Zaljubljenost je prošla, šta sad?

Ljudi su danas povrsni i razmazeni gotovani nespremni da grade nesto sto ce trajati godinama ili cak decenijama, poput brakova nasih roditelja i dedova. Svuda cujete ono zensko "necu valjda da mu budem sluskinja" i musko "nisam lud da trpim zvocanje". Vec na prvoj prepreci se odustaje, na prvom problemu veza puca. A kako odmice vreme sve ti je teze jer se plasis novih padova. Da suu tako nasi preci razmisljali nas ne bi ni bilo. Ali neka, samo vi zivite zivot iz romanticnih komedija. Ali zivot nije romantika, shvaticete to jednog dana. Ali onda moze da bude i kasno!

Sve zavisi kakvog si partnera našao. Ako se sve svodi na fizičku privlačnost onda će problemi biti veći kada zaljublenost prođe i svađe će postati učestale. E sad ako je to više duhovna privlačnost onda će naravno konflikti biti manji. I uopšte neće biti važno ko voli futbal a ko serije, ko voli da šeta a ko da izlazi u kafiće i sl.

Još je gore ako niste romantični,nego surovo realni,ako niste idealista,pa ga ne dižete u visine.Tu problemi još ranije nastanu. Svi imaju mane. I kako meni reče jedan stariji gospodin:" Ljubav prodje , strast prodje ,treba da nadješ nekoga koga ćeš moći trpeti."

Upravo sam se setila svoje bake.Udali su je za dedu i prvi put ga je videla nakon svadbe kada su imali prvu bracnu noc.9-oro dece, 25 unuka ,36 praunuka i za sada 4 cukun unuka.Ja se ne secam da su se oni ikada posvadjali i ako su sasvim suprotni po temperamentu ali svako od njih postuje ono drugo ,popusta,okrece na salu.Sama sam 25 godina u braku i lepo zivimo ali imam strah za svoju decu jer danas su ljubi sebicni i arogantni i vaznije im je da budu neke face a ne da traze kompromise

treba naci nekoga kome tvoje mane ne smetaju ne zato sto te voli nego zato sto je tolerwntan jer ljubav ce proci ,a karakter i mane tesko . ja sam na srecu nasao normalnu devojku sa sela koja nije razmazena koja je naucila da radi da trpi i sunce i kisu , a naucio sam i ja kroz zivot koji me je ostavio bez majke da perem. peglam ,cistim ,radim od 15 god,nacuio sam da se zrtvujem borim i istrpim . imamo i mi kriza ali trpimo pa prodje pa posle bude jos lepse ,problem je sto su devojke danas razmazene hoce sve na gotovo danas i odmah ne razmisljajuci dal je to realno jer one zasluzuju jelte najbolje bez ikakvog realnog pokrica,a muskarci su narcisoidni ,neodgovorni busaju se u grudi glime muskarcine u drustvu pa kad pukne veza cmizdre.

Prošla zaljubljenost?Ajte vi đavlu sa ovin vašin filozofijama.Ja svoju ženu nakon sedamnajst godina braka nikad više nisan volija nego sad.Sad kad smo toliko toga skupa prošli,dilili dobro i ono loše,kad je ona meni bila pomoć i ja njoj,kad smo podigli ovo dićice...sad bi tribali reć da je nestalo žara i ljubavi?
Odnija đava Holivud i filozofe koji pojma nemaju šta je normalan život.
Sve ste zakomplicirali,a život je zapravo surovo jednostavan.

problem je što ljudi očekuju da ih neko zabavlja, pali, pa kad to nestane, onda dalje traže uzbudjenja, novi partner, skakanje padobranom, egzotične destinacije, zatrpavanje svim i svačim da se pokrije ta dosada i mrtvilo su u njima samima. kada upoznate sebe, sa partnerom ćete ima sve kvalitetniji odnos, komunikacija je osnov svega, a ne strast.

