Srbin u pečalbi: Niko tamo nije otišao zbog para

Iz Srbije se ne odlazi samo zbog novca već ponajviše zbog beznadja. Budućnost nije neizvesna već je nema u Srbiji, a država nas od siromašnih pretvara u bednike. Tako da svaki odlazak iz Srbije bez povratka nazad podržavam, a svaki ostanak u Srbiji sažaljevam.

Od kraja '80 je par stotina hiljada akademskih gradjana napustilo zemlju, dakle osoba koje zanima nesto vise u zivotu od kore hleba i pinka. Ovde ostaju uglavnom oni koji imaju koristi i neobrazovani. Rezultat te visedecenijske negative selection su sve sto se desava-brutalno nasilje u skolama, rusenje ulica nocu bez posledica, fontana od 2 million dollars, sms skupljanje novca za lecenje dece. I mislim da je ipak to dobro. Narodi koji vrede ce opstati, a slabi i losi ce dobiti par redova na Wikipedia

"Marko ... izdvaja veću profesionalnost u poslu, bolje međuljudske odnose i nepostojanje sujete među kolegama."

Ključni deo teksta. Pokvarili smo se kao ljudi, zavidni smo i više nam smeta kad drugi ima nego kad mi nemamo. U suprotnom bismo se potrudili da steknemo, a ovako mrzimo onog drugog.

Odlazi se i zbog para. Ali i zbog uredjenih zemalja, gde postoji sistem. Gde tacno znas sta radis i gde pripadas. Ovde to nikada nece biti.

Nisam ja otisao po pare nego po dostojanstven zivot!

Душа ме боли кад читам овакве ствари. Ово сутра може бити моје дете.

Осетила бих се покраденом и превареном. Дам својој држави све од себе а она ми отера најдраже што имам.Па коме сам га родила, Србији или Швајцарској?

И није то глупост, децу стварамо да би наше друштво наставило да постоји. Дајемо задњи динар да буду здрави и образовани, да буду најкориснији овој земљи. Да је унапреде, да се живи боље.

И онда нам неки политичари, које бирају неки похлепни и необразовани, пљуну на сав труд. Па какви су то људи?!

Ако ова држава не воли моју децу - не волим ни ја њу. Нек пропадне.

Не одлази се (примарно) због пара, јер питање емиграције у Србији и није финансијске већ психосоциолошке природе. Невезано за квалитет живота који би можда и могао да оствари, човек не жели да буде део погрешног система, који га оптерећује и понижава, дајући предност деловима друштва са неупоредиво нижим моралним и образовним квалитетима, али вишим умећем подилажења. Они који се том накарадном систему не прилагоде трпе стрес, фрустрацију, стид и коначно нагон да "запале". Тако држава верује да тријерише себе од оног дела популације који је "недостојан" или "неподобан", док у ствари не остаје без људи који су сувише лоши за њу, већ оних који су сувише добри.

Nije sve u parama, nesto je i u javnom prevozu, fontani, Sava mali, nasilju u skolama, huliganima na utakmicama...

Ja sam bio u emigraciji iskljucivo zbog para. Otisao sam da kupim stan. Srecom, imao sam dobro placen posao i stedeo sam svaku paru, koju sam ulagao. Posle sest godina, uspeo sam da skupim 90% i tad sam kupio stan. Cim sam otplatio jos 10%, kupio sam povratnu kartu. Danas sam u Srbiji u svom stanu i srecan sam. Nije sve u parama, nesto je i u krovu nad glavom, porodici, prijateljima, lokalnom kaficu i “udjite, komsija, na kaficu”. Srecna Nova godina!

Clanak uopste ne govori o prosecnom iseljeniku-pecalbaru, poput mnogih lekara, inzenjera, vozaca itd. vec o naucniku. Ljudi poput njega napustaju i mnogo bogatije zemlje i on svakako nije specifican slucaj. Zalosno je to reci, ali njegovim odlaskom Srbija ne dobija niti gubi apsolutno nista, jer se njegovom oblascu u Srbiji ne bavi niko. Naravno, mogao je da ostane i "bori se" tako sto ce predavati fiziku osnovcima u Donjem Lapovu, zar ne? Bas kao sto je i Novak mogao da ostane i da trenira decu u nekom beogradskom sportskom centru ... Ma da, kako da ne ...

Ali mnogo gore je to sto Srbiju napustaju i sasvim obicni ljudi. Lekari koji bi trebalo da vas lece. Inzenjeri koji bi trebalo da pokrenu privredu. Pa i vozaci, vodoinstalateri, elektricari ...

