljaj protoka vremena?
Nakon ispraznog dana - nije se desilo ništa vredno pamćenja, kao da ga nije ni bilo, nestao je! Dosadni radni dan, koji nije doneo nikakav kvalitetan doživljaj. Blejanje bez smisla. Rutina.
Kad nam se desi nešto vredno pažnje, nešto što donese novu vrednost u svest, važnost događaja nađe svoje mesto u sećanju. Osećaj proteklog vremena i dolazi od naslaganog sećanja. Kada se ništa bitno ne desi, i sećanje na to izbledi.
@Nikola
Nedavno sam shvatio da kada u zivotu imas sto manje rutine to
ga cini "burnim" i manje dosadnim. Nove stvari, novi ljudi, nova mesta i nova saznanja. Drz se Nikola i samo punim plucima svaki dan!
kako vreme usporiti !? samo ako svaki dan ucimo nesto novo jer dok odrastamo izlazemo se stalno novim zivotnim iskustvima; idemo u skolu, upoznajemo se preko skolskih predmeta sa zivotom o kome nismo imali pojma da postoji, ucimo da plashemmo, vozimo biciklu,plivamo,... druzimo se sa novim poznanicima koji nisu samo iz naseg komsiluka,....putujemo,...dok si mladji zivot je daelko sadrzajniji nego kada postanes 'svoj covek'...zaposlis se I na istom si random mestu godinama, u kontaktu sa istim ljudima, isto radis iz dana u dan,,,I to postane svakodneva kolotechina pa nam se ipak u sustuni nista ne dogadja danima, mesecima, godinama I zato vreme 'leti'....mozemo ga usporiti ako pronadjemo nove hobije: pochnemo da ucimo ono sto smo uvek hteli a nisamo iamli vremena, sviranje klavira, gitare, ucenja novog stanog jezika,mozda kurs za sicevenje, strikanje,...automatski upoznajemo druge ljude,...zivot postane opet neka enigma I vreme 'usporimo'...
Ja mislim da je to obajsnjenje 'ubrzanog' vremena za razliku od vremena koji mozemo I da usporimo, kontrolisemo,..
Molim vas ako ima ko kakav savet kako da se vreme uspori nek kaze.Imam 21 godinu, znam neki ce reci on sa 21 brine ali ja sam rano shvatio da je mladost nesto najlepse i nikad nisam zurio sa godinama ni za 18 nikad.A sad osecam da mi dani u dahu prolaze, inace nisam zahtevan evo nek mi ovaj Jul pa nek je i ovako vruc traje sto duze pa nek je jos topliji samo nek traje svaki momenat je dobar.
(Nikola, 25. jul 2015 20:48)
trudi se da ti bude dosadno. to jest ne trazi nikakvu zanimaciju. kada ti je dosadno onda vreme prolazi sporije. samim tim, duze zivis.
"bila je to samo jedna kvaka - kvaka 22."
eto, mozes da procitas i tu knjigu. u njoj izmedju ostalog imas i ovaj savet koji sam ti napisao u prvom pasusu.
Manje spavanja jer preterano spavanje skracuje zivot. Ustajanje prije zore videce te da dan mnogo duze traje i vremena se ima za sve. berićet je u ranom ustajanju po mogucnoscu prije zore..
Radi se zapravo o prikupljanju informacija,ali i o čulnom momentu,koji je kod male djece posebno mnogo izrazeniji u odnosu na odrasle ljude,i svaka nova informacija(za odraslog čovjeka je malo šta novo,sve je već vidjeno)kod mladje djece daje osjećaj da vrijeme sporije teče.Greska je misljenje da nam vrijeme prolazi brže kada se nečim zanimamo,a da prolazi sporije kada nam je dosadno,upravo je obratno,jer vrijeme osjećamo u onoj mjeri koliko naš mozak primi informacija,pa ako ih primi više vrijeme će nam se učiniti duže,ako nam se ne dešava nista, ako nam je dosadno nemamo šta da pamtimo,i uciniti će nam se kao da se to neko vrijeme nije ni dogodilo ili da je prebrzo prošlo.Napravite eksperiment i sjedite u neku kafanu koja vrvi od ljudi,zatim sutra otidjite u neki napušteni park i sjedite na klupu,vidjecete da će vam se pola sata u toj kafani učiniti duže nego 3 sata na napustenoj klupi,jer je vas mozak upijao neke informacije(u kafani se nešto dešava uvijek)i dobiće te osjećaj vremena.Znači ako želimo da nam život prolazi sporije moramo da mu ponudimo više sadržaja.
Kao utešno mi je da vidim da i drugi imaju taj 'problem' ili šta je, ali nakon 29. 30. godine strašno kako mi deluje da brzo prolazi vreme.
