Proveli godinu dana uz bolesnu macu

bravo za Cestera i njegove vlasnike i svaka cast za borbu i pozrtvovanje! mnogi bi se odavno predali..

nikad necu zaboraviti kada je nas macak bio bolestan, dezurali smo uz njega cele noci.. smenjivali se suprug i ja..gledali da li dise i nadali se da ce sve biti u redu.. kao sto je na kraju i bilo..to se ne zaboravlja..i tako je lepo biti zajedno ..ja mojoj cerki, koja je bas mala, uvek kazem kako je macak deo porodice kao sto su joj mama i tata samo sto je on dlakav:))).. .. ljubav i trenutke koje pruzaju neprocenjivi su!

Kakva plemenitost, drago mi je sto negde postoje ljudi tako dobri i požrtvovani.

Ako postoji takav entitet kao sto je raj, ovi ljudi ce zasigurno ici tamo. Cekam samo tuzne "a sto ne pomognu coveku komentare".

Pekinezerka koju smo imali, par dana posto je dobila male kuce, je zapala u sok i srce joj je stalo. Moji roditelji su joj masirali srce i davali vestacko disanje usta na usta, sve dok je nisu povratili. Od tada svoje roditelje gledam drugim ocima. :)

Ovo dvoje ljudi koji su se lavovski borili za zivot ovog macora su bez problema najsvetlije osobe 2012.e godine!

Svaka Vama cast, divim Vam se... Bog Vam dao zdravlja!

volim ljude koji vole mace

Dirljivo, svaka čast tim ljudima što su spasili jadnu macu . ..

Lepa prica, macan je presladak.

Bravo za predivne vlasnike!

sladak macak:)

Svaka cast ljudima sto su uradili za svog macka, vecina nas Srba ne bi ni mrdnuli prstom da su bili na mestu ovih ljudi (takvi smo ti mi). Ja sam imao Norvesku sumsku macku koji je sa nama u porodici ziveo pune 4 god dok ga komsija nije otrovao (njega i jos bar desetak macaka i jos toliko pasa u nasem kraju, kje je krajnje predgradje grada sa dosta sume, razudjenim kucama) Sve otrovane macke i psi su imli vlasnika i nikom nisu smetali dok se nije pojavio dotocni kome sve zivo smeta a nema razloga za to. Najveca ironija je sto je to bivsi policajac u penziji. Sta vise pricati, ja sam odrastao sa zivotinjama i tako sam vaspitavan da zivim u sinergiji sa njima, tako vaspitavam i svoju decu. Opet imamo macu u kuci ali uvek kada izadje vani strahujemo da se nece vratiti bas zbog takvih ljudi kojih svoje frustracije istresaju na zivotinjama, samo je pitanje kada ce preci na ljude.

Samo losi ljudi ne vole macke

Vlasnici Cestera, su divni humani i pozrtvovani ljudi. Svaka pohvala na istrajnostii "nadi i veri" da Cester zivi sada kao ostale ZDRAVE mace.
Potpuno, razumem njihovu brigu i trud, jer i ja imam divnog ljubimca......i sve bih ucinila za njega..........

moj macak je trenutno jako bolestan:(.Nadam se da ce ozdraviti,to je moj drugar..

Mica mala, bas mi je drago sto se sve dobro zavrsilo :))

Potpuno ih razumem. Imam baš ovakvog mačka i dobro znam koja je panika kada mu nije dobro iz nekih razloga.

Ima jedan istiniti događaj koji govori da ljubav nema granice. Izvesni kaluđer odhranio je jednog ovakvog drugara od kako ga je našao kao malo mače. Ljubav je bila obostrana i neizmerna. No, mačku je jednom pozlilo i posle kraćeg vremena prestao je da diše. Kaluđer se sa suzama obratio Bogu i ubrzo se mačak povratio.

