Mislim da je red da pogledamo istini u oci.Nisam kompetentna da pricam o Finskoj koja ima totalno drugaciju kulturu,standard...Ne mozemo se mi porediti sa njima kao ni sa vecinom bogatih zemalja.Kao sto je navedeno u jednom od komentara znam da Libija odvaja puno sredstava za obrazovanje i lecenje svojih ljudi i to podrzavam jer sam licno upoznata sa njihovim zivotom boraveci medju njima 5 god.Ali mi imamo kadar koji je kvalitetan i osposobljen za obucavanje mladih.Ujedno me ljuti ponasanje nastavnika u osnovnim i srednjim skolama koji kao da ne zele da za vreme casova prenesu deci znanje.Ne poznajem dete tog uzrasta koje ne uzima privatne casove da bi dobilo dobru ocenu ili se spremilo za neki od prijemnih ispita.Imam dete u skoli i jako sam nezadovoljna na koji nacin se radi sa decom.Ada ne pricam da mi je dete zlostavljano verbalno i psihicki na verskoj osnovi,jer je iz mesovitog braka a niko ,pocev od uciteljice,preko pedagoga i direktora skole nije odreagovao.Razumem dasu plate male,ali i drugim profesijama je jos gore.Suprug i ja radimo u zdravstvu koje je toliko nisko palo ali mi nemamo prava da vratimo pacijenta kuci.I kad mi je najteze pacijentu se osmehnem dok meni uciteljica ocene moga deteta daje tako sto ih baci na sto i gledajuci u drugu stranu.Ako slucajno iz nekog razloga ne pustite dete na ekskurziju ili rekreativnu nastavu,e to je neoprostiv greh.A ne pitaju se ti divni prosvetni radnici da li roditelji imaju novca.Da ,svojim strajkom su otudjili osnovno pravo dece na obrazovanje,zatvorili im vrata ispred nosa.Zamislite da to uradi lekar,vatrogasac,policajac,...Pa onda recite da li je opravdano sve sto se dopusta u ovoj drzavi i pozivanje na Dance,Fince...Sve kosta ali za pravu rec nastavnika,malo truda da seprenese znanje ne treba puno novca
Морам да питам, мислим Немању. А шта фали финској отуђености? Родитељи мање гњаве децу, деца могу да их више воле (треба анкетирати тинејџере у Србији колико су жељни да сваки дан виде родитеље у скученим просторима нашег јадног становања и у чемерним економским условима), а брачни другови, да им је стало, сваки дан би говорили једно другом да се воле. Наша неотуђеност се састоји од принудне присности због афричког (извињавам се Африканцима)стандарда, јер деца немају организоване просторе, места и садржаје где би радо проводили време, или немају могућности да раде, а 90% породица живи у беди или на њеној ивици. Највећи део грађана је крезубав, са слабом или никаквом здравственом културом, готово никаквим приступом здравственој заштити, слабо, или лоше школован (они са ѕавидним образовањем, углавном одлазе из Земље). Код нас је још стандард 20 квадратних метара стамбеног простора по члану домаћинства, а од таквог стандарда који чува нашу традиционалну неотуђеност, за разлику од осталог света, боли глава, јер сви чланови породичног домаћинства, различитог пола, узраста или здравственог стања, врло често спавају у једној просторији, ако не и у једном кревету (из нужде, не из жеље).
И још нешто. Ако се плашимо депресије и суицидалне склоности Финаца, који су последица проказане отуђености, како објаснити исти проценат депресије и самоубистава у неким деловима Србије као и у Финској (на пример у Војводини, а има и других крајева), који не деле ни стандард ни отуђеност Финаца, већ беду, сиротињу и традиционалну међусобну блискост која краси грађане Србије?
Али, да се вратим на проблем финског и српског образовања.
Бесплатног школовања у Србији нема. Јефтин трик са бесплатним уџбеницима, је само пропаганда, јер је сулудо да дете мора да враћа на крају школске године уџбеник (неоштећен!!!) који по природи ствари и начину његове намене дете мора да користи. То није ни вид социјалне помоћи, јер шта ће деци имућних родитеља бесплатни уџбеници.
Родитељи плаћају: храну за своје дете док је у школи, опрему (свеске, торбе, прибор и гомилу других ствари које су неопходне детету у школи), превоз до школе, екскурзије, такозване школе у природи, посете установама (позориште, музеји, сајмови итд.), такозвани ''школски динар'' који обухвата осигурање детета од повреда,чланство у друштвеним организацијама као што су Црвени крст и слично, чланство у школској библиотеци, разноразне поправке или кречења по школи итд. А Уставвом и важећим законима је утврђено да је бар основно и средње школовање ПОТПУНО БЕСПЛАТНО, тако што Држава даје из буџета паре за плате запосленима и за инвеститије, а општина, односно град, за све остале трошкове.
Више од 60% школа у србији има пољске клозете или чучавце. Добар део нема ни воду. 99% школа ради у две смене. Свуда у Европи, у једној смени. Тамо деца током те једне смене науче шта треба, ураде домаће задатке и онда дођу кући. Оно шта деце треба да уче (наставне планове и програме) пишу људи за дебеле хонораре, који су заборавили и како школа изгледа, а не које су могућности и способности деце за коју они то пишу. Зато ученици носе торбе са 10 килограма терета када иду у школу. А школе тај терет не могу да чувају код себе, јер се ради у две смене, па ученик мора да уради домаће задатке и савлада планирано градиво за тај дан, код куће. Уз помоћ, углавном, нестручних родитеља. Ко има, плати приватне часове, али таквих је мало...
Школе у Србији су грађене за време Аустроугарске монархије (у Војводини), за време Краљевине Југославије и највише за време СФРЈ. Просторно су тако уобличене да би задовољиле стандарде које је поставио Доситеј Обрадовић.
Оно шта уче наша деца у школама, углавном је огромна количина података од којих немају готово никакву корист и јако мало знања умећа и искуства, које им може користити касније у животу, професији или било каквом раду. Уосталом, имамо, вероватно највећи проценат функционално неписмених у Европи (најпростије речено: џаба им што знају слова, кад не знају шта су прочитали).
Наставни кадар: Деведесетих година прошлог века, из просвете је (уосталом као и из Државе) отишао свако ко је могао, а остали су и дошли само они који су морали. Углавном без основих знања из методике (како да радиш) и педагогије (како да радиш са децом). Држава се није, или само мало, потрудила да тај кадар оспособи за квалитетан рад, није обезбедила услове за квалитетан рад, и тотално их је демотивисала бедним платама, не у односу на посечни плату у Србији, већ у односу на просечну плату овог, и поред свих мана, високог образовања (на пример, у банци са факултетом имаш плату 100, а у школи 20).
Држава: Седамдесетих година прошлог века образовање у СФРЈ, па и у Србији доживело је свој врхунац. Пуно се улагало у образовање, оно је било стварно бесплатно на свим нивоима и близу стандарда који су постојали у тој области у развијенијим европским земљама.
Наши ђаци и студенти су били у врху европског и светског образовања, не због свог талента, већ због доброг система.
После 1988. године, у Србији долази до централизације свега и свачега, мало по мало, да би се тај процес оверио 1995. године, када је све што није било приватно, проглашено власништвом Државе (читај: Владе и минстарстава). До 1988. године основне и средње школе и њихов рад су финансирани из буџета општина, односно градова. Само у најнеразвијенијим крајевима, то финансирање је потпомагала Република, односно покрајина, у зависности где се општина налазила. Универзитете су винансирали Република и покајине.
Да би исисали новац из општинских, градских и покрајинских буџета, 1992. године, и поред највећег штрајка у историји просвете у Србији, Скупштина Србије је донела законе о основној и средњој школи којима је уништила сва достигнућа у овим нивоима образовања, свела запослене у школама на положај државних службеника и катастрофално им смањила плате, које се од тада исплаћују из буџета Републике. Систем управљања, руковођења и организовања рада у школи, овим законима, стављен је министру на располагање као апсолутни монопол, а образовни садржаји остављени полуживим академицима и другим ''стручњацима'' да их аранжирају и допуњавају садржајима који су потпуно неупотребљиви. СУШТИНА ОВЕ ПРОМЕНЕ ЈЕ У ОТИМАЊУ НОВЦА, који се до тада улазио у буџете општина и градова, и на чије трошење су и грађани и просветни радници могли непосредније да утичу и да га контролишу.
Нажалост, стање се није од тада до данас променило. Један светао тренутак за образовање, десио се после 5. октобра 2000. године, када је започета озбиљна и врло студиозно и квалитетно направљена реформа образовања, али је прекинута убиством премијера 2003. године. Од тада свака нова влада је најављивала нову реформу и побољшање стања у образовању, а стварно се налазила у истој намери и позицији као и она из 1992. године: централизација новца у рукама Републике и што мање стварних трошкова за образовање (у стварне трошкове не спадају лажни тендери, ''легално'' прање новца на којекакве пројекте итд.).
Универзитети и факултети су посебна прича, са сличним мотивима играча-учесника: уштедети паре на нашој деци.
Не треба заборавити да се ради о нашим парама, које ми као грађани плаћамо Држави кроз порезе, доприносе, ПДВ, и разне друге дерикожа дажбине.
Да се вратим на Финску. Очигледно, у питању је јако добро уређена, демократска и правна држава, где се сваки евро који грађанин Финске да држави, строго и под будним оком јавности контролише како је потрошен. Отуђеност, утолико има везе са наведеним, што на пример отац сину или обрнуто син оцу, може лакше да каже: ''Марш лопино, не кради новац из буџета иначе ћу те пријавити полицији!'', ако је овај на кога се изјава односи, на пример министар. И наравно, у том случају ће полиција одрадити свој посао, суд свој, кривац ће отићи у затвор, а мало поменути син или отац који је пријавио незакониту работу, сматраће се у јавности моралним поштеним грађанином кога треба ценити. И мирно ће спавати.
Код нас у Србији, малопоменути син или отац који је пријаву нечасне радње извршио, неће мирно спавати из страха од освете осталих корумпираних или кримоногених лица уплетених у нечасну радњу, а и гришће га савест јер је издао неког свог најмилијег за кога је јако везан емотивно.
Значи: нема нама спаса ни могућности да нам деца иду у финску школу, све док нам Држава не буде, макар приближно слична Финској по уређености државе.
До тада, вест која је овде тема коментара, је непотребна овом друштву, а сваки кометар излишан.
Идем сада да пријавим ћерку полицији да се проституише, пошто не може да се запосли већ четири године, мада је дипломирала на Учитељском факултету. После идем у Центар за социјални рад, да видим да ли могу они некако да ми помогну.
Шта је нама ближе као стварност, задњи пасус овог коментара или фински начин живота?
"Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje ulaže oko 1.100 evra što je međutim manje od SAD i Južne Koreje."
Dakle 1100EUR godisnje, sto za 16 godina skolovanja (8+4+4) izadje 17600EUR.
E, ali zato u su u Srbiji u opticaju neke cifre od 200-300 hiljada evra "ulozenih" u skolovanje strucnjaka koji su se "odlili" i silne milijarde koje su na taj nacin izgubljene. Ne znam, moguce je da Srbija, poput SAD ili Juzne Koreje, ulaze mnogo vise u obrazovanje. Ipak, voleo bih da sledeci put neki rektor, ministar i slicno odvali tako neku fantasticnu cifru, da ga novinari upitaju da li to znaci da Srbija ulaze vise novca u obrazovanje nego Finska.
U Finskoj zive Finci, koji redovno placaju (jako visoke) poreze i vredno rade i uce... u Srbiji zive Srbi, koji su u zadnjih 20 godina naucili da od rada i znanja nema koristi... a nasu vladu pri tome ne interesuje da daje pare iz budzeta za obrazovanje, jer tu nema sta da se pokrade, Dulic je vec svima prodao kompjutere, ostala samo jad i beda od profesora koji se pobune samo kad pocnu umirati od gladi, a i onda ne umeju da blokiraju prugu ili si odseku neki prst...