Jedan od načina da se 'uspori' tj da se utisak uspori su mi putovanja, što duža i različitija od svakodnevnog života ovde.
Spakujete ranac i odete dva meseca u Indju, ili jugoistočnu aziju, Tajland, Laos, Kamboža. Ne treba mnogo novca, a kada se vratite sa toliko utisaka gde je svaki dan drugačiji, deluje da nisam bio ovde godinu dana.
A dva dosadna meseca kuća/posao, mada u mom slučaju kuća/kuća pošto radim od kuće prodju u trenu i ni jednog dana se ni po čemu ne sećam..
Vreme ne postoji, ljudi su ti koji su izmislili pojam o vremenu. Kada se prihvati ta činjenica po difoltu se izgubi i osecaj prolaznosti i nedostatak "vremena".Sto se tice našeg unutrasnjeg časovnika i tu smo skloni nametanju i podešavanju. Spavam kad osetim pospanost, jedem kad osetim da sam gladna i pijem kad sam žedna .Ne vodim računa o tome koliko kalorija unosim, da li je nesto masno i td. Nikad nisam bila na dijeti.Sve po osecaju i bez nekog nametnutog ritma. Imam 32 godine, 58 kg ,majka sam i posle prirodnog porodjaja bez indukcije i ostalih preparata.Nemam strije ,visak kilograma niti opuštene grudi, nikad nisam bolesna i depresivna. Šta hocu da kazem ovim nabrajanjem: ljudi opustite se i jednostavno zivite! Pustite vaše organizam da vas vodi, povezite se sa svojim iskonskim JA i prirodom i vrlo brzo cete da uvidite prednosti takvog života . A vreme, sto je to???
Ne slazem se sa tvrdnjom da kada radimo vise stvari istovremeno, vreme brze proleti. Naprotiv, ako mi je dan uzbudljiv i put dogadjaja, delovace mi da je trajalo duze. Tako i kad se osvrnem na npr. prethodnu godinu; ukoliko je bilo puno promena, novih otkrica i dozivljaja (kao uostalom i kod deteta koji svaki drugi dan nesto spozna), gledajuci unazad, imacu utisak da je neki dogadjaj od pre godinu dana bio daleko u proslosti. Suprotnost tome su faze u kojima mi je zivot jednolican i prolazi u rutini, svaki dan isti. Tad se itekako zabrinem kako mi je "iscurelo" vreme.
Kada si mlad stalno nešto čekaš i očekuješ pa ti vreme sporo ide. Sa godinama ne očekuješ ništa bitno ... sve ti dodje na svejedno i vreme samo leti ;)
Cista hemija u mozgu je u pitanju. Nema tu mesta ni za kakvu filozofiju/psihologiju, opadaju odredjene hemikalije, menjaju se procesi u celijama... starimo
kada si klinac nemas nikav osecaj odgovornosti I nikakve obaveze I naravno da imas drugaciju percepciju vremena. kada odrastes I kada te svako zajase I imas gomilu odgovornosti problema I drugih gluposti vremena nikada dosta.
ja mislim da ekonomija ovde ima objasnjenje. prosto sa godinama, ponestaje nam vremena tj kraj se blizi, pa ga sve vise vrednujemo i zato 'osecamo' da nam brze izmice. a zasto nam je dan dug u poznim godinama, pa zato sto nije ispunjen aktivnostima.
Kome ce vreme brze proci? Nekom klincu koji sedi na uzarenoj peci ili nekom deki u zagrljaju sa seksi plavusom? Zakljucak je da je sve relativno, a godine nisu bitne.
S godinama, kako starimo, sem sto sve sporije razmisljamo i sto nam refleksi slabe, pocinjemo sve vise da se bavimo trivijalnostima, problemima koje ne mozemo da resimo, i to traje toliko dugo, da se tek povremeno trgnemo i shvatimo, da je previse vremena proslo.
U mladosti je drugacije.
Od mora problema, koje mladost, sama po sebi nosi, pola se `baci u vodu` u startu, a pola od preostale polovine, ostavljamo za resavanje, nekada u predstojecem vremenu. Tek delicem problema, koje imamo u mladosti, i to povrsno i ad-hok, bavimo se u datom trenutku.
U mladosti, postojanje i resavanje problema, dozivljavamo kao izazov, a u starosti, kao predznak bliskog kraja. Otuda konzervativizam u starosti, umesto da je obrnuto. Retki su oni stariji ljudi, koji III doba zive `punim plucima`. Takvi nemaju problem da osecajem prolaznosti i drugacijim osecajem za protok vremena.
Desetogodišnjaku je sledeća godina deseti deo njegovog prethodnog životnog iskustva. Nekome ko ima pedeset, to je tek pedeseti deo onoga što je preživeo. Prirodno je da mu izgleda kraće.
