VICE: Brucoši, šta vas čeka kad stignete u Beograd

Ovo me podseca na susrete nasih ljudi sa Amrima davnih 70-ih kada su nas pitali: "Sta? Zar vi imate televizore?". Dragi Beogradzani sa pedigreom iz kruga dvojke, miislim vi Hadzi-Pavlovici, Hadzi-Popovici i ostala hadzi-bratijo: ljudi iz provincije u vas Sivigrad dolaze spremni da se bore za sebe, da uce, rade i idu dalje. Beograd im je usputna stanica. I dok vi otvorite oba oka, mama vam skuva kafu, tata da dzeparac, a vi polako krenete na fakultet da stignete u podne, kao prava dzomba sa 10-godisnjim studentskim stazom, ti ljudi koje ismevate su vec odavno zavrsili PhD na MIT, rade u prestiznoj americkoj firmi, zive u svojoj kuci, voze lepa kola, sve to finansiraju sami od svoje plate ... Beograd im je usputna stanica. Oni manje uspesni vec rade u nekoj domacoj firmi, jer je direktor te firme njihov zemljak. A vi kukate kako nemate posao, kako vas devoijke/momci nece, kako je sve to nepravda jer zaboga vi ste rodjeni u BEOgradu (sa lenjo otvorenim vokalima E i O), cukundeda vam je primio majstorsko pismo od Kralja Milana licno, a vi jadni, mukice, nista vam ne ide od ruke zbog tih uzasnih doodjosa ... E pa zato sto ste takvi zato ste i tu gde ste!

I ne zaboravite da se izlazi na Stefan Braun, a ako ste sa sela i pitaju vas odakle ste uvek recite iz najveceg grada u blizini. Naglasak dolazi vremenom

Najdivniji period mog zivota su studije, taj prelazak u veliki grad, nova poznanstva, nova iskustva su sjajna stvar. Prijatelji koje steknes tokom studiranja ostaju za ceo zivot gde god da se kasnije rastrkate, kad se skupite bice kao da se stalno vidjate jer su to prvi prijatelji koji su ti stvarno slicni po interesovanju, inteligenciji, humoru i po tome sto imate stotine zajednickih dozivljaja i iskustava. Nemojte svaki vikend trcati kuci i nemojte nastaviti da zivite zivot koji ste do sada ziveli sa istim ljudima i istim navikama. Iskulirajte jedan vikend kafanu i idite u neki kul nocni klub, vidite kako izgleda drugacija scena, upoznajte nove ljude, idite u pozoriste, bioskop, na koncerte, utakmice. Moj savet vam je da zivite u domu ako uopste jos postoji zezanje medju mladim generacijama. Odakle god da su ljudi i koliko god da su razliciti, svi su na odredjenom intelektualnom nivou sto je sjajno jer sa svima mozes da prozboris neku rec na faxu. Ko ima mogucnosti da pocne da radi i da se osamostali isto nije losa ideja, imacete vise novca i steci cete nova iskustva bitna za vas razvoj. Iskoristite sto vise mozete jer studije neverovatno brzo prodju, zabavite se ali ne zaboravite zbog cega ste dosli i ne zapostavljajte knjigu jer mnogo stvari ce vas ka tome vuci, ali za sve ima vremena uz dobru organizaciju. U svakom slucaju, brucosi zavidim vam, a vi se postarajte da dozivite nezaboravne godine i zavidite i vi za koju godinu buducim brucosima. Molim vas objavite mi komentar, bas sam se raspisao, bice mi zao da to ne ucinite. :)

Kad sam tek došla u Beograd iz malog grada bila sam preplašena najviše zbog fakulteta,a i mnogih drugih stvari.Sad sam se zaljubila u taj čarobni grad.