Sve je to lepo. Prekopirali smo finski zakon o obrazovanju i inkluziji. Ali meni deca za 8. mart umesto cveca kupuju sundjere (kazu, znamo da cete biti najsrecniji ako imate s cime da brisete tablu). Finska je svetlosnim godinama daleko...
U pravu si, danas kod nas nema ni dobrog teorijskog ni prakticnog znanja. Pojedini drzavni fakulteti se jos i drze; o privatnim da i ne govorim.
@Maja
U Finskoj je otudjenje. Sa najboljim prijateljem se vidis 3 puta godisnje, sa roditeljima se cujes jedanput mesecno i vidis sa Bozic i Uskrs. Sa zenom pricas (ozbiljnije) svakog prvog cetvrtka u mesecu. Zajedno ste 5 godina ali jos joj nisi rekao da je volis. Jedanput si joj poklonio parfem. Upoznao si je preko interneta. Spavate odvojeno, svako u svojoj sobi. Svako ima svoj novac. Vikendom si pijan.
Ovo zvuci kao iz filma i verovatno je preterano i stereotip. Ali ja sam, na moje zaprepascenje, zaista upoznao Fince koji ovako zive. Velika je distanca medju ljudima. Porodice su razudjene, veze povrsne. Tesko je i objasniti, na primer za odraslog Finca su roditelji "rodjaci" a ne deo porodice.
Po mom misljenju to otudjenje, zajedno sa klimom i jednolicnoscu okruzenja, vodi u depresiju i alkoholizam.
Nisu svi kao gore navedeni. Finci imaju i sjajnih osobina. Posteni su, odgovorni, pravicni, zele da pomognu, ima divnih ljudi.
Da li ste slušali Miroslava lazanskog pre nekoliko dana na RTS-u?Ko jeste mogao bi da razmišlja da li je možda neka od Arapskih zemalja mnogo ispred Finske,ali se to "kosi" sa USA poimanjem demokratije...jer zamislite kada bi narodi sa zapada saznali da je svakome Libijcu bilo omogućeno školovanje na zapadu uz mesečni džeparac od 2300 evra,da je benzin 1 evro za 17 litara,da je lečenje u inostranstvu besplatno,školovanje naravno besplatno,da svaki stanovnik sa napunjenih 18 godina dobije ključeve svog stana....ali nemaju "demokratiju"....šta god to značilo.Eto sada pomislim da li je ovakvu informaciju o školstvu i životu upravo napisao neki finac!
ne tako davno kada sam ja bio u osnovnoj skoli (pre oko 18 godina) i te kako se cenio uspeh. Tip koji je bio vukovac iz naseg odeljenja je bio heroj kao danas Legija i Ceca. Ostatak ekipe koji je bio stariji od nas su bili nevidjeni smekeri, sa ovg i onog fakulteta. Gimnazije su imale neverovatan autoritet i nije moga svako da se upise.
Vazno je razumeti da nije ovo kukanje za komunizmom zato sto je tada bilo bolje. Ne, ovo je kukanje za funkcionisanjem obrazovnog sitema. Isti moze da bude dobar pod bilo kojom vlascu. Isto je za pravosudje....
Ne kazem da ni kod nas danas ne postoje primeri dece sa izvanrednim rezultatima, ali se izgubila 'masovnost'. Manje dece pohadja redovno skolu, pa su primeri ovakvih uspesnih, sporadicni. Sto se Finske tice, skolstvo i zdravstvo su u ovoj zemlji socijalizovani - postoji princip jednakosti, uzajamnosti i solidarnosti. Zemlja je sa visokim nacionalnim dohotkom i dotira inovacije u sistemu obrazovanja, podsticuci nadarenost, uvodeci praksu i stavljajuci akcenat na ucenje stranih jezika. Bilo kako bilo, 'omasovljenje' pohadjanja svih nivoa obrazovnog sistema je garancija za dalji socijalni i ekonomski napredak svakog drustva...
@Nenad
Moja rođaka je pohađala jednu od najjačih niških gimnazija i bila jedan od boljih učenika u odeljenju. U trećem razredu (1999. godina) su radili neku Apolinerovu pesmu, pa sam joj pomagao da je analizira. Pomenem joj Sizifa, a ona me gleda belo. "Jesi li čula za Sizifa?". "Ne, ko ti je taj?..."
Moram da dodam da ta moja sestra pripada prvom talasu obrazovno osakaćene srpske mladeži. Kasnije sam relativno često dolazio u kontakt sa srednjoškolcima i studentima koji su pristojni mladi ljudi sa opštim obrazovanjem stečenim na Pinku i ostalim domaćim televizijama. Strašno je koliko je obrazovanje degradirano u odnosu na ono iz osamdesetih. Deca danas ne dobijaju ni finsko praktično, a ni jugoslovensko teorijsko znanje. Moja sestra s početka priče, kada završi s trudničkim bolovanjem, postaće profesor u jednoj beogradskoj školi.
Pitanje za @Nenada i ostale koji zive u Finskoj: da li je pak istina da veliki broj mladih u Finskoj mrzi (ili barem nerado ide u) skolu, da puno piju i da velikom vecinom imaju razvedene roditelje?
Procitala sam negde da takve (statisticke) zakljucke izvodi jedan izvestaj UNICEF-a iz 2007 ali ne mogu da ga nadjem na Internetu.
Hvala na odgovoru.
Finska je zemlja koja ima veliko bogatstvo u šumama, zato su prvi u šumarstvu na svetu.Recimo, najbolji institut za šumarstvo na svetu je Metla, koji se nalazi u jednom malom gradiću Vanta, severno od Helsinkija. Institut ima budžet od 100 miliona evra i okuplja najbolje stručnjake iz celog sveta.Oni rade na principu, da ako vide nekoga studenta da je veoma dobar, odmah mu daju fantastične uslove i uzimaju ga za sebe. Takođe, svi noviteti koji su vezani za šumarstvo i drvnu industruju,upravo dolaze sa ovoga instituta.Tu je Finska bez premca i svi ostali uče od nje.
Gledao sam jedan putopis, gdje se obradjivala upravo Finska, a jedan dio je bio o njihovom obrazovanju. Upravo ovo sto je opisao gospodin koji zivi i radi u Finskoj, ali je mene iznenadila jedna stvar vezana za njihovo osnovno obrazovanje- tamo se do 5. razreda djeca uce nekim opstim stvarima cisto kroz igru, nesto kao kod nas u vrticima. Kad smo kod fakulteta, kolegica sa faksa je bila na postdiplomskom usavrsavanju u Norveskoj koja ima slican obrazovni sistem- djevojka se iznenadila na kako su niskom teorijskom znanju njihovi postdiplomci, ali su prakticno za nju bili nedodirljivi. Upravo je to pravi problem nasih obrazovnih sistema, previse teorije koju nemas gdje da primjenis. Ja sam recimo ucio programiranje u Fortranu godinu dana, koji se vise nigdje ne koristi. A recimo na tom istom predmetu uopste se nismo doticali osnovnih alata tipa office-a, interneta,web dizajna, AUTOCAD programa(posto se radi o tehnickom fakultetu) itd. Sve sto sam naucio u zivotu, naucio sam kroz rad, ne na fakultetu. I jos da budem precizniji, vise sam naucio od jednog svog radnog kolege koji ima samo osnovnu zavrsenu(ali 20 godina radnog iskustva u toj proizvodnji) nego od vecine svojih profesora sa fakulteta.
Zaboravili ste samo da pomenete da većina te dece na fakultetima nije u ranom detinjstvu doživela ratove, nisu ih bombardovali i definitivno ne žive u kompletnoj nemaštini, gledajući kako se vlastodršci, mafijaši, tajkuni, širokogrude pevaljke i ostali besprizorni likovi kao lešinari naslađuju lešom od njihove države.
Da li možda naši "vizionari"žele ovde da stvore sistem u kome će najsiromašniji đaci ići u državne škole a ostali u privatne?
Kolika je plata nastavnika u Finskoj?
Pogledajte kakav je odnos vlasti i dela javnosti prema nastavnicima ovih dana u Srbiji.NEMA NAM SPASA!
Reformu obrazovanja je prekinula Kostunicina vlada 2004. godine. O tom poduhvatu govorile su se zlonamerne budalastine, a za ministre dovodjene karikature od kadrova Darvinomrziteljka i bledi Vuksan.
Pod hitno treba da ukapiramo da imamo puno da naucimo od drugih naroda umesto da se kiselo mrstimo na sve sto je novo.
Vlast nam danas uporno ponavlja kako nigde nema "besplatnog" obrazovanja, zdravstva i sl. I LAŽE, LAŽE, LAŽE! Korupcionaška Srbija, koja takoreći ništa ne radi i opstaje na "crtu" (zaduživanjem do guše), može da se poredi jedino sa Albanijom, a i ona napreduje...
Odlican teks. Ja zivim u Finskoj, i to bas u Vikiju (Viikki), par stotina metara od pomenute osnovne skole. Viki je novo naselje, prakticno studentski grad sagradjen oko Viki biocentra - Univerzitetskog kampusa gde su Farmaceutski, Biohemijski, Veterinarski, Poljoprivredni i srodni fakulteti.
Finci su jako stimulisani da uce i studiraju. Bas kao sto je navedeno u tekstu, skola je potpuno besplatna, ucenici imaju puno aktivnosti i kuvane obroke. Znanje stranih jezika je za svaku pohvalu - svako i zaista svako uzrasta od 15-40 godina dobro prica Engleski.
Studiranje u Finskoj je posebna prica. Fakultet je potpuno besplatan. Ali drzava odlazi i korak dalje: svaki student dobija pomoc od drzave za studije - otprilike 400 Eura mesecno. To je otprilike dovoljno da se plati studentski dom (svaki student ima svoju prostranu sobu ili mali stan), markica za prevoz i hrana. Odnosi izmedju studenata i profesora su vrlo neformalni i opusteni. Sve knjige su dostupne u biblioteci. Kada radi diplomski rad svaki student dobije kljuceve od laboratorije i laptop. Da sada ne duzim, uslovi su jako dobri i npr. Univerzitet u Helsinkiju je jedan od najboljih u Evropi i, po svakom kriterijumu, medju 100 najboljih u svetu.
Skola i fakulteti su vrlo usmereni ka konkretnom, prakticnom i primenjivom znanju. To je naravno dobro i nesto sto vrlo nedostaje nasem skolstvu. Koliko puta smo culi kod nas: "Zavrsio sam fakultet a ne znam nista da uradim prakticno". To nije slucaj u Finskoj - djaci i studenti su odmah spremni za posao.
Ali obrazovanje u Finskoj ima i losijih strana... Popricajte za Fincem o Starom Rimu, Grckoj, latinskim poslovicama, filozofiji, klasicnoj literaturi, sociologiji, politici, istoriji generalno, slikarstvu, klasicnoj muzici, religiji (osim protestantizma)... Uh, ja sam zavrsio gimnaziju u Beogradu i fakultet prirodnog smera, ali za njih sam doktor nauka. Pojma namaju o opstoj kulturi. Takodje u struci (nije sada bitno kojoj) imam daleko dublje i sire znanje. Da, kada sam zavrsio fakultet u Beogradu, u poredjenju sa Fincem iste struke, imao sam mnogo manje prakticno ali mnogo vece i sire teorijsko znanje. Praksa se lako stice kasnije tokom posla ali teorijsko znanje tesko.
Kao zakljucak, Finska ima sjajno obrazovanje i Srbija moze i treba mnogo da nauci od njih. Ipak, treba ostati realan i ne podcenjivati nase skole previse. Iako na prvi pogled to tako izgleda, nismo mnogo daleko. Evo jos jedne metafore - pre 20 godina Viikki je bio poljana sa kravama. Danas je moderan Univerzitetski centar sa sjajnim Fakultetima. Srbija je pre 30 godina bila u rangu sa Finskom ili bolja. U medjuvremenu se dogodila informaticka revolucija Nokia, Kone, veliki uspon ekonomije. A kod nas - rat, korupcija i ubistvo Djindjica. Ostalo je istorija, procenite sami i pamet u glavu za buducnost.
Negde sam nedavno procitala da je u Finskoj nastavnicka profesija u tolikoj meri elitno zanimanje da cene nekretnina automatski rastu ako u stambenom kvartu zivi bar jedan nastavnik.Eh,Srbijo!