U danasnjem vremenu,ljudi su prinudjeni da se ,,trkaju,,sa vremenom,jednostavno tako se zivi.Na moju srecu nisam jedan od takvih,zivim lagano da mi cak neretko bude i dosadno.
Molim vas ako ima ko kakav savet kako da se vreme uspori nek kaze.Imam 21 godinu, znam neki ce reci on sa 21 brine ali ja sam rano shvatio da je mladost nesto najlepse i nikad nisam zurio sa godinama ni za 18 nikad.A sad osecam da mi dani u dahu prolaze, inace nisam zahtevan evo nek mi ovaj Jul pa nek je i ovako vruc traje sto duze pa nek je jos topliji samo nek traje svaki momenat je dobar.
Molim vas ako ima ko kakav savet kako da se vreme uspori nek kaze.Imam 21 godinu, znam neki ce reci on sa 21 brine ali ja sam rano shvatio da je mladost nesto najlepse i nikad nisam zurio sa godinama ni za 18 nikad.A sad osecam da mi dani u dahu prolaze, inace nisam zahtevan evo nek mi ovaj Jul pa nek je i ovako vruc traje sto duze pa nek je jos topliji samo nek traje svaki momenat je dobar.
Desetogodišnjaku je sledeća godina deseti deo njegovog prethodnog životnog iskustva. Nekome ko ima pedeset, to je tek pedeseti deo onoga što je preživeo. Prirodno je da mu izgleda kraće.
S godinama, kako starimo, sem sto sve sporije razmisljamo i sto nam refleksi slabe, pocinjemo sve vise da se bavimo trivijalnostima, problemima koje ne mozemo da resimo, i to traje toliko dugo, da se tek povremeno trgnemo i shvatimo, da je previse vremena proslo.
U mladosti je drugacije.
Od mora problema, koje mladost, sama po sebi nosi, pola se `baci u vodu` u startu, a pola od preostale polovine, ostavljamo za resavanje, nekada u predstojecem vremenu. Tek delicem problema, koje imamo u mladosti, i to povrsno i ad-hok, bavimo se u datom trenutku.
U mladosti, postojanje i resavanje problema, dozivljavamo kao izazov, a u starosti, kao predznak bliskog kraja. Otuda konzervativizam u starosti, umesto da je obrnuto. Retki su oni stariji ljudi, koji III doba zive `punim plucima`. Takvi nemaju problem da osecajem prolaznosti i drugacijim osecajem za protok vremena.
U danasnjem vremenu,ljudi su prinudjeni da se ,,trkaju,,sa vremenom,jednostavno tako se zivi.Na moju srecu nisam jedan od takvih,zivim lagano da mi cak neretko bude i dosadno.
kada si klinac nemas nikav osecaj odgovornosti I nikakve obaveze I naravno da imas drugaciju percepciju vremena. kada odrastes I kada te svako zajase I imas gomilu odgovornosti problema I drugih gluposti vremena nikada dosta.
Kada si mlad stalno nešto čekaš i očekuješ pa ti vreme sporo ide. Sa godinama ne očekuješ ništa bitno ... sve ti dodje na svejedno i vreme samo leti ;)
kako vreme usporiti !? samo ako svaki dan ucimo nesto novo jer dok odrastamo izlazemo se stalno novim zivotnim iskustvima; idemo u skolu, upoznajemo se preko skolskih predmeta sa zivotom o kome nismo imali pojma da postoji, ucimo da plashemmo, vozimo biciklu,plivamo,... druzimo se sa novim poznanicima koji nisu samo iz naseg komsiluka,....putujemo,...dok si mladji zivot je daelko sadrzajniji nego kada postanes 'svoj covek'...zaposlis se I na istom si random mestu godinama, u kontaktu sa istim ljudima, isto radis iz dana u dan,,,I to postane svakodneva kolotechina pa nam se ipak u sustuni nista ne dogadja danima, mesecima, godinama I zato vreme 'leti'....mozemo ga usporiti ako pronadjemo nove hobije: pochnemo da ucimo ono sto smo uvek hteli a nisamo iamli vremena, sviranje klavira, gitare, ucenja novog stanog jezika,mozda kurs za sicevenje, strikanje,...automatski upoznajemo druge ljude,...zivot postane opet neka enigma I vreme 'usporimo'...
Ja mislim da je to obajsnjenje 'ubrzanog' vremena za razliku od vremena koji mozemo I da usporimo, kontrolisemo,..
Pa, to je čista matematika. Kada na primer, imaš 10 godina, do tvog sledećeg rođendana treba da prođe 1/10 tvog dotadašnjeg života. Kada imaš 30 godina, do sledećeg rođendana treba da prođe samo 1/30 tvog dotadašnjeg života. I tako svake godine, 1 godina postaje sve kraća jedinica nečijeg života.