Možda najkomplikovaniji poduhvat pod kapom nebeskom je živeti zajedno u slozi. Ali je stoga i najcenjeniji i ''najskuplji'' poduhvat. Svako ima neka svoja iskustva i savete, i lepe reči... tolerancija, sloboda, poverenje, poštovanje, i LJUBAV naravno. I, kada bi te termine svi shvatali jednako, lako bismo se složili. (Nešto kao kad se u nekom tehničkom standardu, u prvom naslovu, pre svih odredbi, najpre definišu termini koji se u odredbama koriste, npr. šta se smatra ventilacijom.) Ali, termine tolerancija, sloboda, poverenje, poštovanje, ljubav (npr.) svako tumači po svom znanju i smatranju, i trenutnom raspoloženju. I, tu je zez!!! Kako ovo rešiti? Za sada, ja sam za to da se sveukupno posmatra 1 termin: odobravanje. Kada čovek čoveka ''odobrava'', znači da se slaže s njegovim pogledom na svet, stavovima, karakterom, ličnošću, a to je, mislim, najvažnije za ''živeti zajedno u slozi''.
.

bila sam zaljubljena i kada je to stanje proslo sada sam srecnija jer svog supruga volim svim srcem i malo bistrije glave...a to mi je drugi brak u kome sam vec 15 godina...znaci ne panicite jer sve je to normalno u braku...i poneka svadja,i vece bez seksa,ljubomora,nerazumevanje,....ali i kratkog daha ako se volite...LJUBAV je ipak ta koja odrzava brak ili vezu....prastanje i tolerancija dolaze sami po sebi

kada sam zaljubljen nije mi važno kakav je partner, sve tolerišem, ali kada zaljubljenost prođe, a da vidiš kako se svaka sitnica meri apotekarskom vagicom.

Glupost! Ljubav postoji, kada prođe zaljubljenost onda nastaje ljubav - ako je TO zaista TO! Ljubav se gaji i razvija! Ako pravite trule kompromise, trpite (lažete sebe da ste tolerantni) i nije više lepo, a ostajete - e onda ste odustali od sebe i to nije dobro ni za jednu stranu. Odričete se života, i vi i partner, niko nije srećan, imate milijardu izgovora i za određen broj godina, sva nezadovoljstva isplivaju, veza puca "odjednom". Treba tražiti dok ne nađete. Smisao je u tome da oboma bude lepo, čemu mazohizam?

@ miro split
Isto i kod mene. Sto smo duze zajedno sve nam je lepse.A zajedno smo 18 godina- 4 u vezi i 14 u braku. Ljubav cveta a zaljubljeni smo i dalje jedno u drugo- ali na tome se radi.Sitnice, sitnice, sitnice- zivot znace.One donose male radosti zbog kojih mi je brak iz godine u godinu lepsi. Uvek kazem i sebi njemu da bih volela da umrem pre njega da ne bi morala da zivim bez njega.E onda on kaze: ne moze tako, ja moram prvi, sta cu ja bez tebe.Svima zelim da osete taj osecaj ispunjenosti koji mi imamo.

Ja sam u teskom problemu, brzo mi devojke dosade i uvek trazim nove izazove. Sto je najgore povrsne veze i samo seks mi nikada nisu bili interesantni, tako da se plasim da cu ostati ili sam, ili nesrecan.
Zelim brak i decu, ali kako cu u brak kada mi svaka devojka dosadi nakon 3 meseca? Niste svesni koliki je to problem, imam 30 godina i sve se tesim da samo nisam nasao pravu.