A najveca steta je sto odlaze potencijalni preduzetnici, ljudi koji bi trebalo da zaposle Srbiju. Odlaze jer ih drzava sprecava da normalno rade. Sprecava ih drakonskom poreskom politikom, taksama na takse, kamatom na kamate, nedorecenim propisima, inspekcijom koju im salje na vrata svaki dan na vrata. Pa onda krenu: gde ti je pp-aparat, gde ti je dozvola za ovo, gde ti je licenca za softver, plati muzicki i likovni dinar, plati taksu za Kosovo, plati taksu za nekakav hram ... Dok strancima daju subvencije, 10000 evra placaju po radnom mestu da bi radnika placali po 200 evra mesecno.

I kako da posle toga normalan covek ostane u Srbiji?!

Ljudi puni radnog elana, obrazovanja odlaze vec poslednjih 30 godina, zanimljivo je pitanje ko onda ostaje a i daje odgovor zasto nam je ovako kako je.

Ovo je jako slicno mojoj prici. Pogodio je covek sve. Ja sam isto tako otisao jer nisam mogao da radim ono sto hocu u Srbiji. Posle doktorata u USA sam proveo 15 godina radeci u istrazivanju i razvoju. Sada sam direktor u istrazivanju i razvoju osrednje Americke kompanije. I dalje vodim raznorazne timove koji prave visoko precizne instrumente iz oblasti laserskog merenja daljine. Uvodim nove tehnologije u kompaniju, milina. Svako jutro idem na posao sa osmehom na licu. Ponekad radim i subotom ali ne zato sto moram (cak mi je sef, Vice President of Engineering, rekao da se vise odmaram) nego sto jednostavno ne mogu da sacekam ponedeljak da vidim rezultate eksperimenata. Kopka me nesto.
Doktorske studije u USA su bile milina za mene. Odlicno internacionalno drustvo, ostajali smo po celu noc na faksu (u USA graduate students imaju 24/7 pristup fakultetu), zezali se a ponekad i prespavali u kancelariji kada smo imali teske ispite i morali da puno radimo.
Moji roditelji u Srbiji imaju stan i dve kuce. Brat ima svoj stan. Mogao sam da ostanem. Pre odlaska u USA sam radio u jednom javnom preduzecu (tuga i jad)
Dva drugara sa studija koji su ostali u Srbiji i sada su direktori u javnim preduzecima. Na izlaze sa partijskih sastanaka. Danima nevide firmu. Kada dodjem u Srbiju i sretnemo se njihova prica se svodi na to koga treba da podmite, cijeg sina/cerku da prime na posao da bi taj bio na njihovoj strani. Samo gledaju kako ce da politicki prezive. Meni to deluje jako stresno.

otisao sam i zbog para i zbog pristojnog zivota... u srbiji sam sa 30 godina ziveo sa kevom, radio za 35000din, i da budem iskren skoro pa se predao tome da cu da budem slepac ceo zivot... srecom sam stisao cojones, otisao u kinu, imam lagan posao koji volim, odlicnu platu, za dve godine sam otplatio stan ovde od 45000e, zeni kupio kola za koja mi je rata 400e mesecno (osmina plate) na 5 godina... iz srbije mi nedostaju keva kad nije ovde i nasa hrana... prijatelji se steknu svuda ako si normalan... svako leto putujem sa zenom (kineskinjom) po evropi i svratimo u srbiju na 3 nedelje, svake zime idemo na letovanje, tajland, sri lanka, maldivi, obisao sam celu istocnu i jugoistocnu aziju, ostvario svoje snove... i onda dodje prle srbenda da njake a u stvari je samo ljubomoran...
jedan je zivot, briga me gde sam rodjen, zivim gde mi je lepo, i uzivam u zivotu...

ako pogledamo oko sebe, videcemo da ljudi ne izgledaju svi isto, nego smo svi razlicitog izgleda, tako je to i sa odlazkom iz srbistana, neko ide zbog para, neko zbog para i zelje za sredjenijom, cistijom drzavom, nego zato sto moze sebe bolje da ostvari u svom pozivu itd. . nema zemlje da sve valja i da je sve idilicno. ali ako se uporedi recimo konkretno u ovom slucaju nemacka i srbija, onda valjda je jasno koja drzava, drustvo je bolje! imao sam tu mogucnosti da vidim i jednu i drugi stranu i iskreno, srbija je za izbegavati, a ono sta se tice provoda i zena, da je najbolje, to ne pije vodu, svet je velik, svugde postoje i bolji provodi i lepse zene, nego u srbiji.

