Kad roditelj ne prihvata dete

Evo ja ću da vam kažem kako je kod mene. Dobio sam sina u vanbračnoj vezi, pre 14 godina, i odmah po rođenju ga priznao i počeo da plaćam 30% svojih primanja. Međutim, nisam hteo da budem sa majkom, ali sam redovno dolazio da viđam dete. Posle 3 meseca, kada je shvatila da od nas nema ništa, kreće pakao - možeš da vidiš dete ako prvo spavamo, ne smeš da imaš druge žene, treba mi 60% primanja ... ja presavijem tabak, i na sudu dobijem model viđanja (2xnedeljno po 2h, svaki drugi vikend), ali kada je bio termin mali ili kaki, ili spava, ili nije tu ... ja opet presavijem tabak (tužba za izvršenje prethodne presude), i to krene da se razvlači, te bomba u palati pravde pa otkazano ročište, te žalba, te podnesak ... u međuvremenu nisam uopšte video dete, jer sam fizički bio onemogućen. centar za socijalni "nemoćan" i nezainteresovan. Spor se završio kada je sin krenuo u školu, ali ona se seli, centar nema adresu, opet nemoćan. U međuvremenu ja sam dobio drugo dete, oženio se, a u centru mi je rečeno - ovo je strašno što radi, ali mi smo nemoćni. Kažemo ti ono što ne bismo smeli: digni ruke i čekaj da napuni 18 godina. Do tada, čuvaj drugo dete, potreban si više njemu. Pre par godina dobijam obaveštenje da se mali izjasnio da želi da živi sa majkom, i to je to, meni je roditeljsko pravo tim činom praktično oduzeto. Imam dete, a nemam ga. Čekam da postane punoletan. Do tada, svi su pametni da mi popuju kako se nisam borio više.

Pritisak sredine u cilju stvaranja potomstva na mladog čoveka, posebno na ženu, je ogroman. Druga stvar, mladi u Srbiji još uvek jako retko žive zajedno pre stupanja u brak kako bi uopšte uvideli da li su za zajednički život ili ne, pa im se deca dešavaju stihijski. Udam se/oženim se zato što hoću da živim sa partnerom, pa onda dete logički sled događaja pa onda ne znaju šta ih je snašlo. A još ukoliko žive sa njegovim roditeljima, pa priče kakva si ti to majka ( ja bar još nikad nisam čula da neko za zanemareno dete kaže kakav si ti to otac, eventualno mu se spočitava ukoliko pije ili ima ljubavnicu, a kad je dete gladno, boso ili musavo vrlo retko ili nikad), a do pre par meseci je bilo kad će dete, treba da rodiš dete i sl. Elem, hoću reći da ljudi jako retko upoznaju sebe, svoje želje i očekivanja pre nego što donesu neke krupne odluke. Krećem od sebe, imam 30 godina i nultu želju za detetom. Uvek me i začude komentari tipa sa 28-30 su svi koji valjaju udati ili oženjeni pa se kao tu moj izbor sužava. Lično nikada i ne bih uzela u obzir muškarca koji bi pre 37-38 poželeo decu i porodicu, tako da ti ljudi nikada i nisu bili moja ciljna grupa. Opet ljudi su različiti, trudim se da razumem. Samo jedan primer mi je ilustrativan: pre nego što sam nabavila psa, želela sam ga bar jedno 2 godine, ako ne i više, tako da se nadam da će se i želja za detetom jednog dana pojaviti.

@feminum: to sto govoris je iskrneo,posteno, i siguran sam da ces biti bolja majka nego one koje decu dobiju u 20 i nesto (ako pozelis,naravno). Potrebna je i inteligencija da bi se oduprlo pritisku zatucane i primitivne sredine gde je jedina svrha postjanja, razmnozavanje.Ta inteligencija fali vecini a losa ekonomija jos pogorsava stvari. Mnoge zene decu vide kao kartu za egzistenciju,sto je jezivo prema svim osobama u toj kvazi porodici.Imam 35 i jos barem 3 ili 4 godine ne zelim da razmisljam o detetu. Egzistencija na prvom mestu i finansijska stabilnost,pa tek onda sve ostalo. Deca nisu za svakoga a horde navijaca,primitivaca, agresivaca i kriminalaca kod nas su najedotvaniji pokazatelj i zasto.

Ovo sve lepo zvuči, ako se cela priča gleda iz ugla onog ko je pisao ovaj tekst. Ali, ako samo u ovu priču ubacimo to, da su mnoge životinje, mnogo bolji roditelji svojim potomcima nego mnogi ljudi svojim, a da isto tako mnoge životinje sa lakoćom se odriču svojih mladunaca ako procene da neće moći da ih prehrane, ako zaostaju u razvoju i sl, cela ova priča oko "unutrašnjeg deteta" pada u vodu. Znači, kompletan odnos majka-dete, blizanci zasniva se na animalnom nivou. Pa čak i odnos otac-dete, očuh-dete, na animalnom nivou neko gaji tuđe potomstvo, neko gleda da ga odstrani i da ima samo svoje potomstvo. Soclazicaja je donela ljudskom rodu obavezu da svi imaju pravo na život. E, sad, krizna vremena, napete situacije i tempo života na ivici noža, dovode da mnoge jedinke pucaju, svi socijalni okovi se odbacuju i reakcija je kao kod zveri koja je saterana u ćošak. Naravno tu su i psihopate koje uživaju maltretirajući druge ljude, pa ako još mogu da to rade u kontinuitetu i nekažnjivo, još ako je subjekat maltretiranja slabiji-to je nešto gde društvo mora da reaguje, ali na žalost, naše društvo ne reaguje više ni na šta.

Treba doneti zakon da, ko god zeli da ima dete mora da prodje neki psihijatrijski test... Nije za svakog roditeljstvo!

Deca su najveca sreca na svetu. Da bi osoba to shvatila, mora da sazri. Neko sazreva pre, neko kasnije, neko nikada...

Odlican clanak i vrlo poucan. Vredi ga procitati!

jako dobar tekst.

Ne umem da objasnim zašto je TO TAKO,ali činjenica je da postoji STRAVIČNA PRESIJA OKOLINE na lični život pojedinca; u svakom pogledu, u svakom smislu.
Pročitah, nedavno,da je ljudska jedinka - čovek - NAJPRIRODNIJA u "solo" varijanti, te da su, suprotno uvreženom stavu, razna "udruživanja", često pogubna za mentalno zdravlje pojedinca.To se naročito odnosi na bračne zajenice, počesto isforsirane raznoraznim uticajima, pa i "svesnim željama" za pripadanjem, za uklapanjem u "normalne"okvire. Samo, izuzetno, se dešava da partneri "legnu" jadan drugome "kao ruka u rukavicu".
Sve to, naravno, otvara pitanje, NE samog opstanka vrste već i zadovoljenje prirodnog nagona (kao i u animalnom svetu)
Dičimo se da smo na "višem stepenu svesti" od životinja.Pa, ipak, zar ne bismo ponešto mogli i od njih naučiti ; da brinemo o potomstvu , na način na koji one to rade - bez kalkulacija !
Zar "produžetak vrste" ne bi bio moguć ako bi se taj prirodni nagon odvijao van bračnih stega, uz izraženu svest ( ako je već imamo!) da je ODGOVORNOST za nastanak novog bića PODJEDNAKO OBAVEZUJUĆA za oba partnera ?

"Važno je da za majku ili oca svoje dece ne biramo ljude koji su infantilni i egoistični. Često razigrani partneri koji su dobri za zabavljanje nisu dobar izbor za ozbiljnu vezu i roditeljstvo."

Jako tacno. Jednom sam u SAD na TV-u slusala, pokojnog Andy Rooney-a. Bilo Rekao je nesto u smisli da bi trebalo da ljudi polazu testove da bi dobili dozvolu da su "sposobni" za brak. Tek posle toga bi trebalo dodatno da budu testirani i da dobiju "licencu" da li smeju da imeju dece. Bilo je to povodom teme koliko brakova zavrsi u razvodu u SAD. Malo sarkasticno kod Andy-a, ali opet ozbiljno. Stvarno, kada bolje razmislim, ima logike to sve.

Pet minuta slatko - ceo zivot tatko...

I mene nervira podela na pre i posle 30 ali biologija ne pita i naše reproduktivne organe ne zanima naša psihološka zrelost.

Teško je biti roditelj a posebno dete u zemlji koja je u tranziciji. Svi su pogođeni i svima je teško. Ja se prema detetu postavljam kao svaka životinja prema mladunčetu. Ima našu punu ljubav i sve resurse. Sve ostalo je ljudsko iskrivljenje prirode. Najbolji model je mečka sa mečićima siti i voljeni igraju se a majka je u stanju da se odrekne hrane i života zarad njih, to je prirodno. Element krivice su izmislili ljudi kao i mnoge loše stvari. Ej bre to je tvoja krv!

Neko ovde pominje produzenje vrste?!! Alo bre, ljudi ima vise nego vinskih musica na ovoj sirotoj planeti! Prosecna potrosnja energije po glavi stanovnika na danasnjem nivou "razvitka" puta npr 12 milijardi ljudi jednako kolicina energije dovoljna da se otopi kompletna zemljina kora! A gde su radna mesta, hrana, voda, zagadjenje? Ja bih na globalnom nivou odobrio radjanje deteta tek nakon sto potencijalni roditelji uplate taksu od minimum 20k Eura. I tako u narednih XY godina dok se populacija ljudi ne svede na jednu milijardu ili manje. Inace, cao, propadosmo.

@(feminum, 21. decembar 2013 11:40)
Ti si sestro mnogo gledala sex i grad. 37 i vise je po meni za muskarca previse kasno za dete. Nije samo napraviti ga, treba to dete tokom svog odrastanja da ima oca koji ce s njim da igra fudbal, da ucestvuje u njegovim aktivnostima. Ako taj muskarac sa 38 dobije dete on je u njegovoj 18toj godini vec dedica, na kraju fizicke snage za bilo sta.

@(pera, 21. decembar 2013 11:25)
Pero, nesrećo, jeziva situacija..! Samo nastavi da se otimaš, koliko možeš, bori se za dete, piši sudu, čuvaj sve papire, pa kad mali bude veliki, ako Bog da, možda uspeš da od tih papira pokušaš da napraviš most do deteta.. pa jednog dana i počnete da se družite.. da stigneš do njega, da mu i objasniš da si hteo, pokušavao.. da nedostatak ljubavi prema MAJCI ne znači da nisi voleo DETE.. ja gajim dvoje, i svakodnevno samu sebe podsećam da činjenica što ne voli MENE ne znači da ne voli NJIH. I da to što ne želi MENE ne znači da ne želi NJIH.. a da je lako - nikako.

@feminum

Ako ti je cilj da ti dete ima za oca starca, onda samo napred. Kad junoša krena na fakultet, tata će taman u penziju... A i majka.

@feminum
Ne radi se ni o kakvom "pritisku sredine" vec o cinjenici da zenska lepota bledi sa godinama a ubrzano posle 26-te. I taj "pritisak" shvati kao dobronameran savet iz zivotnog iskustva. Sa trideset (ako nisi lepotica tipa Monika Beluci) imas jako slabe sanse za udaju sa "pritiskom" ili bez njega, to je zivotna realnost zena.

(feminum) Ne verujem da će ti se ta želja "pojaviti" jednog dana, jer je mali broj onih kod kojih se "pojavi", pa oni onda odluče da imaju decu. U mom slučaju (prvo dete sa 28, drugo sa 33 god) materinski instikt se nije pojavio ni pre niti tokom trudnoće. Nisam bila jedna od onih koje "pričaju sa svojim stomakom", tepaju mu i sl, čak sam se i plašila kakva ću ja biti majka, kada ne osećam još uvek ništa za nerođeno dete. A onda se rodilo (pričam o prvom, pošto sam tada u sferi majčintva bila "nova torta"). I ti se zaljubiš u te male ruke i male noge i najviše u to kada osetiš da ono reaguje ne tebe i daje ti feedback...Meni je sa drugim detetom ta prva godina bila haos, mnoooogooo naporna, beba je bila prezahtevna, ali svaki put, kada zaspi (grašna mi duša, ali sam tad jedino mogla da malo iskuliram) ja je gledam i mislim da je moj anđeo. A ona karakondžula :-)! Elem, sad je velika (18 mes) i stvarno je duša, sa povremenim situacijama.
Poenta je, na majčinski instikt se ne čeka, ne znaš da li ćete "pogoditi". Drugari koji su dobili prvo dete sa 33god. kažu da je "sve super, ali im je poremetio život". I oni ga vole, naravno, ali kažu da je teže kada si "stariji", kada već imaš uhodan život, navike, nego kada si mlađi i flexibilniji.
A moje iskustvo je da je fizički lakše sa 20 nego sa 30. I što se zatrudnjivanja tiče (1. dete iz prve, 2. trebalo nam 3 meseca) i što se brige oko deteta tiče, a i brige oko samog sebe (pošteno).

Mislim da je vazno nebiti sebican kao licnost i tu nema vaznosti u godinama da je npr. roditelj od 30g bolji roditelj, za pravo podizanje dece je za mene ako zena prvo zavoli bracnog druga pa se onda posveti deci

@(feminum, 21. decembar 2013 11:40)
Ti si sestro mnogo gledala sex i grad. 37 i vise je po meni za muskarca previse kasno za dete. Nije samo napraviti ga, treba to dete tokom svog odrastanja da ima oca koji ce s njim da igra fudbal, da ucestvuje u njegovim aktivnostima. Ako taj muskarac sa 38 dobije dete on je u njegovoj 18toj godini vec dedica, na kraju fizicke snage za bilo sta.

@feminum

Ako ti je cilj da ti dete ima za oca starca, onda samo napred. Kad junoša krena na fakultet, tata će taman u penziju... A i majka.

Pritisak sredine u cilju stvaranja potomstva na mladog čoveka, posebno na ženu, je ogroman. Druga stvar, mladi u Srbiji još uvek jako retko žive zajedno pre stupanja u brak kako bi uopšte uvideli da li su za zajednički život ili ne, pa im se deca dešavaju stihijski. Udam se/oženim se zato što hoću da živim sa partnerom, pa onda dete logički sled događaja pa onda ne znaju šta ih je snašlo. A još ukoliko žive sa njegovim roditeljima, pa priče kakva si ti to majka ( ja bar još nikad nisam čula da neko za zanemareno dete kaže kakav si ti to otac, eventualno mu se spočitava ukoliko pije ili ima ljubavnicu, a kad je dete gladno, boso ili musavo vrlo retko ili nikad), a do pre par meseci je bilo kad će dete, treba da rodiš dete i sl. Elem, hoću reći da ljudi jako retko upoznaju sebe, svoje želje i očekivanja pre nego što donesu neke krupne odluke. Krećem od sebe, imam 30 godina i nultu želju za detetom. Uvek me i začude komentari tipa sa 28-30 su svi koji valjaju udati ili oženjeni pa se kao tu moj izbor sužava. Lično nikada i ne bih uzela u obzir muškarca koji bi pre 37-38 poželeo decu i porodicu, tako da ti ljudi nikada i nisu bili moja ciljna grupa. Opet ljudi su različiti, trudim se da razumem. Samo jedan primer mi je ilustrativan: pre nego što sam nabavila psa, želela sam ga bar jedno 2 godine, ako ne i više, tako da se nadam da će se i želja za detetom jednog dana pojaviti.

@feminum
Ne radi se ni o kakvom "pritisku sredine" vec o cinjenici da zenska lepota bledi sa godinama a ubrzano posle 26-te. I taj "pritisak" shvati kao dobronameran savet iz zivotnog iskustva. Sa trideset (ako nisi lepotica tipa Monika Beluci) imas jako slabe sanse za udaju sa "pritiskom" ili bez njega, to je zivotna realnost zena.

Deca su najveca sreca na svetu. Da bi osoba to shvatila, mora da sazri. Neko sazreva pre, neko kasnije, neko nikada...

Neko ovde pominje produzenje vrste?!! Alo bre, ljudi ima vise nego vinskih musica na ovoj sirotoj planeti! Prosecna potrosnja energije po glavi stanovnika na danasnjem nivou "razvitka" puta npr 12 milijardi ljudi jednako kolicina energije dovoljna da se otopi kompletna zemljina kora! A gde su radna mesta, hrana, voda, zagadjenje? Ja bih na globalnom nivou odobrio radjanje deteta tek nakon sto potencijalni roditelji uplate taksu od minimum 20k Eura. I tako u narednih XY godina dok se populacija ljudi ne svede na jednu milijardu ili manje. Inace, cao, propadosmo.

Ovo sve lepo zvuči, ako se cela priča gleda iz ugla onog ko je pisao ovaj tekst. Ali, ako samo u ovu priču ubacimo to, da su mnoge životinje, mnogo bolji roditelji svojim potomcima nego mnogi ljudi svojim, a da isto tako mnoge životinje sa lakoćom se odriču svojih mladunaca ako procene da neće moći da ih prehrane, ako zaostaju u razvoju i sl, cela ova priča oko "unutrašnjeg deteta" pada u vodu. Znači, kompletan odnos majka-dete, blizanci zasniva se na animalnom nivou. Pa čak i odnos otac-dete, očuh-dete, na animalnom nivou neko gaji tuđe potomstvo, neko gleda da ga odstrani i da ima samo svoje potomstvo. Soclazicaja je donela ljudskom rodu obavezu da svi imaju pravo na život. E, sad, krizna vremena, napete situacije i tempo života na ivici noža, dovode da mnoge jedinke pucaju, svi socijalni okovi se odbacuju i reakcija je kao kod zveri koja je saterana u ćošak. Naravno tu su i psihopate koje uživaju maltretirajući druge ljude, pa ako još mogu da to rade u kontinuitetu i nekažnjivo, još ako je subjekat maltretiranja slabiji-to je nešto gde društvo mora da reaguje, ali na žalost, naše društvo ne reaguje više ni na šta.

I mene nervira podela na pre i posle 30 ali biologija ne pita i naše reproduktivne organe ne zanima naša psihološka zrelost.

Treba doneti zakon da, ko god zeli da ima dete mora da prodje neki psihijatrijski test... Nije za svakog roditeljstvo!

Evo ja ću da vam kažem kako je kod mene. Dobio sam sina u vanbračnoj vezi, pre 14 godina, i odmah po rođenju ga priznao i počeo da plaćam 30% svojih primanja. Međutim, nisam hteo da budem sa majkom, ali sam redovno dolazio da viđam dete. Posle 3 meseca, kada je shvatila da od nas nema ništa, kreće pakao - možeš da vidiš dete ako prvo spavamo, ne smeš da imaš druge žene, treba mi 60% primanja ... ja presavijem tabak, i na sudu dobijem model viđanja (2xnedeljno po 2h, svaki drugi vikend), ali kada je bio termin mali ili kaki, ili spava, ili nije tu ... ja opet presavijem tabak (tužba za izvršenje prethodne presude), i to krene da se razvlači, te bomba u palati pravde pa otkazano ročište, te žalba, te podnesak ... u međuvremenu nisam uopšte video dete, jer sam fizički bio onemogućen. centar za socijalni "nemoćan" i nezainteresovan. Spor se završio kada je sin krenuo u školu, ali ona se seli, centar nema adresu, opet nemoćan. U međuvremenu ja sam dobio drugo dete, oženio se, a u centru mi je rečeno - ovo je strašno što radi, ali mi smo nemoćni. Kažemo ti ono što ne bismo smeli: digni ruke i čekaj da napuni 18 godina. Do tada, čuvaj drugo dete, potreban si više njemu. Pre par godina dobijam obaveštenje da se mali izjasnio da želi da živi sa majkom, i to je to, meni je roditeljsko pravo tim činom praktično oduzeto. Imam dete, a nemam ga. Čekam da postane punoletan. Do tada, svi su pametni da mi popuju kako se nisam borio više.

Pet minuta slatko - ceo zivot tatko...

Teško je biti roditelj a posebno dete u zemlji koja je u tranziciji. Svi su pogođeni i svima je teško. Ja se prema detetu postavljam kao svaka životinja prema mladunčetu. Ima našu punu ljubav i sve resurse. Sve ostalo je ljudsko iskrivljenje prirode. Najbolji model je mečka sa mečićima siti i voljeni igraju se a majka je u stanju da se odrekne hrane i života zarad njih, to je prirodno. Element krivice su izmislili ljudi kao i mnoge loše stvari. Ej bre to je tvoja krv!

Ne umem da objasnim zašto je TO TAKO,ali činjenica je da postoji STRAVIČNA PRESIJA OKOLINE na lični život pojedinca; u svakom pogledu, u svakom smislu.
Pročitah, nedavno,da je ljudska jedinka - čovek - NAJPRIRODNIJA u "solo" varijanti, te da su, suprotno uvreženom stavu, razna "udruživanja", često pogubna za mentalno zdravlje pojedinca.To se naročito odnosi na bračne zajenice, počesto isforsirane raznoraznim uticajima, pa i "svesnim željama" za pripadanjem, za uklapanjem u "normalne"okvire. Samo, izuzetno, se dešava da partneri "legnu" jadan drugome "kao ruka u rukavicu".
Sve to, naravno, otvara pitanje, NE samog opstanka vrste već i zadovoljenje prirodnog nagona (kao i u animalnom svetu)
Dičimo se da smo na "višem stepenu svesti" od životinja.Pa, ipak, zar ne bismo ponešto mogli i od njih naučiti ; da brinemo o potomstvu , na način na koji one to rade - bez kalkulacija !
Zar "produžetak vrste" ne bi bio moguć ako bi se taj prirodni nagon odvijao van bračnih stega, uz izraženu svest ( ako je već imamo!) da je ODGOVORNOST za nastanak novog bića PODJEDNAKO OBAVEZUJUĆA za oba partnera ?