Mislim da stvarnu sliku danasnjice uporedjujete sa idealizovanom slikom proslosti o kojoj realno ne znate nista.
Ne mislim da su ljudi toliko losiji danas, jednostavno imaju vise izbora. Nekima je to Ok, drugima izgleda ne. Neki put pomislim da neke ljude mogucnost izbora plasi do te mere da bi je najradije ukinuli svima. Zadrzite svoje strahove za sebe. I onda je bilo da su se neki voleli, a neki na silu ostajali zajedno. Zene pre svega, jer muskarci su i tada radili sta su hteli uz jedno no, no kao sankciju od drustva.
Ne mozete na danasnje ljude presadjivati ideale svojih predaka. Svako vreme ima svoje ideale i oni sto dolaze deluju uvek sebicniji jer zele ono sto oni pre njih nisu smeli da izraze. Dok god neko radi za svoje zelje i snove oni ne treba da se ticu drugih.

@Joca 011
Sve sto ste naveli u komentaru je sustina,ali iz nekog razloga ,koji je samo njima znan, dobar deo ljudi uopste ne razmislja tako. Da li je moguce da ce civilizaciju ,koja je na vrhuncu svoje moci, da unisti ljudska samozivost,samoljubivost,narcisoidnost i agresija (koju ispoljavaju prema svakom bicu)?

Ja sam bas srecan čovek :D

I od mene jedan plus,pa da budete jos srecniji.

Znate li koliko ljudi na planeti zivi u drustvima koje ne poznaju zaljubljenost. Vencas se, zivis, radis, odgajas decu zajedno. Azija, Afrika... zapad je izmislio i nametnuo romantiku i zakomplikovao zivot. Sada su ocekivanja ogromna a razocarenja redovna pojava.

Vidim, nema "naseg slucaja".

Za svog muza sam se udala posle tri meseca zabavljanja, u sred svojih i njegovih studija.

Zaprosio me je na klupi u parku izmedju nasa dva fakulteta, dok smo se spremali da svako krene na svoja predavanja. Ocekivala sam da me pita da li sam doruckovala, a on me je zaprosio. Sto je najludje, pristala sam, bili smo ludo zaljubljeni( na preporucujem, imali smo vise srece , nego pameti)

Od podstanarske sobe, do ovoga danas, stigli smo kao partneri, pomazuci jedno drugom, medjusobno se podrzavajuci, saglasno vaspitavajuci decu, bez uslovljavnja i kazni.
Bilo je, naravno, i nesuglasica, pa i kriza. Resavali smo ih "praveci po korak jedno ka drugom" i izlazili iz njih drugaciji i bolji.

Lajt motiv celog naseg, vec dugog zajednickog zivota, i u dobru i u zlu, je bio nase bazicno osecanje:ljubav.

I danas, kad "zaglavim" nocu za kompjuterom, pritisnuta rokom, uzme gitaru i kaobajagi za sebe, odsvira koju strofu Visockog, ili Fabricia di Andrea. Raznezim se, mozete me skupiti lopaticom po podu.

Da zivim opet, sve bih ponovila.

Odma nađem drugu, prosto i jednostavno.

Isto kao i u životinjskom svetu, kao i svaka bolest, dođe vreme za množenje, kada se obavi, to je to, ide se dalje. Vladari su zbog interesa izmislili brak, to je biznis i nešto što ne postoji nigde oko nas. Banalan primer, pčele, idu od cveta do cveta, primitivan oblik seksa, privlačnost osećaju dok ne dođu do cveta i obave posao, onda ih prođe i osete privlačnost prema drugom cvetu, ali šta je izvor te privlačnosti, nešto što cvet emituje, obmana i prevara kao i sve drugo oko nas.

...ništa ...polizali med ..jedite ... i gurajte dalje...

Ha,ha,ha zapanjujuca slicnost sa mojom pricom.Ne mogu da verujem. Od mene plus.

Gle cuda:)

Jos ako je zbir 21+33 i volite Visockog i ono "bocca di rosa, bocca di rosa.....", cudo je dvostruko.

Znam da sam preterala, ali sta cete, takva sam, nisam za teatre gde nema smeha i vatre ( i suza dakako ).

Ha,ha,ha...Cudo jeste ,ali ne bas toliko.Nasmejah se slatko.