Pitanje takozvanih dođoša prvi je problem sa kojim će se brucoši susresti. Prelazak iz unutrašnjosti u Beograd pravi je sudar svetova – tempo Beograda dosta je brži, gužve su česte, kašnjenja takođe. Prvi je savet brucošima da iskreno pristupe osvajanju Beograda: nikada ne zaboravite odakle ste i šta u sebi nosite; ne ponašajte se kao iskusni i dozvolite sebi da ne znate, da se izgubite, da pogrešite. Ne osećajte se ugroženo, ni poniženo. Uvidite da potencijal Beograda nije na splavovima sa kvazi-elitom, već u njegovoj akademskoj infrastrukturi koju je neophodno iskoristiti, a njoj pripadaju pozorišta, bioskopi, galerije, muzeji. Ostavite vremena i za lepo provedeno veče sa novim kolegama, ali i za odmor – kojeg će vam najviše nedostajati.

Zapravo, pravih je Beograđana vrlo malo. Stoga, nikako nije sramota ostati svoj u takvome gradu. Naprotiv, svojim mentalitetom možete samo doprineti multikulturalnom Beogradu. Bežanjem od svoga vaspitanja ne činite sebi uslugu. Imajte želju da upoznajete različitosti, širite svoje kulturološke vidike, pogledajte malo šire od onoga što su vas učili kod kuće, ali ne zaboravite ko ste, odakle ste i ostanite svoji! Samo se tako osvaja Beograd!

@gile:

Na temu "dođoša": pravi Beogradjani tu rec nemaju u svom recniku, niti ce te ikada pogledati popreko zbog tvog porekla. I to iz dva razloga. Prvi je taj sto su i sami svesni da im je neki deda ili pradeda takodje bio dođoš. Potomci onih koji su u Beogradu ziveli i pre 200 godina su izuzetno retki, a pitanje je da li uopste i postoje. Beograd je pretrpeo mozda najvise ratova u Evropi, stalno su tutnjale nekakve vojske, ljudi su ginuli ili isli u zbegove u provinciju, tamo su se mesali ... Tako da kako god obrnes svi su dosljaci. Druga generacija Beogradjana je cesto druga prica - isfurani, uobrazeni i umisljeni da su neki nivo. Odvratno do bola! Cast izuzecima, cestitim i skromnim ljudima, ali takvih je malo. Drugo, zato sto su uglavnom vaspitani da budu skromni, da kada ih neko hvali uvek odgovore sa "nije to nista, mogu ja i bolje", da uvek kazu molim i hvala, da se nikada ne guraju preko reda, da uvek propuste druge, da izbegavaju kavgu, da se sklajanju s puta svakome i da svakoga postuju bez obzira koje vere i porekla bio. To od njih na kraju stvori pasivne mekusce koji nemaju svoje ja i koji se samo povlace. A kada se pitomi povuku dodju divlji i oteraju ih. Prosto. Slicno je i sa nama, bivsim Beogradjanima rasutim po svetu. Nasa deca ce biti rodjena u nekoj selendri zvanoj Palo Alto ili San Mateo ili vec nesto trece ... i mozda ce znati ko su, ali vec njihova deca - tesko. I na to ne mogu nikako da uticem, svestan sam.

Savet za sve "dođoše". Zaboravite sve što ste bili u svom mestu i pokušajte od nule da postanete Beograđani. Ništa me nije više nerviralo na faxu od onih iz kojih viri praziluk a misle da su neko.

Gile aj lebati otvori kapiju disteram frgusona.

Tek po dolasku u Bg postao sam slobodan i poceo da zivim...

Gile reci tati ko te je to dirao? :P

Ja bih ispravio samo to da je to POSLEDNJI raspust koji ce imati do penzije, odnosno trenutka kad vise nece moci/morati da zaradjuju..a sto se tice "dodjosa", kao rodjeni Beogradjanin mogu savetovati da iskoriste sve sanse i iskustvo u ovom gradu, da uvek budu svesni da se razlikujemo iskljucivo u tome ko od nas zeli da napravi nesto od svog zivota..puno srece zelim svim svojim zemljacima, i ako su sposobniji neka osvajaju visoke pozicije- a ja cu se ponositi njima i ugledati se na njih. Vidimo se na vrhu!

momci sa svojim stanom ,ko ja, kod koji ces blejati kad izgubis predavanje, a ne moras gajbi jer nisi kod keve

Savet za sve "dođoše". Zaboravite sve što ste bili u svom mestu i pokušajte od nule da postanete Beograđani. Ništa me nije više nerviralo na faxu od onih iz kojih viri praziluk a misle da su neko.