@feminum: to sto govoris je iskrneo,posteno, i siguran sam da ces biti bolja majka nego one koje decu dobiju u 20 i nesto (ako pozelis,naravno). Potrebna je i inteligencija da bi se oduprlo pritisku zatucane i primitivne sredine gde je jedina svrha postjanja, razmnozavanje.Ta inteligencija fali vecini a losa ekonomija jos pogorsava stvari. Mnoge zene decu vide kao kartu za egzistenciju,sto je jezivo prema svim osobama u toj kvazi porodici.Imam 35 i jos barem 3 ili 4 godine ne zelim da razmisljam o detetu. Egzistencija na prvom mestu i finansijska stabilnost,pa tek onda sve ostalo. Deca nisu za svakoga a horde navijaca,primitivaca, agresivaca i kriminalaca kod nas su najedotvaniji pokazatelj i zasto.

"Važno je da za majku ili oca svoje dece ne biramo ljude koji su infantilni i egoistični. Često razigrani partneri koji su dobri za zabavljanje nisu dobar izbor za ozbiljnu vezu i roditeljstvo."

Jako tacno. Jednom sam u SAD na TV-u slusala, pokojnog Andy Rooney-a. Bilo Rekao je nesto u smisli da bi trebalo da ljudi polazu testove da bi dobili dozvolu da su "sposobni" za brak. Tek posle toga bi trebalo dodatno da budu testirani i da dobiju "licencu" da li smeju da imeju dece. Bilo je to povodom teme koliko brakova zavrsi u razvodu u SAD. Malo sarkasticno kod Andy-a, ali opet ozbiljno. Stvarno, kada bolje razmislim, ima logike to sve.

jako dobar tekst.

Odlican clanak i vrlo poucan. Vredi ga procitati!

Mislim da je vazno nebiti sebican kao licnost i tu nema vaznosti u godinama da je npr. roditelj od 30g bolji roditelj, za pravo podizanje dece je za mene ako zena prvo zavoli bracnog druga pa se onda posveti deci

@(pera, 21. decembar 2013 11:25)
Pero, nesrećo, jeziva situacija..! Samo nastavi da se otimaš, koliko možeš, bori se za dete, piši sudu, čuvaj sve papire, pa kad mali bude veliki, ako Bog da, možda uspeš da od tih papira pokušaš da napraviš most do deteta.. pa jednog dana i počnete da se družite.. da stigneš do njega, da mu i objasniš da si hteo, pokušavao.. da nedostatak ljubavi prema MAJCI ne znači da nisi voleo DETE.. ja gajim dvoje, i svakodnevno samu sebe podsećam da činjenica što ne voli MENE ne znači da ne voli NJIH. I da to što ne želi MENE ne znači da ne želi NJIH.. a da je lako - nikako.

(feminum) Ne verujem da će ti se ta želja "pojaviti" jednog dana, jer je mali broj onih kod kojih se "pojavi", pa oni onda odluče da imaju decu. U mom slučaju (prvo dete sa 28, drugo sa 33 god) materinski instikt se nije pojavio ni pre niti tokom trudnoće. Nisam bila jedna od onih koje "pričaju sa svojim stomakom", tepaju mu i sl, čak sam se i plašila kakva ću ja biti majka, kada ne osećam još uvek ništa za nerođeno dete. A onda se rodilo (pričam o prvom, pošto sam tada u sferi majčintva bila "nova torta"). I ti se zaljubiš u te male ruke i male noge i najviše u to kada osetiš da ono reaguje ne tebe i daje ti feedback...Meni je sa drugim detetom ta prva godina bila haos, mnoooogooo naporna, beba je bila prezahtevna, ali svaki put, kada zaspi (grašna mi duša, ali sam tad jedino mogla da malo iskuliram) ja je gledam i mislim da je moj anđeo. A ona karakondžula :-)! Elem, sad je velika (18 mes) i stvarno je duša, sa povremenim situacijama.
Poenta je, na majčinski instikt se ne čeka, ne znaš da li ćete "pogoditi". Drugari koji su dobili prvo dete sa 33god. kažu da je "sve super, ali im je poremetio život". I oni ga vole, naravno, ali kažu da je teže kada si "stariji", kada već imaš uhodan život, navike, nego kada si mlađi i flexibilniji.
A moje iskustvo je da je fizički lakše sa 20 nego sa 30. I što se zatrudnjivanja tiče (1. dete iz prve, 2. trebalo nam 3 meseca) i što se brige oko deteta tiče, a i brige oko samog sebe (pošteno).