Šta je bekpeking

Back packing je ubedljivo najbolji, najuzbudljiviji, najaktivniji i najjeftiniji nacin putovanja za sve mlade ili one koji se tako osecaju. Sloboda koja se oseti na takvim putovanjima je nesto sto se nikada ne zaboravlja. Na zalost kod nas backpacking jos nije dovoljno razvijen mada se primecuje napredak, u Beogradu se vidi sve vise hostela koji su otvoreni za tu namenu. U svojim nesto mladjim godinama (sada imam 38) kao backpecker sam obisao celu africku juznu hemisferu (Juznofricka republika, Namibija, Botswana, Lesoto, Svazilend, Mozambik, Zambija, Zimbabve, Malavi i Tanzanija) kao i dobar deo jugoisticne azije (Tajland, Vijetnam, Sinngapur, Malezija, Filipini) i svuda sam naisao na neverovatno srdacan i iskren prijem i nikada nisam imao nikakvih neprijatnosti. Ne bih zeleo da neko pomisli da ovo pisem zato sto se hvalim, pisem ovo iz zelje da nasi mladi ljudi prosire sebi vidike i da shvate da postoji nesto drugacije od Crne Gore, Turske ili Egipta, nesto neuporedivo uzbudljivije za , verujte mi mnogo manje novca, a za gore pomenute zemlje viza ili ne treba ili se lako dobija (izuzetak Malezija). Ne postoji bolji nacin putovanja ukoliko zelite da upoznate neku zemlju, njene ljude ili kulturu iz jednostavnog razloga sto ste u stalnom kontaktu sa lokalnim (uvek mladim) ljudima koji su uvek voljni da vam izadju u susret. Smestaj mozete naci po sopstvenoj zelji i dubini dzepa od kampovanja, preko zajednickih spavaonica do privatnih soba i bungalova. Hrana je opcionalna ali je generalno tradicionlna za doticnu zemlju mozda malo prilagodjena zapadnom ukusu posto su zapadno evropski backpackeri najbrojniji. Takodje domacini vam sve po zelji mogu organizovati, od doceka na aerodromu (zel. stanici) do brojnih izleta i aktivnosti (paraglajding, skuba, razgledanje muzeja, turisticke ture, ronjenje sa ajkulama) U svakom hosteli postoji kuhinja cija je upotreba besplatna, internet, i bar sa cenama pica slicnim kao u radnji. Mislim da nema potrebe da se pomene da su zurke i luda zezanja svakodnevna pojava. Zakljucak je vrlo jednostavan, svako ko nema predrasude, ko se smatra sposobnim i druzeljubivim i ko zaista zeli da uz neverovatno dobro zezanje upozna nesto novo trebao bi da razmisli o ovom nacinu putovanja. Na internetu je moguce naci sve potrebne informacije o hostelima u skoro svakoj zemlji sveta kao sto je moguce odmah napraviti rezervaciju. Ako ste mladi i raspolozeni za dobar provod i putovanje, ne razmisljajte, ranac na ledja i put pod noge.

Mozda sadasnji mladi u Sriji nisu znali sta je bekpeking, ali njihovi roditelji sigurno jesu. Sedamdesetih i osamdesetih smo najcesce tako i putovali - sa Toperovim rancem na ledjima i vrecom za spavanje, koristeci razne vidove prevoza, cak i autosopom, a spavli smo uglavnom u kampovima ili raznim omladinskim i studenskim domovima. Hotele smo smatrali suvise ustogljenim i rezervisanim za one "matore".

Postoji i internet drustvo zvano cauch and sofa, gde ljudi obezbedjuju jedni drugima besplatan smestaj. Iako popluaran nacin putovanja, treba ipak ici sa onim ljudima koje vec znate, jer mnogo stosta moze da se desi 'usput'. Jos nesto, veliki broj sektasha se moze naci medju backpackerima, nekad je konverzacija veoma naporna, izbegavajte ih. Ako sve ovo imate na umu, ranac na ledja i uzivajte, jer zaista nema lepseg nacina da se dozivi neka zemlja. :)

najpopularnije destinacije su BILE evropske prestonice, dok smo jos mogli da lako dobijemo vize za njih(ili nam vize nisu ni trebale). Sad je mnogo lakse(cesto i jedino moguce) dobiti grupnu vizu preko turistickih agencija nego vizu za invidualni ulazak, tako da su solo putovanja postala komplikovanija i mucnija opcija (a nekad je bilo bas obrnuto)

Korektan, ali prekratak tekst... nema nikakvih saveta, predloga, iskustava... zelimo da citamo jos o bekpekingu!

ranac na ledja, put pod noge... ne skodi malo novog neba i osecaja vetra.
dobar primer je udruzenje putnika srbije
koga zanima: www.serbiatravelers.org

Tekst bi bio potpuniji da ima i link ka sajtu nekog udruzenja takvih putnika, kao sto je www.serbiatravelers.org na primer, za one koji zele vise informacija sta i kako.

Postoji i internet drustvo zvano cauch and sofa, gde ljudi obezbedjuju jedni drugima besplatan smestaj. Iako popluaran nacin putovanja, treba ipak ici sa onim ljudima koje vec znate, jer mnogo stosta moze da se desi 'usput'. Jos nesto, veliki broj sektasha se moze naci medju backpackerima, nekad je konverzacija veoma naporna, izbegavajte ih. Ako sve ovo imate na umu, ranac na ledja i uzivajte, jer zaista nema lepseg nacina da se dozivi neka zemlja. :)

Mozda sadasnji mladi u Sriji nisu znali sta je bekpeking, ali njihovi roditelji sigurno jesu. Sedamdesetih i osamdesetih smo najcesce tako i putovali - sa Toperovim rancem na ledjima i vrecom za spavanje, koristeci razne vidove prevoza, cak i autosopom, a spavli smo uglavnom u kampovima ili raznim omladinskim i studenskim domovima. Hotele smo smatrali suvise ustogljenim i rezervisanim za one "matore".

ranac na ledja, put pod noge... ne skodi malo novog neba i osecaja vetra.
dobar primer je udruzenje putnika srbije
koga zanima: www.serbiatravelers.org

Back packing je ubedljivo najbolji, najuzbudljiviji, najaktivniji i najjeftiniji nacin putovanja za sve mlade ili one koji se tako osecaju. Sloboda koja se oseti na takvim putovanjima je nesto sto se nikada ne zaboravlja. Na zalost kod nas backpacking jos nije dovoljno razvijen mada se primecuje napredak, u Beogradu se vidi sve vise hostela koji su otvoreni za tu namenu. U svojim nesto mladjim godinama (sada imam 38) kao backpecker sam obisao celu africku juznu hemisferu (Juznofricka republika, Namibija, Botswana, Lesoto, Svazilend, Mozambik, Zambija, Zimbabve, Malavi i Tanzanija) kao i dobar deo jugoisticne azije (Tajland, Vijetnam, Sinngapur, Malezija, Filipini) i svuda sam naisao na neverovatno srdacan i iskren prijem i nikada nisam imao nikakvih neprijatnosti. Ne bih zeleo da neko pomisli da ovo pisem zato sto se hvalim, pisem ovo iz zelje da nasi mladi ljudi prosire sebi vidike i da shvate da postoji nesto drugacije od Crne Gore, Turske ili Egipta, nesto neuporedivo uzbudljivije za , verujte mi mnogo manje novca, a za gore pomenute zemlje viza ili ne treba ili se lako dobija (izuzetak Malezija). Ne postoji bolji nacin putovanja ukoliko zelite da upoznate neku zemlju, njene ljude ili kulturu iz jednostavnog razloga sto ste u stalnom kontaktu sa lokalnim (uvek mladim) ljudima koji su uvek voljni da vam izadju u susret. Smestaj mozete naci po sopstvenoj zelji i dubini dzepa od kampovanja, preko zajednickih spavaonica do privatnih soba i bungalova. Hrana je opcionalna ali je generalno tradicionlna za doticnu zemlju mozda malo prilagodjena zapadnom ukusu posto su zapadno evropski backpackeri najbrojniji. Takodje domacini vam sve po zelji mogu organizovati, od doceka na aerodromu (zel. stanici) do brojnih izleta i aktivnosti (paraglajding, skuba, razgledanje muzeja, turisticke ture, ronjenje sa ajkulama) U svakom hosteli postoji kuhinja cija je upotreba besplatna, internet, i bar sa cenama pica slicnim kao u radnji. Mislim da nema potrebe da se pomene da su zurke i luda zezanja svakodnevna pojava. Zakljucak je vrlo jednostavan, svako ko nema predrasude, ko se smatra sposobnim i druzeljubivim i ko zaista zeli da uz neverovatno dobro zezanje upozna nesto novo trebao bi da razmisli o ovom nacinu putovanja. Na internetu je moguce naci sve potrebne informacije o hostelima u skoro svakoj zemlji sveta kao sto je moguce odmah napraviti rezervaciju. Ako ste mladi i raspolozeni za dobar provod i putovanje, ne razmisljajte, ranac na ledja i put pod noge.

Tekst bi bio potpuniji da ima i link ka sajtu nekog udruzenja takvih putnika, kao sto je www.serbiatravelers.org na primer, za one koji zele vise informacija sta i kako.

najpopularnije destinacije su BILE evropske prestonice, dok smo jos mogli da lako dobijemo vize za njih(ili nam vize nisu ni trebale). Sad je mnogo lakse(cesto i jedino moguce) dobiti grupnu vizu preko turistickih agencija nego vizu za invidualni ulazak, tako da su solo putovanja postala komplikovanija i mucnija opcija (a nekad je bilo bas obrnuto)

Korektan, ali prekratak tekst... nema nikakvih saveta, predloga, iskustava... zelimo da citamo jos o bekpekingu!