Mnogi iz ministarstva prosvete isli su cesto u Finsku da vide i prenesu opisano i to isto implementiraju u nase skole i.... sta smo dobili? Mi nista, a oni sto su isli ( i jos uvek odlaze tamo) pozamasne dnevnice!
Ma, u Finskoj su drugačije okolnosti. Kod nas su stvari postavljene naopačke. Po školama rade svakavi, niko ih ne kontroliše, djacima dali prevelika prava , a ne traže se obaveze i odgovornost, roditelji se zainteresuju za uspeh samo na kraju godine, direktori ,,podobni,, ljudi, nastavnici im moraju biti poltroni ako hoće da opstanu, ministarstvo puno režimskih osoba, inspekcija , takođe režimski ljudi, ect. Pa, kada se Zakon kojeg su naši prepisali od zemlje najuspešnije u školstvu , primeni na naše dobije se svinjac koji može samo neopisivo da smrdi!
Toliko para je baceno na reformu s kojom se nista nije postiglo. Zasto? Pa, sta se desi kad zidas zgradu od krova?
Dakle, umesto da su najpre ocistili skolstvo od skarta, nasa vlast je pozurile da donese ,,evropski,, zakon za ,,balkansko,, skolstvo ,da odstrani sve nastavnike koji iole ispunjavaju uslove za penziju, da postavi svoje direktore i inspektore... Debakl se mogao naslutiti vec sa odborima kao servisima ,, njihovih,, direktora, pa sa parlamentima kao djackim samoupravljanjem ...
Ova vest je samo zagrebuckala sistem obrazovanja Finske. Kada je 2003. krenula reforma osnova sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, upravo je Zoran Djindjic pozvao Fince, a Gasa Knezevic pokusao da reformise nase skolstvo. Tih godina je bilo mnogo seminara, tribina, konferencija... za univerzitetske profesore i one koji su bili pozvani da nesto reformisu u obrazovanju. Tokom tih meseci jednom prilikom sam slusala gospodina Arta o tome kako se obrazuju buduci ucitelji: Kao prvo imaju manjak ucitelja, ali drzava nece da upisuje vise studenata da nebi morali da snize kriterijume. Svaki ucitelj vodi odeljenje do 6. razreda. posle cetvrtog on predaje jedan predmet koji je specijalizirao. Da vam ne pisem kako izgleda prijemni koji traje 5 dana "face to face".Volontorinje u skolama tokom svih godina studije... drzanje casa. Metode obrade tekstova, metodika matematike...
Elem, doticni gospodin Arto je bio zamoljen da ostane na Uciteljskom fakultetu u Beogradu i ucini ga prestiznim, bar u Srbiji. Gospodin Arto pristane, ostane u Beogradu, dolazi svaki dan na fakultet, kad tamo vecina i dekan ga ignorisu i vecina mu se podsmeva. Nista nije mogao. Pozove ga posle toga jagodinski Pedagoski fakultet, kad tamo slicna situacija, neki bi ali ne moze! Gospodin Arto je posle toga bio pozvan u Crnu Goru, a tu vise nemam informacija sta je uradio.
Kada je 2003. i 2004. reforma pocela, kada se pokrenulo mnogo zaposlenih u skolama nejvise su se bunili univerzitetski profesori jer su videli kako se reforma priblizava k njima, uplasili su se da bi morali da se usavrsavaju i nesto menjaju, e tu je bilo najvise otpora! Setite se one nesretne ministarke Colic koja je ukinula Darvinovu teoriju iz sadrzaja biologije i ukinula ucenje stranog jezika od prvog razreda... Od tada do danas skole ne da se nisu reformisale nego su se vratile na vreme pocetka 20. veka.
Prosle godine u februaru na praksi je bila Francuskonja ceo mesec kod mene na nastavi. Kada je videla sta sve deca uce u cetvrtom razredu, pocev od matematike pa do nebuloznih teoretskih znanja iz stranih jezika, muzickog... samo je vrtela glavom... Uzgred njenu praksu je organizovalo francusko ministarstvo sa Kulturnim centrom Francuske. Kada se vratila ostalo je da diplomira i nju je cekao posao istog dana u mestu u kom zivi... Sve drzave koje imaju centralizovane nastavne sisteme brinu o zaposlenima, brinu o sadrzajima, brinu!!! o tome sta im mlade generacije uce. Samo Srbija ne brine ni o cemu, jer ministarstvo i vlada(namerno malo slovo) ima druga, preca posla.
Srpski narod ima toliki broj strukturnih, bazičnih problema da u suštini niko ne zna uopšte odakle da počne da ih rešava.
A kada se i nađe neko ko hoće da ih rešava, uvek se nađu oni koji krenu da se desu "A ZAŠTO BAŠ KREĆETE OD NAS!", zašto ne krenete od pravnog sistema, tajkuna, obrazovanja, policije, zdravstva, ekologije.. i na kraju se ništa ne uradi, a svi kukaju kako je neko drugi nešto trebao da uradi.
Pa nije besplatno obrazovanje. To placaju poreski obveznici u Finskoj i zato je poreska stopa tamo jedna od najvisih u Evropi. Jednostavno mene kao poreskog obveznika ne interesuje da placam obrazovanje ljudi koje ne poznajem iz svog dzepa. To je njihova licna stvar i kakve ja imam veze sa tim? Od para koje ja dajem za porez meni iskreno treba samo sudska i policijsko-vojna zastita a o ostalom treba da vodi racuna svako za sebe i svoju porodicu. Zato sam se i iselio iz Evrope.
Nisam primetila igde da je navedeno koliko je izdvajanje BND za obrazovanje. Poznato je da je Srbija na samom dnu liste. A druga stvar, lepo je da se poredimo sa Finskom, Švajcerskom, Francuskom, Nemačkom...ali naša realnost su Bugarska, Rumnija, Republika Srpska, Hrtvatska...Čak i oni imaju bolji i kvalitetniji obrazovni sistem od nas. Dajte da nejpre stignemo naše susede, a onda da krenemo dalje.
Pre nekoliko godina sam bio na studijskom putovanju u Finskoj i bio sam baš u Viki školi. Sve što je napisano u ovom tekstu je potpuno tačno. Suštinski problem našeg obrazovanja, naročito univerzitetskog, je što ne prihvata da se reformiše po principima aktuelnih svetskih dostignuća iz oblasti obrazovnih nauka. Mi i dalje teramo po nekom našem sistemu za koji uporno tvrdimo da je najbolji, sve deklaracije i sporazumi iz oblasti obrazovanja koje smo potpisali a koji treba da nas uvedu u evropski obrazovni prostor, samo su mrtva slova na papiru, od realizacije nema ni r! Najporažavajuća činjenica je da je reforma obrazovanja, započeta posle 2000-te, u poslednje dve godine ne samo potpuno stala, već se uporno vraćamo na neke stvari koje više uopšte ne postoje u razvijenom svetu! A najporaznija činjenica je što su veći reformski napori u visokom obrazovanju činjeni za vreme ministra Slobodana Vuksanovića nego sada, za vreme vlade "proevropske" koalicije! Na rukovodeća mesta na univerzitetima su postavljeni najgori ljudi koji su ikada zauzimali takva mesta u istoriji Srbije! Kritikuje se sve što ima utemeljenje u savremenoj svetskoj teoriji i praksi, menjaju se zakoni iz oblasti obrazovanja, ukidaju se odredbe koje su nas približavale evropi, ma užas! Stvarno se pitam kuda idu srpsko obrazovanje, država i društvo? Sadašnja Vlada sistematski urušava i sve ono malo što smo mukotrpno uradili poslednjih deset godina. Zašto, i dokle misle da teraju, nisam pametan da odgovorim...
A ta Finska ima jedva preko 5 miliona stanovnika. Mi sebe nazivamo sportskom nacijom, a oni su zapravo zemlja koja ima najviše osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika.
Kada gledate sajt bilo kog njihovog ministarstva, uvek vam u oči upada link "budžet". Za svaku najsitniju stavku možete da vidite kako se troši novac.
A ta Finska ima jedva preko 5 miliona stanovnika. Mi sebe nazivamo sportskom nacijom, a oni su zapravo zemlja koja ima najviše osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika.
Kada gledate sajt bilo kog njihovog ministarstva, uvek vam u oči upada link "budžet". Za svaku najsitniju stavku možete da vidite kako se troši novac.
Odlican teks. Ja zivim u Finskoj, i to bas u Vikiju (Viikki), par stotina metara od pomenute osnovne skole. Viki je novo naselje, prakticno studentski grad sagradjen oko Viki biocentra - Univerzitetskog kampusa gde su Farmaceutski, Biohemijski, Veterinarski, Poljoprivredni i srodni fakulteti.
Finci su jako stimulisani da uce i studiraju. Bas kao sto je navedeno u tekstu, skola je potpuno besplatna, ucenici imaju puno aktivnosti i kuvane obroke. Znanje stranih jezika je za svaku pohvalu - svako i zaista svako uzrasta od 15-40 godina dobro prica Engleski.
Studiranje u Finskoj je posebna prica. Fakultet je potpuno besplatan. Ali drzava odlazi i korak dalje: svaki student dobija pomoc od drzave za studije - otprilike 400 Eura mesecno. To je otprilike dovoljno da se plati studentski dom (svaki student ima svoju prostranu sobu ili mali stan), markica za prevoz i hrana. Odnosi izmedju studenata i profesora su vrlo neformalni i opusteni. Sve knjige su dostupne u biblioteci. Kada radi diplomski rad svaki student dobije kljuceve od laboratorije i laptop. Da sada ne duzim, uslovi su jako dobri i npr. Univerzitet u Helsinkiju je jedan od najboljih u Evropi i, po svakom kriterijumu, medju 100 najboljih u svetu.
Skola i fakulteti su vrlo usmereni ka konkretnom, prakticnom i primenjivom znanju. To je naravno dobro i nesto sto vrlo nedostaje nasem skolstvu. Koliko puta smo culi kod nas: "Zavrsio sam fakultet a ne znam nista da uradim prakticno". To nije slucaj u Finskoj - djaci i studenti su odmah spremni za posao.
Ali obrazovanje u Finskoj ima i losijih strana... Popricajte za Fincem o Starom Rimu, Grckoj, latinskim poslovicama, filozofiji, klasicnoj literaturi, sociologiji, politici, istoriji generalno, slikarstvu, klasicnoj muzici, religiji (osim protestantizma)... Uh, ja sam zavrsio gimnaziju u Beogradu i fakultet prirodnog smera, ali za njih sam doktor nauka. Pojma namaju o opstoj kulturi. Takodje u struci (nije sada bitno kojoj) imam daleko dublje i sire znanje. Da, kada sam zavrsio fakultet u Beogradu, u poredjenju sa Fincem iste struke, imao sam mnogo manje prakticno ali mnogo vece i sire teorijsko znanje. Praksa se lako stice kasnije tokom posla ali teorijsko znanje tesko.
Kao zakljucak, Finska ima sjajno obrazovanje i Srbija moze i treba mnogo da nauci od njih. Ipak, treba ostati realan i ne podcenjivati nase skole previse. Iako na prvi pogled to tako izgleda, nismo mnogo daleko. Evo jos jedne metafore - pre 20 godina Viikki je bio poljana sa kravama. Danas je moderan Univerzitetski centar sa sjajnim Fakultetima. Srbija je pre 30 godina bila u rangu sa Finskom ili bolja. U medjuvremenu se dogodila informaticka revolucija Nokia, Kone, veliki uspon ekonomije. A kod nas - rat, korupcija i ubistvo Djindjica. Ostalo je istorija, procenite sami i pamet u glavu za buducnost.
