Irski seter - vesela narav i inteligencija

Pre mnogo godina od Madjarskog odgajivaca sasvim slucajno kupili smo stene Irskog setera.Usla nam je u kucu elegantno, mirno i nenametljivo i dostojanstveno kao vojvotkinja iz starih knjiga.Ubrzo bez nekog velikog vremena sa uzivanjem i ljubavlju dresirao sam je - a pomalo i sebe da bismo lakse funkcionisali.Neki poznanici sa navodnim kinoloskim znanjem pokusavali da nam objasne da Seteri nisu pametni, te da su cudljivi i tvrdoglavi,ali nasa princeza nas je uverila u suprotno.U stanu sa povremenim odlascima u prirodu ona nam je pokazala sta znaci stabilno bice i sta u zivotu znaci suzivot.Nikada nije napravila nikakvu stetu cak i kada je ostajala vise nego sto treba, uvek je umela da prepozna pravi trenutak za druzenje i za male mangupluke.Svaku nasu losu emociju je upijala u sebe i vise je ona nama dala nego mi njoj .Odgajajuci je u stanu uzeli smo joj prirodnu sredinu - njima treba prostranstvo i dvoriste pogotovo kada se upuste u trk i verujem da nijedan pas ne trci tako lepo kao seteri.Ipak ova nasa sada vec baka vesela je poput steneta jos uvek razigrana i dobrog izgleda( imali smo srecu da se ne ugoji kao vecina kucnih pasa )nije pokazivala znake patnje zbog nedostatka dvorista i prostranstva bilo joj je bitnije da smo tu i da je sa nama.Pas koji jede jede sargarepe kao dete najlepsi sladoled, ili tresnje i pljuje kostice.I tekst bi mogao jos mnogo da traje.Za one koji znaju ona je jedini Dunaway seter ispod Budimpeste.Uzmite setera to nije pas to je eminencija

Najlepši i najumiljatiji kuca na svetu :-))

Moram priznati da se ne slažem sa tvrdnjom kako "nije za stan". Naročito je sporna rečenica kako mu treba dvorište da se istrči?

Pa ovom psu (sa jednim sam se dosta družio) je dvorište isto što i stan. Tih dvesta kvadrata više za njegovu energiju je NIŠTA.

Istina je da mu treba dosta prostora da se istrči i izigra, a taj prostor mora da bude recimo kao fudbalsko igralište, dakle neki velik park ili nešto slično.

Tako da i ako imate dvorište to je ovom psu MALO. A ako imate stan i izvodite ga nekoliko sati dnevno na širok prostor da se istrči i izigra, biće kao jagnje u stanu (spavaće 90% vremena)

Velika je generalno zabluda da je psu dovoljno dvoriše a da "nije za stan". Nije pas ni za dvorište ni za stan tj jeste i za jedno i za drugo ako mu se posveti dovoljno vremena napolju da se izigra i umori.

imao sam clana porodice 18 ipo godina. neverovatna obostrana ljubav. Ko voli pametne pse,neka uzme setera,nece zazaliti. vise daje nego sto mu mi ljudi mozemo ikada pruziti...

ja sam imala irca 13 godina u stanu. pametni;lepi; divni i energicni psi. volim ih

Lep pas,ali nije za stan.

imao sam setera, drzao sam ga u dvoristu kod mojih roditelja, siroti su ostali bez i jedne travke od njegovog trcanja. prelepi psi, brzo i sami uce, dobri sa decom i voleo bih ponovo da imam jednog. nazalost zivim u stanu u kome provodim vrlo malo vremena pa nisam u stanju da ga ostavljam samog u njemu, ali je za preporuku svakome!!!

Upravo mazim jednog trogodisnjeg irca, i slazemo se sa svime sto je navedeno u tekstu.
Jedino se ne slazemo da nije za stan. Leo sa svoje tri godine ima neverovatno mnogo energije kao i svi seteri. Ali to se lako resava. Mi se setamo dva puta dnevno po pola sata i imamu jednu duzu setnju gde se dobro istrci. Svaka setnja obuhvata lopticu, tako da mu ne preostane mnogo snage da vrslja po stanu. Uglavnom 90% vremena spava :D
Jedina steta koju nam je napravio je mozda neka stvar koju je srusio u silnom radovanju kada nas vidi. A to je poseban prizor, verujte mi :) I mislim da ne postoji lepsi prizor. On koji laje, pa zatim cvili, uvija se, mase repom, mase ceo, vrti se, skace, neopisivo. I sve to traje par minuta dok ne legne i cvilka kao da place :)
Generalno ne voli decu, ali nije agresivan cak i kada ga maltretiraju. Samo se sklanja.
Linjanje je umereno, prihvatljivo za stan.
Poze koje ovaj pas moze da zauzme su za verovali ili ne. Nacin sedenja, lezanja, prosjacenja, njuskanja, sunjanja, sve je tako simpaticno i samo njima svojstveno.
Kupice vas onim crnim ocima i predivnim pogledom, ucinicete sve za njega :)
Kod nas postoje odlicne jedinke i ima dosta odgajivaca. Tako da svako ko zeli velikog psa, preporucujem. Necete zazaliti ako mu se posvetite, sigurno ce vam vratiti.

Posle ovakvog clanka i jos boljih komentara irski seter mi dolazi na prvo mesto umesto zlatnog retrivera. mada, cekam i ovaj drugi clanak ...

Divni psi.
Nije niakav problem držati ih u stanu. Čak su za stan zahvalniji od većine drugih pasa jer im je dlaka svilenkasta, meka i duga i ne zabada se u nameštaj pa ju je mnogo lakše usisati.
Traže puno šetnje i prostranstvo po kome će trčati. Dvorište nije dovoljno. Znam iz iskustva. Živeli smo i u stanu i u kući sa dvorištem.

Naročito treba naglasiti razliku u temperamentu mužijaka i ženki. Mužijaci ostanu blentavi ceo život, kao da nikada ne odrastu. Ženke su mnogo mirnije i mnogo poslušnije.

Ne slažem se da su dobri psi čuvari. Moja seterka nije bila nikakav čuvar. Obili su mi stan sa sve njom u stanu. Mislim da ih je ponudila kafom :).

Jako mi nedostaje. :(

Moj najbolji prijatelj iz detinjstva, verovatno najbolji kojeg cu imati u zivotu. Ziveo je u to vreme kao i vecina pasa napolju, nije voleo da bude unutra, imao je najbolje uslove ispod trema. Kad bih bio bolestan pa me nema da sidjem dole kod njega, majka bi ga pustila u kucu, on odmah dodje u moju sobu i tacno je znao da sam prehladjen, seo bi pored kreveta i ne bi mrdao satima. Nikad ga nismo naucili da ne vrsi nuzdu unutra ali on nikada to nije uradio kada bi usao. Voleo je da sedi na terasi da se sunca dok se ja igram pored njega. Kad zavrsim domaci, povodnik u ruke i u park. Nismo imali mobilne telefone, tablete, PC, laptop, itd. Imao sam "Rambo" konzolu koju sam palio 2-3 puta mesecno ako i toliko. Nestao je jednog dana iz dvorista, nikad ga nisam nasao niti cuo da ga je bilo ko iz komsiluka video. Godinu dana sam ga trazio bez prestanka na svim mestima gde smo setali i svaku ulicu peske prosao uzduz i popreko u celom kraju grada. Nikad ga necu zaboraviti i dan danas mi nedostaje iako je prirodno apsolutno nemoguce da je ziv (nestao pre 15 godina, tad je imao 4). Mnogo sam ga voleo i on je mene.

Jako lep pas. Meni je lepsi od zlatnog ritrivera.

inteligentan? imali ste nekad ovu rasu? hahahahaha

moj seter je najbolji prijatelj sa mackom kojeg je fakticiki usvojio kao malog i cuvao kao da mu je dete....ako to nije plemenitost, ne znam sta jeste....uz svu njegovu ljubomoru kralja svog dvorista!

inteligentan? imali ste nekad ovu rasu? hahahahaha

Lep pas,ali nije za stan.

Moram priznati da se ne slažem sa tvrdnjom kako "nije za stan". Naročito je sporna rečenica kako mu treba dvorište da se istrči?

Pa ovom psu (sa jednim sam se dosta družio) je dvorište isto što i stan. Tih dvesta kvadrata više za njegovu energiju je NIŠTA.

Istina je da mu treba dosta prostora da se istrči i izigra, a taj prostor mora da bude recimo kao fudbalsko igralište, dakle neki velik park ili nešto slično.

Tako da i ako imate dvorište to je ovom psu MALO. A ako imate stan i izvodite ga nekoliko sati dnevno na širok prostor da se istrči i izigra, biće kao jagnje u stanu (spavaće 90% vremena)

Velika je generalno zabluda da je psu dovoljno dvoriše a da "nije za stan". Nije pas ni za dvorište ni za stan tj jeste i za jedno i za drugo ako mu se posveti dovoljno vremena napolju da se izigra i umori.

Pre mnogo godina od Madjarskog odgajivaca sasvim slucajno kupili smo stene Irskog setera.Usla nam je u kucu elegantno, mirno i nenametljivo i dostojanstveno kao vojvotkinja iz starih knjiga.Ubrzo bez nekog velikog vremena sa uzivanjem i ljubavlju dresirao sam je - a pomalo i sebe da bismo lakse funkcionisali.Neki poznanici sa navodnim kinoloskim znanjem pokusavali da nam objasne da Seteri nisu pametni, te da su cudljivi i tvrdoglavi,ali nasa princeza nas je uverila u suprotno.U stanu sa povremenim odlascima u prirodu ona nam je pokazala sta znaci stabilno bice i sta u zivotu znaci suzivot.Nikada nije napravila nikakvu stetu cak i kada je ostajala vise nego sto treba, uvek je umela da prepozna pravi trenutak za druzenje i za male mangupluke.Svaku nasu losu emociju je upijala u sebe i vise je ona nama dala nego mi njoj .Odgajajuci je u stanu uzeli smo joj prirodnu sredinu - njima treba prostranstvo i dvoriste pogotovo kada se upuste u trk i verujem da nijedan pas ne trci tako lepo kao seteri.Ipak ova nasa sada vec baka vesela je poput steneta jos uvek razigrana i dobrog izgleda( imali smo srecu da se ne ugoji kao vecina kucnih pasa )nije pokazivala znake patnje zbog nedostatka dvorista i prostranstva bilo joj je bitnije da smo tu i da je sa nama.Pas koji jede jede sargarepe kao dete najlepsi sladoled, ili tresnje i pljuje kostice.I tekst bi mogao jos mnogo da traje.Za one koji znaju ona je jedini Dunaway seter ispod Budimpeste.Uzmite setera to nije pas to je eminencija

Najlepši i najumiljatiji kuca na svetu :-))

Posle ovakvog clanka i jos boljih komentara irski seter mi dolazi na prvo mesto umesto zlatnog retrivera. mada, cekam i ovaj drugi clanak ...

Upravo mazim jednog trogodisnjeg irca, i slazemo se sa svime sto je navedeno u tekstu.
Jedino se ne slazemo da nije za stan. Leo sa svoje tri godine ima neverovatno mnogo energije kao i svi seteri. Ali to se lako resava. Mi se setamo dva puta dnevno po pola sata i imamu jednu duzu setnju gde se dobro istrci. Svaka setnja obuhvata lopticu, tako da mu ne preostane mnogo snage da vrslja po stanu. Uglavnom 90% vremena spava :D
Jedina steta koju nam je napravio je mozda neka stvar koju je srusio u silnom radovanju kada nas vidi. A to je poseban prizor, verujte mi :) I mislim da ne postoji lepsi prizor. On koji laje, pa zatim cvili, uvija se, mase repom, mase ceo, vrti se, skace, neopisivo. I sve to traje par minuta dok ne legne i cvilka kao da place :)
Generalno ne voli decu, ali nije agresivan cak i kada ga maltretiraju. Samo se sklanja.
Linjanje je umereno, prihvatljivo za stan.
Poze koje ovaj pas moze da zauzme su za verovali ili ne. Nacin sedenja, lezanja, prosjacenja, njuskanja, sunjanja, sve je tako simpaticno i samo njima svojstveno.
Kupice vas onim crnim ocima i predivnim pogledom, ucinicete sve za njega :)
Kod nas postoje odlicne jedinke i ima dosta odgajivaca. Tako da svako ko zeli velikog psa, preporucujem. Necete zazaliti ako mu se posvetite, sigurno ce vam vratiti.

ja sam imala irca 13 godina u stanu. pametni;lepi; divni i energicni psi. volim ih

imao sam clana porodice 18 ipo godina. neverovatna obostrana ljubav. Ko voli pametne pse,neka uzme setera,nece zazaliti. vise daje nego sto mu mi ljudi mozemo ikada pruziti...

Jako lep pas. Meni je lepsi od zlatnog ritrivera.

imao sam setera, drzao sam ga u dvoristu kod mojih roditelja, siroti su ostali bez i jedne travke od njegovog trcanja. prelepi psi, brzo i sami uce, dobri sa decom i voleo bih ponovo da imam jednog. nazalost zivim u stanu u kome provodim vrlo malo vremena pa nisam u stanju da ga ostavljam samog u njemu, ali je za preporuku svakome!!!

moj seter je najbolji prijatelj sa mackom kojeg je fakticiki usvojio kao malog i cuvao kao da mu je dete....ako to nije plemenitost, ne znam sta jeste....uz svu njegovu ljubomoru kralja svog dvorista!

Divni psi.
Nije niakav problem držati ih u stanu. Čak su za stan zahvalniji od većine drugih pasa jer im je dlaka svilenkasta, meka i duga i ne zabada se u nameštaj pa ju je mnogo lakše usisati.
Traže puno šetnje i prostranstvo po kome će trčati. Dvorište nije dovoljno. Znam iz iskustva. Živeli smo i u stanu i u kući sa dvorištem.

Naročito treba naglasiti razliku u temperamentu mužijaka i ženki. Mužijaci ostanu blentavi ceo život, kao da nikada ne odrastu. Ženke su mnogo mirnije i mnogo poslušnije.

Ne slažem se da su dobri psi čuvari. Moja seterka nije bila nikakav čuvar. Obili su mi stan sa sve njom u stanu. Mislim da ih je ponudila kafom :).

Jako mi nedostaje. :(

Moj najbolji prijatelj iz detinjstva, verovatno najbolji kojeg cu imati u zivotu. Ziveo je u to vreme kao i vecina pasa napolju, nije voleo da bude unutra, imao je najbolje uslove ispod trema. Kad bih bio bolestan pa me nema da sidjem dole kod njega, majka bi ga pustila u kucu, on odmah dodje u moju sobu i tacno je znao da sam prehladjen, seo bi pored kreveta i ne bi mrdao satima. Nikad ga nismo naucili da ne vrsi nuzdu unutra ali on nikada to nije uradio kada bi usao. Voleo je da sedi na terasi da se sunca dok se ja igram pored njega. Kad zavrsim domaci, povodnik u ruke i u park. Nismo imali mobilne telefone, tablete, PC, laptop, itd. Imao sam "Rambo" konzolu koju sam palio 2-3 puta mesecno ako i toliko. Nestao je jednog dana iz dvorista, nikad ga nisam nasao niti cuo da ga je bilo ko iz komsiluka video. Godinu dana sam ga trazio bez prestanka na svim mestima gde smo setali i svaku ulicu peske prosao uzduz i popreko u celom kraju grada. Nikad ga necu zaboraviti i dan danas mi nedostaje iako je prirodno apsolutno nemoguce da je ziv (nestao pre 15 godina, tad je imao 4). Mnogo sam ga voleo i on je mene.