"Ljudi kažu da je to zakržljao plavi patlidžan, ali ne - to je stara sorta koja se retko gaji"

Interesantno, uspeli su da ocuvaju svoje seme i ne koriste hibride i slicno.

E to je ono sto ne sme da se radi u ovom danasnjem svetu pod kontrolom...

Preporučujem našim proizvođačima paradajza da pogledaju kakav biznis model je napravio austrijski proizvođač pardajza Stekovics, koga zovu Kaiser der Paradeiser. Samo obilazak farme pardajza naplaćuje 65€.

Niste pitali ili napisali najbitniju stvar - nazive sorti.

Ako je ljubičasti paradajz sorte "Indigo Rose", onda to nije stara (eng. heirloom), nego novija američka sorta. Sorti sa takvom bojom nema puno i skoro sve su nastale komplikovanim ukrštanjem (nisu ipak hibridi).
Ima puno ukusnijih sorti, ovaj je samo zanimljiv zbog izgleda. Otporniji je na plamenjaču od prosjeka.

Žute sorte su većinom blage, bez kiselosti.

Među tim starim sortama, većina će za najbolje po ukusu odabrati tzv. "crne" sorte, one koje imaju tamniji vrh ili meso. Moji favoriti su Crni princ i Brown Berry. Od velikih crvenih, za pohvaliti je Neves Azorean i domaći pogačar.

Hibridi se gaje samo za zaradu, ne za vlastitu ishranu.

Kako sve znam - gajim desetine starih sorti iz hobija i ljubavi prema ovom povrću. Pa eto, možda nekom bude korisno.

Jeo u portugaliji nekoliko vrsta, pa i crni. Ima ih koliko hoces. Kupio semena, bar 5 sorti ukusnih i zanimljivih.
Tamo se na dnevnom novou menjaju paradajzi u ponudi supermarketa. Bili su i neki kvrgavi, nikakvi, i oni su bili ubedljivo najbolji, kiseli, slani. Ni jedan dan nije prosao a da je paradajz bezukusan i voden, sto je ovde slucaj svakodnevno. Ovde cim je malo bolji paradajz kosta kao cokolada i prodaje se na cetvrt kile, i slicno. Tamo je povrce u rangu cena naseg a kvalitet je neuporedivo bolji. Bez ikakve sumnje kupis sta zelis i to ima kvalitet. Ovde je i krompir kocaknje. Mozda reklamiraju sveze i domace ali to bi tamo islo u sok ili kecap. I jos zivimo u iluziji kako mi imamo najzdravije i najkvalitetnije.

Živim dugo. Zasigurno znam da se crveni paradajz mogao dobiti u Vojvodini ,Pomoravlju i Slavoniji. U drugim krajevima bio je samo žuti.Leskovac i okolina je gajio žuti paradajz koji je (slično kao kod jabuka) imao mestimično rumenu boju.Davno je to bilo.

Po izgledu plodova i listova se vidi da je paradajz. Mi smo pre nekoliko godina nabavili sortu koja je bila zelena, pa dobila ljubicatu nijansu, ali nismo bili zadovoljni ukusom. Poslednjih nekoliko godina gajimo sortu "Dunavski Rubin" koji je neka poboljsana varijanta "NS Jabucara". Naravno, ne radja kao hibridni, ali je 10-ak biljaka za nase potrebe vise nego dovoljno. Svakako da za kuvanje kupujemo pasirani paradajz koji prokuvamo i uduncujemo. Koristimo masinicu koja postavlja metalne krunske zatvarace i jos se nijedan nije pokvario.

@Dejan Milo sevic

Paradajz nije voće. Takva podjela ne postoji u botanici i nauci. Izmišljena je u agronomiji i gastronomiji iz praktičnih razloga. Prosto većinu jestivih (uglavnom jednogodišnjih) biljaka za slana jela smo prozvali povrće, a slatka voće. Tu su dalje žitarice (trave), krmno bilje, ljekovito bilje, itd.

Da su paradajz, krastavci, patlidžan, ... voće je moderna zabluda. Zahvaljujući lijenim novinarima koji englesku riječ "fruit" uvijek prevode kao voće. A zapravo može značiti dvostruko - i plod bilo koje biljke i voće.

Paradajz je voce!