Doktora nauka retko gde zaradjuju silno. U VB prosek je oko 30,000 funti godišnje. Uz to su i skromni ljudi i često pojma nemaju da ispregovaruju veću platu ili udeo u projektu, negde je to i sramota, negde nije, u SAD je prirodno da tražiš i to se očekuje, u VB baš i ne. Inžinjeri mogu da zarade više i zaradjuju više (uvek su imali više para od naučnika), pa i električari sa univerzitetskom diplomom su daleko bolje plaćeni (električar u nuklearki ima veču platu od fizičara).

Iz Srbije se ne odlazi samo zbog novca već ponajviše zbog beznadja. Budućnost nije neizvesna već je nema u Srbiji, a država nas od siromašnih pretvara u bednike. Tako da svaki odlazak iz Srbije bez povratka nazad podržavam, a svaki ostanak u Srbiji sažaljevam.
(Cokula, 30. decembar 2017 11:32)
Sad zamenite reč Srbija u ovom komentaru sa Sirija ili Avganistan i dobićete većinu minusa.

Meni je kao programeru najbolji standard u Srbiji. Sa 1500 evra si ovde najveća legenda. Sa 2500 neto u Nemačkoj lepo živiš, ali ništa više od toga. Zauvek ostaješ neko ko nikad neće postati šef. Drugo, društveni život napolju je potpuno drugačiji nego ovde. Meni se ne svidja i ja pošto ne moram nikad neću ostaviti svoju zemlju. Samo kao turista nekoliko puta godišnje.

Lik je fizicar, naucnik, to menja mnogo stvari u pogledu inostranstva...vecina nasih su tamo najobicnija prosta radna snaga..
Ali je za zaljenje sto jedan takav strucnjak, sa pravom diplomom, a ne "diplomom" sa "SegaMega" ne moze da pronadje sebe ovde,to je kljucni problem.

Nema profesionalne otvarenosti bez materijalnih uslova za to koji su plaćeni parama.

Samo se vi borite za "od Vardarot do Triglavot"! Pozdrav iz DE

Ljudi, nemojmo da se zavaravamo. Svi , ali SVI smo(su) otišli zbog para...Sve ostalo je samo dodatni izgovor.Pozdrav iz Bavarske!

Sustina filozofije emigriranja je sledeca. Svako odlaskom nesto dobija a nesto gubi. Te dve kategorije je potrebno staviti na razlicite strane vage i izmeriti. Strana koja prevagne je ona kojom se treba voditi.

@sta ostaje

da ti kažem ja nešto a i svima vama ostalima koji odlazite

svi do jednog ste obične kukavice, vi ste nesposobni, razmaženi i vi čekate da vam država obezbedi sve a sa druge strane vi ste ti koji je uništavaju, uzmete besplatno školovanje, profesori vam besplatno daju ogromno znanje i onda vi odlazite , vi ste pametni a ja glup koji će čvrsto stajati ovde i truditi se svim silama do kraja da se nešto izmeni, ova zemlja je puna HRABRIH, POŠTENIH I nadasve veoma POŠTENIH ljudi koji ćute a samo je to problem, to ćutanje

zašto ne ostanete, borite se, budete inventivni, pokrenete biznis, sve se može kada je volja jaka a ne ovako hop pa u neki inostrani naučni institut gde je sve obezbeđeno, hoćete danas sutra vratili da penziju provedu ovde, kakav nadmen i superioran stav imaju da je to strašno, moć novca i ništa drugo, duša prazna, sretno vam svima opijanje vikendom i nostalgija a ja ću se za svoju zemlju svojim jezikom boriti DO KRAJA, pošteno i časno

kada vam bude teško obraćamo se majci, ocu, kada vama bude teško pravac bankomat i srećno

Da ima jos neke obaveze osim posla, znaci devojku, decu, i te kako bi video vrednosti planiranja vremena i ne bi zalio za blejanjem po komsiluku vikendom. Akademsko usavrsavanje je super, medjutim kada dodje do rada u privredi svuda ima takmicenja i surevnjivosti, ali ima i mehanizama da se ljudi ponasaju pristojno. Prica kako pare ne znace nista je blago receno bednjikava i bode oci, narocito kada kao ja das 1.000 evra za mesec dana za lecenje po privatnicima jer bolest ne moze da ceka da dodjes na red kod specijaliste ili na magnet.

sirotinja ide na zapad trbuhom za kruhom, a oni koji imaju vece ambicije idu na istok, tamo se prave pare...