Vreme ne postoji, ljudi su ti koji su izmislili pojam o vremenu. Kada se prihvati ta činjenica po difoltu se izgubi i osecaj prolaznosti i nedostatak "vremena".Sto se tice našeg unutrasnjeg časovnika i tu smo skloni nametanju i podešavanju. Spavam kad osetim pospanost, jedem kad osetim da sam gladna i pijem kad sam žedna .Ne vodim računa o tome koliko kalorija unosim, da li je nesto masno i td. Nikad nisam bila na dijeti.Sve po osecaju i bez nekog nametnutog ritma. Imam 32 godine, 58 kg ,majka sam i posle prirodnog porodjaja bez indukcije i ostalih preparata.Nemam strije ,visak kilograma niti opuštene grudi, nikad nisam bolesna i depresivna. Šta hocu da kazem ovim nabrajanjem: ljudi opustite se i jednostavno zivite! Pustite vaše organizam da vas vodi, povezite se sa svojim iskonskim JA i prirodom i vrlo brzo cete da uvidite prednosti takvog života . A vreme, sto je to???
Manje spavanja jer preterano spavanje skracuje zivot. Ustajanje prije zore videce te da dan mnogo duze traje i vremena se ima za sve. berićet je u ranom ustajanju po mogucnoscu prije zore..
Cinjenica je da sa godinama ljudi upadnu u neku rutinu,posao, obaveze,svaki dan isto,pa vise ni ne znamo koja je nedelja,mesec...
Kako to spreciti?
Razbijanjem te iste rutine! Iako mnogi nemaju taj luksuz,ako vam se ukaze prilika probajte da jedne nedelje svakog dana radite sto vise,ali uvek razlicitih stvari i videcete koliko ce vam ta nedelja sporije prolaziti :)
Kao utešno mi je da vidim da i drugi imaju taj 'problem' ili šta je, ali nakon 29. 30. godine strašno kako mi deluje da brzo prolazi vreme.
Jedan od načina da se 'uspori' tj da se utisak uspori su mi putovanja, što duža i različitija od svakodnevnog života ovde.
Spakujete ranac i odete dva meseca u Indju, ili jugoistočnu aziju, Tajland, Laos, Kamboža. Ne treba mnogo novca, a kada se vratite sa toliko utisaka gde je svaki dan drugačiji, deluje da nisam bio ovde godinu dana.
A dva dosadna meseca kuća/posao, mada u mom slučaju kuća/kuća pošto radim od kuće prodju u trenu i ni jednog dana se ni po čemu ne sećam..
ja mislim da ekonomija ovde ima objasnjenje. prosto sa godinama, ponestaje nam vremena tj kraj se blizi, pa ga sve vise vrednujemo i zato 'osecamo' da nam brze izmice. a zasto nam je dan dug u poznim godinama, pa zato sto nije ispunjen aktivnostima.
Vreme je objektivno, statična kategorija. Svaki momenat u Univerzumu je tačno definisan i fiksiran u svojim koordinatama, 11-to dimenzionalnog sistema. Zato, suštinski, ne postoji prošlost, sadašnjost i budućnost, već samo inkrementi trenutaka "sada" kroz koje materija i energija prolaze( pa i mi stalno prolazimo), kao kvark Univerzuma. Ono što je naša percepcija vremena na ovoj planeti, u pogledu promena (starenje, geološke promene, smene životnih formi, svakodnevno računanje vremena) su vidljive pojavnosti, koje mi definišemo kao "protok" vremena. Vreme je bezvremeno.
Da li je neko pomislio kako nam sadržaj, smislenost i kvalitet vremena utiču na doživljaj protoka vremena?
Nakon ispraznog dana - nije se desilo ništa vredno pamćenja, kao da ga nije ni bilo, nestao je! Dosadni radni dan, koji nije doneo nikakav kvalitetan doživljaj. Blejanje bez smisla. Rutina.
Kad nam se desi nešto vredno pažnje, nešto što donese novu vrednost u svest, važnost događaja nađe svoje mesto u sećanju. Osećaj proteklog vremena i dolazi od naslaganog sećanja. Kada se ništa bitno ne desi, i sećanje na to izbledi.
@Nikola
Nedavno sam shvatio da kada u zivotu imas sto manje rutine to
ga cini "burnim" i manje dosadnim. Nove stvari, novi ljudi, nova mesta i nova saznanja. Drz se Nikola i samo punim plucima svaki dan!
Kome ce vreme brze proci? Nekom klincu koji sedi na uzarenoj peci ili nekom deki u zagrljaju sa seksi plavusom? Zakljucak je da je sve relativno, a godine nisu bitne.