Isto kao i u životinjskom svetu, kao i svaka bolest, dođe vreme za množenje, kada se obavi, to je to, ide se dalje. Vladari su zbog interesa izmislili brak, to je biznis i nešto što ne postoji nigde oko nas. Banalan primer, pčele, idu od cveta do cveta, primitivan oblik seksa, privlačnost osećaju dok ne dođu do cveta i obave posao, onda ih prođe i osete privlačnost prema drugom cvetu, ali šta je izvor te privlačnosti, nešto što cvet emituje, obmana i prevara kao i sve drugo oko nas.

Odma nađem drugu, prosto i jednostavno.

Ljudi su danas povrsni i razmazeni gotovani nespremni da grade nesto sto ce trajati godinama ili cak decenijama, poput brakova nasih roditelja i dedova. Svuda cujete ono zensko "necu valjda da mu budem sluskinja" i musko "nisam lud da trpim zvocanje". Vec na prvoj prepreci se odustaje, na prvom problemu veza puca. A kako odmice vreme sve ti je teze jer se plasis novih padova. Da suu tako nasi preci razmisljali nas ne bi ni bilo. Ali neka, samo vi zivite zivot iz romanticnih komedija. Ali zivot nije romantika, shvaticete to jednog dana. Ali onda moze da bude i kasno!

kada sam zaljubljen nije mi važno kakav je partner, sve tolerišem, ali kada zaljubljenost prođe, a da vidiš kako se svaka sitnica meri apotekarskom vagicom.

treba naci nekoga kome tvoje mane ne smetaju ne zato sto te voli nego zato sto je tolerwntan jer ljubav ce proci ,a karakter i mane tesko . ja sam na srecu nasao normalnu devojku sa sela koja nije razmazena koja je naucila da radi da trpi i sunce i kisu , a naucio sam i ja kroz zivot koji me je ostavio bez majke da perem. peglam ,cistim ,radim od 15 god,nacuio sam da se zrtvujem borim i istrpim . imamo i mi kriza ali trpimo pa prodje pa posle bude jos lepse ,problem je sto su devojke danas razmazene hoce sve na gotovo danas i odmah ne razmisljajuci dal je to realno jer one zasluzuju jelte najbolje bez ikakvog realnog pokrica,a muskarci su narcisoidni ,neodgovorni busaju se u grudi glime muskarcine u drustvu pa kad pukne veza cmizdre.

Upravo sam se setila svoje bake.Udali su je za dedu i prvi put ga je videla nakon svadbe kada su imali prvu bracnu noc.9-oro dece, 25 unuka ,36 praunuka i za sada 4 cukun unuka.Ja se ne secam da su se oni ikada posvadjali i ako su sasvim suprotni po temperamentu ali svako od njih postuje ono drugo ,popusta,okrece na salu.Sama sam 25 godina u braku i lepo zivimo ali imam strah za svoju decu jer danas su ljubi sebicni i arogantni i vaznije im je da budu neke face a ne da traze kompromise

Ja sam u teskom problemu, brzo mi devojke dosade i uvek trazim nove izazove. Sto je najgore povrsne veze i samo seks mi nikada nisu bili interesantni, tako da se plasim da cu ostati ili sam, ili nesrecan.
Zelim brak i decu, ali kako cu u brak kada mi svaka devojka dosadi nakon 3 meseca? Niste svesni koliki je to problem, imam 30 godina i sve se tesim da samo nisam nasao pravu.

Znate li koliko ljudi na planeti zivi u drustvima koje ne poznaju zaljubljenost. Vencas se, zivis, radis, odgajas decu zajedno. Azija, Afrika... zapad je izmislio i nametnuo romantiku i zakomplikovao zivot. Sada su ocekivanja ogromna a razocarenja redovna pojava.

