Žene sve kasnije rađaju

Ne dopada mi se sto je ova vest napisana u tonu: jao, zamislite...
Ne vidim u cemu je problem sto zene radjaju kasnije. Pa barem i dalje radjaju. Bez obzira na godine, ne odustaju. Smatram da to treba pohvaliti.
Tesko je zamisliti mladu osobu, bez stalnog posla ili sa slabo placenim poslom kakav danas u Srbiji ima velika vecina mladih, da zasniva porodicu sa 25 godina. Uostalom, zasnivanje porodice je i stvar zrelosti i spremnosti. Nije valjda vazan samo zivotinjski nagon za razmnozavanjem.
Bilo bi lepo kad bi bilo vise osetljivosti i razumevanja za ovu temu.

"Htela sam da stvorim sebi igračku"... Pobogu, ženo! Pa što se nisi bacila na neki ručni rad, hobi, ovo-ono? Mislim, da se razumemo- doneti još jedno dete na svet je divno, pogotovo sa ovom belom kugom koja vlada, ali da ga rodiš iz dosade, radi sopstvene razonode? Pa neee...

NIJE NISTA STRASNO RADJATI U 30ima.Imam rodjake i drugarice koje su pozurile i mahom su razvedene i samohrane majke.Ja sam rodila dvoje iza 30e-i mislim da smo i suprug i ja bili dovoljno zreli za tako velicanstvenu ulogu.Jedini minus svega je da sad zelimo jos dece,a mozda je na neki nacin kasno?Opet-i to je relativno.Verovatno je prirodno roditi dokle god je to prirodno moguce.

Ljudi cekaju ta obecanja politicara o boljem zivotu, pa kad vide da su ih lopovi slagali hvataju poslednji voz. Napravite istrazivanje u kojim godinama zene politicara radjaju decu i bice vam sve jasno.

@Mici

Kako ce se zena oporavljati od porodjaja nema ama bas nikakve veze sa godinama. Mogu da se napate I one sa 20, a sa 40 da se oporave za cas. Moja oba porodjaja su u kasnim tridesetim, laka, brza,a ja sam se brzo oporavila. Ono sto ne sporim je da sigurno za sve sto sledi sa bebom mladji roditelji imaju vise zivaca I fizicke snage,ali ni to nije bas uvek tako. U ranim dvadesetim zivot te jos nije gazio, pa su mnoge mame zatecene obavezama oko bebe, teze je to prihvatiti. Kad si vec prekaljen lakse se miris sa cinjenicom da imas manje vremena za svoje potrebe.

Zivim na zapadu i potpuno podrzavam "kasnije" radjanje. Konkretno u Svedskoj se broj prvorodki sa +35 godina u poslednjoj deceniji povecao za 33% i to im je skroz ok, cak mnogo njih je rodilo i radja posle 40 godine zivota prvo dete. Ja i suprug smo dobili cerkicu sa 31 godinom, sad nam je 35 i mislimo da je pravo vreme da joj podarimo brata ili sestru, a do 40 mozda i trece. :)

Muskarci sve kasnije postaju očevi, u proseku 4 godine kasnije od žena.
Hoćemo jednom da se snimi reportaža i o tome :-).
Žene ne donose same odluku o odlaganju roditeljstva, ali su zato uvek žene označene kao glavni krivci za kasnije rađanje.
Koliko sam puta samo čula "neću da se ženim pre 35, neću decu pre 35"...
Nažalost, novac i nekretnine su znatno češće u muškim rukama i u teškoj ekonomskoj situaciji i odluka o potomstvu je pretežno muška.
Inače, svaka čast roditeljima iz priloga.

Jedan poznati ginekolog, gostujuci u jednoj emisiji, rekao je da je za zenu najzdravije da radja izmedju 21. i 25. godine zivota. Pri tom je napomenuo da zna koliko je to danas nepopularna izjava. Iz svog licnog iskustva mogu da stanem iza profesorovih reci. Prvo dete sam rodila sa 21, drugo sa 27. Oporavak posle radjanja prvog je trajao 2 sata. Stomak nisam imala po izlasku iz bolnice. Sekundu posle ustajanja sa stola setala sam po hodnicima potpuno zdrava. Mlad organizam je bio sposoban da "vrati sve na svoje mesto" mnoogo brze i jednostavnije. Sta god nam drustvene norme danas govorile, priroda uvek ostaje priroda.

vazno je da se bebe radjaju. Strasno je sto necemo docekati da vidimo unuke ako oni krenu nasim stopama i budu radjali sa trideset i nesto... Moj deda je doziveo 6 praunuka. i nadam se da ce i sedmog.

Ja sam sina rodila sa 35, ćeru sa 38. Muž je striji od mene 2 godine. Završila sam studije, usavršavala se, proputovala, promenila nekoliko poslova, pristojno sam zarađivala, a kad sam, sa 33 godine upoznala sadašnjeg muža i kad je naša veza postala ozbiljna oboje smo se složili da je vreme za decu i neki drugačiji život i da smo se negde "iživeli". Mi smo im maksimalno posvećeni i imamo dosta vremena da se bavimo njima, jer smo izgradili karijere ranije. Mislim da sam se u pravo vreme udala i rodila decu. I ne postoje idealne godine za rađanje već kad su ljudi spremni za decu i porodicu....

Dosta ljudi ima problem sa sterilitetom, a da to ne zna dok ne zeli da dobije bebu. Nije isto kad udjes u tu borbu sa 25 ili kao mi sa 35. Mislim da treba razmisliti i o tome.

@(žena, 18. novembar 2014 16:11)
Samo delimicno ste u pravu. Slazem se za analizu da se vidi kada muskarci postaju roditelji, to je u redu. Medjutim ne slazem se da su muskarci ti koji donose odluku. Gledajuci iz svog primera i primera dvojice drugara sItuacija je potpuno drugacija. Sa 32 sam bio apsolutno spreman za osnivanje porodice, obezbedio stan, nov auto (jer sam zeleo da se bebica vozi u cistim kolima), dobre prihode itd. Cega se sve nisam naslusao kao opravdanje zasto jos nije vreme za porodicu, ali je bilo super da zivi u mom stanu i da se putuje kao da to nije moguce familijarno.
Najtuznije od svega sto kada je stvar pukla, onda sve moze, i ona zove i familija zove i onda se "vataju" i za sramotu jer eto zivela je sa nekim itd. Draga moja kada bi zene bile malo realnije u prohtevima neke stvari bi bile lakse da se izvedu.
Moj tata mi je rekao kada sam prekinuo tu vezu da je problem bio sto sam ja iskreno zeleo da podelim ono sto imam, a devojka je htela da udvostruci ono sto ona ima. I kapiram ga 100%.

Dobro je sto se deca uopste radjaju, kad se danas ljudi ne zaposle ni do 30. godine, pa prodje vreme dok se ne ozene. A tek dok se malo ne situiraju kako-tako, opet prodje vreme.

@Marija, 18. novembar 2014 09:42

Sta god mi pricali, i kako god isli drustveni trendovi, 25 godina je 25, a 40 je 40. Organizam od 40 je mnogo stariji, ljudi su psihicki mnogo drugaciji. Kad dete bude imalo 25-30 godina, te majke ce biti baas stare, i verovatno nece docekati unuke, sto mislim da jeste steta. Treba biti razuman, to je ok, al mislim da ljudi sve kasnije radjaju ne zbog razuma ili stanja u zemlji, nego jer hoce sto duze da nemaju odgovornosti, da sto duze imaju udobniji zivot i sl. Vecina ljudi je danas previse fizicki razmazeni, iskreno se cudim da i radjaju, al verovatno ih uhvati frka od samoce kasnije.

A sa kime to da radjaju decu? Ja ne znam muskarce koje to interesuje, osim na kratak rok. Bioloska reprodukcija i porodica nisu isto.

@sercan: Tuzno je sto vam se ta veza tako lose zavrsila, a ocigledno vam je bila vazna. Vi ipak znate da ste bili iskreni i posveceni, da ste dali sve od sebe, a to dosta znaci. Ali zamislite da je ta vasa bivsa pristala da ima dete sa vama, a da se iskreno nije osecala spremnom. Zar ne bi to bilo gore, za oboje, pa i za dete? Mnoga istrazivanja pokazuju da parovi, a pogotovo zene, dozivljavaju znacajan pad u kvalitetu veze i zivota, po rodjenju deteta; ovaj efekat je znatno izrazeniji za mladje roditelje, oni stariji se mnogo lakse prilagode i srecniji su. Razlog je verovatno to sto mnogi mladi roditelji prosto nisu spremni, i radjaju decu jer je to "prirodni tok stvari."

Cini mi se da je bolje da ljudi nemaju decu ako nisu skroz sigurni da ih zele, nego da ih imaju, kao sto ovde mnogi savetuju, za svaki slucaj, da ne zazale kasnije, da bi se osigurali protiv samoce, ili zato sto se plodnost smanjuje u kasnijim godinama. Mnogi stari ljudi retko vidjaju svoju decu ili imaju ocajne odnose sa njima, znaci deca nisu nikakvo osiguranje. A i nije sam taj bioloski proces odlika pravog roditelja: roditelj je onaj koji iskreno podize, uzgaja, voli. To se ne moze diktirati po nekom umisljenom "bioloskom satu". Ili zelis da budes roditelj (u kom slucaju je i usvajanje jedan od puteva ka tome), ili ne zelis. Ako ne zelis, bolje je biti iskren sa sobom i sa drugima.

Jasno je kao beli dan da žene sve kasnije radjaju decu. Zbog toga stalno čitamo o tome kako su nekoj deci roditelji penioneri! Kaže - student živi s roditeljima od njihove penzije?!
I ne samo to, sve je više žena koje ne mogu da rode, pa onda idu na veštačku oplodnju i to je strašno, samo malo ko hoće da napiše da su to uglavnom žene od 35+ godina. Prvi put, prvo dete. Pa da nisu čekale do tih godina, možda bi normalno rodile dete.
Ja sam imala 21 godinu kad sam rodila prvu ćerku, a 23 drugu. Obe ćerke udate, žive van Srbije, ja još radim, muž je prošle godine otišao u penziju. Sad imam 59 godina, troje unučadi od 16, 13 i 8 godina. Samo najstarije je devojčica, pa ako bude zdravlja, verujem da ćemo od nje doživeti i prvo praunuče. Svi smo zdravi i pravi (mi matori u skladu s našim godinama), a imam prijateljice (neke mojih godina ili koju godinu starije od mene) čija deca nemaju poroda. Skanjeraju se, nećkaju, bliži im se četrdeseta. Posle će đavo da im bude kriv.

Nazalost urusavanje vrednosti porodice reflektuje se i u tome da je sve manje mladih posebno muskaraca spremno da zasnuje porodicu pre 30-e godine.
Strh od obaveza ,filozofija ima vremena , pa niko od mojih drugova nije ozenjen ,a lepo se provodimo , nesposobnost da ljudski prihvatimo drugu osobu , itd .pomerili su tu granicu .
No nazalost to ima svoje posledice ne samo u tome da se prvo dete radja u tridesetim godinama vec da je to prvo dete vrlo tesko dobiti .
Ima sve vise parova bez dece jer sa godinama nasi reproduktivni organi nisu vise tako zdravi ,a sve duze i teze traje period lecenja ,da bi doslo do zaceca .
Primeri koji se navode su retki jer posle 35- e godine fertilnost zene opada za 50 % ,a neplodnost se povecava i kod muskaraca i oni su cak u
45% slucajeva uzrok zasto bracni par nema dece .
Kasno radjanje se reflektuje i na broj dece , a drustvo gubi na 100 god .cele dve generacije u odnosu na populaciju pre rata odnosno jednu na drustvo pre 30 -40 godina kada su se mladi zenili sa 25 g. i kada je vrednost porodice imala u drustvu izuzetnu vrednost i kada se moglo na prste izbrojati broj neozenjenih i neudatih .

Sve te price o "produzenom zivotnom veku" su najobicnije gluposti.
Biologija je biologija i nije nikako mogla da se promeni u poslednjih 20-30 godina, tako da je i dalje MATORA zena matora zena - a mator muskarac mator muskarac - i tu nema sta ni da se doda ni da se oduzme!

Jedan poznati ginekolog, gostujuci u jednoj emisiji, rekao je da je za zenu najzdravije da radja izmedju 21. i 25. godine zivota. Pri tom je napomenuo da zna koliko je to danas nepopularna izjava. Iz svog licnog iskustva mogu da stanem iza profesorovih reci. Prvo dete sam rodila sa 21, drugo sa 27. Oporavak posle radjanja prvog je trajao 2 sata. Stomak nisam imala po izlasku iz bolnice. Sekundu posle ustajanja sa stola setala sam po hodnicima potpuno zdrava. Mlad organizam je bio sposoban da "vrati sve na svoje mesto" mnoogo brze i jednostavnije. Sta god nam drustvene norme danas govorile, priroda uvek ostaje priroda.

Jasno je kao beli dan da žene sve kasnije radjaju decu. Zbog toga stalno čitamo o tome kako su nekoj deci roditelji penioneri! Kaže - student živi s roditeljima od njihove penzije?!
I ne samo to, sve je više žena koje ne mogu da rode, pa onda idu na veštačku oplodnju i to je strašno, samo malo ko hoće da napiše da su to uglavnom žene od 35+ godina. Prvi put, prvo dete. Pa da nisu čekale do tih godina, možda bi normalno rodile dete.
Ja sam imala 21 godinu kad sam rodila prvu ćerku, a 23 drugu. Obe ćerke udate, žive van Srbije, ja još radim, muž je prošle godine otišao u penziju. Sad imam 59 godina, troje unučadi od 16, 13 i 8 godina. Samo najstarije je devojčica, pa ako bude zdravlja, verujem da ćemo od nje doživeti i prvo praunuče. Svi smo zdravi i pravi (mi matori u skladu s našim godinama), a imam prijateljice (neke mojih godina ili koju godinu starije od mene) čija deca nemaju poroda. Skanjeraju se, nećkaju, bliži im se četrdeseta. Posle će đavo da im bude kriv.

@Marija, 18. novembar 2014 09:42

Sta god mi pricali, i kako god isli drustveni trendovi, 25 godina je 25, a 40 je 40. Organizam od 40 je mnogo stariji, ljudi su psihicki mnogo drugaciji. Kad dete bude imalo 25-30 godina, te majke ce biti baas stare, i verovatno nece docekati unuke, sto mislim da jeste steta. Treba biti razuman, to je ok, al mislim da ljudi sve kasnije radjaju ne zbog razuma ili stanja u zemlji, nego jer hoce sto duze da nemaju odgovornosti, da sto duze imaju udobniji zivot i sl. Vecina ljudi je danas previse fizicki razmazeni, iskreno se cudim da i radjaju, al verovatno ih uhvati frka od samoce kasnije.

Sve te price o "produzenom zivotnom veku" su najobicnije gluposti.
Biologija je biologija i nije nikako mogla da se promeni u poslednjih 20-30 godina, tako da je i dalje MATORA zena matora zena - a mator muskarac mator muskarac - i tu nema sta ni da se doda ni da se oduzme!

"Htela sam da stvorim sebi igračku"... Pobogu, ženo! Pa što se nisi bacila na neki ručni rad, hobi, ovo-ono? Mislim, da se razumemo- doneti još jedno dete na svet je divno, pogotovo sa ovom belom kugom koja vlada, ali da ga rodiš iz dosade, radi sopstvene razonode? Pa neee...

Nazalost urusavanje vrednosti porodice reflektuje se i u tome da je sve manje mladih posebno muskaraca spremno da zasnuje porodicu pre 30-e godine.
Strh od obaveza ,filozofija ima vremena , pa niko od mojih drugova nije ozenjen ,a lepo se provodimo , nesposobnost da ljudski prihvatimo drugu osobu , itd .pomerili su tu granicu .
No nazalost to ima svoje posledice ne samo u tome da se prvo dete radja u tridesetim godinama vec da je to prvo dete vrlo tesko dobiti .
Ima sve vise parova bez dece jer sa godinama nasi reproduktivni organi nisu vise tako zdravi ,a sve duze i teze traje period lecenja ,da bi doslo do zaceca .
Primeri koji se navode su retki jer posle 35- e godine fertilnost zene opada za 50 % ,a neplodnost se povecava i kod muskaraca i oni su cak u
45% slucajeva uzrok zasto bracni par nema dece .
Kasno radjanje se reflektuje i na broj dece , a drustvo gubi na 100 god .cele dve generacije u odnosu na populaciju pre rata odnosno jednu na drustvo pre 30 -40 godina kada su se mladi zenili sa 25 g. i kada je vrednost porodice imala u drustvu izuzetnu vrednost i kada se moglo na prste izbrojati broj neozenjenih i neudatih .

vazno je da se bebe radjaju. Strasno je sto necemo docekati da vidimo unuke ako oni krenu nasim stopama i budu radjali sa trideset i nesto... Moj deda je doziveo 6 praunuka. i nadam se da ce i sedmog.

@(žena, 18. novembar 2014 16:11)
Samo delimicno ste u pravu. Slazem se za analizu da se vidi kada muskarci postaju roditelji, to je u redu. Medjutim ne slazem se da su muskarci ti koji donose odluku. Gledajuci iz svog primera i primera dvojice drugara sItuacija je potpuno drugacija. Sa 32 sam bio apsolutno spreman za osnivanje porodice, obezbedio stan, nov auto (jer sam zeleo da se bebica vozi u cistim kolima), dobre prihode itd. Cega se sve nisam naslusao kao opravdanje zasto jos nije vreme za porodicu, ali je bilo super da zivi u mom stanu i da se putuje kao da to nije moguce familijarno.
Najtuznije od svega sto kada je stvar pukla, onda sve moze, i ona zove i familija zove i onda se "vataju" i za sramotu jer eto zivela je sa nekim itd. Draga moja kada bi zene bile malo realnije u prohtevima neke stvari bi bile lakse da se izvedu.
Moj tata mi je rekao kada sam prekinuo tu vezu da je problem bio sto sam ja iskreno zeleo da podelim ono sto imam, a devojka je htela da udvostruci ono sto ona ima. I kapiram ga 100%.

Ne dopada mi se sto je ova vest napisana u tonu: jao, zamislite...
Ne vidim u cemu je problem sto zene radjaju kasnije. Pa barem i dalje radjaju. Bez obzira na godine, ne odustaju. Smatram da to treba pohvaliti.
Tesko je zamisliti mladu osobu, bez stalnog posla ili sa slabo placenim poslom kakav danas u Srbiji ima velika vecina mladih, da zasniva porodicu sa 25 godina. Uostalom, zasnivanje porodice je i stvar zrelosti i spremnosti. Nije valjda vazan samo zivotinjski nagon za razmnozavanjem.
Bilo bi lepo kad bi bilo vise osetljivosti i razumevanja za ovu temu.

Zivim na zapadu i potpuno podrzavam "kasnije" radjanje. Konkretno u Svedskoj se broj prvorodki sa +35 godina u poslednjoj deceniji povecao za 33% i to im je skroz ok, cak mnogo njih je rodilo i radja posle 40 godine zivota prvo dete. Ja i suprug smo dobili cerkicu sa 31 godinom, sad nam je 35 i mislimo da je pravo vreme da joj podarimo brata ili sestru, a do 40 mozda i trece. :)

Muskarci sve kasnije postaju očevi, u proseku 4 godine kasnije od žena.
Hoćemo jednom da se snimi reportaža i o tome :-).
Žene ne donose same odluku o odlaganju roditeljstva, ali su zato uvek žene označene kao glavni krivci za kasnije rađanje.
Koliko sam puta samo čula "neću da se ženim pre 35, neću decu pre 35"...
Nažalost, novac i nekretnine su znatno češće u muškim rukama i u teškoj ekonomskoj situaciji i odluka o potomstvu je pretežno muška.
Inače, svaka čast roditeljima iz priloga.

A sa kime to da radjaju decu? Ja ne znam muskarce koje to interesuje, osim na kratak rok. Bioloska reprodukcija i porodica nisu isto.

Ljudi cekaju ta obecanja politicara o boljem zivotu, pa kad vide da su ih lopovi slagali hvataju poslednji voz. Napravite istrazivanje u kojim godinama zene politicara radjaju decu i bice vam sve jasno.

@Mici

Kako ce se zena oporavljati od porodjaja nema ama bas nikakve veze sa godinama. Mogu da se napate I one sa 20, a sa 40 da se oporave za cas. Moja oba porodjaja su u kasnim tridesetim, laka, brza,a ja sam se brzo oporavila. Ono sto ne sporim je da sigurno za sve sto sledi sa bebom mladji roditelji imaju vise zivaca I fizicke snage,ali ni to nije bas uvek tako. U ranim dvadesetim zivot te jos nije gazio, pa su mnoge mame zatecene obavezama oko bebe, teze je to prihvatiti. Kad si vec prekaljen lakse se miris sa cinjenicom da imas manje vremena za svoje potrebe.

Dosta ljudi ima problem sa sterilitetom, a da to ne zna dok ne zeli da dobije bebu. Nije isto kad udjes u tu borbu sa 25 ili kao mi sa 35. Mislim da treba razmisliti i o tome.

NIJE NISTA STRASNO RADJATI U 30ima.Imam rodjake i drugarice koje su pozurile i mahom su razvedene i samohrane majke.Ja sam rodila dvoje iza 30e-i mislim da smo i suprug i ja bili dovoljno zreli za tako velicanstvenu ulogu.Jedini minus svega je da sad zelimo jos dece,a mozda je na neki nacin kasno?Opet-i to je relativno.Verovatno je prirodno roditi dokle god je to prirodno moguce.

Ja sam sina rodila sa 35, ćeru sa 38. Muž je striji od mene 2 godine. Završila sam studije, usavršavala se, proputovala, promenila nekoliko poslova, pristojno sam zarađivala, a kad sam, sa 33 godine upoznala sadašnjeg muža i kad je naša veza postala ozbiljna oboje smo se složili da je vreme za decu i neki drugačiji život i da smo se negde "iživeli". Mi smo im maksimalno posvećeni i imamo dosta vremena da se bavimo njima, jer smo izgradili karijere ranije. Mislim da sam se u pravo vreme udala i rodila decu. I ne postoje idealne godine za rađanje već kad su ljudi spremni za decu i porodicu....

Dobro je sto se deca uopste radjaju, kad se danas ljudi ne zaposle ni do 30. godine, pa prodje vreme dok se ne ozene. A tek dok se malo ne situiraju kako-tako, opet prodje vreme.

@sercan: Tuzno je sto vam se ta veza tako lose zavrsila, a ocigledno vam je bila vazna. Vi ipak znate da ste bili iskreni i posveceni, da ste dali sve od sebe, a to dosta znaci. Ali zamislite da je ta vasa bivsa pristala da ima dete sa vama, a da se iskreno nije osecala spremnom. Zar ne bi to bilo gore, za oboje, pa i za dete? Mnoga istrazivanja pokazuju da parovi, a pogotovo zene, dozivljavaju znacajan pad u kvalitetu veze i zivota, po rodjenju deteta; ovaj efekat je znatno izrazeniji za mladje roditelje, oni stariji se mnogo lakse prilagode i srecniji su. Razlog je verovatno to sto mnogi mladi roditelji prosto nisu spremni, i radjaju decu jer je to "prirodni tok stvari."

Cini mi se da je bolje da ljudi nemaju decu ako nisu skroz sigurni da ih zele, nego da ih imaju, kao sto ovde mnogi savetuju, za svaki slucaj, da ne zazale kasnije, da bi se osigurali protiv samoce, ili zato sto se plodnost smanjuje u kasnijim godinama. Mnogi stari ljudi retko vidjaju svoju decu ili imaju ocajne odnose sa njima, znaci deca nisu nikakvo osiguranje. A i nije sam taj bioloski proces odlika pravog roditelja: roditelj je onaj koji iskreno podize, uzgaja, voli. To se ne moze diktirati po nekom umisljenom "bioloskom satu". Ili zelis da budes roditelj (u kom slucaju je i usvajanje jedan od puteva ka tome), ili ne zelis. Ako ne zelis, bolje je biti iskren sa sobom i sa drugima.