Radi se zapravo o prikupljanju informacija,ali i o čulnom momentu,koji je kod male djece posebno mnogo izrazeniji u odnosu na odrasle ljude,i svaka nova informacija(za odraslog čovjeka je malo šta novo,sve je već vidjeno)kod mladje djece daje osjećaj da vrijeme sporije teče.Greska je misljenje da nam vrijeme prolazi brže kada se nečim zanimamo,a da prolazi sporije kada nam je dosadno,upravo je obratno,jer vrijeme osjećamo u onoj mjeri koliko naš mozak primi informacija,pa ako ih primi više vrijeme će nam se učiniti duže,ako nam se ne dešava nista, ako nam je dosadno nemamo šta da pamtimo,i uciniti će nam se kao da se to neko vrijeme nije ni dogodilo ili da je prebrzo prošlo.Napravite eksperiment i sjedite u neku kafanu koja vrvi od ljudi,zatim sutra otidjite u neki napušteni park i sjedite na klupu,vidjecete da će vam se pola sata u toj kafani učiniti duže nego 3 sata na napustenoj klupi,jer je vas mozak upijao neke informacije(u kafani se nešto dešava uvijek)i dobiće te osjećaj vremena.Znači ako želimo da nam život prolazi sporije moramo da mu ponudimo više sadržaja.
Molim vas ako ima ko kakav savet kako da se vreme uspori nek kaze.Imam 21 godinu, znam neki ce reci on sa 21 brine ali ja sam rano shvatio da je mladost nesto najlepse i nikad nisam zurio sa godinama ni za 18 nikad.A sad osecam da mi dani u dahu prolaze, inace nisam zahtevan evo nek mi ovaj Jul pa nek je i ovako vruc traje sto duze pa nek je jos topliji samo nek traje svaki momenat je dobar.
(Nikola, 25. jul 2015 20:48)
trudi se da ti bude dosadno. to jest ne trazi nikakvu zanimaciju. kada ti je dosadno onda vreme prolazi sporije. samim tim, duze zivis.
"bila je to samo jedna kvaka - kvaka 22."
eto, mozes da procitas i tu knjigu. u njoj izmedju ostalog imas i ovaj savet koji sam ti napisao u prvom pasusu.
Cista hemija u mozgu je u pitanju. Nema tu mesta ni za kakvu filozofiju/psihologiju, opadaju odredjene hemikalije, menjaju se procesi u celijama... starimo
@Milica U pravu ste, meni kada je celi dan ispunjen i trcim na sve strane da sve to zavrsim, na kraju dana uglavnom imam osecaj da su se stvari od tog jutra desile juce.
Nemam utisak da mi vreme brzo prolazi,neke decenije mog života su mi daleke hiljadama godina,najintenzivnije mi je bilo poslednjih 25 god.porodica,majčinstvo,posao...sve stigla,zadovoljna.Od 40-te neka nova dimenzija,kao da mi je počeo povratak u detinjstvo,obaveze su mi drugačije,imam vremena za sebe za sve ono što nisam radila,a pritom i ono prošlo vreme mi je trajalo i ništa nije kao da je bilo juče.Života uvek dosta rekla bih,prošlost kao ni budućnost ne postoji,sadašnjost je uvek prepuna novog,ništa mi nije postala rutina,svaki dan je prvi i poslednji.Ne razumem mnogo ljude oko sebe,ni zašta nemaju vremena,i stalno kukulele,uvek na nekom drugom mestu,nikad u svom životu sad.Godine ispred sebe doživljavam kao najbolje od svih do sad,ako poživim jedino me zanima penzija kao faza života u kojoj će mi biti milina,lišena odgovornosti kao kad sam bila mala.Imam punih 47,sin 23 jedino što bi me sad učinilo sretnom doveka je da postanem bakica,ništa lepše od mirisa Anđela.Mašem svima s Osmehom,ne opterećujte se,imajte na umu da smo svi za tri dana hrana crvima,te sad i ovde je jedino što imamo i nemamo.Zdravo i sretno.
Ne slazem se sa tvrdnjom da kada radimo vise stvari istovremeno, vreme brze proleti. Naprotiv, ako mi je dan uzbudljiv i put dogadjaja, delovace mi da je trajalo duze. Tako i kad se osvrnem na npr. prethodnu godinu; ukoliko je bilo puno promena, novih otkrica i dozivljaja (kao uostalom i kod deteta koji svaki drugi dan nesto spozna), gledajuci unazad, imacu utisak da je neki dogadjaj od pre godinu dana bio daleko u proslosti. Suprotnost tome su faze u kojima mi je zivot jednolican i prolazi u rutini, svaki dan isti. Tad se itekako zabrinem kako mi je "iscurelo" vreme.