E upravo ovoga sam se setio kada je i naš Toma bio na ivici da ugine. Znajući mnoge kaluđere, jer sam prethodnim crkvenjačkim poslom, a i svojim ličnim uverenjem, bio vezan za njih, obratio sam se jednom našem kućnom prijatelju koji je iguman manastira kod Ljubovije. Znam da i u Crkvenim knjigama postoje molitve za životinje i upravo sam mu se obratio da se moli i za našeg Tomu (koji je bio kritično). Najslađi i najutešniji mi je bio odgovor tog divnog duhovnika: "Hoću dragi moji. Molite se i vi svetom Modestu koji je zaštitnik životinja. A za Tomu ne brinite, biće dobro. Molim se i ja i sve svetogorske mačke :)"

I hvala Bogu, evo Toma juri i jarca po kući mazeći se nemilice i razgovarajući sa nama bezmalo našim jezikom. Ne pitajte kako ali mi se sasvim razumemo! Naš krzneni prijatelj ume čak i da se uvredi ako podviknemo pa ga nema ceo dan ...negde se zavuče da odboluje :)

Veoma dirljivo za mene. Pitam se da li sam mogla više da uradim i sebi nikad neću oprostiti, i posle dve godine plačem, kako god to kome izgledalo. kad nestane životinja koju ste čuvali sa njom ode zauvek i deo nas.

Svima koji vole svoje ljubimce i žrtvuju se za njih jedan veliki, veliki lajk!

Nisam bila na Svetoj Gori iz tehničkih razloga:))), ali Meteori su prepuni veoma milih, pitomih maca.

Dok sedite u toploj sobi, surfujete na internetu, sasvim opušteni nakon obilnog ručka - da li vam padaju na pamet gladna deca u Africi? Ili gladna i bolesna deca u Srbiji - baš tu u vašem komšiluku? Ne volim takva poređenja šta je ko mogao da radi sa svojim parama. Jedan odsto ljudi od ukupne svetske populacije ima više para nego svi ostali, pa kad bi hteli, mogli bi da nahrane sve gladne i izleče sve bolesne. Samo naša estrada ima cipele u vrednosti da se sva bolesna deca u Srbiji operišu i sva gladna deca u Srbiji nahrane. Ipak, uzimam u obzir i roditelje koji treba da budu odgovorniji, jer nije dovoljno samo da se dete rodi. Treba mu pružiti pristojan život i imati šta da mu se pruži. Pa u Svilajncu je dete umrlo jer ga majka nije hranila i negovala. Ko ima mogućnosti, neka pruži pomoć bilo kome ko je u nevolji. Ko god je zakucao na naša vrata i tražio pomoć, moja majka je davala hleb. I uvek bi govorila - Ima Boga, šta mogu da dam ja ću da dam, ja mogu danas i da ne jedem, ali neću da njihova deca pište gladna. A ako si već na sebe uzeo odgovornost da udomiš mačku, psa, zeca ili bilo kog drugog ljubimca, onda mu pruži maksimalnu pomoć kad treba, zato sve čestitke ovim ljudima na istrajnosti i neizmernoj ljubavi. Ako ne pomogneš maksimalno onom pored tebe, s kim živiš, onda sigurno nećeš ni onom ko živi daleko. To pokazuje veličinu ovih ljudi.

Macak ce im vratiti stostruko. Zivotinje umeju da izraze zahvalnost.
:)

Žaki, hvala na komentaru, nisam znao za svetog Modestu. Znam za povezanost između duhovnih i svetih ljudi sa životinjama - Isus, Buda i sveti Franjo koji je osnivač franjevačkog reda koji je zavetovan na siromaštvo. Gledao sam reportažu o jednoj crkvi (mislim da je u Švajcarskoj) koja na neki određeni dan u godini bude prepuna ljudi i njihovim najrazličitijim ljubimcima i da je sve mirno i dostojanstveno. Gledao sam i reportažu o našem monahu i vučici i žao mi je što su mu vučicu oduzeli i osakatili je sterilizacijom. Ne znam šta se dalje desilo sa njima. Pre par godina kad je u našu kuću došao pop, dok je svetio vodicu, kako smo svi ukućani stajali u redu i mačka je došla i stala u red. Pitali smo popa da je sklonimo, on je rekao da to ne dolazi u obzir jer je i ona ukućanin. Dok smo se mi krstili mačka je spuštala glavu, kao da se i ona krsti. Mi nismo mogli da verujemo, ali bukvalno svaki put kad treba i ona se na svoj način krstila. Nije se pomerila s mesta dok se sve nije završilo. Posle je sedela kod popa u krilo, a inače, ne voli da provodi mnogo vremena kod nekog kog ne poznaje. Dođe, pronjuška i ode, možda malo kasnije dođe ponovo, pomazi se malo i opet ode. Ali, kod popa u naručju je sedela, prela i mazila se. I kažemo mi popu da nam je čudno kako se mačka ponaša, a on nam stvarno lepo kaže kako je Bog stvorio životinje da bi ljudima ulepšao i oplemenio život, da treba da ih negujemo i volimo jer je vera ljubav, ljubav prema Bogu, ljubav prema svim živim bićima.

Čini mi se kao da ljudi koji postavljaju komentare tipa "a mogli su da nahrane za te pare toliko i toliko dece" sede i čekaju ovakvu vest ne bi li lupili ovakav komentar...Mogu da se opkladim da većina tih komentatora nikada dinar nije dala u humanitarne svrhe za decu, beskućnike, bolesne, o životinjama da ne pričam. Uostalom, svako ima pravo na svoje mišljenje i na svoje bitke.

Svaka cast ovim ljudima! Bio sam u slicnoj situaciji, ali nazalost moj macak nije preziveo. Savet svima koji cuvaju macke, ako niste sigurni sta je zivotinji, ako jedan veterinar nije siguran, potrazite misljenje drugog, treceg! Informisite se gde god i kako god mozete! Kada se mom macoru naduo stomak, prvo je jedan veterinar mislio da je besika problem, pa je onda drugi mislio da ima zatvor, pa je onda ovaj prvi mislio da su paraziti u pitanju. Kada nijedan lek za sve nabrojane "probleme" nije pomogao, skoro mesec i po dana od kako mu se stomak naduo, trazio sam na internetu slicne slucajeve i video da macak mozda ima dijabetes i da je potrebno vaditi krv za analizu. Kada su stigli rezultati, svi u porodici smo bili sokirani, macku su poceli da otkazuju bubrezi, i jetra je bila u losem stanju. Deset dana je primao infuziju dva puta dnevno, ujutru i uvece. Verujte mi, uopste nije lako drzati macku sat vremena dok ne primi odredjenu kolicinu infuzije! Na dva dana smo ga vodili na kontrole, i cinilo se kao da je bolje dok jednog dana nije pocela da mu opada temperatura. Pored infuzije je poceo da prima glukozu, grejali smo ga flasama napunjenim vrucom vodom, ali nista nije pomoglo. Uginuo je na badnje vece. Nije mi jasno samo kako to da veterinari, ljudi koji su strucni, nisu predlozili vadjenje krvi?! Macka je to, izlecice se sama, verovatno nije nista strasno, a mozda se i prejela-Mislim da vecina njih ovako razmislja...

drago mi je da je mačak dobro!!jako je sladak!!i opet je dobro pobedilo!!

Sa tih potrosenih par hiljada dolara moglo se spasiti bar jedno dete negde u Africi, toliko o njihovoj i vasoj humanosti. Volim i ja zivotinje, ali vi ljudi ste bolesni.

Sa tih potrosenih par hiljada dolara moglo se spasiti bar jedno dete negde u Africi, toliko o njihovoj i vasoj humanosti. Volim i ja zivotinje, ali vi ljudi ste bolesni.