Odlazi se zbog podaničkom mentaliteta, jer je lakše biti tuđi sluga nego uzeti život, a sa njim i odgovornost, u svoje ruke. Najlakše je pobeći. Mogao bi jednom neki tekst o ljudima koji su ostali ovde, rade sami kao preduzetnici ili imaju svoje firme, zapošljavaju ljude za platu veću od minimalca, i nemaju nikakve veze sa državnom administracijom.

kolko smaraju ovi likovi pa ako je tako tesko vi.se vratite u srbiju

Kakva glupa generalizacija. Naravno da ima i ljudi koji su napustili Srbiju iz finansijskih razloga. Zalim svaki dan sto sam je napustio a deca se rodila ovde. Pozdrav iz Kanade.

slazem se Prle, u malim stvarima, recimo kvalitetna pavlaka, grcki jogurt, dobro maslinovo ulje, teleci odrezak, dobro vino- probaj da kupis Budimir Rosu sa srpskom platom a da ne pricam Brunello, Tignanello, Amarone, fransucki ili svajcarski sir i slicno. Zanatsko pivo, lijep burbon ili Grand Marnier poslije vecerice, odlazak u restoran, Thai, Portugalski itd. Da jedem lubebicu u Decembru. Da svake godine u Februaru poslije Suoper Bowl zapalim sa porodicom na Floridu 7 dana, da uzmem produzeni vikend i otputujem, a ne da mi treba bar 300 evra za put u Bec ili Veneciju. A to su samo male stvari, da odem na NY Knicks ili hokej itd. A tek one velike koje priustim jednom godisnje.

Ako želite da živite Budimpešta, Prag, Beč. Ako lečite slomljeno srce Bliski Istok. Ako želite penziju Norveška, Kanada, Australija. Ako želite da pobegnete od svega Novi Zeland.
Srbija - Kuvajt - Budimpešta - ?

Pazljivo sam citao tekst.Ovde nesto nije u redu.Ako kazes da volis istrazivanja,zasto onda sebe vidis kao profesora?Zasto mislis,da ljudi ne idu zbog para?Ako negde postoji zavist i ljubomora,to je u naucnom svetu..Srecni vam praznici.

Prle je takođe bio daleko od svoje zemlje, Prle je obišao svet, Prle je živeo u tom vašem sistemu, Prle je video da svi koji su se rodili na balkanu čeznu za istim, Prle ima kućicu malu, platu od 40.000, ženu i malu kucu i macu, Prle je srećan bez obzira što je radio za mnogo više

jednostavno nije bogatsvo u novcu, bogatsvo je u malim stvarima, jednog dana shvatićeš kao i svi ostali

Nisam otisao ni zbog cega drugog, osim zbog novca. Ako se stedi svaki dinar,moze da se ustedi 20.000$ godisnje(ne racunam kamiondzije i one koji rade selidbe u Americi), ali nakon poreza i dazbina, moze da ostane 15, i to da se jede organska hrana i bar jedan dan odmara, naravno, tu i tamo da se otputuje na koji vikend. Jos godinu dana, i eto me, moja Srbijo.
Svakom svoje, svako ima pravo na izbor, ali vi ste u inostranstvu bez skole druga klasa, koliko god lagali sebe i ljude oko vas. "I ko zna gde, i ko zna kad..."

Otisao sam zvog rata, besa, skolstva, zdravstva, nasilja, sirovina, sebicnih ljudi. Da zeni u devetom mesecu niko nece da ustane u autobusu, svi stisli cegere i bulje kroz prozore kao da ce im zivot biti laksi ako dupe odmore na tvrdoj autobuskoj klupici. Ustedjevine nemam nista, sve ode na obrazovanje i putovanje. Da necu mozda da stedim za neki zajam za preporod Kipra... tj. Srbije?

Prle, nisam znao za bolje. Imao sam 7 dana izmedju mature i odlaska u Vojsku RS i poslije 20ak dana obuke na ratiste. Banjaluka je mali grad, poslike rata studije, brat i ja, stari ranjen na ratistu. Poslije je bilo snadji se, i odlazak na brod. Dalje ide samo od sebe.

@nucky thompson

ako su to tvoje male stvari ti na žalost istinski nikada i nisi bio srećan

@sta ostaje

da ti kažem ja nešto a i svima vama ostalima koji odlazite

svi do jednog ste obične kukavice, vi ste nesposobni, razmaženi i vi čekate da vam država obezbedi sve a sa druge strane vi ste ti koji je uništavaju, uzmete besplatno školovanje, profesori vam besplatno daju ogromno znanje i onda vi odlazite , vi ste pametni a ja glup koji će čvrsto stajati ovde i truditi se svim silama do kraja da se nešto izmeni, ova zemlja je puna HRABRIH, POŠTENIH I nadasve veoma POŠTENIH ljudi koji ćute a samo je to problem, to ćutanje

zašto ne ostanete, borite se, budete inventivni, pokrenete biznis, sve se može kada je volja jaka a ne ovako hop pa u neki inostrani naučni institut gde je sve obezbeđeno, hoćete danas sutra vratili da penziju provedu ovde, kakav nadmen i superioran stav imaju da je to strašno, moć novca i ništa drugo, duša prazna, sretno vam svima opijanje vikendom i nostalgija a ja ću se za svoju zemlju svojim jezikom boriti DO KRAJA, pošteno i časno

kada vam bude teško obraćamo se majci, ocu, kada vama bude teško pravac bankomat i srećno

sirotinja ide na zapad trbuhom za kruhom, a oni koji imaju vece ambicije idu na istok, tamo se prave pare...

Odlazi se zbog podaničkom mentaliteta, jer je lakše biti tuđi sluga nego uzeti život, a sa njim i odgovornost, u svoje ruke. Najlakše je pobeći. Mogao bi jednom neki tekst o ljudima koji su ostali ovde, rade sami kao preduzetnici ili imaju svoje firme, zapošljavaju ljude za platu veću od minimalca, i nemaju nikakve veze sa državnom administracijom.

Ja sam bio u emigraciji iskljucivo zbog para. Otisao sam da kupim stan. Srecom, imao sam dobro placen posao i stedeo sam svaku paru, koju sam ulagao. Posle sest godina, uspeo sam da skupim 90% i tad sam kupio stan. Cim sam otplatio jos 10%, kupio sam povratnu kartu. Danas sam u Srbiji u svom stanu i srecan sam. Nije sve u parama, nesto je i u krovu nad glavom, porodici, prijateljima, lokalnom kaficu i “udjite, komsija, na kaficu”. Srecna Nova godina!

Meni je kao programeru najbolji standard u Srbiji. Sa 1500 evra si ovde najveća legenda. Sa 2500 neto u Nemačkoj lepo živiš, ali ništa više od toga. Zauvek ostaješ neko ko nikad neće postati šef. Drugo, društveni život napolju je potpuno drugačiji nego ovde. Meni se ne svidja i ja pošto ne moram nikad neću ostaviti svoju zemlju. Samo kao turista nekoliko puta godišnje.

Pazljivo sam citao tekst.Ovde nesto nije u redu.Ako kazes da volis istrazivanja,zasto onda sebe vidis kao profesora?Zasto mislis,da ljudi ne idu zbog para?Ako negde postoji zavist i ljubomora,to je u naucnom svetu..Srecni vam praznici.

Prle je takođe bio daleko od svoje zemlje, Prle je obišao svet, Prle je živeo u tom vašem sistemu, Prle je video da svi koji su se rodili na balkanu čeznu za istim, Prle ima kućicu malu, platu od 40.000, ženu i malu kucu i macu, Prle je srećan bez obzira što je radio za mnogo više

jednostavno nije bogatsvo u novcu, bogatsvo je u malim stvarima, jednog dana shvatićeš kao i svi ostali

kolko smaraju ovi likovi pa ako je tako tesko vi.se vratite u srbiju

Iz Srbije se ne odlazi samo zbog novca već ponajviše zbog beznadja. Budućnost nije neizvesna već je nema u Srbiji, a država nas od siromašnih pretvara u bednike. Tako da svaki odlazak iz Srbije bez povratka nazad podržavam, a svaki ostanak u Srbiji sažaljevam.