Što je čovek stariji to mu život teži da sve više uđe u kolekciju navika i rituala. Kad dođu deca i svakodnevni posao onda ni ne stižeš da razmišljaš i filozofiraš o životu. Što si iskusniji to ti manje stvari privlače pažnju, ostaje samo brojanje godina i dana.
Molim vas ako ima ko kakav savet kako da se vreme uspori nek kaze.Imam 21 godinu, znam neki ce reci on sa 21 brine ali ja sam rano shvatio da je mladost nesto najlepse i nikad nisam zurio sa godinama ni za 18 nikad.A sad osecam da mi dani u dahu prolaze, inace nisam zahtevan evo nek mi ovaj Jul pa nek je i ovako vruc traje sto duze pa nek je jos topliji samo nek traje svaki momenat je dobar.
S godinama, kako starimo, sem sto sve sporije razmisljamo i sto nam refleksi slabe, pocinjemo sve vise da se bavimo trivijalnostima, problemima koje ne mozemo da resimo, i to traje toliko dugo, da se tek povremeno trgnemo i shvatimo, da je previse vremena proslo.
U mladosti je drugacije.
Od mora problema, koje mladost, sama po sebi nosi, pola se `baci u vodu` u startu, a pola od preostale polovine, ostavljamo za resavanje, nekada u predstojecem vremenu. Tek delicem problema, koje imamo u mladosti, i to povrsno i ad-hok, bavimo se u datom trenutku.
U mladosti, postojanje i resavanje problema, dozivljavamo kao izazov, a u starosti, kao predznak bliskog kraja. Otuda konzervativizam u starosti, umesto da je obrnuto. Retki su oni stariji ljudi, koji III doba zive `punim plucima`. Takvi nemaju problem da osecajem prolaznosti i drugacijim osecajem za protok vremena.
Manje spavanja jer preterano spavanje skracuje zivot. Ustajanje prije zore videce te da dan mnogo duze traje i vremena se ima za sve. berićet je u ranom ustajanju po mogucnoscu prije zore..
Cista hemija u mozgu je u pitanju. Nema tu mesta ni za kakvu filozofiju/psihologiju, opadaju odredjene hemikalije, menjaju se procesi u celijama... starimo
Vreme ne postoji, ljudi su ti koji su izmislili pojam o vremenu. Kada se prihvati ta činjenica po difoltu se izgubi i osecaj prolaznosti i nedostatak "vremena".Sto se tice našeg unutrasnjeg časovnika i tu smo skloni nametanju i podešavanju. Spavam kad osetim pospanost, jedem kad osetim da sam gladna i pijem kad sam žedna .Ne vodim računa o tome koliko kalorija unosim, da li je nesto masno i td. Nikad nisam bila na dijeti.Sve po osecaju i bez nekog nametnutog ritma. Imam 32 godine, 58 kg ,majka sam i posle prirodnog porodjaja bez indukcije i ostalih preparata.Nemam strije ,visak kilograma niti opuštene grudi, nikad nisam bolesna i depresivna. Šta hocu da kazem ovim nabrajanjem: ljudi opustite se i jednostavno zivite! Pustite vaše organizam da vas vodi, povezite se sa svojim iskonskim JA i prirodom i vrlo brzo cete da uvidite prednosti takvog života . A vreme, sto je to???
Radi se zapravo o prikupljanju informacija,ali i o čulnom momentu,koji je kod male djece posebno mnogo izrazeniji u odnosu na odrasle ljude,i svaka nova informacija(za odraslog čovjeka je malo šta novo,sve je već vidjeno)kod mladje djece daje osjećaj da vrijeme sporije teče.Greska je misljenje da nam vrijeme prolazi brže kada se nečim zanimamo,a da prolazi sporije kada nam je dosadno,upravo je obratno,jer vrijeme osjećamo u onoj mjeri koliko naš mozak primi informacija,pa ako ih primi više vrijeme će nam se učiniti duže,ako nam se ne dešava nista, ako nam je dosadno nemamo šta da pamtimo,i uciniti će nam se kao da se to neko vrijeme nije ni dogodilo ili da je prebrzo prošlo.Napravite eksperiment i sjedite u neku kafanu koja vrvi od ljudi,zatim sutra otidjite u neki napušteni park i sjedite na klupu,vidjecete da će vam se pola sata u toj kafani učiniti duže nego 3 sata na napustenoj klupi,jer je vas mozak upijao neke informacije(u kafani se nešto dešava uvijek)i dobiće te osjećaj vremena.Znači ako želimo da nam život prolazi sporije moramo da mu ponudimo više sadržaja.
Nemam utisak da mi vreme brzo prolazi,neke decenije mog života su mi daleke hiljadama godina,najintenzivnije mi je bilo poslednjih 25 god.porodica,majčinstvo,posao...sve stigla,zadovoljna.Od 40-te neka nova dimenzija,kao da mi je počeo povratak u detinjstvo,obaveze su mi drugačije,imam vremena za sebe za sve ono što nisam radila,a pritom i ono prošlo vreme mi je trajalo i ništa nije kao da je bilo juče.Života uvek dosta rekla bih,prošlost kao ni budućnost ne postoji,sadašnjost je uvek prepuna novog,ništa mi nije postala rutina,svaki dan je prvi i poslednji.Ne razumem mnogo ljude oko sebe,ni zašta nemaju vremena,i stalno kukulele,uvek na nekom drugom mestu,nikad u svom životu sad.Godine ispred sebe doživljavam kao najbolje od svih do sad,ako poživim jedino me zanima penzija kao faza života u kojoj će mi biti milina,lišena odgovornosti kao kad sam bila mala.Imam punih 47,sin 23 jedino što bi me sad učinilo sretnom doveka je da postanem bakica,ništa lepše od mirisa Anđela.Mašem svima s Osmehom,ne opterećujte se,imajte na umu da smo svi za tri dana hrana crvima,te sad i ovde je jedino što imamo i nemamo.Zdravo i sretno.
Desetogodišnjaku je sledeća godina deseti deo njegovog prethodnog životnog iskustva. Nekome ko ima pedeset, to je tek pedeseti deo onoga što je preživeo. Prirodno je da mu izgleda kraće.
Ne slazem se sa tvrdnjom da kada radimo vise stvari istovremeno, vreme brze proleti. Naprotiv, ako mi je dan uzbudljiv i put dogadjaja, delovace mi da je trajalo duze. Tako i kad se osvrnem na npr. prethodnu godinu; ukoliko je bilo puno promena, novih otkrica i dozivljaja (kao uostalom i kod deteta koji svaki drugi dan nesto spozna), gledajuci unazad, imacu utisak da je neki dogadjaj od pre godinu dana bio daleko u proslosti. Suprotnost tome su faze u kojima mi je zivot jednolican i prolazi u rutini, svaki dan isti. Tad se itekako zabrinem kako mi je "iscurelo" vreme.
U danasnjem vremenu,ljudi su prinudjeni da se ,,trkaju,,sa vremenom,jednostavno tako se zivi.Na moju srecu nisam jedan od takvih,zivim lagano da mi cak neretko bude i dosadno.
Kome ce vreme brze proci? Nekom klincu koji sedi na uzarenoj peci ili nekom deki u zagrljaju sa seksi plavusom? Zakljucak je da je sve relativno, a godine nisu bitne.
ja mislim da ekonomija ovde ima objasnjenje. prosto sa godinama, ponestaje nam vremena tj kraj se blizi, pa ga sve vise vrednujemo i zato 'osecamo' da nam brze izmice. a zasto nam je dan dug u poznim godinama, pa zato sto nije ispunjen aktivnostima.
Molim vas ako ima ko kakav savet kako da se vreme uspori nek kaze.Imam 21 godinu, znam neki ce reci on sa 21 brine ali ja sam rano shvatio da je mladost nesto najlepse i nikad nisam zurio sa godinama ni za 18 nikad.A sad osecam da mi dani u dahu prolaze, inace nisam zahtevan evo nek mi ovaj Jul pa nek je i ovako vruc traje sto duze pa nek je jos topliji samo nek traje svaki momenat je dobar.
(Nikola, 25. jul 2015 20:48)
trudi se da ti bude dosadno. to jest ne trazi nikakvu zanimaciju. kada ti je dosadno onda vreme prolazi sporije. samim tim, duze zivis.
"bila je to samo jedna kvaka - kvaka 22."
eto, mozes da procitas i tu knjigu. u njoj izmedju ostalog imas i ovaj savet koji sam ti napisao u prvom pasusu.
Što je čovek stariji to mu život teži da sve više uđe u kolekciju navika i rituala. Kad dođu deca i svakodnevni posao onda ni ne stižeš da razmišljaš i filozofiraš o životu. Što si iskusniji to ti manje stvari privlače pažnju, ostaje samo brojanje godina i dana.
Kao utešno mi je da vidim da i drugi imaju taj 'problem' ili šta je, ali nakon 29. 30. godine strašno kako mi deluje da brzo prolazi vreme.
Jedan od načina da se 'uspori' tj da se utisak uspori su mi putovanja, što duža i različitija od svakodnevnog života ovde.
Spakujete ranac i odete dva meseca u Indju, ili jugoistočnu aziju, Tajland, Laos, Kamboža. Ne treba mnogo novca, a kada se vratite sa toliko utisaka gde je svaki dan drugačiji, deluje da nisam bio ovde godinu dana.