Sve zavisi kakvog si partnera našao. Ako se sve svodi na fizičku privlačnost onda će problemi biti veći kada zaljublenost prođe i svađe će postati učestale. E sad ako je to više duhovna privlačnost onda će naravno konflikti biti manji. I uopšte neće biti važno ko voli futbal a ko serije, ko voli da šeta a ko da izlazi u kafiće i sl.

Možda najkomplikovaniji poduhvat pod kapom nebeskom je živeti zajedno u slozi. Ali je stoga i najcenjeniji i ''najskuplji'' poduhvat. Svako ima neka svoja iskustva i savete, i lepe reči... tolerancija, sloboda, poverenje, poštovanje, i LJUBAV naravno. I, kada bi te termine svi shvatali jednako, lako bismo se složili. (Nešto kao kad se u nekom tehničkom standardu, u prvom naslovu, pre svih odredbi, najpre definišu termini koji se u odredbama koriste, npr. šta se smatra ventilacijom.) Ali, termine tolerancija, sloboda, poverenje, poštovanje, ljubav (npr.) svako tumači po svom znanju i smatranju, i trenutnom raspoloženju. I, tu je zez!!! Kako ovo rešiti? Za sada, ja sam za to da se sveukupno posmatra 1 termin: odobravanje. Kada čovek čoveka ''odobrava'', znači da se slaže s njegovim pogledom na svet, stavovima, karakterom, ličnošću, a to je, mislim, najvažnije za ''živeti zajedno u slozi''.
.

Mislim da stvarnu sliku danasnjice uporedjujete sa idealizovanom slikom proslosti o kojoj realno ne znate nista.
Ne mislim da su ljudi toliko losiji danas, jednostavno imaju vise izbora. Nekima je to Ok, drugima izgleda ne. Neki put pomislim da neke ljude mogucnost izbora plasi do te mere da bi je najradije ukinuli svima. Zadrzite svoje strahove za sebe. I onda je bilo da su se neki voleli, a neki na silu ostajali zajedno. Zene pre svega, jer muskarci su i tada radili sta su hteli uz jedno no, no kao sankciju od drustva.
Ne mozete na danasnje ljude presadjivati ideale svojih predaka. Svako vreme ima svoje ideale i oni sto dolaze deluju uvek sebicniji jer zele ono sto oni pre njih nisu smeli da izraze. Dok god neko radi za svoje zelje i snove oni ne treba da se ticu drugih.

Još je gore ako niste romantični,nego surovo realni,ako niste idealista,pa ga ne dižete u visine.Tu problemi još ranije nastanu. Svi imaju mane. I kako meni reče jedan stariji gospodin:" Ljubav prodje , strast prodje ,treba da nadješ nekoga koga ćeš moći trpeti."

bila sam zaljubljena i kada je to stanje proslo sada sam srecnija jer svog supruga volim svim srcem i malo bistrije glave...a to mi je drugi brak u kome sam vec 15 godina...znaci ne panicite jer sve je to normalno u braku...i poneka svadja,i vece bez seksa,ljubomora,nerazumevanje,....ali i kratkog daha ako se volite...LJUBAV je ipak ta koja odrzava brak ili vezu....prastanje i tolerancija dolaze sami po sebi

Glupost! Ljubav postoji, kada prođe zaljubljenost onda nastaje ljubav - ako je TO zaista TO! Ljubav se gaji i razvija! Ako pravite trule kompromise, trpite (lažete sebe da ste tolerantni) i nije više lepo, a ostajete - e onda ste odustali od sebe i to nije dobro ni za jednu stranu. Odričete se života, i vi i partner, niko nije srećan, imate milijardu izgovora i za određen broj godina, sva nezadovoljstva isplivaju, veza puca "odjednom". Treba tražiti dok ne nađete. Smisao je u tome da oboma bude lepo, čemu mazohizam?