Pre nekoliko godina sam bio na studijskom putovanju u Finskoj i bio sam baš u Viki školi. Sve što je napisano u ovom tekstu je potpuno tačno. Suštinski problem našeg obrazovanja, naročito univerzitetskog, je što ne prihvata da se reformiše po principima aktuelnih svetskih dostignuća iz oblasti obrazovnih nauka. Mi i dalje teramo po nekom našem sistemu za koji uporno tvrdimo da je najbolji, sve deklaracije i sporazumi iz oblasti obrazovanja koje smo potpisali a koji treba da nas uvedu u evropski obrazovni prostor, samo su mrtva slova na papiru, od realizacije nema ni r! Najporažavajuća činjenica je da je reforma obrazovanja, započeta posle 2000-te, u poslednje dve godine ne samo potpuno stala, već se uporno vraćamo na neke stvari koje više uopšte ne postoje u razvijenom svetu! A najporaznija činjenica je što su veći reformski napori u visokom obrazovanju činjeni za vreme ministra Slobodana Vuksanovića nego sada, za vreme vlade "proevropske" koalicije! Na rukovodeća mesta na univerzitetima su postavljeni najgori ljudi koji su ikada zauzimali takva mesta u istoriji Srbije! Kritikuje se sve što ima utemeljenje u savremenoj svetskoj teoriji i praksi, menjaju se zakoni iz oblasti obrazovanja, ukidaju se odredbe koje su nas približavale evropi, ma užas! Stvarno se pitam kuda idu srpsko obrazovanje, država i društvo? Sadašnja Vlada sistematski urušava i sve ono malo što smo mukotrpno uradili poslednjih deset godina. Zašto, i dokle misle da teraju, nisam pametan da odgovorim...
Nisam primetila igde da je navedeno koliko je izdvajanje BND za obrazovanje. Poznato je da je Srbija na samom dnu liste. A druga stvar, lepo je da se poredimo sa Finskom, Švajcerskom, Francuskom, Nemačkom...ali naša realnost su Bugarska, Rumnija, Republika Srpska, Hrtvatska...Čak i oni imaju bolji i kvalitetniji obrazovni sistem od nas. Dajte da nejpre stignemo naše susede, a onda da krenemo dalje.
Zaboravili ste samo da pomenete da većina te dece na fakultetima nije u ranom detinjstvu doživela ratove, nisu ih bombardovali i definitivno ne žive u kompletnoj nemaštini, gledajući kako se vlastodršci, mafijaši, tajkuni, širokogrude pevaljke i ostali besprizorni likovi kao lešinari naslađuju lešom od njihove države.
Ova vest je samo zagrebuckala sistem obrazovanja Finske. Kada je 2003. krenula reforma osnova sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, upravo je Zoran Djindjic pozvao Fince, a Gasa Knezevic pokusao da reformise nase skolstvo. Tih godina je bilo mnogo seminara, tribina, konferencija... za univerzitetske profesore i one koji su bili pozvani da nesto reformisu u obrazovanju. Tokom tih meseci jednom prilikom sam slusala gospodina Arta o tome kako se obrazuju buduci ucitelji: Kao prvo imaju manjak ucitelja, ali drzava nece da upisuje vise studenata da nebi morali da snize kriterijume. Svaki ucitelj vodi odeljenje do 6. razreda. posle cetvrtog on predaje jedan predmet koji je specijalizirao. Da vam ne pisem kako izgleda prijemni koji traje 5 dana "face to face".Volontorinje u skolama tokom svih godina studije... drzanje casa. Metode obrade tekstova, metodika matematike...
Elem, doticni gospodin Arto je bio zamoljen da ostane na Uciteljskom fakultetu u Beogradu i ucini ga prestiznim, bar u Srbiji. Gospodin Arto pristane, ostane u Beogradu, dolazi svaki dan na fakultet, kad tamo vecina i dekan ga ignorisu i vecina mu se podsmeva. Nista nije mogao. Pozove ga posle toga jagodinski Pedagoski fakultet, kad tamo slicna situacija, neki bi ali ne moze! Gospodin Arto je posle toga bio pozvan u Crnu Goru, a tu vise nemam informacija sta je uradio.
Kada je 2003. i 2004. reforma pocela, kada se pokrenulo mnogo zaposlenih u skolama nejvise su se bunili univerzitetski profesori jer su videli kako se reforma priblizava k njima, uplasili su se da bi morali da se usavrsavaju i nesto menjaju, e tu je bilo najvise otpora! Setite se one nesretne ministarke Colic koja je ukinula Darvinovu teoriju iz sadrzaja biologije i ukinula ucenje stranog jezika od prvog razreda... Od tada do danas skole ne da se nisu reformisale nego su se vratile na vreme pocetka 20. veka.
Prosle godine u februaru na praksi je bila Francuskonja ceo mesec kod mene na nastavi. Kada je videla sta sve deca uce u cetvrtom razredu, pocev od matematike pa do nebuloznih teoretskih znanja iz stranih jezika, muzickog... samo je vrtela glavom... Uzgred njenu praksu je organizovalo francusko ministarstvo sa Kulturnim centrom Francuske. Kada se vratila ostalo je da diplomira i nju je cekao posao istog dana u mestu u kom zivi... Sve drzave koje imaju centralizovane nastavne sisteme brinu o zaposlenima, brinu o sadrzajima, brinu!!! o tome sta im mlade generacije uce. Samo Srbija ne brine ni o cemu, jer ministarstvo i vlada(namerno malo slovo) ima druga, preca posla.
Vlast nam danas uporno ponavlja kako nigde nema "besplatnog" obrazovanja, zdravstva i sl. I LAŽE, LAŽE, LAŽE! Korupcionaška Srbija, koja takoreći ništa ne radi i opstaje na "crtu" (zaduživanjem do guše), može da se poredi jedino sa Albanijom, a i ona napreduje...
Negde sam nedavno procitala da je u Finskoj nastavnicka profesija u tolikoj meri elitno zanimanje da cene nekretnina automatski rastu ako u stambenom kvartu zivi bar jedan nastavnik.Eh,Srbijo!
Ma, u Finskoj su drugačije okolnosti. Kod nas su stvari postavljene naopačke. Po školama rade svakavi, niko ih ne kontroliše, djacima dali prevelika prava , a ne traže se obaveze i odgovornost, roditelji se zainteresuju za uspeh samo na kraju godine, direktori ,,podobni,, ljudi, nastavnici im moraju biti poltroni ako hoće da opstanu, ministarstvo puno režimskih osoba, inspekcija , takođe režimski ljudi, ect. Pa, kada se Zakon kojeg su naši prepisali od zemlje najuspešnije u školstvu , primeni na naše dobije se svinjac koji može samo neopisivo da smrdi!
Srpski narod ima toliki broj strukturnih, bazičnih problema da u suštini niko ne zna uopšte odakle da počne da ih rešava.
A kada se i nađe neko ko hoće da ih rešava, uvek se nađu oni koji krenu da se desu "A ZAŠTO BAŠ KREĆETE OD NAS!", zašto ne krenete od pravnog sistema, tajkuna, obrazovanja, policije, zdravstva, ekologije.. i na kraju se ništa ne uradi, a svi kukaju kako je neko drugi nešto trebao da uradi.
Mnogi iz ministarstva prosvete isli su cesto u Finsku da vide i prenesu opisano i to isto implementiraju u nase skole i.... sta smo dobili? Mi nista, a oni sto su isli ( i jos uvek odlaze tamo) pozamasne dnevnice!
Da li možda naši "vizionari"žele ovde da stvore sistem u kome će najsiromašniji đaci ići u državne škole a ostali u privatne?
Kolika je plata nastavnika u Finskoj?
Pogledajte kakav je odnos vlasti i dela javnosti prema nastavnicima ovih dana u Srbiji.NEMA NAM SPASA!
U Finskoj zive Finci, koji redovno placaju (jako visoke) poreze i vredno rade i uce... u Srbiji zive Srbi, koji su u zadnjih 20 godina naucili da od rada i znanja nema koristi... a nasu vladu pri tome ne interesuje da daje pare iz budzeta za obrazovanje, jer tu nema sta da se pokrade, Dulic je vec svima prodao kompjutere, ostala samo jad i beda od profesora koji se pobune samo kad pocnu umirati od gladi, a i onda ne umeju da blokiraju prugu ili si odseku neki prst...
Reformu obrazovanja je prekinula Kostunicina vlada 2004. godine. O tom poduhvatu govorile su se zlonamerne budalastine, a za ministre dovodjene karikature od kadrova Darvinomrziteljka i bledi Vuksan.
Pod hitno treba da ukapiramo da imamo puno da naucimo od drugih naroda umesto da se kiselo mrstimo na sve sto je novo.
ne tako davno kada sam ja bio u osnovnoj skoli (pre oko 18 godina) i te kako se cenio uspeh. Tip koji je bio vukovac iz naseg odeljenja je bio heroj kao danas Legija i Ceca. Ostatak ekipe koji je bio stariji od nas su bili nevidjeni smekeri, sa ovg i onog fakulteta. Gimnazije su imale neverovatan autoritet i nije moga svako da se upise.
Vazno je razumeti da nije ovo kukanje za komunizmom zato sto je tada bilo bolje. Ne, ovo je kukanje za funkcionisanjem obrazovnog sitema. Isti moze da bude dobar pod bilo kojom vlascu. Isto je za pravosudje....
Gledao sam jedan putopis, gdje se obradjivala upravo Finska, a jedan dio je bio o njihovom obrazovanju. Upravo ovo sto je opisao gospodin koji zivi i radi u Finskoj, ali je mene iznenadila jedna stvar vezana za njihovo osnovno obrazovanje- tamo se do 5. razreda djeca uce nekim opstim stvarima cisto kroz igru, nesto kao kod nas u vrticima. Kad smo kod fakulteta, kolegica sa faksa je bila na postdiplomskom usavrsavanju u Norveskoj koja ima slican obrazovni sistem- djevojka se iznenadila na kako su niskom teorijskom znanju njihovi postdiplomci, ali su prakticno za nju bili nedodirljivi. Upravo je to pravi problem nasih obrazovnih sistema, previse teorije koju nemas gdje da primjenis. Ja sam recimo ucio programiranje u Fortranu godinu dana, koji se vise nigdje ne koristi. A recimo na tom istom predmetu uopste se nismo doticali osnovnih alata tipa office-a, interneta,web dizajna, AUTOCAD programa(posto se radi o tehnickom fakultetu) itd. Sve sto sam naucio u zivotu, naucio sam kroz rad, ne na fakultetu. I jos da budem precizniji, vise sam naucio od jednog svog radnog kolege koji ima samo osnovnu zavrsenu(ali 20 godina radnog iskustva u toj proizvodnji) nego od vecine svojih profesora sa fakulteta.
Морам да питам, мислим Немању. А шта фали финској отуђености? Родитељи мање гњаве децу, деца могу да их више воле (треба анкетирати тинејџере у Србији колико су жељни да сваки дан виде родитеље у скученим просторима нашег јадног становања и у чемерним економским условима), а брачни другови, да им је стало, сваки дан би говорили једно другом да се воле. Наша неотуђеност се састоји од принудне присности због афричког (извињавам се Африканцима)стандарда, јер деца немају организоване просторе, места и садржаје где би радо проводили време, или немају могућности да раде, а 90% породица живи у беди или на њеној ивици. Највећи део грађана је крезубав, са слабом или никаквом здравственом културом, готово никаквим приступом здравственој заштити, слабо, или лоше школован (они са ѕавидним образовањем, углавном одлазе из Земље). Код нас је још стандард 20 квадратних метара стамбеног простора по члану домаћинства, а од таквог стандарда који чува нашу традиционалну неотуђеност, за разлику од осталог света, боли глава, јер сви чланови породичног домаћинства, различитог пола, узраста или здравственог стања, врло често спавају у једној просторији, ако не и у једном кревету (из нужде, не из жеље).
И још нешто. Ако се плашимо депресије и суицидалне склоности Финаца, који су последица проказане отуђености, како објаснити исти проценат депресије и самоубистава у неким деловима Србије као и у Финској (на пример у Војводини, а има и других крајева), који не деле ни стандард ни отуђеност Финаца, већ беду, сиротињу и традиционалну међусобну блискост која краси грађане Србије?
Али, да се вратим на проблем финског и српског образовања.
Бесплатног школовања у Србији нема. Јефтин трик са бесплатним уџбеницима, је само пропаганда, јер је сулудо да дете мора да враћа на крају школске године уџбеник (неоштећен!!!) који по природи ствари и начину његове намене дете мора да користи. То није ни вид социјалне помоћи, јер шта ће деци имућних родитеља бесплатни уџбеници.
Родитељи плаћају: храну за своје дете док је у школи, опрему (свеске, торбе, прибор и гомилу других ствари које су неопходне детету у школи), превоз до школе, екскурзије, такозване школе у природи, посете установама (позориште, музеји, сајмови итд.), такозвани ''школски динар'' који обухвата осигурање детета од повреда,чланство у друштвеним организацијама као што су Црвени крст и слично, чланство у школској библиотеци, разноразне поправке или кречења по школи итд. А Уставвом и важећим законима је утврђено да је бар основно и средње школовање ПОТПУНО БЕСПЛАТНО, тако што Држава даје из буџета паре за плате запосленима и за инвеститије, а општина, односно град, за све остале трошкове.
Више од 60% школа у србији има пољске клозете или чучавце. Добар део нема ни воду. 99% школа ради у две смене. Свуда у Европи, у једној смени. Тамо деца током те једне смене науче шта треба, ураде домаће задатке и онда дођу кући. Оно шта деце треба да уче (наставне планове и програме) пишу људи за дебеле хонораре, који су заборавили и како школа изгледа, а не које су могућности и способности деце за коју они то пишу. Зато ученици носе торбе са 10 килограма терета када иду у школу. А школе тај терет не могу да чувају код себе, јер се ради у две смене, па ученик мора да уради домаће задатке и савлада планирано градиво за тај дан, код куће. Уз помоћ, углавном, нестручних родитеља. Ко има, плати приватне часове, али таквих је мало...
Школе у Србији су грађене за време Аустроугарске монархије (у Војводини), за време Краљевине Југославије и највише за време СФРЈ. Просторно су тако уобличене да би задовољиле стандарде које је поставио Доситеј Обрадовић.
Оно шта уче наша деца у школама, углавном је огромна количина података од којих немају готово никакву корист и јако мало знања умећа и искуства, које им може користити касније у животу, професији или било каквом раду. Уосталом, имамо, вероватно највећи проценат функционално неписмених у Европи (најпростије речено: џаба им што знају слова, кад не знају шта су прочитали).
Наставни кадар: Деведесетих година прошлог века, из просвете је (уосталом као и из Државе) отишао свако ко је могао, а остали су и дошли само они који су морали. Углавном без основих знања из методике (како да радиш) и педагогије (како да радиш са децом). Држава се није, или само мало, потрудила да тај кадар оспособи за квалитетан рад, није обезбедила услове за квалитетан рад, и тотално их је демотивисала бедним платама, не у односу на посечни плату у Србији, већ у односу на просечну плату овог, и поред свих мана, високог образовања (на пример, у банци са факултетом имаш плату 100, а у школи 20).
Држава: Седамдесетих година прошлог века образовање у СФРЈ, па и у Србији доживело је свој врхунац. Пуно се улагало у образовање, оно је било стварно бесплатно на свим нивоима и близу стандарда који су постојали у тој области у развијенијим европским земљама.
Наши ђаци и студенти су били у врху европског и светског образовања, не због свог талента, већ због доброг система.
После 1988. године, у Србији долази до централизације свега и свачега, мало по мало, да би се тај процес оверио 1995. године, када је све што није било приватно, проглашено власништвом Државе (читај: Владе и минстарстава). До 1988. године основне и средње школе и њихов рад су финансирани из буџета општина, односно градова. Само у најнеразвијенијим крајевима, то финансирање је потпомагала Република, односно покрајина, у зависности где се општина налазила. Универзитете су винансирали Република и покајине.
Да би исисали новац из општинских, градских и покрајинских буџета, 1992. године, и поред највећег штрајка у историји просвете у Србији, Скупштина Србије је донела законе о основној и средњој школи којима је уништила сва достигнућа у овим нивоима образовања, свела запослене у школама на положај државних службеника и катастрофално им смањила плате, које се од тада исплаћују из буџета Републике. Систем управљања, руковођења и организовања рада у школи, овим законима, стављен је министру на располагање као апсолутни монопол, а образовни садржаји остављени полуживим академицима и другим ''стручњацима'' да их аранжирају и допуњавају садржајима који су потпуно неупотребљиви. СУШТИНА ОВЕ ПРОМЕНЕ ЈЕ У ОТИМАЊУ НОВЦА, који се до тада улазио у буџете општина и градова, и на чије трошење су и грађани и просветни радници могли непосредније да утичу и да га контролишу.
Нажалост, стање се није од тада до данас променило. Један светао тренутак за образовање, десио се после 5. октобра 2000. године, када је започета озбиљна и врло студиозно и квалитетно направљена реформа образовања, али је прекинута убиством премијера 2003. године. Од тада свака нова влада је најављивала нову реформу и побољшање стања у образовању, а стварно се налазила у истој намери и позицији као и она из 1992. године: централизација новца у рукама Републике и што мање стварних трошкова за образовање (у стварне трошкове не спадају лажни тендери, ''легално'' прање новца на којекакве пројекте итд.).
Универзитети и факултети су посебна прича, са сличним мотивима играча-учесника: уштедети паре на нашој деци.
Не треба заборавити да се ради о нашим парама, које ми као грађани плаћамо Држави кроз порезе, доприносе, ПДВ, и разне друге дерикожа дажбине.
Да се вратим на Финску. Очигледно, у питању је јако добро уређена, демократска и правна држава, где се сваки евро који грађанин Финске да држави, строго и под будним оком јавности контролише како је потрошен. Отуђеност, утолико има везе са наведеним, што на пример отац сину или обрнуто син оцу, може лакше да каже: ''Марш лопино, не кради новац из буџета иначе ћу те пријавити полицији!'', ако је овај на кога се изјава односи, на пример министар. И наравно, у том случају ће полиција одрадити свој посао, суд свој, кривац ће отићи у затвор, а мало поменути син или отац који је пријавио незакониту работу, сматраће се у јавности моралним поштеним грађанином кога треба ценити. И мирно ће спавати.
Код нас у Србији, малопоменути син или отац који је пријаву нечасне радње извршио, неће мирно спавати из страха од освете осталих корумпираних или кримоногених лица уплетених у нечасну радњу, а и гришће га савест јер је издао неког свог најмилијег за кога је јако везан емотивно.
Значи: нема нама спаса ни могућности да нам деца иду у финску школу, све док нам Држава не буде, макар приближно слична Финској по уређености државе.
До тада, вест која је овде тема коментара, је непотребна овом друштву, а сваки кометар излишан.
Идем сада да пријавим ћерку полицији да се проституише, пошто не може да се запосли већ четири године, мада је дипломирала на Учитељском факултету. После идем у Центар за социјални рад, да видим да ли могу они некако да ми помогну.
Шта је нама ближе као стварност, задњи пасус овог коментара или фински начин живота?
@Nenad
Moja rođaka je pohađala jednu od najjačih niških gimnazija i bila jedan od boljih učenika u odeljenju. U trećem razredu (1999. godina) su radili neku Apolinerovu pesmu, pa sam joj pomagao da je analizira. Pomenem joj Sizifa, a ona me gleda belo. "Jesi li čula za Sizifa?". "Ne, ko ti je taj?..."
Moram da dodam da ta moja sestra pripada prvom talasu obrazovno osakaćene srpske mladeži. Kasnije sam relativno često dolazio u kontakt sa srednjoškolcima i studentima koji su pristojni mladi ljudi sa opštim obrazovanjem stečenim na Pinku i ostalim domaćim televizijama. Strašno je koliko je obrazovanje degradirano u odnosu na ono iz osamdesetih. Deca danas ne dobijaju ni finsko praktično, a ni jugoslovensko teorijsko znanje. Moja sestra s početka priče, kada završi s trudničkim bolovanjem, postaće profesor u jednoj beogradskoj školi.
U pravu si, danas kod nas nema ni dobrog teorijskog ni prakticnog znanja. Pojedini drzavni fakulteti se jos i drze; o privatnim da i ne govorim.
@Maja
U Finskoj je otudjenje. Sa najboljim prijateljem se vidis 3 puta godisnje, sa roditeljima se cujes jedanput mesecno i vidis sa Bozic i Uskrs. Sa zenom pricas (ozbiljnije) svakog prvog cetvrtka u mesecu. Zajedno ste 5 godina ali jos joj nisi rekao da je volis. Jedanput si joj poklonio parfem. Upoznao si je preko interneta. Spavate odvojeno, svako u svojoj sobi. Svako ima svoj novac. Vikendom si pijan.
Ovo zvuci kao iz filma i verovatno je preterano i stereotip. Ali ja sam, na moje zaprepascenje, zaista upoznao Fince koji ovako zive. Velika je distanca medju ljudima. Porodice su razudjene, veze povrsne. Tesko je i objasniti, na primer za odraslog Finca su roditelji "rodjaci" a ne deo porodice.
Po mom misljenju to otudjenje, zajedno sa klimom i jednolicnoscu okruzenja, vodi u depresiju i alkoholizam.
Nisu svi kao gore navedeni. Finci imaju i sjajnih osobina. Posteni su, odgovorni, pravicni, zele da pomognu, ima divnih ljudi.
Da li ste slušali Miroslava lazanskog pre nekoliko dana na RTS-u?Ko jeste mogao bi da razmišlja da li je možda neka od Arapskih zemalja mnogo ispred Finske,ali se to "kosi" sa USA poimanjem demokratije...jer zamislite kada bi narodi sa zapada saznali da je svakome Libijcu bilo omogućeno školovanje na zapadu uz mesečni džeparac od 2300 evra,da je benzin 1 evro za 17 litara,da je lečenje u inostranstvu besplatno,školovanje naravno besplatno,da svaki stanovnik sa napunjenih 18 godina dobije ključeve svog stana....ali nemaju "demokratiju"....šta god to značilo.Eto sada pomislim da li je ovakvu informaciju o školstvu i životu upravo napisao neki finac!
Pa nije besplatno obrazovanje. To placaju poreski obveznici u Finskoj i zato je poreska stopa tamo jedna od najvisih u Evropi. Jednostavno mene kao poreskog obveznika ne interesuje da placam obrazovanje ljudi koje ne poznajem iz svog dzepa. To je njihova licna stvar i kakve ja imam veze sa tim? Od para koje ja dajem za porez meni iskreno treba samo sudska i policijsko-vojna zastita a o ostalom treba da vodi racuna svako za sebe i svoju porodicu. Zato sam se i iselio iz Evrope.
Toliko para je baceno na reformu s kojom se nista nije postiglo. Zasto? Pa, sta se desi kad zidas zgradu od krova?
Dakle, umesto da su najpre ocistili skolstvo od skarta, nasa vlast je pozurile da donese ,,evropski,, zakon za ,,balkansko,, skolstvo ,da odstrani sve nastavnike koji iole ispunjavaju uslove za penziju, da postavi svoje direktore i inspektore... Debakl se mogao naslutiti vec sa odborima kao servisima ,, njihovih,, direktora, pa sa parlamentima kao djackim samoupravljanjem ...
Sve je to lepo. Prekopirali smo finski zakon o obrazovanju i inkluziji. Ali meni deca za 8. mart umesto cveca kupuju sundjere (kazu, znamo da cete biti najsrecniji ako imate s cime da brisete tablu). Finska je svetlosnim godinama daleko...
Finska je zemlja koja ima veliko bogatstvo u šumama, zato su prvi u šumarstvu na svetu.Recimo, najbolji institut za šumarstvo na svetu je Metla, koji se nalazi u jednom malom gradiću Vanta, severno od Helsinkija. Institut ima budžet od 100 miliona evra i okuplja najbolje stručnjake iz celog sveta.Oni rade na principu, da ako vide nekoga studenta da je veoma dobar, odmah mu daju fantastične uslove i uzimaju ga za sebe. Takođe, svi noviteti koji su vezani za šumarstvo i drvnu industruju,upravo dolaze sa ovoga instituta.Tu je Finska bez premca i svi ostali uče od nje.
Mislim da je red da pogledamo istini u oci.Nisam kompetentna da pricam o Finskoj koja ima totalno drugaciju kulturu,standard...Ne mozemo se mi porediti sa njima kao ni sa vecinom bogatih zemalja.Kao sto je navedeno u jednom od komentara znam da Libija odvaja puno sredstava za obrazovanje i lecenje svojih ljudi i to podrzavam jer sam licno upoznata sa njihovim zivotom boraveci medju njima 5 god.Ali mi imamo kadar koji je kvalitetan i osposobljen za obucavanje mladih.Ujedno me ljuti ponasanje nastavnika u osnovnim i srednjim skolama koji kao da ne zele da za vreme casova prenesu deci znanje.Ne poznajem dete tog uzrasta koje ne uzima privatne casove da bi dobilo dobru ocenu ili se spremilo za neki od prijemnih ispita.Imam dete u skoli i jako sam nezadovoljna na koji nacin se radi sa decom.Ada ne pricam da mi je dete zlostavljano verbalno i psihicki na verskoj osnovi,jer je iz mesovitog braka a niko ,pocev od uciteljice,preko pedagoga i direktora skole nije odreagovao.Razumem dasu plate male,ali i drugim profesijama je jos gore.Suprug i ja radimo u zdravstvu koje je toliko nisko palo ali mi nemamo prava da vratimo pacijenta kuci.I kad mi je najteze pacijentu se osmehnem dok meni uciteljica ocene moga deteta daje tako sto ih baci na sto i gledajuci u drugu stranu.Ako slucajno iz nekog razloga ne pustite dete na ekskurziju ili rekreativnu nastavu,e to je neoprostiv greh.A ne pitaju se ti divni prosvetni radnici da li roditelji imaju novca.Da ,svojim strajkom su otudjili osnovno pravo dece na obrazovanje,zatvorili im vrata ispred nosa.Zamislite da to uradi lekar,vatrogasac,policajac,...Pa onda recite da li je opravdano sve sto se dopusta u ovoj drzavi i pozivanje na Dance,Fince...Sve kosta ali za pravu rec nastavnika,malo truda da seprenese znanje ne treba puno novca
Pitanje za @Nenada i ostale koji zive u Finskoj: da li je pak istina da veliki broj mladih u Finskoj mrzi (ili barem nerado ide u) skolu, da puno piju i da velikom vecinom imaju razvedene roditelje?
Procitala sam negde da takve (statisticke) zakljucke izvodi jedan izvestaj UNICEF-a iz 2007 ali ne mogu da ga nadjem na Internetu.
Hvala na odgovoru.
"Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje ulaže oko 1.100 evra što je međutim manje od SAD i Južne Koreje."
Dakle 1100EUR godisnje, sto za 16 godina skolovanja (8+4+4) izadje 17600EUR.
E, ali zato u su u Srbiji u opticaju neke cifre od 200-300 hiljada evra "ulozenih" u skolovanje strucnjaka koji su se "odlili" i silne milijarde koje su na taj nacin izgubljene. Ne znam, moguce je da Srbija, poput SAD ili Juzne Koreje, ulaze mnogo vise u obrazovanje. Ipak, voleo bih da sledeci put neki rektor, ministar i slicno odvali tako neku fantasticnu cifru, da ga novinari upitaju da li to znaci da Srbija ulaze vise novca u obrazovanje nego Finska.
Ne kazem da ni kod nas danas ne postoje primeri dece sa izvanrednim rezultatima, ali se izgubila 'masovnost'. Manje dece pohadja redovno skolu, pa su primeri ovakvih uspesnih, sporadicni. Sto se Finske tice, skolstvo i zdravstvo su u ovoj zemlji socijalizovani - postoji princip jednakosti, uzajamnosti i solidarnosti. Zemlja je sa visokim nacionalnim dohotkom i dotira inovacije u sistemu obrazovanja, podsticuci nadarenost, uvodeci praksu i stavljajuci akcenat na ucenje stranih jezika. Bilo kako bilo, 'omasovljenje' pohadjanja svih nivoa obrazovnog sistema je garancija za dalji socijalni i ekonomski napredak svakog drustva...
Pa nije besplatno obrazovanje. To placaju poreski obveznici u Finskoj i zato je poreska stopa tamo jedna od najvisih u Evropi. Jednostavno mene kao poreskog obveznika ne interesuje da placam obrazovanje ljudi koje ne poznajem iz svog dzepa. To je njihova licna stvar i kakve ja imam veze sa tim? Od para koje ja dajem za porez meni iskreno treba samo sudska i policijsko-vojna zastita a o ostalom treba da vodi racuna svako za sebe i svoju porodicu. Zato sam se i iselio iz Evrope.
Pitanje za @Nenada i ostale koji zive u Finskoj: da li je pak istina da veliki broj mladih u Finskoj mrzi (ili barem nerado ide u) skolu, da puno piju i da velikom vecinom imaju razvedene roditelje?
Procitala sam negde da takve (statisticke) zakljucke izvodi jedan izvestaj UNICEF-a iz 2007 ali ne mogu da ga nadjem na Internetu.
Hvala na odgovoru.
Da li ste slušali Miroslava lazanskog pre nekoliko dana na RTS-u?Ko jeste mogao bi da razmišlja da li je možda neka od Arapskih zemalja mnogo ispred Finske,ali se to "kosi" sa USA poimanjem demokratije...jer zamislite kada bi narodi sa zapada saznali da je svakome Libijcu bilo omogućeno školovanje na zapadu uz mesečni džeparac od 2300 evra,da je benzin 1 evro za 17 litara,da je lečenje u inostranstvu besplatno,školovanje naravno besplatno,da svaki stanovnik sa napunjenih 18 godina dobije ključeve svog stana....ali nemaju "demokratiju"....šta god to značilo.Eto sada pomislim da li je ovakvu informaciju o školstvu i životu upravo napisao neki finac!
Negde sam nedavno procitala da je u Finskoj nastavnicka profesija u tolikoj meri elitno zanimanje da cene nekretnina automatski rastu ako u stambenom kvartu zivi bar jedan nastavnik.Eh,Srbijo!
Zaboravili ste samo da pomenete da većina te dece na fakultetima nije u ranom detinjstvu doživela ratove, nisu ih bombardovali i definitivno ne žive u kompletnoj nemaštini, gledajući kako se vlastodršci, mafijaši, tajkuni, širokogrude pevaljke i ostali besprizorni likovi kao lešinari naslađuju lešom od njihove države.
Nisam primetila igde da je navedeno koliko je izdvajanje BND za obrazovanje. Poznato je da je Srbija na samom dnu liste. A druga stvar, lepo je da se poredimo sa Finskom, Švajcerskom, Francuskom, Nemačkom...ali naša realnost su Bugarska, Rumnija, Republika Srpska, Hrtvatska...Čak i oni imaju bolji i kvalitetniji obrazovni sistem od nas. Dajte da nejpre stignemo naše susede, a onda da krenemo dalje.
Mislim da je red da pogledamo istini u oci.Nisam kompetentna da pricam o Finskoj koja ima totalno drugaciju kulturu,standard...Ne mozemo se mi porediti sa njima kao ni sa vecinom bogatih zemalja.Kao sto je navedeno u jednom od komentara znam da Libija odvaja puno sredstava za obrazovanje i lecenje svojih ljudi i to podrzavam jer sam licno upoznata sa njihovim zivotom boraveci medju njima 5 god.Ali mi imamo kadar koji je kvalitetan i osposobljen za obucavanje mladih.Ujedno me ljuti ponasanje nastavnika u osnovnim i srednjim skolama koji kao da ne zele da za vreme casova prenesu deci znanje.Ne poznajem dete tog uzrasta koje ne uzima privatne casove da bi dobilo dobru ocenu ili se spremilo za neki od prijemnih ispita.Imam dete u skoli i jako sam nezadovoljna na koji nacin se radi sa decom.Ada ne pricam da mi je dete zlostavljano verbalno i psihicki na verskoj osnovi,jer je iz mesovitog braka a niko ,pocev od uciteljice,preko pedagoga i direktora skole nije odreagovao.Razumem dasu plate male,ali i drugim profesijama je jos gore.Suprug i ja radimo u zdravstvu koje je toliko nisko palo ali mi nemamo prava da vratimo pacijenta kuci.I kad mi je najteze pacijentu se osmehnem dok meni uciteljica ocene moga deteta daje tako sto ih baci na sto i gledajuci u drugu stranu.Ako slucajno iz nekog razloga ne pustite dete na ekskurziju ili rekreativnu nastavu,e to je neoprostiv greh.A ne pitaju se ti divni prosvetni radnici da li roditelji imaju novca.Da ,svojim strajkom su otudjili osnovno pravo dece na obrazovanje,zatvorili im vrata ispred nosa.Zamislite da to uradi lekar,vatrogasac,policajac,...Pa onda recite da li je opravdano sve sto se dopusta u ovoj drzavi i pozivanje na Dance,Fince...Sve kosta ali za pravu rec nastavnika,malo truda da seprenese znanje ne treba puno novca
Odlican teks. Ja zivim u Finskoj, i to bas u Vikiju (Viikki), par stotina metara od pomenute osnovne skole. Viki je novo naselje, prakticno studentski grad sagradjen oko Viki biocentra - Univerzitetskog kampusa gde su Farmaceutski, Biohemijski, Veterinarski, Poljoprivredni i srodni fakulteti.
Finci su jako stimulisani da uce i studiraju. Bas kao sto je navedeno u tekstu, skola je potpuno besplatna, ucenici imaju puno aktivnosti i kuvane obroke. Znanje stranih jezika je za svaku pohvalu - svako i zaista svako uzrasta od 15-40 godina dobro prica Engleski.
Studiranje u Finskoj je posebna prica. Fakultet je potpuno besplatan. Ali drzava odlazi i korak dalje: svaki student dobija pomoc od drzave za studije - otprilike 400 Eura mesecno. To je otprilike dovoljno da se plati studentski dom (svaki student ima svoju prostranu sobu ili mali stan), markica za prevoz i hrana. Odnosi izmedju studenata i profesora su vrlo neformalni i opusteni. Sve knjige su dostupne u biblioteci. Kada radi diplomski rad svaki student dobije kljuceve od laboratorije i laptop. Da sada ne duzim, uslovi su jako dobri i npr. Univerzitet u Helsinkiju je jedan od najboljih u Evropi i, po svakom kriterijumu, medju 100 najboljih u svetu.
Skola i fakulteti su vrlo usmereni ka konkretnom, prakticnom i primenjivom znanju. To je naravno dobro i nesto sto vrlo nedostaje nasem skolstvu. Koliko puta smo culi kod nas: "Zavrsio sam fakultet a ne znam nista da uradim prakticno". To nije slucaj u Finskoj - djaci i studenti su odmah spremni za posao.
Ali obrazovanje u Finskoj ima i losijih strana... Popricajte za Fincem o Starom Rimu, Grckoj, latinskim poslovicama, filozofiji, klasicnoj literaturi, sociologiji, politici, istoriji generalno, slikarstvu, klasicnoj muzici, religiji (osim protestantizma)... Uh, ja sam zavrsio gimnaziju u Beogradu i fakultet prirodnog smera, ali za njih sam doktor nauka. Pojma namaju o opstoj kulturi. Takodje u struci (nije sada bitno kojoj) imam daleko dublje i sire znanje. Da, kada sam zavrsio fakultet u Beogradu, u poredjenju sa Fincem iste struke, imao sam mnogo manje prakticno ali mnogo vece i sire teorijsko znanje. Praksa se lako stice kasnije tokom posla ali teorijsko znanje tesko.
Kao zakljucak, Finska ima sjajno obrazovanje i Srbija moze i treba mnogo da nauci od njih. Ipak, treba ostati realan i ne podcenjivati nase skole previse. Iako na prvi pogled to tako izgleda, nismo mnogo daleko. Evo jos jedne metafore - pre 20 godina Viikki je bio poljana sa kravama. Danas je moderan Univerzitetski centar sa sjajnim Fakultetima. Srbija je pre 30 godina bila u rangu sa Finskom ili bolja. U medjuvremenu se dogodila informaticka revolucija Nokia, Kone, veliki uspon ekonomije. A kod nas - rat, korupcija i ubistvo Djindjica. Ostalo je istorija, procenite sami i pamet u glavu za buducnost.
Gledao sam jedan putopis, gdje se obradjivala upravo Finska, a jedan dio je bio o njihovom obrazovanju. Upravo ovo sto je opisao gospodin koji zivi i radi u Finskoj, ali je mene iznenadila jedna stvar vezana za njihovo osnovno obrazovanje- tamo se do 5. razreda djeca uce nekim opstim stvarima cisto kroz igru, nesto kao kod nas u vrticima. Kad smo kod fakulteta, kolegica sa faksa je bila na postdiplomskom usavrsavanju u Norveskoj koja ima slican obrazovni sistem- djevojka se iznenadila na kako su niskom teorijskom znanju njihovi postdiplomci, ali su prakticno za nju bili nedodirljivi. Upravo je to pravi problem nasih obrazovnih sistema, previse teorije koju nemas gdje da primjenis. Ja sam recimo ucio programiranje u Fortranu godinu dana, koji se vise nigdje ne koristi. A recimo na tom istom predmetu uopste se nismo doticali osnovnih alata tipa office-a, interneta,web dizajna, AUTOCAD programa(posto se radi o tehnickom fakultetu) itd. Sve sto sam naucio u zivotu, naucio sam kroz rad, ne na fakultetu. I jos da budem precizniji, vise sam naucio od jednog svog radnog kolege koji ima samo osnovnu zavrsenu(ali 20 godina radnog iskustva u toj proizvodnji) nego od vecine svojih profesora sa fakulteta.
A ta Finska ima jedva preko 5 miliona stanovnika. Mi sebe nazivamo sportskom nacijom, a oni su zapravo zemlja koja ima najviše osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika.
Kada gledate sajt bilo kog njihovog ministarstva, uvek vam u oči upada link "budžet". Za svaku najsitniju stavku možete da vidite kako se troši novac.
Vlast nam danas uporno ponavlja kako nigde nema "besplatnog" obrazovanja, zdravstva i sl. I LAŽE, LAŽE, LAŽE! Korupcionaška Srbija, koja takoreći ništa ne radi i opstaje na "crtu" (zaduživanjem do guše), može da se poredi jedino sa Albanijom, a i ona napreduje...
Da li možda naši "vizionari"žele ovde da stvore sistem u kome će najsiromašniji đaci ići u državne škole a ostali u privatne?
Kolika je plata nastavnika u Finskoj?
Pogledajte kakav je odnos vlasti i dela javnosti prema nastavnicima ovih dana u Srbiji.NEMA NAM SPASA!
Reformu obrazovanja je prekinula Kostunicina vlada 2004. godine. O tom poduhvatu govorile su se zlonamerne budalastine, a za ministre dovodjene karikature od kadrova Darvinomrziteljka i bledi Vuksan.
Pod hitno treba da ukapiramo da imamo puno da naucimo od drugih naroda umesto da se kiselo mrstimo na sve sto je novo.
Toliko para je baceno na reformu s kojom se nista nije postiglo. Zasto? Pa, sta se desi kad zidas zgradu od krova?
Dakle, umesto da su najpre ocistili skolstvo od skarta, nasa vlast je pozurile da donese ,,evropski,, zakon za ,,balkansko,, skolstvo ,da odstrani sve nastavnike koji iole ispunjavaju uslove za penziju, da postavi svoje direktore i inspektore... Debakl se mogao naslutiti vec sa odborima kao servisima ,, njihovih,, direktora, pa sa parlamentima kao djackim samoupravljanjem ...
@Nenad
Moja rođaka je pohađala jednu od najjačih niških gimnazija i bila jedan od boljih učenika u odeljenju. U trećem razredu (1999. godina) su radili neku Apolinerovu pesmu, pa sam joj pomagao da je analizira. Pomenem joj Sizifa, a ona me gleda belo. "Jesi li čula za Sizifa?". "Ne, ko ti je taj?..."
Moram da dodam da ta moja sestra pripada prvom talasu obrazovno osakaćene srpske mladeži. Kasnije sam relativno često dolazio u kontakt sa srednjoškolcima i studentima koji su pristojni mladi ljudi sa opštim obrazovanjem stečenim na Pinku i ostalim domaćim televizijama. Strašno je koliko je obrazovanje degradirano u odnosu na ono iz osamdesetih. Deca danas ne dobijaju ni finsko praktično, a ni jugoslovensko teorijsko znanje. Moja sestra s početka priče, kada završi s trudničkim bolovanjem, postaće profesor u jednoj beogradskoj školi.
ne tako davno kada sam ja bio u osnovnoj skoli (pre oko 18 godina) i te kako se cenio uspeh. Tip koji je bio vukovac iz naseg odeljenja je bio heroj kao danas Legija i Ceca. Ostatak ekipe koji je bio stariji od nas su bili nevidjeni smekeri, sa ovg i onog fakulteta. Gimnazije su imale neverovatan autoritet i nije moga svako da se upise.
Vazno je razumeti da nije ovo kukanje za komunizmom zato sto je tada bilo bolje. Ne, ovo je kukanje za funkcionisanjem obrazovnog sitema. Isti moze da bude dobar pod bilo kojom vlascu. Isto je za pravosudje....
U pravu si, danas kod nas nema ni dobrog teorijskog ni prakticnog znanja. Pojedini drzavni fakulteti se jos i drze; o privatnim da i ne govorim.
@Maja
U Finskoj je otudjenje. Sa najboljim prijateljem se vidis 3 puta godisnje, sa roditeljima se cujes jedanput mesecno i vidis sa Bozic i Uskrs. Sa zenom pricas (ozbiljnije) svakog prvog cetvrtka u mesecu. Zajedno ste 5 godina ali jos joj nisi rekao da je volis. Jedanput si joj poklonio parfem. Upoznao si je preko interneta. Spavate odvojeno, svako u svojoj sobi. Svako ima svoj novac. Vikendom si pijan.
Ovo zvuci kao iz filma i verovatno je preterano i stereotip. Ali ja sam, na moje zaprepascenje, zaista upoznao Fince koji ovako zive. Velika je distanca medju ljudima. Porodice su razudjene, veze povrsne. Tesko je i objasniti, na primer za odraslog Finca su roditelji "rodjaci" a ne deo porodice.
Po mom misljenju to otudjenje, zajedno sa klimom i jednolicnoscu okruzenja, vodi u depresiju i alkoholizam.
Nisu svi kao gore navedeni. Finci imaju i sjajnih osobina. Posteni su, odgovorni, pravicni, zele da pomognu, ima divnih ljudi.
U Finskoj zive Finci, koji redovno placaju (jako visoke) poreze i vredno rade i uce... u Srbiji zive Srbi, koji su u zadnjih 20 godina naucili da od rada i znanja nema koristi... a nasu vladu pri tome ne interesuje da daje pare iz budzeta za obrazovanje, jer tu nema sta da se pokrade, Dulic je vec svima prodao kompjutere, ostala samo jad i beda od profesora koji se pobune samo kad pocnu umirati od gladi, a i onda ne umeju da blokiraju prugu ili si odseku neki prst...
Pre nekoliko godina sam bio na studijskom putovanju u Finskoj i bio sam baš u Viki školi. Sve što je napisano u ovom tekstu je potpuno tačno. Suštinski problem našeg obrazovanja, naročito univerzitetskog, je što ne prihvata da se reformiše po principima aktuelnih svetskih dostignuća iz oblasti obrazovnih nauka. Mi i dalje teramo po nekom našem sistemu za koji uporno tvrdimo da je najbolji, sve deklaracije i sporazumi iz oblasti obrazovanja koje smo potpisali a koji treba da nas uvedu u evropski obrazovni prostor, samo su mrtva slova na papiru, od realizacije nema ni r! Najporažavajuća činjenica je da je reforma obrazovanja, započeta posle 2000-te, u poslednje dve godine ne samo potpuno stala, već se uporno vraćamo na neke stvari koje više uopšte ne postoje u razvijenom svetu! A najporaznija činjenica je što su veći reformski napori u visokom obrazovanju činjeni za vreme ministra Slobodana Vuksanovića nego sada, za vreme vlade "proevropske" koalicije! Na rukovodeća mesta na univerzitetima su postavljeni najgori ljudi koji su ikada zauzimali takva mesta u istoriji Srbije! Kritikuje se sve što ima utemeljenje u savremenoj svetskoj teoriji i praksi, menjaju se zakoni iz oblasti obrazovanja, ukidaju se odredbe koje su nas približavale evropi, ma užas! Stvarno se pitam kuda idu srpsko obrazovanje, država i društvo? Sadašnja Vlada sistematski urušava i sve ono malo što smo mukotrpno uradili poslednjih deset godina. Zašto, i dokle misle da teraju, nisam pametan da odgovorim...
Srpski narod ima toliki broj strukturnih, bazičnih problema da u suštini niko ne zna uopšte odakle da počne da ih rešava.
A kada se i nađe neko ko hoće da ih rešava, uvek se nađu oni koji krenu da se desu "A ZAŠTO BAŠ KREĆETE OD NAS!", zašto ne krenete od pravnog sistema, tajkuna, obrazovanja, policije, zdravstva, ekologije.. i na kraju se ništa ne uradi, a svi kukaju kako je neko drugi nešto trebao da uradi.
Ova vest je samo zagrebuckala sistem obrazovanja Finske. Kada je 2003. krenula reforma osnova sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, upravo je Zoran Djindjic pozvao Fince, a Gasa Knezevic pokusao da reformise nase skolstvo. Tih godina je bilo mnogo seminara, tribina, konferencija... za univerzitetske profesore i one koji su bili pozvani da nesto reformisu u obrazovanju. Tokom tih meseci jednom prilikom sam slusala gospodina Arta o tome kako se obrazuju buduci ucitelji: Kao prvo imaju manjak ucitelja, ali drzava nece da upisuje vise studenata da nebi morali da snize kriterijume. Svaki ucitelj vodi odeljenje do 6. razreda. posle cetvrtog on predaje jedan predmet koji je specijalizirao. Da vam ne pisem kako izgleda prijemni koji traje 5 dana "face to face".Volontorinje u skolama tokom svih godina studije... drzanje casa. Metode obrade tekstova, metodika matematike...
Elem, doticni gospodin Arto je bio zamoljen da ostane na Uciteljskom fakultetu u Beogradu i ucini ga prestiznim, bar u Srbiji. Gospodin Arto pristane, ostane u Beogradu, dolazi svaki dan na fakultet, kad tamo vecina i dekan ga ignorisu i vecina mu se podsmeva. Nista nije mogao. Pozove ga posle toga jagodinski Pedagoski fakultet, kad tamo slicna situacija, neki bi ali ne moze! Gospodin Arto je posle toga bio pozvan u Crnu Goru, a tu vise nemam informacija sta je uradio.
Kada je 2003. i 2004. reforma pocela, kada se pokrenulo mnogo zaposlenih u skolama nejvise su se bunili univerzitetski profesori jer su videli kako se reforma priblizava k njima, uplasili su se da bi morali da se usavrsavaju i nesto menjaju, e tu je bilo najvise otpora! Setite se one nesretne ministarke Colic koja je ukinula Darvinovu teoriju iz sadrzaja biologije i ukinula ucenje stranog jezika od prvog razreda... Od tada do danas skole ne da se nisu reformisale nego su se vratile na vreme pocetka 20. veka.
Prosle godine u februaru na praksi je bila Francuskonja ceo mesec kod mene na nastavi. Kada je videla sta sve deca uce u cetvrtom razredu, pocev od matematike pa do nebuloznih teoretskih znanja iz stranih jezika, muzickog... samo je vrtela glavom... Uzgred njenu praksu je organizovalo francusko ministarstvo sa Kulturnim centrom Francuske. Kada se vratila ostalo je da diplomira i nju je cekao posao istog dana u mestu u kom zivi... Sve drzave koje imaju centralizovane nastavne sisteme brinu o zaposlenima, brinu o sadrzajima, brinu!!! o tome sta im mlade generacije uce. Samo Srbija ne brine ni o cemu, jer ministarstvo i vlada(namerno malo slovo) ima druga, preca posla.
