Koje uslove azili treba da ispunjavaju?

"...komplikovana zakonska procedura ... sprečava sve češću pojavu – sticanje finansijske koristi pod lažnim predstavljanjem zaštitnika životinja, piše portal Životinje.rs"

Ovo je čuveni urbani mit, da ljubitelji životinja nakako volšebno zarađuju neviđene pare. Imam legalno registrovano društvo, družim se skoro svim poznatim društvima u Beogradu, i nikada nisam video nikakve pare, osim svojih dok sam ih brojao da kupim hranu ili kaveze.

Drugo, tih "portala" za životinje na internetu ima milion, i svi se nadaju nekim parama od sponzora. Teško, ako nastave sa ovakvim tekstovima koji nemaju veze sa životom.

Kao i većinu drugih i pravilnike koki se tiču zaštite životinja pisali su podobni, a ne stručni, ili bar višegodišnjom praksom upućeni ljudi. A od donošenja novog, ili bar prilagođenog, nema ništa. Prestrogi su i uslovi za odhajovačnice pasa, a kazne za neregistrovane su simbolične. Zaključak je da nadležni favorizuju nestručnost i kršenje zakona...

U tekstovima koje objavljuje portal zivotinje.rs uvek ima puno gresaka. U ovom tekstu pise da organizacijama preti zabrana rada, sto je notorna glupost i izmsljotina. Organizacija nije isto sto i prihvatiliste. Ako prihvatiliste nije registrovano i ne ispunjava uslove, to je jedna stvar, ali time niko ne zabranjuje rad organizaciji. Organizacije nemaju obavezu da imaju prihvatilista, nego da se bave edukacijom gradjana i sitemskim resenjima. Osim toga, mozda se par organizacija bavi pravima zivotinja kako je navedeno, gotovo svi se bavimo zastitom dobrobiti zivotinja!

Zakon za Azile je verovatno prepisan i nije on los koliko je nemoguc na ovim prostorima. Nista lose ne pise u njemu samo ga retko koja drzava moze priustiti a ako se njime budu uslovljavali vlasnici malih azila upropastice i mrvicu koju su ljudi dobre volje uradili...

Postavlja se osnovno pitanje: po kojim kriterijumima uopšte, a posebno Beograd koji je napravio ogroman broj gradskih prihvatilišta (Resnik I, Resnik II, Kovilovo, PIK Zemun, Padinska Skela itd) su ista građena pošto Pravilnik nije ni postojao? Da li je vet.inspekcija izvršila proveru usaglašenosti svih pošto je donet Pravilnik? Naravno da nije... Na brojne prijave, čak i za smrt pasa, veterinarska inspekcije negativno odgovara? Zašto niko od nadležnih nije odgovarao za trocifrene brojeve, ako ne več četvorocifrene UGINULIH pasa u njihovim koncentracionim logorima, jer jedino to jesu? Pritom, po Zakonu o dobrobiti rad sa životinjama podleže obuci zaposlenih iz oblasti dobrobiti: zaposleni su brojni, a da niko nije prošao obuku propisanu zakonom i njima su povereni životi, danas, skoro 4000 pasa? Dakle, jasno je da su nadležni "oslobođeni" obaveze poštovanja Zakona, kao i da postoji sprega između nosilaca vlasti u lokalu i vet.inspekcije. Međutim, verovali ili ne, kada su u pitanju ljudi koji privatno drže na svojim posedima veći broj zbrinutih pasa sa ulica, ta ista inspekcija itekako insistira na svakom članu pomenutog Zakona jer svima stalno dolaze i zagorčavaju život, iako nema nijedne smrti. Očigledno da se radi o dvostrukim aršinima, ali, ono što veoma zabrinjava i naše Udruženje "Evropsku inicijativu 17" je iskazana tendencija da zabrane držanje pasa svakom ko ne bude "ispunio" uslove da se registruje kao azil?! Šta je cilj?

u kontenjeru povrsine 15 metara kvadratni,cija je zapremina 33 metra kubna spava 10 ljudi,zasto o tom neko nepise,macka ima jedan metar kubni a covek tri,ko ima bolje uslove pokazuje proporcija,sto nisam macka

Vredan je svake pohvale svaki tekst koji skreće pažnju na veliko stradanja pasa u ovoj zemlji. Srbija jeste usvojila Zakon o dobrobiti životinja 2009, međutim on se ne poštuje. Selektivno se po neki član izvuče i pogrešno protumači, kako odgovora vršiocima vlasti, a pritom pravo tumače i sprovode laici - veterinari iz veterinarske inspekcije, što je nečuveno. Najveći problem ove zemlje jeste upravo veterinarska inspekcija jer su njeni kadrovi iz doba Jure, uglavnom, te sebe i dalje doživljavaju kao tamničare pasa, a ne njihove zaštitnike kako bi trebalo po novom Zakonu. Dakle, potrebna je lobotomija, a to je teško izvesti jer, kada su psi u pitanju, svi, na ma kojoj da su funkiji, sebi dozovoljavaju da u radno vreme i za platu iz budžeta sprovode lični stav! Veterinarska inspekcija je po Zakonu o dobrobiti organ kontrole njegove primene i sprovođenja. Međutim, ta ista inspekcija potpisuje naloge za ubijanje pasa u brojnim šinterajima u Srbiji, iako dva zakona i Odluka Ustavnog suda Srbije izričito isto zabranjuje: kako to neko sme? Drugi primer je Beograd; 2009. napravljeno je prvo gradsko prihvatilište u Resniku, već tada, a naročito narednih godina (2010,2011 i 2012) MASOVNO i neselektivno su trpani CNR psi u taj i druga u međuvremenu izgrađena, a da Uprava za veterinu nije bila ni donela Pravilnik (o uslovima koje moraju prihvatilišta i pansioni za životinje ispuniti): tek 28.02.2012. je donet! Dotle već hiljade pasa je bilo smešteno?!

uslovi jesu rigorozni što je svakako za raspravu ali svaka organizacija treba da bude svesna činjenice da želje i mogućnosti nisu uvek u balansu pa eto kod nas u Subotici u azilu ima oko 600 pasa , čas ih nemogu hraniti pa prete da ih puste na ulicu , čas nemaju sredstva za obeležavanje i vakcinaciju , nemaju sredstva za adekvatan smeštaj a da ne govorimo da su odabrali lokaciju gde ugrožavaju okolno stanovništvo jel su u stambenom delu grada pa se čude da nemogu dobiti dozvole i da grad , mesna zajednica pa i okolno stanovništvo nemaju razumevanje , velika ljubav i želja da se pomogne nedužnim psima ne daje nikome za pravo da neodgovorno ulazi u ovu priču i kad neznaju šta će , kad ne mogu da reše nastao problem koju su sami izazvali onda su svi krivi samo oni nisu !!
za nedužne štićenike ovih prihvatilišta treba naći adekvatno rešenje na adekvatnom mestu, pod adekvatnim uslovima i sa adekvatnim ljudima koja pored razumevanja prema životinjama treba da imaju razumevanja i prema ljudima !!!

u kontenjeru povrsine 15 metara kvadratni,cija je zapremina 33 metra kubna spava 10 ljudi,zasto o tom neko nepise,macka ima jedan metar kubni a covek tri,ko ima bolje uslove pokazuje proporcija,sto nisam macka

"...komplikovana zakonska procedura ... sprečava sve češću pojavu – sticanje finansijske koristi pod lažnim predstavljanjem zaštitnika životinja, piše portal Životinje.rs"

Ovo je čuveni urbani mit, da ljubitelji životinja nakako volšebno zarađuju neviđene pare. Imam legalno registrovano društvo, družim se skoro svim poznatim društvima u Beogradu, i nikada nisam video nikakve pare, osim svojih dok sam ih brojao da kupim hranu ili kaveze.

Drugo, tih "portala" za životinje na internetu ima milion, i svi se nadaju nekim parama od sponzora. Teško, ako nastave sa ovakvim tekstovima koji nemaju veze sa životom.

U tekstovima koje objavljuje portal zivotinje.rs uvek ima puno gresaka. U ovom tekstu pise da organizacijama preti zabrana rada, sto je notorna glupost i izmsljotina. Organizacija nije isto sto i prihvatiliste. Ako prihvatiliste nije registrovano i ne ispunjava uslove, to je jedna stvar, ali time niko ne zabranjuje rad organizaciji. Organizacije nemaju obavezu da imaju prihvatilista, nego da se bave edukacijom gradjana i sitemskim resenjima. Osim toga, mozda se par organizacija bavi pravima zivotinja kako je navedeno, gotovo svi se bavimo zastitom dobrobiti zivotinja!

Postavlja se osnovno pitanje: po kojim kriterijumima uopšte, a posebno Beograd koji je napravio ogroman broj gradskih prihvatilišta (Resnik I, Resnik II, Kovilovo, PIK Zemun, Padinska Skela itd) su ista građena pošto Pravilnik nije ni postojao? Da li je vet.inspekcija izvršila proveru usaglašenosti svih pošto je donet Pravilnik? Naravno da nije... Na brojne prijave, čak i za smrt pasa, veterinarska inspekcije negativno odgovara? Zašto niko od nadležnih nije odgovarao za trocifrene brojeve, ako ne več četvorocifrene UGINULIH pasa u njihovim koncentracionim logorima, jer jedino to jesu? Pritom, po Zakonu o dobrobiti rad sa životinjama podleže obuci zaposlenih iz oblasti dobrobiti: zaposleni su brojni, a da niko nije prošao obuku propisanu zakonom i njima su povereni životi, danas, skoro 4000 pasa? Dakle, jasno je da su nadležni "oslobođeni" obaveze poštovanja Zakona, kao i da postoji sprega između nosilaca vlasti u lokalu i vet.inspekcije. Međutim, verovali ili ne, kada su u pitanju ljudi koji privatno drže na svojim posedima veći broj zbrinutih pasa sa ulica, ta ista inspekcija itekako insistira na svakom članu pomenutog Zakona jer svima stalno dolaze i zagorčavaju život, iako nema nijedne smrti. Očigledno da se radi o dvostrukim aršinima, ali, ono što veoma zabrinjava i naše Udruženje "Evropsku inicijativu 17" je iskazana tendencija da zabrane držanje pasa svakom ko ne bude "ispunio" uslove da se registruje kao azil?! Šta je cilj?

uslovi jesu rigorozni što je svakako za raspravu ali svaka organizacija treba da bude svesna činjenice da želje i mogućnosti nisu uvek u balansu pa eto kod nas u Subotici u azilu ima oko 600 pasa , čas ih nemogu hraniti pa prete da ih puste na ulicu , čas nemaju sredstva za obeležavanje i vakcinaciju , nemaju sredstva za adekvatan smeštaj a da ne govorimo da su odabrali lokaciju gde ugrožavaju okolno stanovništvo jel su u stambenom delu grada pa se čude da nemogu dobiti dozvole i da grad , mesna zajednica pa i okolno stanovništvo nemaju razumevanje , velika ljubav i želja da se pomogne nedužnim psima ne daje nikome za pravo da neodgovorno ulazi u ovu priču i kad neznaju šta će , kad ne mogu da reše nastao problem koju su sami izazvali onda su svi krivi samo oni nisu !!
za nedužne štićenike ovih prihvatilišta treba naći adekvatno rešenje na adekvatnom mestu, pod adekvatnim uslovima i sa adekvatnim ljudima koja pored razumevanja prema životinjama treba da imaju razumevanja i prema ljudima !!!

Kao i većinu drugih i pravilnike koki se tiču zaštite životinja pisali su podobni, a ne stručni, ili bar višegodišnjom praksom upućeni ljudi. A od donošenja novog, ili bar prilagođenog, nema ništa. Prestrogi su i uslovi za odhajovačnice pasa, a kazne za neregistrovane su simbolične. Zaključak je da nadležni favorizuju nestručnost i kršenje zakona...

Zakon za Azile je verovatno prepisan i nije on los koliko je nemoguc na ovim prostorima. Nista lose ne pise u njemu samo ga retko koja drzava moze priustiti a ako se njime budu uslovljavali vlasnici malih azila upropastice i mrvicu koju su ljudi dobre volje uradili...

Vredan je svake pohvale svaki tekst koji skreće pažnju na veliko stradanja pasa u ovoj zemlji. Srbija jeste usvojila Zakon o dobrobiti životinja 2009, međutim on se ne poštuje. Selektivno se po neki član izvuče i pogrešno protumači, kako odgovora vršiocima vlasti, a pritom pravo tumače i sprovode laici - veterinari iz veterinarske inspekcije, što je nečuveno. Najveći problem ove zemlje jeste upravo veterinarska inspekcija jer su njeni kadrovi iz doba Jure, uglavnom, te sebe i dalje doživljavaju kao tamničare pasa, a ne njihove zaštitnike kako bi trebalo po novom Zakonu. Dakle, potrebna je lobotomija, a to je teško izvesti jer, kada su psi u pitanju, svi, na ma kojoj da su funkiji, sebi dozovoljavaju da u radno vreme i za platu iz budžeta sprovode lični stav! Veterinarska inspekcija je po Zakonu o dobrobiti organ kontrole njegove primene i sprovođenja. Međutim, ta ista inspekcija potpisuje naloge za ubijanje pasa u brojnim šinterajima u Srbiji, iako dva zakona i Odluka Ustavnog suda Srbije izričito isto zabranjuje: kako to neko sme? Drugi primer je Beograd; 2009. napravljeno je prvo gradsko prihvatilište u Resniku, već tada, a naročito narednih godina (2010,2011 i 2012) MASOVNO i neselektivno su trpani CNR psi u taj i druga u međuvremenu izgrađena, a da Uprava za veterinu nije bila ni donela Pravilnik (o uslovima koje moraju prihvatilišta i pansioni za životinje ispuniti): tek 28.02.2012. je donet! Dotle već hiljade pasa je bilo smešteno?!