A dva dosadna meseca kuća/posao, mada u mom slučaju kuća/kuća pošto radim od kuće prodju u trenu i ni jednog dana se ni po čemu ne sećam..
Cinjenica je da sa godinama ljudi upadnu u neku rutinu,posao, obaveze,svaki dan isto,pa vise ni ne znamo koja je nedelja,mesec...
Kako to spreciti?
Razbijanjem te iste rutine! Iako mnogi nemaju taj luksuz,ako vam se ukaze prilika probajte da jedne nedelje svakog dana radite sto vise,ali uvek razlicitih stvari i videcete koliko ce vam ta nedelja sporije prolaziti :)
Pa, to je čista matematika. Kada na primer, imaš 10 godina, do tvog sledećeg rođendana treba da prođe 1/10 tvog dotadašnjeg života. Kada imaš 30 godina, do sledećeg rođendana treba da prođe samo 1/30 tvog dotadašnjeg života. I tako svake godine, 1 godina postaje sve kraća jedinica nečijeg života.
Vreme je objektivno, statična kategorija. Svaki momenat u Univerzumu je tačno definisan i fiksiran u svojim koordinatama, 11-to dimenzionalnog sistema. Zato, suštinski, ne postoji prošlost, sadašnjost i budućnost, već samo inkrementi trenutaka "sada" kroz koje materija i energija prolaze( pa i mi stalno prolazimo), kao kvark Univerzuma. Ono što je naša percepcija vremena na ovoj planeti, u pogledu promena (starenje, geološke promene, smene životnih formi, svakodnevno računanje vremena) su vidljive pojavnosti, koje mi definišemo kao "protok" vremena. Vreme je bezvremeno.
kada si klinac nemas nikav osecaj odgovornosti I nikakve obaveze I naravno da imas drugaciju percepciju vremena. kada odrastes I kada te svako zajase I imas gomilu odgovornosti problema I drugih gluposti vremena nikada dosta.
Kada si mlad stalno nešto čekaš i očekuješ pa ti vreme sporo ide. Sa godinama ne očekuješ ništa bitno ... sve ti dodje na svejedno i vreme samo leti ;)
Da li je neko pomislio kako nam sadržaj, smislenost i kvalitet vremena utiču na doživljaj protoka vremena?
Nakon ispraznog dana - nije se desilo ništa vredno pamćenja, kao da ga nije ni bilo, nestao je! Dosadni radni dan, koji nije doneo nikakav kvalitetan doživljaj. Blejanje bez smisla. Rutina.
Kad nam se desi nešto vredno pažnje, nešto što donese novu vrednost u svest, važnost događaja nađe svoje mesto u sećanju. Osećaj proteklog vremena i dolazi od naslaganog sećanja. Kada se ništa bitno ne desi, i sećanje na to izbledi.
kako vreme usporiti !? samo ako svaki dan ucimo nesto novo jer dok odrastamo izlazemo se stalno novim zivotnim iskustvima; idemo u skolu, upoznajemo se preko skolskih predmeta sa zivotom o kome nismo imali pojma da postoji, ucimo da plashemmo, vozimo biciklu,plivamo,... druzimo se sa novim poznanicima koji nisu samo iz naseg komsiluka,....putujemo,...dok si mladji zivot je daelko sadrzajniji nego kada postanes 'svoj covek'...zaposlis se I na istom si random mestu godinama, u kontaktu sa istim ljudima, isto radis iz dana u dan,,,I to postane svakodneva kolotechina pa nam se ipak u sustuni nista ne dogadja danima, mesecima, godinama I zato vreme 'leti'....mozemo ga usporiti ako pronadjemo nove hobije: pochnemo da ucimo ono sto smo uvek hteli a nisamo iamli vremena, sviranje klavira, gitare, ucenja novog stanog jezika,mozda kurs za sicevenje, strikanje,...automatski upoznajemo druge ljude,...zivot postane opet neka enigma I vreme 'usporimo'...
Ja mislim da je to obajsnjenje 'ubrzanog' vremena za razliku od vremena koji mozemo I da usporimo, kontrolisemo,..
@Nikola
Nedavno sam shvatio da kada u zivotu imas sto manje rutine to
ga cini "burnim" i manje dosadnim. Nove stvari, novi ljudi, nova mesta i nova saznanja. Drz se Nikola i samo punim plucima svaki dan!
@Milica U pravu ste, meni kada je celi dan ispunjen i trcim na sve strane da sve to zavrsim, na kraju dana uglavnom imam osecaj da su se stvari od tog jutra desile juce.
IMAGE SOURCE
56 Komentari
Sortiraj po: