Zbog čega smo toliko autodestruktivni?

ima zivotnih situacija gde jos samo molitva pomaze,ko ih jos nije prosao bolje da ne kaze nista,ne znaci da nece..

Zasto ovo citam kad bih trebao da spavam? Zasto se vec mesecima klackam? Nista mi ovo ne pomaze, niti vidim nekog da mi pomogne. A zelim pomoc...

Ne treba uludo protraciti svoj zivot, jer cak i ako vama nije potreban uvek moze da posluzi nekom drugom, toliko je starih, bolesnih i usamljenih ljudi kojima mozete pomoci putem volonterskih organizacija i stoga nikako ne bacajte svoj zivot, jer zivot vredi.
Dalje, covek mora da shvati da je bice za sebe i da njegovi postupci ne treba da zavise od toga sta drugi ljudi misle i cine, jednostavno ne dozvoliti da drugi upravljaju vasim postupcima.
Potrebno je za teske situacije pronaci utociste, koje cete graditi onda kada vam je dobro i koje ce biti neki vas svet, nesto sto volite i sto ce vas ciniti spokojnim.
E sad nekako mi se cini najgorim kad materijalna situacija, pogotovo ako u njoj nije sam, dovede coveka do ocaja. Zato je potrebno razmisljati unapred, planirati koliko je moguce tj. imati rezervne planove za raznorazne situacije, cak i ako vam trenutno nisu od koristi prikupljati informacije o raznim mogucnostima jer one uvek postoje, samo u datom trenutku treba biti dovoljno odlucan, smeo i uporan i imati vere.
I trazite pomoc, sta god da vas muci, od rodjaka, prijatelja, nepoznatih ljudi, od svog drugog ja koje je mozda sretno, negde ce se vec pomoc naci.
Meni su ovi saveti pomogli i sad sam bezbedna.

Sjajan tekst. Nedostaje ovako nesto u medijima danas. Mozda, samo najvece "mozda" neko ovako nesto procita, u prevozu, nebitno i bude ruka koja je bila pruzena nekome ko je u situaciji "ili-ili". :)

Najgore bolesti nisu sida ili kolera, kuga ili tuberkuloza. Najgore su ove dve: gordoumlje i malodušje. Obe su logična posledica neverovanja u Boga. Ili se, u prvom slučaju, čovek postavlja kao vlasnik i suvereni vladar sve tvorevine, vidljive i nevidljive, pa i svoje sudbine, ili, u drugom, kao nemoćno stvorenje koje besciljno pluta po okrutnim talasima života. Obe bolesti u najžešćoj mogućoj varijanti sukobljavaju čovekove zablude sa Istinom tj. sa Bogom.
I, još jednu stvar treba znati: nema većeg zadovoljenja duhova zlobe od toga da čoveka navedu na samoubistvo.
.

zanimljivo!

Nikada nisam bio ozbiljno suicidalan ali imao sam napade depresije, autodesrukcije i misli o tome kako bi bilo da se ubijem. Kada mi se to desi sada znam da je prolazno, ali ranije sam voleo više da se napijem, ali sada odem i provozam bicikl ili odem na pešačenje u prirodi. Jednostavno sam stvorio neko mišljenje da je suicidalnost i autodestruktivnost izraz sopstvenog ja zarobljenog u lažno nametnut i besmislen svet društvenih normi. Ljudi očekuju svašta od tebe na poslu, u školi, u porodici, a sve što ti treba da uradiš je da pronađeš svoju slobodu i život koji želiš da živiš. Najsuicidalnije osobe su one koje žive tuđi život i ne pronalaze sreću ni u čemu oko sebe.

Joco, sto se gordoumlja tice, ajde uzmi malo ogledalo.

Mislim da su ceste zrtve depresije i suicida koji je prati oni mladi ljudi koji od sebe i od zivota imaju prevelika ocekivanja.