Ovo me podseca na susrete nasih ljudi sa Amrima davnih 70-ih kada su nas pitali: "Sta? Zar vi imate televizore?". Dragi Beogradzani sa pedigreom iz kruga dvojke, miislim vi Hadzi-Pavlovici, Hadzi-Popovici i ostala hadzi-bratijo: ljudi iz provincije u vas Sivigrad dolaze spremni da se bore za sebe, da uce, rade i idu dalje. Beograd im je usputna stanica. I dok vi otvorite oba oka, mama vam skuva kafu, tata da dzeparac, a vi polako krenete na fakultet da stignete u podne, kao prava dzomba sa 10-godisnjim studentskim stazom, ti ljudi koje ismevate su vec odavno zavrsili PhD na MIT, rade u prestiznoj americkoj firmi, zive u svojoj kuci, voze lepa kola, sve to finansiraju sami od svoje plate ... Beograd im je usputna stanica. Oni manje uspesni vec rade u nekoj domacoj firmi, jer je direktor te firme njihov zemljak. A vi kukate kako nemate posao, kako vas devoijke/momci nece, kako je sve to nepravda jer zaboga vi ste rodjeni u BEOgradu (sa lenjo otvorenim vokalima E i O), cukundeda vam je primio majstorsko pismo od Kralja Milana licno, a vi jadni, mukice, nista vam ne ide od ruke zbog tih uzasnih doodjosa ... E pa zato sto ste takvi zato ste i tu gde ste!

Kad sam tek došla u Beograd iz malog grada bila sam preplašena najviše zbog fakulteta,a i mnogih drugih stvari.Sad sam se zaljubila u taj čarobni grad.

Tek po dolasku u Bg postao sam slobodan i poceo da zivim...

Najdivniji period mog zivota su studije, taj prelazak u veliki grad, nova poznanstva, nova iskustva su sjajna stvar. Prijatelji koje steknes tokom studiranja ostaju za ceo zivot gde god da se kasnije rastrkate, kad se skupite bice kao da se stalno vidjate jer su to prvi prijatelji koji su ti stvarno slicni po interesovanju, inteligenciji, humoru i po tome sto imate stotine zajednickih dozivljaja i iskustava. Nemojte svaki vikend trcati kuci i nemojte nastaviti da zivite zivot koji ste do sada ziveli sa istim ljudima i istim navikama. Iskulirajte jedan vikend kafanu i idite u neki kul nocni klub, vidite kako izgleda drugacija scena, upoznajte nove ljude, idite u pozoriste, bioskop, na koncerte, utakmice. Moj savet vam je da zivite u domu ako uopste jos postoji zezanje medju mladim generacijama. Odakle god da su ljudi i koliko god da su razliciti, svi su na odredjenom intelektualnom nivou sto je sjajno jer sa svima mozes da prozboris neku rec na faxu. Ko ima mogucnosti da pocne da radi i da se osamostali isto nije losa ideja, imacete vise novca i steci cete nova iskustva bitna za vas razvoj. Iskoristite sto vise mozete jer studije neverovatno brzo prodju, zabavite se ali ne zaboravite zbog cega ste dosli i ne zapostavljajte knjigu jer mnogo stvari ce vas ka tome vuci, ali za sve ima vremena uz dobru organizaciju. U svakom slucaju, brucosi zavidim vam, a vi se postarajte da dozivite nezaboravne godine i zavidite i vi za koju godinu buducim brucosima. Molim vas objavite mi komentar, bas sam se raspisao, bice mi zao da to ne ucinite. :)

I ne zaboravite da se izlazi na Stefan Braun, a ako ste sa sela i pitaju vas odakle ste uvek recite iz najveceg grada u blizini. Naglasak dolazi vremenom