Od kraja '80 je par stotina hiljada akademskih gradjana napustilo zemlju, dakle osoba koje zanima nesto vise u zivotu od kore hleba i pinka. Ovde ostaju uglavnom oni koji imaju koristi i neobrazovani. Rezultat te visedecenijske negative selection su sve sto se desava-brutalno nasilje u skolama, rusenje ulica nocu bez posledica, fontana od 2 million dollars, sms skupljanje novca za lecenje dece. I mislim da je ipak to dobro. Narodi koji vrede ce opstati, a slabi i losi ce dobiti par redova na Wikipedia

Samo se vi borite za "od Vardarot do Triglavot"! Pozdrav iz DE

slazem se Prle, u malim stvarima, recimo kvalitetna pavlaka, grcki jogurt, dobro maslinovo ulje, teleci odrezak, dobro vino- probaj da kupis Budimir Rosu sa srpskom platom a da ne pricam Brunello, Tignanello, Amarone, fransucki ili svajcarski sir i slicno. Zanatsko pivo, lijep burbon ili Grand Marnier poslije vecerice, odlazak u restoran, Thai, Portugalski itd. Da jedem lubebicu u Decembru. Da svake godine u Februaru poslije Suoper Bowl zapalim sa porodicom na Floridu 7 dana, da uzmem produzeni vikend i otputujem, a ne da mi treba bar 300 evra za put u Bec ili Veneciju. A to su samo male stvari, da odem na NY Knicks ili hokej itd. A tek one velike koje priustim jednom godisnje.

Kakva glupa generalizacija. Naravno da ima i ljudi koji su napustili Srbiju iz finansijskih razloga. Zalim svaki dan sto sam je napustio a deca se rodila ovde. Pozdrav iz Kanade.

Nisam otisao ni zbog cega drugog, osim zbog novca. Ako se stedi svaki dinar,moze da se ustedi 20.000$ godisnje(ne racunam kamiondzije i one koji rade selidbe u Americi), ali nakon poreza i dazbina, moze da ostane 15, i to da se jede organska hrana i bar jedan dan odmara, naravno, tu i tamo da se otputuje na koji vikend. Jos godinu dana, i eto me, moja Srbijo.
Svakom svoje, svako ima pravo na izbor, ali vi ste u inostranstvu bez skole druga klasa, koliko god lagali sebe i ljude oko vas. "I ko zna gde, i ko zna kad..."

otisao sam i zbog para i zbog pristojnog zivota... u srbiji sam sa 30 godina ziveo sa kevom, radio za 35000din, i da budem iskren skoro pa se predao tome da cu da budem slepac ceo zivot... srecom sam stisao cojones, otisao u kinu, imam lagan posao koji volim, odlicnu platu, za dve godine sam otplatio stan ovde od 45000e, zeni kupio kola za koja mi je rata 400e mesecno (osmina plate) na 5 godina... iz srbije mi nedostaju keva kad nije ovde i nasa hrana... prijatelji se steknu svuda ako si normalan... svako leto putujem sa zenom (kineskinjom) po evropi i svratimo u srbiju na 3 nedelje, svake zime idemo na letovanje, tajland, sri lanka, maldivi, obisao sam celu istocnu i jugoistocnu aziju, ostvario svoje snove... i onda dodje prle srbenda da njake a u stvari je samo ljubomoran...
jedan je zivot, briga me gde sam rodjen, zivim gde mi je lepo, i uzivam u zivotu...

Душа ме боли кад читам овакве ствари. Ово сутра може бити моје дете.

Осетила бих се покраденом и превареном. Дам својој држави све од себе а она ми отера најдраже што имам.Па коме сам га родила, Србији или Швајцарској?

И није то глупост, децу стварамо да би наше друштво наставило да постоји. Дајемо задњи динар да буду здрави и образовани, да буду најкориснији овој земљи. Да је унапреде, да се живи боље.

И онда нам неки политичари, које бирају неки похлепни и необразовани, пљуну на сав труд. Па какви су то људи?!

Ако ова држава не воли моју децу - не волим ни ја њу. Нек пропадне.

"Marko ... izdvaja veću profesionalnost u poslu, bolje međuljudske odnose i nepostojanje sujete među kolegama."

Ključni deo teksta. Pokvarili smo se kao ljudi, zavidni smo i više nam smeta kad drugi ima nego kad mi nemamo. U suprotnom bismo se potrudili da steknemo, a ovako mrzimo onog drugog.

Iz Srbije se ne odlazi samo zbog novca već ponajviše zbog beznadja. Budućnost nije neizvesna već je nema u Srbiji, a država nas od siromašnih pretvara u bednike. Tako da svaki odlazak iz Srbije bez povratka nazad podržavam, a svaki ostanak u Srbiji sažaljevam.
(Cokula, 30. decembar 2017 11:32)
Sad zamenite reč Srbija u ovom komentaru sa Sirija ili Avganistan i dobićete većinu minusa.

Nije sve u parama, nesto je i u javnom prevozu, fontani, Sava mali, nasilju u skolama, huliganima na utakmicama...

@nucky thompson

ako su to tvoje male stvari ti na žalost istinski nikada i nisi bio srećan

Odlazi se i zbog para. Ali i zbog uredjenih zemalja, gde postoji sistem. Gde tacno znas sta radis i gde pripadas. Ovde to nikada nece biti.

Ljudi, nemojmo da se zavaravamo. Svi , ali SVI smo(su) otišli zbog para...Sve ostalo je samo dodatni izgovor.Pozdrav iz Bavarske!

Doktora nauka retko gde zaradjuju silno. U VB prosek je oko 30,000 funti godišnje. Uz to su i skromni ljudi i često pojma nemaju da ispregovaruju veću platu ili udeo u projektu, negde je to i sramota, negde nije, u SAD je prirodno da tražiš i to se očekuje, u VB baš i ne. Inžinjeri mogu da zarade više i zaradjuju više (uvek su imali više para od naučnika), pa i električari sa univerzitetskom diplomom su daleko bolje plaćeni (električar u nuklearki ima veču platu od fizičara).

ako pogledamo oko sebe, videcemo da ljudi ne izgledaju svi isto, nego smo svi razlicitog izgleda, tako je to i sa odlazkom iz srbistana, neko ide zbog para, neko zbog para i zelje za sredjenijom, cistijom drzavom, nego zato sto moze sebe bolje da ostvari u svom pozivu itd. . nema zemlje da sve valja i da je sve idilicno. ali ako se uporedi recimo konkretno u ovom slucaju nemacka i srbija, onda valjda je jasno koja drzava, drustvo je bolje! imao sam tu mogucnosti da vidim i jednu i drugi stranu i iskreno, srbija je za izbegavati, a ono sta se tice provoda i zena, da je najbolje, to ne pije vodu, svet je velik, svugde postoje i bolji provodi i lepse zene, nego u srbiji.

Da ima jos neke obaveze osim posla, znaci devojku, decu, i te kako bi video vrednosti planiranja vremena i ne bi zalio za blejanjem po komsiluku vikendom. Akademsko usavrsavanje je super, medjutim kada dodje do rada u privredi svuda ima takmicenja i surevnjivosti, ali ima i mehanizama da se ljudi ponasaju pristojno. Prica kako pare ne znace nista je blago receno bednjikava i bode oci, narocito kada kao ja das 1.000 evra za mesec dana za lecenje po privatnicima jer bolest ne moze da ceka da dodjes na red kod specijaliste ili na magnet.

Ovo je jako slicno mojoj prici. Pogodio je covek sve. Ja sam isto tako otisao jer nisam mogao da radim ono sto hocu u Srbiji. Posle doktorata u USA sam proveo 15 godina radeci u istrazivanju i razvoju. Sada sam direktor u istrazivanju i razvoju osrednje Americke kompanije. I dalje vodim raznorazne timove koji prave visoko precizne instrumente iz oblasti laserskog merenja daljine. Uvodim nove tehnologije u kompaniju, milina. Svako jutro idem na posao sa osmehom na licu. Ponekad radim i subotom ali ne zato sto moram (cak mi je sef, Vice President of Engineering, rekao da se vise odmaram) nego sto jednostavno ne mogu da sacekam ponedeljak da vidim rezultate eksperimenata. Kopka me nesto.
Doktorske studije u USA su bile milina za mene. Odlicno internacionalno drustvo, ostajali smo po celu noc na faksu (u USA graduate students imaju 24/7 pristup fakultetu), zezali se a ponekad i prespavali u kancelariji kada smo imali teske ispite i morali da puno radimo.
Moji roditelji u Srbiji imaju stan i dve kuce. Brat ima svoj stan. Mogao sam da ostanem. Pre odlaska u USA sam radio u jednom javnom preduzecu (tuga i jad)
Dva drugara sa studija koji su ostali u Srbiji i sada su direktori u javnim preduzecima. Na izlaze sa partijskih sastanaka. Danima nevide firmu. Kada dodjem u Srbiju i sretnemo se njihova prica se svodi na to koga treba da podmite, cijeg sina/cerku da prime na posao da bi taj bio na njihovoj strani. Samo gledaju kako ce da politicki prezive. Meni to deluje jako stresno.