Samo losi ljudi ne vole macke

Potpuno ih razumem. Imam baš ovakvog mačka i dobro znam koja je panika kada mu nije dobro iz nekih razloga.

Ima jedan istiniti događaj koji govori da ljubav nema granice. Izvesni kaluđer odhranio je jednog ovakvog drugara od kako ga je našao kao malo mače. Ljubav je bila obostrana i neizmerna. No, mačku je jednom pozlilo i posle kraćeg vremena prestao je da diše. Kaluđer se sa suzama obratio Bogu i ubrzo se mačak povratio.

E upravo ovoga sam se setio kada je i naš Toma bio na ivici da ugine. Znajući mnoge kaluđere, jer sam prethodnim crkvenjačkim poslom, a i svojim ličnim uverenjem, bio vezan za njih, obratio sam se jednom našem kućnom prijatelju koji je iguman manastira kod Ljubovije. Znam da i u Crkvenim knjigama postoje molitve za životinje i upravo sam mu se obratio da se moli i za našeg Tomu (koji je bio kritično). Najslađi i najutešniji mi je bio odgovor tog divnog duhovnika: "Hoću dragi moji. Molite se i vi svetom Modestu koji je zaštitnik životinja. A za Tomu ne brinite, biće dobro. Molim se i ja i sve svetogorske mačke :)"

I hvala Bogu, evo Toma juri i jarca po kući mazeći se nemilice i razgovarajući sa nama bezmalo našim jezikom. Ne pitajte kako ali mi se sasvim razumemo! Naš krzneni prijatelj ume čak i da se uvredi ako podviknemo pa ga nema ceo dan ...negde se zavuče da odboluje :)

Ako postoji takav entitet kao sto je raj, ovi ljudi ce zasigurno ici tamo. Cekam samo tuzne "a sto ne pomognu coveku komentare".

Kakva plemenitost, drago mi je sto negde postoje ljudi tako dobri i požrtvovani.

Vlasnici Cestera, su divni humani i pozrtvovani ljudi. Svaka pohvala na istrajnostii "nadi i veri" da Cester zivi sada kao ostale ZDRAVE mace.
Potpuno, razumem njihovu brigu i trud, jer i ja imam divnog ljubimca......i sve bih ucinila za njega..........

volim ljude koji vole mace

Bravo za predivne vlasnike!

Pekinezerka koju smo imali, par dana posto je dobila male kuce, je zapala u sok i srce joj je stalo. Moji roditelji su joj masirali srce i davali vestacko disanje usta na usta, sve dok je nisu povratili. Od tada svoje roditelje gledam drugim ocima. :)

Ovo dvoje ljudi koji su se lavovski borili za zivot ovog macora su bez problema najsvetlije osobe 2012.e godine!

Mica mala, bas mi je drago sto se sve dobro zavrsilo :))

Dok sedite u toploj sobi, surfujete na internetu, sasvim opušteni nakon obilnog ručka - da li vam padaju na pamet gladna deca u Africi? Ili gladna i bolesna deca u Srbiji - baš tu u vašem komšiluku? Ne volim takva poređenja šta je ko mogao da radi sa svojim parama. Jedan odsto ljudi od ukupne svetske populacije ima više para nego svi ostali, pa kad bi hteli, mogli bi da nahrane sve gladne i izleče sve bolesne. Samo naša estrada ima cipele u vrednosti da se sva bolesna deca u Srbiji operišu i sva gladna deca u Srbiji nahrane. Ipak, uzimam u obzir i roditelje koji treba da budu odgovorniji, jer nije dovoljno samo da se dete rodi. Treba mu pružiti pristojan život i imati šta da mu se pruži. Pa u Svilajncu je dete umrlo jer ga majka nije hranila i negovala. Ko ima mogućnosti, neka pruži pomoć bilo kome ko je u nevolji. Ko god je zakucao na naša vrata i tražio pomoć, moja majka je davala hleb. I uvek bi govorila - Ima Boga, šta mogu da dam ja ću da dam, ja mogu danas i da ne jedem, ali neću da njihova deca pište gladna. A ako si već na sebe uzeo odgovornost da udomiš mačku, psa, zeca ili bilo kog drugog ljubimca, onda mu pruži maksimalnu pomoć kad treba, zato sve čestitke ovim ljudima na istrajnosti i neizmernoj ljubavi. Ako ne pomogneš maksimalno onom pored tebe, s kim živiš, onda sigurno nećeš ni onom ko živi daleko. To pokazuje veličinu ovih ljudi.