Ma, u Finskoj su drugačije okolnosti. Kod nas su stvari postavljene naopačke. Po školama rade svakavi, niko ih ne kontroliše, djacima dali prevelika prava , a ne traže se obaveze i odgovornost, roditelji se zainteresuju za uspeh samo na kraju godine, direktori ,,podobni,, ljudi, nastavnici im moraju biti poltroni ako hoće da opstanu, ministarstvo puno režimskih osoba, inspekcija , takođe režimski ljudi, ect. Pa, kada se Zakon kojeg su naši prepisali od zemlje najuspešnije u školstvu , primeni na naše dobije se svinjac koji može samo neopisivo da smrdi!
Mnogi iz ministarstva prosvete isli su cesto u Finsku da vide i prenesu opisano i to isto implementiraju u nase skole i.... sta smo dobili? Mi nista, a oni sto su isli ( i jos uvek odlaze tamo) pozamasne dnevnice!
Finska je zemlja koja ima veliko bogatstvo u šumama, zato su prvi u šumarstvu na svetu.Recimo, najbolji institut za šumarstvo na svetu je Metla, koji se nalazi u jednom malom gradiću Vanta, severno od Helsinkija. Institut ima budžet od 100 miliona evra i okuplja najbolje stručnjake iz celog sveta.Oni rade na principu, da ako vide nekoga studenta da je veoma dobar, odmah mu daju fantastične uslove i uzimaju ga za sebe. Takođe, svi noviteti koji su vezani za šumarstvo i drvnu industruju,upravo dolaze sa ovoga instituta.Tu je Finska bez premca i svi ostali uče od nje.
Ne kazem da ni kod nas danas ne postoje primeri dece sa izvanrednim rezultatima, ali se izgubila 'masovnost'. Manje dece pohadja redovno skolu, pa su primeri ovakvih uspesnih, sporadicni. Sto se Finske tice, skolstvo i zdravstvo su u ovoj zemlji socijalizovani - postoji princip jednakosti, uzajamnosti i solidarnosti. Zemlja je sa visokim nacionalnim dohotkom i dotira inovacije u sistemu obrazovanja, podsticuci nadarenost, uvodeci praksu i stavljajuci akcenat na ucenje stranih jezika. Bilo kako bilo, 'omasovljenje' pohadjanja svih nivoa obrazovnog sistema je garancija za dalji socijalni i ekonomski napredak svakog drustva...
Sve je to lepo. Prekopirali smo finski zakon o obrazovanju i inkluziji. Ali meni deca za 8. mart umesto cveca kupuju sundjere (kazu, znamo da cete biti najsrecniji ako imate s cime da brisete tablu). Finska je svetlosnim godinama daleko...
"Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje ulaže oko 1.100 evra što je međutim manje od SAD i Južne Koreje."
Dakle 1100EUR godisnje, sto za 16 godina skolovanja (8+4+4) izadje 17600EUR.
E, ali zato u su u Srbiji u opticaju neke cifre od 200-300 hiljada evra "ulozenih" u skolovanje strucnjaka koji su se "odlili" i silne milijarde koje su na taj nacin izgubljene. Ne znam, moguce je da Srbija, poput SAD ili Juzne Koreje, ulaze mnogo vise u obrazovanje. Ipak, voleo bih da sledeci put neki rektor, ministar i slicno odvali tako neku fantasticnu cifru, da ga novinari upitaju da li to znaci da Srbija ulaze vise novca u obrazovanje nego Finska.
Морам да питам, мислим Немању. А шта фали финској отуђености? Родитељи мање гњаве децу, деца могу да их више воле (треба анкетирати тинејџере у Србији колико су жељни да сваки дан виде родитеље у скученим просторима нашег јадног становања и у чемерним економским условима), а брачни другови, да им је стало, сваки дан би говорили једно другом да се воле. Наша неотуђеност се састоји од принудне присности због афричког (извињавам се Африканцима)стандарда, јер деца немају организоване просторе, места и садржаје где би радо проводили време, или немају могућности да раде, а 90% породица живи у беди или на њеној ивици. Највећи део грађана је крезубав, са слабом или никаквом здравственом културом, готово никаквим приступом здравственој заштити, слабо, или лоше школован (они са ѕавидним образовањем, углавном одлазе из Земље). Код нас је још стандард 20 квадратних метара стамбеног простора по члану домаћинства, а од таквог стандарда који чува нашу традиционалну неотуђеност, за разлику од осталог света, боли глава, јер сви чланови породичног домаћинства, различитог пола, узраста или здравственог стања, врло често спавају у једној просторији, ако не и у једном кревету (из нужде, не из жеље).
И још нешто. Ако се плашимо депресије и суицидалне склоности Финаца, који су последица проказане отуђености, како објаснити исти проценат депресије и самоубистава у неким деловима Србије као и у Финској (на пример у Војводини, а има и других крајева), који не деле ни стандард ни отуђеност Финаца, већ беду, сиротињу и традиционалну међусобну блискост која краси грађане Србије?
Али, да се вратим на проблем финског и српског образовања.
Бесплатног школовања у Србији нема. Јефтин трик са бесплатним уџбеницима, је само пропаганда, јер је сулудо да дете мора да враћа на крају школске године уџбеник (неоштећен!!!) који по природи ствари и начину његове намене дете мора да користи. То није ни вид социјалне помоћи, јер шта ће деци имућних родитеља бесплатни уџбеници.
Родитељи плаћају: храну за своје дете док је у школи, опрему (свеске, торбе, прибор и гомилу других ствари које су неопходне детету у школи), превоз до школе, екскурзије, такозване школе у природи, посете установама (позориште, музеји, сајмови итд.), такозвани ''школски динар'' који обухвата осигурање детета од повреда,чланство у друштвеним организацијама као што су Црвени крст и слично, чланство у школској библиотеци, разноразне поправке или кречења по школи итд. А Уставвом и важећим законима је утврђено да је бар основно и средње школовање ПОТПУНО БЕСПЛАТНО, тако што Држава даје из буџета паре за плате запосленима и за инвеститије, а општина, односно град, за све остале трошкове.
Више од 60% школа у србији има пољске клозете или чучавце. Добар део нема ни воду. 99% школа ради у две смене. Свуда у Европи, у једној смени. Тамо деца током те једне смене науче шта треба, ураде домаће задатке и онда дођу кући. Оно шта деце треба да уче (наставне планове и програме) пишу људи за дебеле хонораре, који су заборавили и како школа изгледа, а не које су могућности и способности деце за коју они то пишу. Зато ученици носе торбе са 10 килограма терета када иду у школу. А школе тај терет не могу да чувају код себе, јер се ради у две смене, па ученик мора да уради домаће задатке и савлада планирано градиво за тај дан, код куће. Уз помоћ, углавном, нестручних родитеља. Ко има, плати приватне часове, али таквих је мало...
Школе у Србији су грађене за време Аустроугарске монархије (у Војводини), за време Краљевине Југославије и највише за време СФРЈ. Просторно су тако уобличене да би задовољиле стандарде које је поставио Доситеј Обрадовић.
Оно шта уче наша деца у школама, углавном је огромна количина података од којих немају готово никакву корист и јако мало знања умећа и искуства, које им може користити касније у животу, професији или било каквом раду. Уосталом, имамо, вероватно највећи проценат функционално неписмених у Европи (најпростије речено: џаба им што знају слова, кад не знају шта су прочитали).
Наставни кадар: Деведесетих година прошлог века, из просвете је (уосталом као и из Државе) отишао свако ко је могао, а остали су и дошли само они који су морали. Углавном без основих знања из методике (како да радиш) и педагогије (како да радиш са децом). Држава се није, или само мало, потрудила да тај кадар оспособи за квалитетан рад, није обезбедила услове за квалитетан рад, и тотално их је демотивисала бедним платама, не у односу на посечни плату у Србији, већ у односу на просечну плату овог, и поред свих мана, високог образовања (на пример, у банци са факултетом имаш плату 100, а у школи 20).
Држава: Седамдесетих година прошлог века образовање у СФРЈ, па и у Србији доживело је свој врхунац. Пуно се улагало у образовање, оно је било стварно бесплатно на свим нивоима и близу стандарда који су постојали у тој области у развијенијим европским земљама.
Наши ђаци и студенти су били у врху европског и светског образовања, не због свог талента, већ због доброг система.
После 1988. године, у Србији долази до централизације свега и свачега, мало по мало, да би се тај процес оверио 1995. године, када је све што није било приватно, проглашено власништвом Државе (читај: Владе и минстарстава). До 1988. године основне и средње школе и њихов рад су финансирани из буџета општина, односно градова. Само у најнеразвијенијим крајевима, то финансирање је потпомагала Република, односно покрајина, у зависности где се општина налазила. Универзитете су винансирали Република и покајине.
Да би исисали новац из општинских, градских и покрајинских буџета, 1992. године, и поред највећег штрајка у историји просвете у Србији, Скупштина Србије је донела законе о основној и средњој школи којима је уништила сва достигнућа у овим нивоима образовања, свела запослене у школама на положај државних службеника и катастрофално им смањила плате, које се од тада исплаћују из буџета Републике. Систем управљања, руковођења и организовања рада у школи, овим законима, стављен је министру на располагање као апсолутни монопол, а образовни садржаји остављени полуживим академицима и другим ''стручњацима'' да их аранжирају и допуњавају садржајима који су потпуно неупотребљиви. СУШТИНА ОВЕ ПРОМЕНЕ ЈЕ У ОТИМАЊУ НОВЦА, који се до тада улазио у буџете општина и градова, и на чије трошење су и грађани и просветни радници могли непосредније да утичу и да га контролишу.
Нажалост, стање се није од тада до данас променило. Један светао тренутак за образовање, десио се после 5. октобра 2000. године, када је започета озбиљна и врло студиозно и квалитетно направљена реформа образовања, али је прекинута убиством премијера 2003. године. Од тада свака нова влада је најављивала нову реформу и побољшање стања у образовању, а стварно се налазила у истој намери и позицији као и она из 1992. године: централизација новца у рукама Републике и што мање стварних трошкова за образовање (у стварне трошкове не спадају лажни тендери, ''легално'' прање новца на којекакве пројекте итд.).
Универзитети и факултети су посебна прича, са сличним мотивима играча-учесника: уштедети паре на нашој деци.
Не треба заборавити да се ради о нашим парама, које ми као грађани плаћамо Држави кроз порезе, доприносе, ПДВ, и разне друге дерикожа дажбине.
Да се вратим на Финску. Очигледно, у питању је јако добро уређена, демократска и правна држава, где се сваки евро који грађанин Финске да држави, строго и под будним оком јавности контролише како је потрошен. Отуђеност, утолико има везе са наведеним, што на пример отац сину или обрнуто син оцу, може лакше да каже: ''Марш лопино, не кради новац из буџета иначе ћу те пријавити полицији!'', ако је овај на кога се изјава односи, на пример министар. И наравно, у том случају ће полиција одрадити свој посао, суд свој, кривац ће отићи у затвор, а мало поменути син или отац који је пријавио незакониту работу, сматраће се у јавности моралним поштеним грађанином кога треба ценити. И мирно ће спавати.
Код нас у Србији, малопоменути син или отац који је пријаву нечасне радње извршио, неће мирно спавати из страха од освете осталих корумпираних или кримоногених лица уплетених у нечасну радњу, а и гришће га савест јер је издао неког свог најмилијег за кога је јако везан емотивно.
Значи: нема нама спаса ни могућности да нам деца иду у финску школу, све док нам Држава не буде, макар приближно слична Финској по уређености државе.
До тада, вест која је овде тема коментара, је непотребна овом друштву, а сваки кометар излишан.
Идем сада да пријавим ћерку полицији да се проституише, пошто не може да се запосли већ четири године, мада је дипломирала на Учитељском факултету. После идем у Центар за социјални рад, да видим да ли могу они некако да ми помогну.
Шта је нама ближе као стварност, задњи пасус овог коментара или фински начин живота?
IMAGE SOURCE
30 Komentari
Sortiraj po: