Kako se smiriti bez korišćenja lekova?

zivot u srbistanu je izrazito stresan jer ste okruzeni maloumnicima koji se bukvalno hvale svojim primitivizmom i bahatoscu (a ne retko upravo takvi odlucuju o vaznim pitanjima za sve nas jer ih i ima najvise)...

od kad sam se odselila iz tog danteovog pakla u normalnu sredinu, sa normalnim, kulturnim i pre svega smirenim ljudima - preporodila sam se...
u toj sredini najvredniji i najskolovaniji odlucjuju (a ne ko kod nas susta suprotnost), prosto svaki problem koji iskrsne se vrlo lako i bez stresa prevazidje - i ono najbitnije = moze da se zivi od sopstvenog rada i truda (sto vise i jednog i drugog to vise para) i ne trebaju mi lekovi...

I sve to samo da bih mogla da nastavim da zivim u gradu? Porazavajuce! Neka hvala, mozda je krajnje vreme da se ja, kao 5. generacija rodjenih u Beogradu povucem na selo.

Radža.

Лекови елиминишу само симптоме али не и узрок. Једини прави лек је молитва и физички рад.

A odlazak kod psihologa na razgovor? Ili ako imate dobre prijatelje? Razgovor mali beg od svakodnevnice...

Aman jednostavno : J O G A .

I sve to samo da bih mogla da nastavim da zivim u gradu? Porazavajuce! Neka hvala, mozda je krajnje vreme da se ja, kao 5. generacija rodjenih u Beogradu povucem na selo.
(sikimici, 21. januar 2014 14:17)

bravo!

sednite sa prijateljima nebitno gde,u uz pivo ili vino u umerenim kolicinama porazgovarajte o svemu stavljajuci apostrof na smeh.. komiku i pozitivno vidjenje negativnog....

prelepo lice na slici...

Nemam diplomu. Ne mogu nigde.

Bez 12 do 15 mg bromazepama pravilno raspoređenih ne mogu da preguram 24h.

Лекови елиминишу само симптоме али не и узрок. Једини прави лек је молитва и физички рад.

Aman jednostavno : J O G A .

I sve to samo da bih mogla da nastavim da zivim u gradu? Porazavajuce! Neka hvala, mozda je krajnje vreme da se ja, kao 5. generacija rodjenih u Beogradu povucem na selo.

Radža.

Nemam diplomu. Ne mogu nigde.

zivot u srbistanu je izrazito stresan jer ste okruzeni maloumnicima koji se bukvalno hvale svojim primitivizmom i bahatoscu (a ne retko upravo takvi odlucuju o vaznim pitanjima za sve nas jer ih i ima najvise)...

od kad sam se odselila iz tog danteovog pakla u normalnu sredinu, sa normalnim, kulturnim i pre svega smirenim ljudima - preporodila sam se...
u toj sredini najvredniji i najskolovaniji odlucjuju (a ne ko kod nas susta suprotnost), prosto svaki problem koji iskrsne se vrlo lako i bez stresa prevazidje - i ono najbitnije = moze da se zivi od sopstvenog rada i truda (sto vise i jednog i drugog to vise para) i ne trebaju mi lekovi...

prelepo lice na slici...

Bez 12 do 15 mg bromazepama pravilno raspoređenih ne mogu da preguram 24h.

I sve to samo da bih mogla da nastavim da zivim u gradu? Porazavajuce! Neka hvala, mozda je krajnje vreme da se ja, kao 5. generacija rodjenih u Beogradu povucem na selo.
(sikimici, 21. januar 2014 14:17)

bravo!

sednite sa prijateljima nebitno gde,u uz pivo ili vino u umerenim kolicinama porazgovarajte o svemu stavljajuci apostrof na smeh.. komiku i pozitivno vidjenje negativnog....

A odlazak kod psihologa na razgovor? Ili ako imate dobre prijatelje? Razgovor mali beg od svakodnevnice...