Mačke prepoznaju glas vlasnika, samo ih nije briga

Moj macor reaguje na "glas" frizidera... Svaki put!

Ovo su mogli i da pitaju vlasnike. Ne samo da nas primećuju, već nam se i obraćaju (glana sam, žedna sam, pusti me napolje, primeti me, ignorišem te jer maziš drugu mačku...). Šta nas vezuje za njih? Samostalnost, urednost, umerena komunikacija koja ne opterećuje ni njih ni nas. Inače, ono što najviše prija jeste njihova preslica, koja je lekovita. Smiruje. Kome ne prija kada neko otvoreno pokazuje zadovoljstvo vašim prisustvom ili gestom?

Svašta... čuvao sam nekoliko mačaka. U dvorištu može da priča bilo ko, ali kad čuje moj glas to je radost i sreća. Neverovatno je koliko životinje zapravo sve prepoznaju i znaju... samo ćute...

Postoji dosta mitova o mackama, kao npr. da su solitarne zivotinje, i da ih nije briga za ljude.
Zapravo novija istrazivanja pokazuju da zive u grupama sa odredjenim hijerarhijama. Istina je da love same, ali daleko od toga da nemaju zajednice, naprotiv.
A sto se tice stava prema ljudima: imam dva macka, i strasno su umiljati, vole da se maze i da nas prate po kuci i "pomazu" nam oko kucnih poslova. Radoznali su, nezni, igraju se zajedno, i suprotno su od stereotipa koji se mackama pripisuju.
Ne verujem da su izuzetak: ako im pruzite ljubav, paznju i strpljenje, vrate vam to trostruko.

"Studija takođe skreće pažnju na jednu nepoznanicu – koji bihejvioralni aspekt mačke uzrokuje ljudsku vezanost za njih?"

Svašta, pa aspekt da se maze kad im je volja.

Moja Vika Pika (6) upravo spava na dnu kreveta a ja joj se mogu derati na uho, nece ni oko otvoriti. Nema druge vec je odgurati van kreveta ali ona se vrati cim zaspem. Ako nece doma navecer badava mi vikanje mic-mic ali ako hoce na spavanac onda se odmah oglasi i ujuri u stan.

Moja coma itekako reaguje na moj glas. Štaviše, ume da prepozna kada joj se obraćam nežno, kada ljutito, kada mazno, kada pekorno... i na osnovu toga koriguje svoje ponašanje. Prepametna je i usvaja obrasce ponašanja koji mi smetaju. Nikada nije dvaput napravila istu zvrčku. I ne slažem se s nekima da su mačke verne samo iz koristi. Postoji tu neka emocija. Neobjašnjiva je ali nadasve prisutna. Kada im pružimo topli dom, hranu i malo pažnje, naše čupave mezimice nam vraćaju višestruko.

Zato ih i volim, nikad robovi!

Svako ko ima mačke zna da one prepoznaju glas svog gazde. Imala sam lepu mačku koju je neko izgleda ukrao iz hodnika zgrade. Beše to dosta davno. Nije je bilo više od mesec dana i došao je neki hladni novembar. Moji roditelji su se jedne večeri vraćali sa slave, i pretpostavljam da je moj otac glasno govorio. Kažu da se ispred njih stvorila mačka i počela da mjauče i gleda ih. Čak nisu bili sigurni da je naša. Stavili su je pod kaput i doneli kući. Odmah je otrčala tamo gde joj je stajala hrana. Sva moja iskustva su da su me moje mačke pre poznavale po izgledu. Kad progovorim, odmah trče, ako samo prođem ne obraćaju pažnju. Inače mačke nisu usamljenici. Ne mogu živeti same, vezane su za ljude i vole ih. Ako odrastu u kući, poslušne su i znaju šta se sme, a šta ne. Nikada neće prestati da pokušavaju ono što im zabranjujete, ali na kraju uvek poslušaju.

Ne znam , ali imao sam macora koja mi svako vece legne na stomak kad se zavalim pred TV i tu prede, a neretko krene u nekom transu da mi gura glavu u grudi i da se tako proteze i prede. I niko ga pritom ne zove - dodje sam, uvidi kad je pravi trenutak; Greje on mene, ja njega, opusta me predenjem, izvlaci negativnu energiju i salje u kosmos :) Interesantna stvar kod istog macora je ta sto ujutru cim otvorim oci, on to kao da cuje (taj treptaj oka) i odmah krene da doziva i mjauce u drugoj sobi. i tako svakog jutra je bio nepogresiv, oduvek sam se pitao otkud mu ta sposobnost. Otud i moje postovanje prema tim zivotinjicama, koje iskren da budem, pre nisam voleo.

19 godina me je sijamac svakog dana cekao kad otvorim vrata od stana...do poslednjeg dana

macke.ne zive u hijerarhijskim grupama da bi bile.podredjene bilo kome, to je pravi odgovor...ko je bre pisao ovu studiju?!

Aspekt umiljatosti.

Ovo baš i nije toliko tačno. Moja mačka reaguje kada je pozovem imenom i dođe, upravo kao pas. Reaguje i kad joj kažem da čeka! To uopšte nema veze sa tim da li je gladna, pošto je vrlo probirljiva.

Moj mačor čim mu pomenem ime odma prilazi i spušta glavu da ga se pomazi po vratu.

Oduvek smo imali macke kao kucne ljubimce, i one su zaista predivne zivotinje. Kad ih zovnemo uvek dotrce, ako su u blizini cuju da ih dozivamo (zivimo u kuci i one imaju potpunu slobodu kretanja, i znaju da ih kuci uvek ceka hrana i topli kutak za spavanje).
Razlicito se oglasavaju kad zele da se maze, razlicito kad su gladne ili kad traze pomoc (ako su povredjene). Jedan nas macak je znao, svaki dan kad dodjem kuci sa posla, da dodje do mene i da mjauce kao da razgovara sa mnom i kao da mi prepricava sta mu se tog dana desilo...
Kad se dobro naklopaju, onda umeju da se zavuku u neku hladovinu i da spavaju i tada da ne reaguju ni na sta. I nista ne moze da zameni njihovu ljubav i tiho predenje dok ih mazimo i dok izvlace negativnu energiju iz nas...Zaista su "lekovite" (kako kaze nasa komsinica).
Cak ih je "zavoleo" i nas pas, koji ih ne dira, slobodno prolaze pored njega, kao da su one "gazdarice"...
Predivne, umilne zivotinjice koje imaju svoje "ja" - to su macke...

Sta to ljudi vole kod macaka? Eto, posto sam ih imao dosta do sada, mogu vam odmah reci sta me odusevljava. Prvo, svaka, pojedinacno, bez obzira koje vrste je "licnost" i "karakter" za sebe. Nema dve iste! Prosli macak mi je spavao na grudima i nije reagovao odmah ako ga zovem (tek posle par minuta bi dosao), a ovaj sada skace u krilo cim ga zovnem, ali nema sanse da se ispruzi preko mojih grudi kada legnem. Onaj ranije nije bio glasan i obicno bi "grebuckanjem" i mazenjem trazio paznju. Ovaj ima ceo operski repertoar (za svaku potrebu drugacije mjauce), tako da ga vec "razumem" sta zeli. Neko je napisao da ljudi u mackama prepoznaju divljinu u svom stanu/kuci. Istina. Razlika, u odnosu na pse (koje isto obozavam) je u tome sto kod psa mozete znati, po rasi koju imate, kakvo ce mu biti ponasanje. Kod macke to ne mozete.

Moj macor reaguje na "glas" frizidera... Svaki put! (2unread, 28. novembar 2013 19:18) Ha,ha...i moj mačor Uške.

ja kad pozovem par puta moju macku po imenu ona dotrci do mene

Prosto kao pasulj I bez velike nauke. Macke najvise zanima "kazan" kao na primer I nase vrle politicare.

Čitajući svaki od ovih komentara više sam saznao o različitostima među ljudima...

macke su oduvek bile ,,svinje,, medju zivotinjama ;)

Naša prva maca sijamka je trčala ispred ulaznih vrata stana da zauzme pozu kad mama dolazi kući, i to da ne poverujete, nekoliko minuta pre nego sto mama uopste udje u zgradu!
A moj sadasnji macak se ponekad izgubi u šumi i kad odem da ga trazim, ja ga zovem po imenu par puta i onda... O radosti nevidjena - na svaki poziv mi odgovara i trci prema meni kroz žbunje! Par puta sam se i rasplakala...

