Ujedinjene nacionalne frekvencije

Naravno i ovoga puta nema pomena o televizijama van Beograda. Beogradske televizije se izjednacavaju sa nacionalnim, dok je sve ostalo manje vredno i ne zasluzuje paznju. Jos jedan od primera elitistickog i paternalistickog odnosa Beograda prema svom zaledju. B92 koji se tako zalaze za politicku korektnost u svom izvestavanju bi trebao da povede racuna i o ovome. Snishodljiv odnos prema svemu van Beograda je na neki nacin "govor mrznje" podrazumeva da su svi van prestonice manje vredni. Jos jedan primer vase nedoslednosti: objavljujete sliku motorcikla na ulicama Beograda (valjda po onome, jao sto idemo u korak sa svetom), a nema pomena o slikama sa najstarijeg filmskog festivala u sadasnjoj Jugoslaviji.

Zapazanje o programskom priblizavanju tv-kanala u Srbiji je ispravno, ali trka za frekvencijama je samo jedan od "faktora konvergencije" - pojma koji u istrazivanju medija postoji vec vise od decenije, a koji politicarima i medijskim poslenicima na Zapadu zadaje velike glavobolje.
Priblizavanje (konvergenciju) televizijskih programa najpodrobnije su opisali istrazivaci u Nemackoj, posebno nakon uvodjenja tzv. "dualnog sistema", odnosno pojavom privatnih televizija polovinom 80tih. Koplja se jos uvek lome oko toga, da li je se javne televizije priblizavaju standardima koje postavljaju fleksibilni privatni ponudjaci ili se radi o procesu medjusobne "konvergencije". Naucna argumentacija zavisti od ponudjaca - tako instituti koji osipaju drvlje i kamenje na (visokim prihodima iz pretplate) razmazeni javni servis obicno rade za neku od privatnih televizija, a one koji tvrde da privatnici nude samo jeftinu zabavu obicno placa neka od brojnih javnih televizija.
Privatne tv-stanice u Srbiji su se pojavile 90tih, usred ratnih desavanja i u jednom nakaznom drustveno-politickom ambijentu. Umesto priblizavanje, desilo se upravo obrnuto: u datom okruzenju i kao posledica dirigovanog procesa televizije se svojim programskim stilom i strukturom ponude udaljuju jedna od druge - dakako na stetu drzavne televizije, koja proizvodi hiljade sati vesti, a zabavu i zaradu prepusta privatnicima. Nije to slucajno - tako se htelo.
Bilo je samo pitanje momenta kada ce i u Srbiji televizije poceti ponovo da lice jedna na drugu. Nije slucajno da "orkestrirano" menjaju navike publike i usmeravaju paznju gledalaca na one programske sadrzaje koji su ekonomski najracionalniji, dakle najmanje kostaju, a donose najvecu komercijalnu dobit. To je logican rezultat slobodne trzisne utakmice.
Svako ko je do sada bespostedno kritikovao "novu vlast" zbog nepromenjenog odnosa prema medijima, sada neka kritikuje "nove medije" zato sto se odjednom menjaju. Nista ne vredi. Niti je "nova vlast" toliko zelela da kontrolise medije, niti mediji toliko zele da se menjaju. Rec je o nuznosti koja proistice iz (bar polu)demokratskog medijskog sistema. I potvrda da nismo bas na pogresnom putu. Da li smo na pravom, to ce se pokazati vrlo uskoro, odnosno kada "publika" sa odusevljenjem otkrije lagani popodnevni talk, inscenirane razvode brakova pred kamerama i kada "prime time" ne bude vise pocinjao sa "Dnevnikom 2".
Do tada cu i ja valjda prebrojati sve golisave pevacice sa Pinka (Entertainment), uporediti ih sa brojem leseva na RTS-u (Horortainment) i sabrati minute "srpske tradicije za po kuci" na BK (Infotainment). Onda cu, tako mi bar tvrde, biti "dr", ali ne znam da li cu bas postati i pametniji.
U svakom slucaju - tema dana je vredna paznje, a lucidnu autorku molim da mi se javi ili bar dostavi e-mail adresu.
Aleksandar Ivkovac - Evropski Univerzitet Viadrina, Frankfurt na Odri

Ne mislim da je priblizavanje ili slicnost medju TV stanicama odraz samo trazenja publike ili trka za jeftinim a isplativim programom ili prostim kopiranjem konkurentskih redakcija.
Razlog tome je i najavljivan pa konacno donet zakon o radiodifuziji. Naime on tera na neki nacin one koji zele da ostanu na trzistu, da prave program onakakav kakav ce se svideti onima koji ce odlucivati o dodeli frekvencija.
Mesecima su Zarko Korac i Rade Veljanovski davali tumacenja, objasnjenja, predloge, pa i pomalo pretili mnogima koji sada postoje a koji nece mozda postojati posle nekog vremena jer ce neka komisija ili telo od 15 clanova, reci da takav i takav program je neadekvatan. Najmanje primedbii prigovora je prihvacen od strane privatnih medija, svi imaju od njih nekakav zazor, kao da su okuzeni. Isforsiran je po svaku cenu neki novi RTS - B92.
Slicna je situacija i u radio stanicama.
Jednostavno, oni koji su do sada radili u ovoj oblasti, dobili su direktno ili indirektno signale kako bi trebalo da izgledaju sadrzaji programa.
Osluskujuci te signale, moglo se zakljuciti da programi treba da budu neprovokativni, puni kulturnoobrazovnih i naucnih sadrzaja, vaspitni, i sve u tom stilu, da sto manje iznose skakljive stvari na videlo.
Pa kako onda da programi ne pocnu da lice jedan na drugi? Sasvim je logicno ponasanje tih redakcija i njihovih poslenika koji imaju ta ogranicenja u glavi!
Kvizovi i estradne manifestacije su teko bezazlene, emisije o narodnom stvaralastvu od pre dva tri veka takodje su bezopasne, lagane serije jos vise, narocito strane i jos ako su iz daleke Venecuele, koga mogu potaknuti na dublje razmisljanje.
Tvrdim odgovorno da je to sistematski tako uradjeno zbog lakseg ophodjenja, tj. upravljanja, vladanja, onih koji treba da vladaju, bez obzira na njihovu pripadnost opoziciji ili vlasti, jer to su ipak smenjljive kategorije ali sustina VLASTI je nepromenjljiva kategorija!
Kada pocne raspodela frekvencija, videce se da puno novca i puno veza mora odigrati znacajnu ulogu u odredjivanju nosioca koriscenja frekvencija uz programsku semu koja ce biti krajnje bezbedna za one koji su zakon doneli ili modofikovali postojece.
Neke frekvecije su dodeljene u periodu donosenja zakona, da bi startne pozicije bile ojacane.
Kako bi se drugacije izvrsila selekcija medju 1600 elektronskih medija u Srbiji? Kako sve njih svesti na broj od 350, kako rece jedan zvanicnik, da treba da ih ostane posle okoncanja raspodele.
Posteno pa ko nastrada- nije imao adekvatnu programsku semu ili opremu! HA ha ha! Pa to vec sada zvuci smesno i neozbiljno, a tek sprovodjenje toga, mora izgledati ce biti prilicno smesno ali za vecinu koji ne dobiju dozvolu, vrlo tuzno!
U prilog mojoj tezi, da je slicnost programa, odredjena ponasanjem drzavnih organa i njihovim sugerisanjem, je i potpisivanje nekakvog vaznog i nadasve znacajnog protokola o predstavljanju predsednickih kandidata u vreme izborne kampanje, koji su dobrovoljno morale da potpisu medijske kuce-TV na prvom mestu.
I zato nam pregled dogadjanja predsednickih kandidata izgleda potpuno isto na svim TV samo sto neke malo promene redosled prikazivanja a B92 ne evidentira kampanju Seselja iz vec znanih razloga.
Zar to nije unificirano od strane drzavnih organa?
Zasto bi drzavu trebalo da interesuje da li i koliko je neki kandidat platio nekoj TV kuci da dnevno emituje 5 sati promotivnog materijala? Pa ko hoce da gleda neka gleda, a ako to smanji gledanost toj TV, ona ce i sama taj materijal spaliti ili skratiti na prihvatljivu meru!
Dakle, slicnost programa je ipak uslovljena nekim vrlo prakticnim razlozima, po principu: "STRAH COVEKU KALJA OBRAZ CESTO", pa tako i u ovom slucaju iz straha da ne ispadnu iz posla ili kola u kome su vec dugo, bolje da prihvatimo necasnu ponudu a posle... ma videcemo vec, samo da prodjemo cistiliste u 15-oclanoj komisiji!

Ne bih se slozio sa Goranom da postoji nekakva vrsta ignorisanja svega sto nije iz Beograda.Kada se radi konkretno o TV stanicama i prici o nacionalnim frekvencijama i uticaju borbe za njih na zblizavanje koncepcija vodecih TV stanica, mislim da je logicno da se prica o stanicama iz Beograda jer su one najozbiljniji (ako ne i jedini ozbiljni) kandidati za nacionalne frekvencije.
Inace to zblizavanje o kome se prica je evidentno, i po meni lose ali mislim da nije nimalo cudno.Ono sto je u svemu tome dobro je to sto se taj program kome teze vodece TV stanice ipak razlikuje od onog do sada najgledanijeg koncepta,koji je propagirala pink televizija-mnogo golotinje,mnogo naradnjaka,mnogo spanskih i debilnih americkih serija (tipa trenutno aktuelne sa Pamelom) i nimalo sporta,nimalo informativnih i edukativnih emisija.
Dakle da zakkljucim.Koncepti se zblizavaju i to je lose jer necemo imati priliku da izaberemo sta cemo gledati jer sta god da upalimo videcemo iste stvari.Ipak ima u tome i dobrih stvari jer se Pink ,hteli mi to da priznamo ili ne televizija sa najjacim uticajem na kulturnu svest naroda ,uplasen da ce izgubiti trku sa BK i B92 poceo da popravlja i to je dobro jer sada nema vise bas katastrofican program.

Zapazanje o programskom priblizavanju tv-kanala u Srbiji je ispravno, ali trka za frekvencijama je samo jedan od "faktora konvergencije" - pojma koji u istrazivanju medija postoji vec vise od decenije, a koji politicarima i medijskim poslenicima na Zapadu zadaje velike glavobolje.
Priblizavanje (konvergenciju) televizijskih programa najpodrobnije su opisali istrazivaci u Nemackoj, posebno nakon uvodjenja tzv. "dualnog sistema", odnosno pojavom privatnih televizija polovinom 80tih. Koplja se jos uvek lome oko toga, da li je se javne televizije priblizavaju standardima koje postavljaju fleksibilni privatni ponudjaci ili se radi o procesu medjusobne "konvergencije". Naucna argumentacija zavisti od ponudjaca - tako instituti koji osipaju drvlje i kamenje na (visokim prihodima iz pretplate) razmazeni javni servis obicno rade za neku od privatnih televizija, a one koji tvrde da privatnici nude samo jeftinu zabavu obicno placa neka od brojnih javnih televizija.
Privatne tv-stanice u Srbiji su se pojavile 90tih, usred ratnih desavanja i u jednom nakaznom drustveno-politickom ambijentu. Umesto priblizavanje, desilo se upravo obrnuto: u datom okruzenju i kao posledica dirigovanog procesa televizije se svojim programskim stilom i strukturom ponude udaljuju jedna od druge - dakako na stetu drzavne televizije, koja proizvodi hiljade sati vesti, a zabavu i zaradu prepusta privatnicima. Nije to slucajno - tako se htelo.
Bilo je samo pitanje momenta kada ce i u Srbiji televizije poceti ponovo da lice jedna na drugu. Nije slucajno da "orkestrirano" menjaju navike publike i usmeravaju paznju gledalaca na one programske sadrzaje koji su ekonomski najracionalniji, dakle najmanje kostaju, a donose najvecu komercijalnu dobit. To je logican rezultat slobodne trzisne utakmice.
Svako ko je do sada bespostedno kritikovao "novu vlast" zbog nepromenjenog odnosa prema medijima, sada neka kritikuje "nove medije" zato sto se odjednom menjaju. Nista ne vredi. Niti je "nova vlast" toliko zelela da kontrolise medije, niti mediji toliko zele da se menjaju. Rec je o nuznosti koja proistice iz (bar polu)demokratskog medijskog sistema. I potvrda da nismo bas na pogresnom putu. Da li smo na pravom, to ce se pokazati vrlo uskoro, odnosno kada "publika" sa odusevljenjem otkrije lagani popodnevni talk, inscenirane razvode brakova pred kamerama i kada "prime time" ne bude vise pocinjao sa "Dnevnikom 2".
Do tada cu i ja valjda prebrojati sve golisave pevacice sa Pinka (Entertainment), uporediti ih sa brojem leseva na RTS-u (Horortainment) i sabrati minute "srpske tradicije za po kuci" na BK (Infotainment). Onda cu, tako mi bar tvrde, biti "dr", ali ne znam da li cu bas postati i pametniji.
U svakom slucaju - tema dana je vredna paznje, a lucidnu autorku molim da mi se javi ili bar dostavi e-mail adresu.
Aleksandar Ivkovac - Evropski Univerzitet Viadrina, Frankfurt na Odri

Naravno i ovoga puta nema pomena o televizijama van Beograda. Beogradske televizije se izjednacavaju sa nacionalnim, dok je sve ostalo manje vredno i ne zasluzuje paznju. Jos jedan od primera elitistickog i paternalistickog odnosa Beograda prema svom zaledju. B92 koji se tako zalaze za politicku korektnost u svom izvestavanju bi trebao da povede racuna i o ovome. Snishodljiv odnos prema svemu van Beograda je na neki nacin "govor mrznje" podrazumeva da su svi van prestonice manje vredni. Jos jedan primer vase nedoslednosti: objavljujete sliku motorcikla na ulicama Beograda (valjda po onome, jao sto idemo u korak sa svetom), a nema pomena o slikama sa najstarijeg filmskog festivala u sadasnjoj Jugoslaviji.

Ne mislim da je priblizavanje ili slicnost medju TV stanicama odraz samo trazenja publike ili trka za jeftinim a isplativim programom ili prostim kopiranjem konkurentskih redakcija.
Razlog tome je i najavljivan pa konacno donet zakon o radiodifuziji. Naime on tera na neki nacin one koji zele da ostanu na trzistu, da prave program onakakav kakav ce se svideti onima koji ce odlucivati o dodeli frekvencija.
Mesecima su Zarko Korac i Rade Veljanovski davali tumacenja, objasnjenja, predloge, pa i pomalo pretili mnogima koji sada postoje a koji nece mozda postojati posle nekog vremena jer ce neka komisija ili telo od 15 clanova, reci da takav i takav program je neadekvatan. Najmanje primedbii prigovora je prihvacen od strane privatnih medija, svi imaju od njih nekakav zazor, kao da su okuzeni. Isforsiran je po svaku cenu neki novi RTS - B92.
Slicna je situacija i u radio stanicama.
Jednostavno, oni koji su do sada radili u ovoj oblasti, dobili su direktno ili indirektno signale kako bi trebalo da izgledaju sadrzaji programa.
Osluskujuci te signale, moglo se zakljuciti da programi treba da budu neprovokativni, puni kulturnoobrazovnih i naucnih sadrzaja, vaspitni, i sve u tom stilu, da sto manje iznose skakljive stvari na videlo.
Pa kako onda da programi ne pocnu da lice jedan na drugi? Sasvim je logicno ponasanje tih redakcija i njihovih poslenika koji imaju ta ogranicenja u glavi!
Kvizovi i estradne manifestacije su teko bezazlene, emisije o narodnom stvaralastvu od pre dva tri veka takodje su bezopasne, lagane serije jos vise, narocito strane i jos ako su iz daleke Venecuele, koga mogu potaknuti na dublje razmisljanje.
Tvrdim odgovorno da je to sistematski tako uradjeno zbog lakseg ophodjenja, tj. upravljanja, vladanja, onih koji treba da vladaju, bez obzira na njihovu pripadnost opoziciji ili vlasti, jer to su ipak smenjljive kategorije ali sustina VLASTI je nepromenjljiva kategorija!
Kada pocne raspodela frekvencija, videce se da puno novca i puno veza mora odigrati znacajnu ulogu u odredjivanju nosioca koriscenja frekvencija uz programsku semu koja ce biti krajnje bezbedna za one koji su zakon doneli ili modofikovali postojece.
Neke frekvecije su dodeljene u periodu donosenja zakona, da bi startne pozicije bile ojacane.
Kako bi se drugacije izvrsila selekcija medju 1600 elektronskih medija u Srbiji? Kako sve njih svesti na broj od 350, kako rece jedan zvanicnik, da treba da ih ostane posle okoncanja raspodele.
Posteno pa ko nastrada- nije imao adekvatnu programsku semu ili opremu! HA ha ha! Pa to vec sada zvuci smesno i neozbiljno, a tek sprovodjenje toga, mora izgledati ce biti prilicno smesno ali za vecinu koji ne dobiju dozvolu, vrlo tuzno!
U prilog mojoj tezi, da je slicnost programa, odredjena ponasanjem drzavnih organa i njihovim sugerisanjem, je i potpisivanje nekakvog vaznog i nadasve znacajnog protokola o predstavljanju predsednickih kandidata u vreme izborne kampanje, koji su dobrovoljno morale da potpisu medijske kuce-TV na prvom mestu.
I zato nam pregled dogadjanja predsednickih kandidata izgleda potpuno isto na svim TV samo sto neke malo promene redosled prikazivanja a B92 ne evidentira kampanju Seselja iz vec znanih razloga.
Zar to nije unificirano od strane drzavnih organa?
Zasto bi drzavu trebalo da interesuje da li i koliko je neki kandidat platio nekoj TV kuci da dnevno emituje 5 sati promotivnog materijala? Pa ko hoce da gleda neka gleda, a ako to smanji gledanost toj TV, ona ce i sama taj materijal spaliti ili skratiti na prihvatljivu meru!
Dakle, slicnost programa je ipak uslovljena nekim vrlo prakticnim razlozima, po principu: "STRAH COVEKU KALJA OBRAZ CESTO", pa tako i u ovom slucaju iz straha da ne ispadnu iz posla ili kola u kome su vec dugo, bolje da prihvatimo necasnu ponudu a posle... ma videcemo vec, samo da prodjemo cistiliste u 15-oclanoj komisiji!

Ne bih se slozio sa Goranom da postoji nekakva vrsta ignorisanja svega sto nije iz Beograda.Kada se radi konkretno o TV stanicama i prici o nacionalnim frekvencijama i uticaju borbe za njih na zblizavanje koncepcija vodecih TV stanica, mislim da je logicno da se prica o stanicama iz Beograda jer su one najozbiljniji (ako ne i jedini ozbiljni) kandidati za nacionalne frekvencije.
Inace to zblizavanje o kome se prica je evidentno, i po meni lose ali mislim da nije nimalo cudno.Ono sto je u svemu tome dobro je to sto se taj program kome teze vodece TV stanice ipak razlikuje od onog do sada najgledanijeg koncepta,koji je propagirala pink televizija-mnogo golotinje,mnogo naradnjaka,mnogo spanskih i debilnih americkih serija (tipa trenutno aktuelne sa Pamelom) i nimalo sporta,nimalo informativnih i edukativnih emisija.
Dakle da zakkljucim.Koncepti se zblizavaju i to je lose jer necemo imati priliku da izaberemo sta cemo gledati jer sta god da upalimo videcemo iste stvari.Ipak ima u tome i dobrih stvari jer se Pink ,hteli mi to da priznamo ili ne televizija sa najjacim uticajem na kulturnu svest naroda ,uplasen da ce izgubiti trku sa BK i B92 poceo da popravlja i to je dobro jer sada nema vise bas katastrofican program.