Pitanje takozvanih dođoša prvi je problem sa kojim će se brucoši susresti. Prelazak iz unutrašnjosti u Beograd pravi je sudar svetova – tempo Beograda dosta je brži, gužve su česte, kašnjenja takođe. Prvi je savet brucošima da iskreno pristupe osvajanju Beograda: nikada ne zaboravite odakle ste i šta u sebi nosite; ne ponašajte se kao iskusni i dozvolite sebi da ne znate, da se izgubite, da pogrešite. Ne osećajte se ugroženo, ni poniženo. Uvidite da potencijal Beograda nije na splavovima sa kvazi-elitom, već u njegovoj akademskoj infrastrukturi koju je neophodno iskoristiti, a njoj pripadaju pozorišta, bioskopi, galerije, muzeji. Ostavite vremena i za lepo provedeno veče sa novim kolegama, ali i za odmor – kojeg će vam najviše nedostajati.

Zapravo, pravih je Beograđana vrlo malo. Stoga, nikako nije sramota ostati svoj u takvome gradu. Naprotiv, svojim mentalitetom možete samo doprineti multikulturalnom Beogradu. Bežanjem od svoga vaspitanja ne činite sebi uslugu. Imajte želju da upoznajete različitosti, širite svoje kulturološke vidike, pogledajte malo šire od onoga što su vas učili kod kuće, ali ne zaboravite ko ste, odakle ste i ostanite svoji! Samo se tako osvaja Beograd!

Gile reci tati ko te je to dirao? :P

Gile aj lebati otvori kapiju disteram frgusona.

momci sa svojim stanom ,ko ja, kod koji ces blejati kad izgubis predavanje, a ne moras gajbi jer nisi kod keve

@gile:

Na temu "dođoša": pravi Beogradjani tu rec nemaju u svom recniku, niti ce te ikada pogledati popreko zbog tvog porekla. I to iz dva razloga. Prvi je taj sto su i sami svesni da im je neki deda ili pradeda takodje bio dođoš. Potomci onih koji su u Beogradu ziveli i pre 200 godina su izuzetno retki, a pitanje je da li uopste i postoje. Beograd je pretrpeo mozda najvise ratova u Evropi, stalno su tutnjale nekakve vojske, ljudi su ginuli ili isli u zbegove u provinciju, tamo su se mesali ... Tako da kako god obrnes svi su dosljaci. Druga generacija Beogradjana je cesto druga prica - isfurani, uobrazeni i umisljeni da su neki nivo. Odvratno do bola! Cast izuzecima, cestitim i skromnim ljudima, ali takvih je malo. Drugo, zato sto su uglavnom vaspitani da budu skromni, da kada ih neko hvali uvek odgovore sa "nije to nista, mogu ja i bolje", da uvek kazu molim i hvala, da se nikada ne guraju preko reda, da uvek propuste druge, da izbegavaju kavgu, da se sklajanju s puta svakome i da svakoga postuju bez obzira koje vere i porekla bio. To od njih na kraju stvori pasivne mekusce koji nemaju svoje ja i koji se samo povlace. A kada se pitomi povuku dodju divlji i oteraju ih. Prosto. Slicno je i sa nama, bivsim Beogradjanima rasutim po svetu. Nasa deca ce biti rodjena u nekoj selendri zvanoj Palo Alto ili San Mateo ili vec nesto trece ... i mozda ce znati ko su, ali vec njihova deca - tesko. I na to ne mogu nikako da uticem, svestan sam.

Ja bih ispravio samo to da je to POSLEDNJI raspust koji ce imati do penzije, odnosno trenutka kad vise nece moci/morati da zaradjuju..a sto se tice "dodjosa", kao rodjeni Beogradjanin mogu savetovati da iskoriste sve sanse i iskustvo u ovom gradu, da uvek budu svesni da se razlikujemo iskljucivo u tome ko od nas zeli da napravi nesto od svog zivota..puno srece zelim svim svojim zemljacima, i ako su sposobniji neka osvajaju visoke pozicije- a ja cu se ponositi njima i ugledati se na njih. Vidimo se na vrhu!