@Joca 011
Sve sto ste naveli u komentaru je sustina,ali iz nekog razloga ,koji je samo njima znan, dobar deo ljudi uopste ne razmislja tako. Da li je moguce da ce civilizaciju ,koja je na vrhuncu svoje moci, da unisti ljudska samozivost,samoljubivost,narcisoidnost i agresija (koju ispoljavaju prema svakom bicu)?

Prošla zaljubljenost?Ajte vi đavlu sa ovin vašin filozofijama.Ja svoju ženu nakon sedamnajst godina braka nikad više nisan volija nego sad.Sad kad smo toliko toga skupa prošli,dilili dobro i ono loše,kad je ona meni bila pomoć i ja njoj,kad smo podigli ovo dićice...sad bi tribali reć da je nestalo žara i ljubavi?
Odnija đava Holivud i filozofe koji pojma nemaju šta je normalan život.
Sve ste zakomplicirali,a život je zapravo surovo jednostavan.

Ja sam bas srecan čovek :D

I od mene jedan plus,pa da budete jos srecniji.

problem je što ljudi očekuju da ih neko zabavlja, pali, pa kad to nestane, onda dalje traže uzbudjenja, novi partner, skakanje padobranom, egzotične destinacije, zatrpavanje svim i svačim da se pokrije ta dosada i mrtvilo su u njima samima. kada upoznate sebe, sa partnerom ćete ima sve kvalitetniji odnos, komunikacija je osnov svega, a ne strast.

@ miro split
Isto i kod mene. Sto smo duze zajedno sve nam je lepse.A zajedno smo 18 godina- 4 u vezi i 14 u braku. Ljubav cveta a zaljubljeni smo i dalje jedno u drugo- ali na tome se radi.Sitnice, sitnice, sitnice- zivot znace.One donose male radosti zbog kojih mi je brak iz godine u godinu lepsi. Uvek kazem i sebi njemu da bih volela da umrem pre njega da ne bi morala da zivim bez njega.E onda on kaze: ne moze tako, ja moram prvi, sta cu ja bez tebe.Svima zelim da osete taj osecaj ispunjenosti koji mi imamo.

Vidim, nema "naseg slucaja".

Za svog muza sam se udala posle tri meseca zabavljanja, u sred svojih i njegovih studija.

Zaprosio me je na klupi u parku izmedju nasa dva fakulteta, dok smo se spremali da svako krene na svoja predavanja. Ocekivala sam da me pita da li sam doruckovala, a on me je zaprosio. Sto je najludje, pristala sam, bili smo ludo zaljubljeni( na preporucujem, imali smo vise srece , nego pameti)

Od podstanarske sobe, do ovoga danas, stigli smo kao partneri, pomazuci jedno drugom, medjusobno se podrzavajuci, saglasno vaspitavajuci decu, bez uslovljavnja i kazni.
Bilo je, naravno, i nesuglasica, pa i kriza. Resavali smo ih "praveci po korak jedno ka drugom" i izlazili iz njih drugaciji i bolji.

Lajt motiv celog naseg, vec dugog zajednickog zivota, i u dobru i u zlu, je bio nase bazicno osecanje:ljubav.

I danas, kad "zaglavim" nocu za kompjuterom, pritisnuta rokom, uzme gitaru i kaobajagi za sebe, odsvira koju strofu Visockog, ili Fabricia di Andrea. Raznezim se, mozete me skupiti lopaticom po podu.

Da zivim opet, sve bih ponovila.

...ništa ...polizali med ..jedite ... i gurajte dalje...

Ha,ha,ha zapanjujuca slicnost sa mojom pricom.Ne mogu da verujem. Od mene plus.

Gle cuda:)

Jos ako je zbir 21+33 i volite Visockog i ono "bocca di rosa, bocca di rosa.....", cudo je dvostruko.

Znam da sam preterala, ali sta cete, takva sam, nisam za teatre gde nema smeha i vatre ( i suza dakako ).

Ha,ha,ha...Cudo jeste ,ali ne bas toliko.Nasmejah se slatko.