Decak, ili devojcica krenu u skolu, blistaju, sve im je lako, roditelji su zadovoljni i ponosni , ucitelji puni hvale, dete se oseca dobro, a ocekivanja SVIH rastu. To, sto dete nije u stanju da objektivno proceni svoje, ne samo intelektualne sposobnosti, ili dar za sport, ili umetnost, vec i svoju mentalnu snagu je razumljivo, ali odrasli?
U jednom trenutku, sad vec adolescent, shvata da je "letvica" postavljena previsoko i da je "nikad" nece preskociti.
I to je kljucni momenat. Ima li bilo koga ko ce mu reci da je to u redu, da nema niceg loseg u tome da se "letvica" spusti, da ce ga oni koji ga vole i dalje voleti, da i to sto je vec postigao/la nije malo, i da ne treba da gubi samopostovanje...?
Ako nema nikog, a buduci da su vec vaspitani da ne budu agresivni prema drugima, postaju agresivni prema sebi.

Zato slobodno smanjite ocekivanja od sebe. Dovoljno je da date najvise sto mozete, toliki nisu ni prstom mrdnuli da sebe ucine boljim, vi jeste.

Zato što smo budaletine

Mladi spadaju u veoma osetljive kategorije ljudi. Oni imaju neke svoje želje, potrebe koje žele da zadovolje i vrlo su impulsivni, a ako ne mogu to da ostvare oni se osećju ifrustrirano pa to izražavaju na različite načine nasiljem, dezorganizovanim ponašanjem ili pak apatijom i depresijom. A to da li će biti srečni prvenstveno zavisi od društva koje im ne izlazi u susret ili im pak previše izlazi u susret. Recimo kod nas se te suicidalne ideje javljaju zbog toga što mladi ne mogu zadovolje svoje potrebe. Dok sa druge strane na Zapadu oni imaju i previše prava i sloboda tako da postaju razmaženi i preosetljivi, što dalje vodi do suicidnih misli.

Pa ne može se, pobogu, i od prevencije samoubistava praviti biznis... Osnovni razlog za autodestrukciju danas su - novac i poreklo. Tačnije, nemanje novca, i "nemanje" porekla. Hoćete svet u kome je jedino novac bitan? U redu, onima koji se nazivaju bogatima to je u redu. Ostali neka se suoče sa beskrajnim besom kada shvate da su zalepljeni za dno. Problem je što je zauvek nestala priča o jednakim mogućnostima. Deca se suoče sa time gde im je mesto već u osnovnoj školi. Ona deca sa "dna" prihvataju to na, u osnovi, jedan jedini način: agresivno. Neka su destruktivna, neka autodestruktivna. Kao što bi rekao Nil Jang, oni nikad neće biti kul. Za njih su loša hrana, loša zabava, kriminal, podsmeh i strah bogatih.

@bezimeni
Sigurna sam da ima puno osoba koje te vole i kojima si drag, uvek pomisli kako bi bilo teško njima da se tebi nešto dogodi.

interesantno...

Zato sti nemamo druga, dara ni PARA. Sudbina je nasa tuga.

@proxima centauri
Pa sad... Taj ćiftinski manir da deca uče klasičnu filologiju i klavir gotovo da je nestao. Danjašnja buržujska deca su umetnici, fotografi, pisci, zaštitnici ljudskih prava... Dobiće diplomu na prestižnom univerzitetu, njihova NVO daće im preporuku za šta god... Ne verujem da i dalje ima dece koju njihovi roditelji opterećuju očekivanjima. Ako zaista i danas ima roditelja koji to rade, onda su ti ljudi toliko patetični da ne zaslužuju da se bilo šta kaže o njima. A što se dece siromašnih roditelja tiče, pa... uvek postoji sortiranje medicinskih otpadaka, dok može da se izdrži...

Joca 011@ slazem se brt. Amin.

Nažalost Nela, u pravu si, ima u meni mnogo gordoumlja.
.

Prosto - treba više raditi na prevenciji saobraćajnih nezgoda.

"individualnost glavna karakteristika autodestruktivnog ponašanja" Ma jel moguce? Stada su samo okupljalista nesposobnih pojedinaca, koji sami nisu nista.