Ako želite da živite Budimpešta, Prag, Beč. Ako lečite slomljeno srce Bliski Istok. Ako želite penziju Norveška, Kanada, Australija. Ako želite da pobegnete od svega Novi Zeland.
Srbija - Kuvajt - Budimpešta - ?

Nisam ja otisao po pare nego po dostojanstven zivot!

Не одлази се (примарно) због пара, јер питање емиграције у Србији и није финансијске већ психосоциолошке природе. Невезано за квалитет живота који би можда и могао да оствари, човек не жели да буде део погрешног система, који га оптерећује и понижава, дајући предност деловима друштва са неупоредиво нижим моралним и образовним квалитетима, али вишим умећем подилажења. Они који се том накарадном систему не прилагоде трпе стрес, фрустрацију, стид и коначно нагон да "запале". Тако држава верује да тријерише себе од оног дела популације који је "недостојан" или "неподобан", док у ствари не остаје без људи који су сувише лоши за њу, већ оних који су сувише добри.

Lik je fizicar, naucnik, to menja mnogo stvari u pogledu inostranstva...vecina nasih su tamo najobicnija prosta radna snaga..
Ali je za zaljenje sto jedan takav strucnjak, sa pravom diplomom, a ne "diplomom" sa "SegaMega" ne moze da pronadje sebe ovde,to je kljucni problem.

Ljudi puni radnog elana, obrazovanja odlaze vec poslednjih 30 godina, zanimljivo je pitanje ko onda ostaje a i daje odgovor zasto nam je ovako kako je.

Nema profesionalne otvarenosti bez materijalnih uslova za to koji su plaćeni parama.

Clanak uopste ne govori o prosecnom iseljeniku-pecalbaru, poput mnogih lekara, inzenjera, vozaca itd. vec o naucniku. Ljudi poput njega napustaju i mnogo bogatije zemlje i on svakako nije specifican slucaj. Zalosno je to reci, ali njegovim odlaskom Srbija ne dobija niti gubi apsolutno nista, jer se njegovom oblascu u Srbiji ne bavi niko. Naravno, mogao je da ostane i "bori se" tako sto ce predavati fiziku osnovcima u Donjem Lapovu, zar ne? Bas kao sto je i Novak mogao da ostane i da trenira decu u nekom beogradskom sportskom centru ... Ma da, kako da ne ...

Ali mnogo gore je to sto Srbiju napustaju i sasvim obicni ljudi. Lekari koji bi trebalo da vas lece. Inzenjeri koji bi trebalo da pokrenu privredu. Pa i vozaci, vodoinstalateri, elektricari ...

A najveca steta je sto odlaze potencijalni preduzetnici, ljudi koji bi trebalo da zaposle Srbiju. Odlaze jer ih drzava sprecava da normalno rade. Sprecava ih drakonskom poreskom politikom, taksama na takse, kamatom na kamate, nedorecenim propisima, inspekcijom koju im salje na vrata svaki dan na vrata. Pa onda krenu: gde ti je pp-aparat, gde ti je dozvola za ovo, gde ti je licenca za softver, plati muzicki i likovni dinar, plati taksu za Kosovo, plati taksu za nekakav hram ... Dok strancima daju subvencije, 10000 evra placaju po radnom mestu da bi radnika placali po 200 evra mesecno.

I kako da posle toga normalan covek ostane u Srbiji?!

Otisao sam zvog rata, besa, skolstva, zdravstva, nasilja, sirovina, sebicnih ljudi. Da zeni u devetom mesecu niko nece da ustane u autobusu, svi stisli cegere i bulje kroz prozore kao da ce im zivot biti laksi ako dupe odmore na tvrdoj autobuskoj klupici. Ustedjevine nemam nista, sve ode na obrazovanje i putovanje. Da necu mozda da stedim za neki zajam za preporod Kipra... tj. Srbije?

Sustina filozofije emigriranja je sledeca. Svako odlaskom nesto dobija a nesto gubi. Te dve kategorije je potrebno staviti na razlicite strane vage i izmeriti. Strana koja prevagne je ona kojom se treba voditi.

Prle, nisam znao za bolje. Imao sam 7 dana izmedju mature i odlaska u Vojsku RS i poslije 20ak dana obuke na ratiste. Banjaluka je mali grad, poslike rata studije, brat i ja, stari ranjen na ratistu. Poslije je bilo snadji se, i odlazak na brod. Dalje ide samo od sebe.