Ko radi, a ko mlati praznu slamu?

Zar vam treba neki prof.dr da biste resili tako prostu zagonetku - zasto se zabusava? Pa prosto, kad radis u velikoj firmmi uvek ima ljudi koji ce da podmetnu ledja umesto tebe. Pogotovo emotivci koji su tu jos od vremena kada je ta firma bila smestena u garazi, pa im se srce cepa kada vide da posao ne ide. Svim ostalima ta firma je samo prolazna stanica u karijeri i stavka u CV kojom sebi dizu cenu rada kod nekog buduceg poslodavca. Zato velike firme cesto na vrhuncu moci lice na dinosaure - tromi, teski, inertni. Na kraju i zavrse kao te zivotinje - na smetlistu istorije. Nasuprot njima u maloj firmi nema odmora dok traje obnova. U maloj firmi si Katica za sve, nemas vremena da dignes glavu od posla. Resenje? Ukinuti koncept radnog vremena, uposliti radnika na projektima koji mu leze i za koje ima afinitet i talenat i meriti samo rezultat i ucinak a ne vreme! Znaci, moras da uradis to i to do sledece nedelje, pa ti radi kako ti je volja. Ako ne uradis imas minus, tri minusa - ispadas iz igre! Takodje treba od malih nogu gajiti kod dece duh preduzetnika, ohrabrivati ih za samostalan rad, podrzati freelancing itd jer to je najzdraviji oblik rada, sve ostalo je robija kojoj ljudi ne vide smisao osim da rade poslove koje ne vole da bi zaradili platu kojom ce kupovati stvari koje im nisu potrebne, da bi se tim stvarima hvalili ljudima koje smatraju prijateljima, a koji im u stvarnosti to uopste nisu, vec se samo pretvataju i lazu ih da jesu.

Treba organizovati takmicenje drzavnih firmi u kompjuterskim igrama, konkurencija bi bila izuzetna, moja firma ima dvije odlicne Counter Strike ekipe, sa sve izmjenama, mladje kolege obicno pikaju CoD i facebook, tek kakvu opremu imamo, CAD, GIS,... naprosto lete :)

Narod radi, premijer mlati praznu slamu.

Ja sam nastavio studije paralelno sa poslom jer posao koji radim mi ne pruža nikakvo napredovanje i osećaj satisfakcije. U svakoj firmi u kojoj sam radio situacija slična - od tebe se očekuje da radiš sve, a nagrada za odgovornost i angažovanje nula i šta više često onaj koji pokuša nešto da promeni završava kao ludak kojeg đavo tera da radi. Svoju budućnost više ne vidim u velikim firmama, radiću neki posao za sebe ako ostanem bez ovoga.

Zna se, radnici rade, a neradnici ocu reci administracija ono drugo

Zar vam treba neki prof.dr da biste resili tako prostu zagonetku - zasto se zabusava? Pa prosto, kad radis u velikoj firmmi uvek ima ljudi koji ce da podmetnu ledja umesto tebe. Pogotovo emotivci koji su tu jos od vremena kada je ta firma bila smestena u garazi, pa im se srce cepa kada vide da posao ne ide. Svim ostalima ta firma je samo prolazna stanica u karijeri i stavka u CV kojom sebi dizu cenu rada kod nekog buduceg poslodavca. Zato velike firme cesto na vrhuncu moci lice na dinosaure - tromi, teski, inertni. Na kraju i zavrse kao te zivotinje - na smetlistu istorije. Nasuprot njima u maloj firmi nema odmora dok traje obnova. U maloj firmi si Katica za sve, nemas vremena da dignes glavu od posla. Resenje? Ukinuti koncept radnog vremena, uposliti radnika na projektima koji mu leze i za koje ima afinitet i talenat i meriti samo rezultat i ucinak a ne vreme! Znaci, moras da uradis to i to do sledece nedelje, pa ti radi kako ti je volja. Ako ne uradis imas minus, tri minusa - ispadas iz igre! Takodje treba od malih nogu gajiti kod dece duh preduzetnika, ohrabrivati ih za samostalan rad, podrzati freelancing itd jer to je najzdraviji oblik rada, sve ostalo je robija kojoj ljudi ne vide smisao osim da rade poslove koje ne vole da bi zaradili platu kojom ce kupovati stvari koje im nisu potrebne, da bi se tim stvarima hvalili ljudima koje smatraju prijateljima, a koji im u stvarnosti to uopste nisu, vec se samo pretvataju i lazu ih da jesu.

Narod radi, premijer mlati praznu slamu.

Treba organizovati takmicenje drzavnih firmi u kompjuterskim igrama, konkurencija bi bila izuzetna, moja firma ima dvije odlicne Counter Strike ekipe, sa sve izmjenama, mladje kolege obicno pikaju CoD i facebook, tek kakvu opremu imamo, CAD, GIS,... naprosto lete :)

Ja sam nastavio studije paralelno sa poslom jer posao koji radim mi ne pruža nikakvo napredovanje i osećaj satisfakcije. U svakoj firmi u kojoj sam radio situacija slična - od tebe se očekuje da radiš sve, a nagrada za odgovornost i angažovanje nula i šta više često onaj koji pokuša nešto da promeni završava kao ludak kojeg đavo tera da radi. Svoju budućnost više ne vidim u velikim firmama, radiću neki posao za sebe ako ostanem bez ovoga.

Zna se, radnici rade, a neradnici ocu reci administracija ono drugo