Још оваквих вести

Bravoooo, svaka cast😀😀😀

Paradajz je voce. Sportski pozdrav.

Interesantno, uspeli su da ocuvaju svoje seme i ne koriste hibride i slicno.

E to je ono sto ne sme da se radi u ovom danasnjem svetu pod kontrolom...

Preporučujem našim proizvođačima paradajza da pogledaju kakav biznis model je napravio austrijski proizvođač pardajza Stekovics, koga zovu Kaiser der Paradeiser. Samo obilazak farme pardajza naplaćuje 65€.

Paradajz je voce!

Paradajz je voce. Sportski pozdrav.

Jeo u portugaliji nekoliko vrsta, pa i crni. Ima ih koliko hoces. Kupio semena, bar 5 sorti ukusnih i zanimljivih.
Tamo se na dnevnom novou menjaju paradajzi u ponudi supermarketa. Bili su i neki kvrgavi, nikakvi, i oni su bili ubedljivo najbolji, kiseli, slani. Ni jedan dan nije prosao a da je paradajz bezukusan i voden, sto je ovde slucaj svakodnevno. Ovde cim je malo bolji paradajz kosta kao cokolada i prodaje se na cetvrt kile, i slicno. Tamo je povrce u rangu cena naseg a kvalitet je neuporedivo bolji. Bez ikakve sumnje kupis sta zelis i to ima kvalitet. Ovde je i krompir kocaknje. Mozda reklamiraju sveze i domace ali to bi tamo islo u sok ili kecap. I jos zivimo u iluziji kako mi imamo najzdravije i najkvalitetnije.

Po izgledu plodova i listova se vidi da je paradajz. Mi smo pre nekoliko godina nabavili sortu koja je bila zelena, pa dobila ljubicatu nijansu, ali nismo bili zadovoljni ukusom. Poslednjih nekoliko godina gajimo sortu "Dunavski Rubin" koji je neka poboljsana varijanta "NS Jabucara". Naravno, ne radja kao hibridni, ali je 10-ak biljaka za nase potrebe vise nego dovoljno. Svakako da za kuvanje kupujemo pasirani paradajz koji prokuvamo i uduncujemo. Koristimo masinicu koja postavlja metalne krunske zatvarace i jos se nijedan nije pokvario.

@Dejan Milo sevic

Paradajz nije voće. Takva podjela ne postoji u botanici i nauci. Izmišljena je u agronomiji i gastronomiji iz praktičnih razloga. Prosto većinu jestivih (uglavnom jednogodišnjih) biljaka za slana jela smo prozvali povrće, a slatka voće. Tu su dalje žitarice (trave), krmno bilje, ljekovito bilje, itd.

Da su paradajz, krastavci, patlidžan, ... voće je moderna zabluda. Zahvaljujući lijenim novinarima koji englesku riječ "fruit" uvijek prevode kao voće. A zapravo može značiti dvostruko - i plod bilo koje biljke i voće.

Bravoooo, svaka cast😀😀😀

Још оваквих вести

Niste pitali ili napisali najbitniju stvar - nazive sorti.

Ako je ljubičasti paradajz sorte "Indigo Rose", onda to nije stara (eng. heirloom), nego novija američka sorta. Sorti sa takvom bojom nema puno i skoro sve su nastale komplikovanim ukrštanjem (nisu ipak hibridi).
Ima puno ukusnijih sorti, ovaj je samo zanimljiv zbog izgleda. Otporniji je na plamenjaču od prosjeka.

Žute sorte su većinom blage, bez kiselosti.

Među tim starim sortama, većina će za najbolje po ukusu odabrati tzv. "crne" sorte, one koje imaju tamniji vrh ili meso. Moji favoriti su Crni princ i Brown Berry. Od velikih crvenih, za pohvaliti je Neves Azorean i domaći pogačar.

Hibridi se gaje samo za zaradu, ne za vlastitu ishranu.

Kako sve znam - gajim desetine starih sorti iz hobija i ljubavi prema ovom povrću. Pa eto, možda nekom bude korisno.

Živim dugo. Zasigurno znam da se crveni paradajz mogao dobiti u Vojvodini ,Pomoravlju i Slavoniji. U drugim krajevima bio je samo žuti.Leskovac i okolina je gajio žuti paradajz koji je (slično kao kod jabuka) imao mestimično rumenu boju.Davno je to bilo.