Najgore bolesti nisu sida ili kolera, kuga ili tuberkuloza. Najgore su ove dve: gordoumlje i malodušje. Obe su logična posledica neverovanja u Boga. Ili se, u prvom slučaju, čovek postavlja kao vlasnik i suvereni vladar sve tvorevine, vidljive i nevidljive, pa i svoje sudbine, ili, u drugom, kao nemoćno stvorenje koje besciljno pluta po okrutnim talasima života. Obe bolesti u najžešćoj mogućoj varijanti sukobljavaju čovekove zablude sa Istinom tj. sa Bogom.
I, još jednu stvar treba znati: nema većeg zadovoljenja duhova zlobe od toga da čoveka navedu na samoubistvo.
.

ima zivotnih situacija gde jos samo molitva pomaze,ko ih jos nije prosao bolje da ne kaze nista,ne znaci da nece..

Mladi spadaju u veoma osetljive kategorije ljudi. Oni imaju neke svoje želje, potrebe koje žele da zadovolje i vrlo su impulsivni, a ako ne mogu to da ostvare oni se osećju ifrustrirano pa to izražavaju na različite načine nasiljem, dezorganizovanim ponašanjem ili pak apatijom i depresijom. A to da li će biti srečni prvenstveno zavisi od društva koje im ne izlazi u susret ili im pak previše izlazi u susret. Recimo kod nas se te suicidalne ideje javljaju zbog toga što mladi ne mogu zadovolje svoje potrebe. Dok sa druge strane na Zapadu oni imaju i previše prava i sloboda tako da postaju razmaženi i preosetljivi, što dalje vodi do suicidnih misli.

Zato što smo budaletine

Prosto - treba više raditi na prevenciji saobraćajnih nezgoda.

Joca 011@ slazem se brt. Amin.

"individualnost glavna karakteristika autodestruktivnog ponašanja" Ma jel moguce? Stada su samo okupljalista nesposobnih pojedinaca, koji sami nisu nista.

Joco, sto se gordoumlja tice, ajde uzmi malo ogledalo.

zanimljivo!

Zato sti nemamo druga, dara ni PARA. Sudbina je nasa tuga.

Pa ne može se, pobogu, i od prevencije samoubistava praviti biznis... Osnovni razlog za autodestrukciju danas su - novac i poreklo. Tačnije, nemanje novca, i "nemanje" porekla. Hoćete svet u kome je jedino novac bitan? U redu, onima koji se nazivaju bogatima to je u redu. Ostali neka se suoče sa beskrajnim besom kada shvate da su zalepljeni za dno. Problem je što je zauvek nestala priča o jednakim mogućnostima. Deca se suoče sa time gde im je mesto već u osnovnoj školi. Ona deca sa "dna" prihvataju to na, u osnovi, jedan jedini način: agresivno. Neka su destruktivna, neka autodestruktivna. Kao što bi rekao Nil Jang, oni nikad neće biti kul. Za njih su loša hrana, loša zabava, kriminal, podsmeh i strah bogatih.

Ne treba uludo protraciti svoj zivot, jer cak i ako vama nije potreban uvek moze da posluzi nekom drugom, toliko je starih, bolesnih i usamljenih ljudi kojima mozete pomoci putem volonterskih organizacija i stoga nikako ne bacajte svoj zivot, jer zivot vredi.
Dalje, covek mora da shvati da je bice za sebe i da njegovi postupci ne treba da zavise od toga sta drugi ljudi misle i cine, jednostavno ne dozvoliti da drugi upravljaju vasim postupcima.
Potrebno je za teske situacije pronaci utociste, koje cete graditi onda kada vam je dobro i koje ce biti neki vas svet, nesto sto volite i sto ce vas ciniti spokojnim.
E sad nekako mi se cini najgorim kad materijalna situacija, pogotovo ako u njoj nije sam, dovede coveka do ocaja. Zato je potrebno razmisljati unapred, planirati koliko je moguce tj. imati rezervne planove za raznorazne situacije, cak i ako vam trenutno nisu od koristi prikupljati informacije o raznim mogucnostima jer one uvek postoje, samo u datom trenutku treba biti dovoljno odlucan, smeo i uporan i imati vere.
I trazite pomoc, sta god da vas muci, od rodjaka, prijatelja, nepoznatih ljudi, od svog drugog ja koje je mozda sretno, negde ce se vec pomoc naci.
Meni su ovi saveti pomogli i sad sam bezbedna.

