Kako je važno umeti se smejati

kakav život, kakav karakter, kakav dobar razgovor, sjajna je osoba dr Zagorka...strahota i jeste u toj latentnoj nepravdi koja nas okružuje i pritiska gde god da se okrenete,zatim u nekoj vašoj borbi, koja polako zamire, a onda se polako predajete i gledate na nepravdu kao normalnu pojavu. Zašto nema ni viceva ni borbe, sad kad je stvarno umetnost preživeti, niko se ne bori ni sad,a kad više nema ni šta da se izgubi?
Još jedan utisak, čim sam završila čitanje, osetila sam zebnju i realan strah, ko će biti naslednik ovih hrabrih intelektualaca, ko će raditi i misliti kao dr Zagorka, Vesna, Mirko, pok. Vojin ili pok. Radomir?
Tužno se slažem se sa njom i o onom retkom luksuzu koji smo imali, da nam zemlju vodi doktor filozofije, ali smo ga ipak ubili, SrBije bre!

Izvanredan intervju. Dati su sistem vrednosti i vizija sveta sasvim suprotni od mojih shvatanja. Komunističko shvatanje sveta, ako hoćete. Priznajem da mi prija da procitam kako se neko nije odrekao sebe i kako ideali u koje je verovao u mladosti i dalje žive u njemu. Posebno mi se dopada što Zagorka Golubović ima osećaj pripadanja porodici i što, za razliku od mnogih koji nas sada vode, ne izdaje silne žrtve koje je njena porodica podnela radi odbrane takvih ideala.

E sad, što ja smatram da je komunizam jedna od najpogubnijih ideologija, to je druga stvar.

Retka prilika da se pročita iskren intervju sa savremenikom koji ima nesporno veliko životno iskustvo i saznanja.

svaka cast!

Ja ovde samo vidim partizansku diplomu i partijsku liniju. Za ovu gospodju do sad nisam znao, ali neki kvalitet u njoj ne vidim.

Hvala za ovaj intervju. Sve je manje pametnih i razumnih ljudi oko nas (u javnosti), a potrebni su k'o hleb nasušni.

Lepa, topla i u isto vreme tragična priča, kakve može da ispriča samo osoba koja je prošla sve golgote i uzlete svoga naroda. Medjutim, kao i kod najvećeg broja naše, ako smem ovde da upotrebim tu reč, srpske intelektualne elite, u njihovim razmišljanjima, u njihovim snovima, nigde nema Srbije, nigde nema srpskog naroda, nigde se i niko od filozofa ne bavi njim i njegovom sudbinom. Zaneta interplanetarnim širiniama, naša elita nema vremena da se bavi "sitnom" Srbijom i njenim problemima. Zaokupljeni smo GLOBALNIM KRETANJIMA u koja gledamo da se pojedinačno "udenemo", ne kao narod i država, kao da se bojimo sebe svoje nacije i svoje države. Kao da smo "šugavi"?! Danas, posle svega, nekako se nameće neizostavni utisak da, dok se naša komunistička elita bavila globalnim problemima i brinula o ideološkim problemima sveta, ostali kompartijski drugari gospodje Zagorke su vredno radili na potkopavanju temelja Jugoslavije u cilju stvaranja svojim malih, uglavnom nacionalističkih državica, što je činjenica koju ne treba dokazivati. Normalno, kao pravi i "ortodoksni" komunisti oni nikada neće priznati tu krivicu već će u duhu zaključaka sa neke "zemaljske konferencije" zaključiti da je krivac "velikosrpski šovinizam i hegemonizam" oličen u liku gospodina Miloševića ili neke već "prikladne ličnosti". Gospodji Zagorki, kao i mnogim "lučonošama" ovoga naroda uvek je bila važnija ideologija od sudbina ljudi i države.

Ja ovde samo vidim partizansku diplomu i partijsku liniju. Za ovu gospodju do sad nisam znao, ali neki kvalitet u njoj ne vidim.

Lepa, topla i u isto vreme tragična priča, kakve može da ispriča samo osoba koja je prošla sve golgote i uzlete svoga naroda. Medjutim, kao i kod najvećeg broja naše, ako smem ovde da upotrebim tu reč, srpske intelektualne elite, u njihovim razmišljanjima, u njihovim snovima, nigde nema Srbije, nigde nema srpskog naroda, nigde se i niko od filozofa ne bavi njim i njegovom sudbinom. Zaneta interplanetarnim širiniama, naša elita nema vremena da se bavi "sitnom" Srbijom i njenim problemima. Zaokupljeni smo GLOBALNIM KRETANJIMA u koja gledamo da se pojedinačno "udenemo", ne kao narod i država, kao da se bojimo sebe svoje nacije i svoje države. Kao da smo "šugavi"?! Danas, posle svega, nekako se nameće neizostavni utisak da, dok se naša komunistička elita bavila globalnim problemima i brinula o ideološkim problemima sveta, ostali kompartijski drugari gospodje Zagorke su vredno radili na potkopavanju temelja Jugoslavije u cilju stvaranja svojim malih, uglavnom nacionalističkih državica, što je činjenica koju ne treba dokazivati. Normalno, kao pravi i "ortodoksni" komunisti oni nikada neće priznati tu krivicu već će u duhu zaključaka sa neke "zemaljske konferencije" zaključiti da je krivac "velikosrpski šovinizam i hegemonizam" oličen u liku gospodina Miloševića ili neke već "prikladne ličnosti". Gospodji Zagorki, kao i mnogim "lučonošama" ovoga naroda uvek je bila važnija ideologija od sudbina ljudi i države.

kakav život, kakav karakter, kakav dobar razgovor, sjajna je osoba dr Zagorka...strahota i jeste u toj latentnoj nepravdi koja nas okružuje i pritiska gde god da se okrenete,zatim u nekoj vašoj borbi, koja polako zamire, a onda se polako predajete i gledate na nepravdu kao normalnu pojavu. Zašto nema ni viceva ni borbe, sad kad je stvarno umetnost preživeti, niko se ne bori ni sad,a kad više nema ni šta da se izgubi?
Još jedan utisak, čim sam završila čitanje, osetila sam zebnju i realan strah, ko će biti naslednik ovih hrabrih intelektualaca, ko će raditi i misliti kao dr Zagorka, Vesna, Mirko, pok. Vojin ili pok. Radomir?
Tužno se slažem se sa njom i o onom retkom luksuzu koji smo imali, da nam zemlju vodi doktor filozofije, ali smo ga ipak ubili, SrBije bre!

svaka cast!

Retka prilika da se pročita iskren intervju sa savremenikom koji ima nesporno veliko životno iskustvo i saznanja.

Izvanredan intervju. Dati su sistem vrednosti i vizija sveta sasvim suprotni od mojih shvatanja. Komunističko shvatanje sveta, ako hoćete. Priznajem da mi prija da procitam kako se neko nije odrekao sebe i kako ideali u koje je verovao u mladosti i dalje žive u njemu. Posebno mi se dopada što Zagorka Golubović ima osećaj pripadanja porodici i što, za razliku od mnogih koji nas sada vode, ne izdaje silne žrtve koje je njena porodica podnela radi odbrane takvih ideala.

E sad, što ja smatram da je komunizam jedna od najpogubnijih ideologija, to je druga stvar.

Hvala za ovaj intervju. Sve je manje pametnih i razumnih ljudi oko nas (u javnosti), a potrebni su k'o hleb nasušni.