Macke kod ljudi izazivaju neku vrstu strahopostovanja jer su deo prave, neukrocene divlje prirode u Vasem domu. Macka je ponosna, uvek samo svoja. Osim tog divljenja prema neiskvarenoj prirodi, ne vidim drugi razlog za odusevljenje mackama osim jedne blage mazohisticke crte. Macje prijateljstvo prema coveku ne postoji. One poseduju teren na kome zive i tu ukljucuju coveka - domacina. Tako da je macje mazenje vise obelezavanje inventara nego emotivna razmena. Kucu prepoznaje i njoj se vraca i iz velikih daljina, a ne gazdama (tj. "gazdama").
Imao sam poznanike kojima je macka otisla u setnju dok su bili u gostima i nisu mogli da je pronadju. Ocajni, vratili su se kuci, dali oglas-poternicu sa detaljnim opisom i cekali. Posle cetiri dana javila im se neka zena iz tog kraja gde su bili, i koja je rekla da je to mozda njihova ljubimica kod nje u kuci. Otisli su tamo, odmah je prepoznali, ali na njihovo odusevljeno klicanje i dozivanje, macka je reagovala samo PRAZNIM pogledom u stilu "A ko ste vi, bucni ljudi?". Ali kad su je odneli nazad kuci SMESTA je sve prepoznala i uvalila se na svoje omiljeno mesto, tri dana preduci od zadovoljstva.
Toliko o mackama i ljudima. Divim im se, ali ih ne volim i ne zelim ih u svojoj blizini.

One su solitarne zivotinje I zato ih nije briga. Psi zive u coporima I moraju da obavljaju socijalne duznosti. Nema veze sa covekom I time kako su pripitomljene.

Ja verujem svom psu najvise na svetu, tako da to sto on ne mirise macke ima neki veliki razlog.

"Studija takođe skreće pažnju na jednu nepoznanicu – koji bihejvioralni aspekt mačke uzrokuje ljudsku vezanost za njih?"
- Toksoplazmoza ;)

Znam.

Moja macka cuje krtice i ostale glodare ispod zemlje (i ceka ih dok se ne pojave), tako da je sigurno da razaznaje glasove. Sto se tice reagovanja na glas i prisustvo stranca, one nisu cuvari da bi se "jedile" zbog toga, tako da je skroz logicno da ne reaguju.

macke su oduvek bile ,,svinje,, medju zivotinjama ;)

Macke kod ljudi izazivaju neku vrstu strahopostovanja jer su deo prave, neukrocene divlje prirode u Vasem domu. Macka je ponosna, uvek samo svoja. Osim tog divljenja prema neiskvarenoj prirodi, ne vidim drugi razlog za odusevljenje mackama osim jedne blage mazohisticke crte. Macje prijateljstvo prema coveku ne postoji. One poseduju teren na kome zive i tu ukljucuju coveka - domacina. Tako da je macje mazenje vise obelezavanje inventara nego emotivna razmena. Kucu prepoznaje i njoj se vraca i iz velikih daljina, a ne gazdama (tj. "gazdama").
Imao sam poznanike kojima je macka otisla u setnju dok su bili u gostima i nisu mogli da je pronadju. Ocajni, vratili su se kuci, dali oglas-poternicu sa detaljnim opisom i cekali. Posle cetiri dana javila im se neka zena iz tog kraja gde su bili, i koja je rekla da je to mozda njihova ljubimica kod nje u kuci. Otisli su tamo, odmah je prepoznali, ali na njihovo odusevljeno klicanje i dozivanje, macka je reagovala samo PRAZNIM pogledom u stilu "A ko ste vi, bucni ljudi?". Ali kad su je odneli nazad kuci SMESTA je sve prepoznala i uvalila se na svoje omiljeno mesto, tri dana preduci od zadovoljstva.
Toliko o mackama i ljudima. Divim im se, ali ih ne volim i ne zelim ih u svojoj blizini.

Prosto kao pasulj I bez velike nauke. Macke najvise zanima "kazan" kao na primer I nase vrle politicare.

Ja verujem svom psu najvise na svetu, tako da to sto on ne mirise macke ima neki veliki razlog.

One su solitarne zivotinje I zato ih nije briga. Psi zive u coporima I moraju da obavljaju socijalne duznosti. Nema veze sa covekom I time kako su pripitomljene.

"Studija takođe skreće pažnju na jednu nepoznanicu – koji bihejvioralni aspekt mačke uzrokuje ljudsku vezanost za njih?"
- Toksoplazmoza ;)

Ovo su mogli i da pitaju vlasnike. Ne samo da nas primećuju, već nam se i obraćaju (glana sam, žedna sam, pusti me napolje, primeti me, ignorišem te jer maziš drugu mačku...). Šta nas vezuje za njih? Samostalnost, urednost, umerena komunikacija koja ne opterećuje ni njih ni nas. Inače, ono što najviše prija jeste njihova preslica, koja je lekovita. Smiruje. Kome ne prija kada neko otvoreno pokazuje zadovoljstvo vašim prisustvom ili gestom?

Zato ih i volim, nikad robovi!

Aspekt umiljatosti.

Moja Vika Pika (6) upravo spava na dnu kreveta a ja joj se mogu derati na uho, nece ni oko otvoriti. Nema druge vec je odgurati van kreveta ali ona se vrati cim zaspem. Ako nece doma navecer badava mi vikanje mic-mic ali ako hoce na spavanac onda se odmah oglasi i ujuri u stan.

Postoji dosta mitova o mackama, kao npr. da su solitarne zivotinje, i da ih nije briga za ljude.
Zapravo novija istrazivanja pokazuju da zive u grupama sa odredjenim hijerarhijama. Istina je da love same, ali daleko od toga da nemaju zajednice, naprotiv.
A sto se tice stava prema ljudima: imam dva macka, i strasno su umiljati, vole da se maze i da nas prate po kuci i "pomazu" nam oko kucnih poslova. Radoznali su, nezni, igraju se zajedno, i suprotno su od stereotipa koji se mackama pripisuju.
Ne verujem da su izuzetak: ako im pruzite ljubav, paznju i strpljenje, vrate vam to trostruko.

Svašta... čuvao sam nekoliko mačaka. U dvorištu može da priča bilo ko, ali kad čuje moj glas to je radost i sreća. Neverovatno je koliko životinje zapravo sve prepoznaju i znaju... samo ćute...

Svako ko ima mačke zna da one prepoznaju glas svog gazde. Imala sam lepu mačku koju je neko izgleda ukrao iz hodnika zgrade. Beše to dosta davno. Nije je bilo više od mesec dana i došao je neki hladni novembar. Moji roditelji su se jedne večeri vraćali sa slave, i pretpostavljam da je moj otac glasno govorio. Kažu da se ispred njih stvorila mačka i počela da mjauče i gleda ih. Čak nisu bili sigurni da je naša. Stavili su je pod kaput i doneli kući. Odmah je otrčala tamo gde joj je stajala hrana. Sva moja iskustva su da su me moje mačke pre poznavale po izgledu. Kad progovorim, odmah trče, ako samo prođem ne obraćaju pažnju. Inače mačke nisu usamljenici. Ne mogu živeti same, vezane su za ljude i vole ih. Ako odrastu u kući, poslušne su i znaju šta se sme, a šta ne. Nikada neće prestati da pokušavaju ono što im zabranjujete, ali na kraju uvek poslušaju.

Znam.

Moja coma itekako reaguje na moj glas. Štaviše, ume da prepozna kada joj se obraćam nežno, kada ljutito, kada mazno, kada pekorno... i na osnovu toga koriguje svoje ponašanje. Prepametna je i usvaja obrasce ponašanja koji mi smetaju. Nikada nije dvaput napravila istu zvrčku. I ne slažem se s nekima da su mačke verne samo iz koristi. Postoji tu neka emocija. Neobjašnjiva je ali nadasve prisutna. Kada im pružimo topli dom, hranu i malo pažnje, naše čupave mezimice nam vraćaju višestruko.

Ovo baš i nije toliko tačno. Moja mačka reaguje kada je pozovem imenom i dođe, upravo kao pas. Reaguje i kad joj kažem da čeka! To uopšte nema veze sa tim da li je gladna, pošto je vrlo probirljiva.

ja kad pozovem par puta moju macku po imenu ona dotrci do mene

"Studija takođe skreće pažnju na jednu nepoznanicu – koji bihejvioralni aspekt mačke uzrokuje ljudsku vezanost za njih?"

Svašta, pa aspekt da se maze kad im je volja.

Moj macor reaguje na "glas" frizidera... Svaki put!

macke.ne zive u hijerarhijskim grupama da bi bile.podredjene bilo kome, to je pravi odgovor...ko je bre pisao ovu studiju?!

Moj mačor čim mu pomenem ime odma prilazi i spušta glavu da ga se pomazi po vratu.

Sta to ljudi vole kod macaka? Eto, posto sam ih imao dosta do sada, mogu vam odmah reci sta me odusevljava. Prvo, svaka, pojedinacno, bez obzira koje vrste je "licnost" i "karakter" za sebe. Nema dve iste! Prosli macak mi je spavao na grudima i nije reagovao odmah ako ga zovem (tek posle par minuta bi dosao), a ovaj sada skace u krilo cim ga zovnem, ali nema sanse da se ispruzi preko mojih grudi kada legnem. Onaj ranije nije bio glasan i obicno bi "grebuckanjem" i mazenjem trazio paznju. Ovaj ima ceo operski repertoar (za svaku potrebu drugacije mjauce), tako da ga vec "razumem" sta zeli. Neko je napisao da ljudi u mackama prepoznaju divljinu u svom stanu/kuci. Istina. Razlika, u odnosu na pse (koje isto obozavam) je u tome sto kod psa mozete znati, po rasi koju imate, kakvo ce mu biti ponasanje. Kod macke to ne mozete.

Čitajući svaki od ovih komentara više sam saznao o različitostima među ljudima...

Oduvek smo imali macke kao kucne ljubimce, i one su zaista predivne zivotinje. Kad ih zovnemo uvek dotrce, ako su u blizini cuju da ih dozivamo (zivimo u kuci i one imaju potpunu slobodu kretanja, i znaju da ih kuci uvek ceka hrana i topli kutak za spavanje).
Razlicito se oglasavaju kad zele da se maze, razlicito kad su gladne ili kad traze pomoc (ako su povredjene). Jedan nas macak je znao, svaki dan kad dodjem kuci sa posla, da dodje do mene i da mjauce kao da razgovara sa mnom i kao da mi prepricava sta mu se tog dana desilo...
Kad se dobro naklopaju, onda umeju da se zavuku u neku hladovinu i da spavaju i tada da ne reaguju ni na sta. I nista ne moze da zameni njihovu ljubav i tiho predenje dok ih mazimo i dok izvlace negativnu energiju iz nas...Zaista su "lekovite" (kako kaze nasa komsinica).
Cak ih je "zavoleo" i nas pas, koji ih ne dira, slobodno prolaze pored njega, kao da su one "gazdarice"...
Predivne, umilne zivotinjice koje imaju svoje "ja" - to su macke...

Ne znam , ali imao sam macora koja mi svako vece legne na stomak kad se zavalim pred TV i tu prede, a neretko krene u nekom transu da mi gura glavu u grudi i da se tako proteze i prede. I niko ga pritom ne zove - dodje sam, uvidi kad je pravi trenutak; Greje on mene, ja njega, opusta me predenjem, izvlaci negativnu energiju i salje u kosmos :) Interesantna stvar kod istog macora je ta sto ujutru cim otvorim oci, on to kao da cuje (taj treptaj oka) i odmah krene da doziva i mjauce u drugoj sobi. i tako svakog jutra je bio nepogresiv, oduvek sam se pitao otkud mu ta sposobnost. Otud i moje postovanje prema tim zivotinjicama, koje iskren da budem, pre nisam voleo.

19 godina me je sijamac svakog dana cekao kad otvorim vrata od stana...do poslednjeg dana

Moj macor reaguje na "glas" frizidera... Svaki put! (2unread, 28. novembar 2013 19:18) Ha,ha...i moj mačor Uške.

Naša prva maca sijamka je trčala ispred ulaznih vrata stana da zauzme pozu kad mama dolazi kući, i to da ne poverujete, nekoliko minuta pre nego sto mama uopste udje u zgradu!
A moj sadasnji macak se ponekad izgubi u šumi i kad odem da ga trazim, ja ga zovem po imenu par puta i onda... O radosti nevidjena - na svaki poziv mi odgovara i trci prema meni kroz žbunje! Par puta sam se i rasplakala...

Moja macka cuje krtice i ostale glodare ispod zemlje (i ceka ih dok se ne pojave), tako da je sigurno da razaznaje glasove. Sto se tice reagovanja na glas i prisustvo stranca, one nisu cuvari da bi se "jedile" zbog toga, tako da je skroz logicno da ne reaguju.