Mislim da su ceste zrtve depresije i suicida koji je prati oni mladi ljudi koji od sebe i od zivota imaju prevelika ocekivanja.

Decak, ili devojcica krenu u skolu, blistaju, sve im je lako, roditelji su zadovoljni i ponosni , ucitelji puni hvale, dete se oseca dobro, a ocekivanja SVIH rastu. To, sto dete nije u stanju da objektivno proceni svoje, ne samo intelektualne sposobnosti, ili dar za sport, ili umetnost, vec i svoju mentalnu snagu je razumljivo, ali odrasli?
U jednom trenutku, sad vec adolescent, shvata da je "letvica" postavljena previsoko i da je "nikad" nece preskociti.
I to je kljucni momenat. Ima li bilo koga ko ce mu reci da je to u redu, da nema niceg loseg u tome da se "letvica" spusti, da ce ga oni koji ga vole i dalje voleti, da i to sto je vec postigao/la nije malo, i da ne treba da gubi samopostovanje...?
Ako nema nikog, a buduci da su vec vaspitani da ne budu agresivni prema drugima, postaju agresivni prema sebi.

Zato slobodno smanjite ocekivanja od sebe. Dovoljno je da date najvise sto mozete, toliki nisu ni prstom mrdnuli da sebe ucine boljim, vi jeste.

Zasto ovo citam kad bih trebao da spavam? Zasto se vec mesecima klackam? Nista mi ovo ne pomaze, niti vidim nekog da mi pomogne. A zelim pomoc...

@proxima centauri
Pa sad... Taj ćiftinski manir da deca uče klasičnu filologiju i klavir gotovo da je nestao. Danjašnja buržujska deca su umetnici, fotografi, pisci, zaštitnici ljudskih prava... Dobiće diplomu na prestižnom univerzitetu, njihova NVO daće im preporuku za šta god... Ne verujem da i dalje ima dece koju njihovi roditelji opterećuju očekivanjima. Ako zaista i danas ima roditelja koji to rade, onda su ti ljudi toliko patetični da ne zaslužuju da se bilo šta kaže o njima. A što se dece siromašnih roditelja tiče, pa... uvek postoji sortiranje medicinskih otpadaka, dok može da se izdrži...

@bezimeni
Sigurna sam da ima puno osoba koje te vole i kojima si drag, uvek pomisli kako bi bilo teško njima da se tebi nešto dogodi.

interesantno...

Sjajan tekst. Nedostaje ovako nesto u medijima danas. Mozda, samo najvece "mozda" neko ovako nesto procita, u prevozu, nebitno i bude ruka koja je bila pruzena nekome ko je u situaciji "ili-ili". :)

Nikada nisam bio ozbiljno suicidalan ali imao sam napade depresije, autodesrukcije i misli o tome kako bi bilo da se ubijem. Kada mi se to desi sada znam da je prolazno, ali ranije sam voleo više da se napijem, ali sada odem i provozam bicikl ili odem na pešačenje u prirodi. Jednostavno sam stvorio neko mišljenje da je suicidalnost i autodestruktivnost izraz sopstvenog ja zarobljenog u lažno nametnut i besmislen svet društvenih normi. Ljudi očekuju svašta od tebe na poslu, u školi, u porodici, a sve što ti treba da uradiš je da pronađeš svoju slobodu i život koji želiš da živiš. Najsuicidalnije osobe su one koje žive tuđi život i ne pronalaze sreću ni u čemu oko sebe.

Nažalost Nela, u pravu si, ima u meni mnogo gordoumlja.
.