Dirljivo, svaka čast tim ljudima što su spasili jadnu macu . ..

Svaka Vama cast, divim Vam se... Bog Vam dao zdravlja!

bravo za Cestera i njegove vlasnike i svaka cast za borbu i pozrtvovanje! mnogi bi se odavno predali..

nikad necu zaboraviti kada je nas macak bio bolestan, dezurali smo uz njega cele noci.. smenjivali se suprug i ja..gledali da li dise i nadali se da ce sve biti u redu.. kao sto je na kraju i bilo..to se ne zaboravlja..i tako je lepo biti zajedno ..ja mojoj cerki, koja je bas mala, uvek kazem kako je macak deo porodice kao sto su joj mama i tata samo sto je on dlakav:))).. .. ljubav i trenutke koje pruzaju neprocenjivi su!

sladak macak:)

Svaka cast ljudima sto su uradili za svog macka, vecina nas Srba ne bi ni mrdnuli prstom da su bili na mestu ovih ljudi (takvi smo ti mi). Ja sam imao Norvesku sumsku macku koji je sa nama u porodici ziveo pune 4 god dok ga komsija nije otrovao (njega i jos bar desetak macaka i jos toliko pasa u nasem kraju, kje je krajnje predgradje grada sa dosta sume, razudjenim kucama) Sve otrovane macke i psi su imli vlasnika i nikom nisu smetali dok se nije pojavio dotocni kome sve zivo smeta a nema razloga za to. Najveca ironija je sto je to bivsi policajac u penziji. Sta vise pricati, ja sam odrastao sa zivotinjama i tako sam vaspitavan da zivim u sinergiji sa njima, tako vaspitavam i svoju decu. Opet imamo macu u kuci ali uvek kada izadje vani strahujemo da se nece vratiti bas zbog takvih ljudi kojih svoje frustracije istresaju na zivotinjama, samo je pitanje kada ce preci na ljude.

Lepa prica, macan je presladak.

Svima koji vole svoje ljubimce i žrtvuju se za njih jedan veliki, veliki lajk!

Nisam bila na Svetoj Gori iz tehničkih razloga:))), ali Meteori su prepuni veoma milih, pitomih maca.

Žaki, hvala na komentaru, nisam znao za svetog Modestu. Znam za povezanost između duhovnih i svetih ljudi sa životinjama - Isus, Buda i sveti Franjo koji je osnivač franjevačkog reda koji je zavetovan na siromaštvo. Gledao sam reportažu o jednoj crkvi (mislim da je u Švajcarskoj) koja na neki određeni dan u godini bude prepuna ljudi i njihovim najrazličitijim ljubimcima i da je sve mirno i dostojanstveno. Gledao sam i reportažu o našem monahu i vučici i žao mi je što su mu vučicu oduzeli i osakatili je sterilizacijom. Ne znam šta se dalje desilo sa njima. Pre par godina kad je u našu kuću došao pop, dok je svetio vodicu, kako smo svi ukućani stajali u redu i mačka je došla i stala u red. Pitali smo popa da je sklonimo, on je rekao da to ne dolazi u obzir jer je i ona ukućanin. Dok smo se mi krstili mačka je spuštala glavu, kao da se i ona krsti. Mi nismo mogli da verujemo, ali bukvalno svaki put kad treba i ona se na svoj način krstila. Nije se pomerila s mesta dok se sve nije završilo. Posle je sedela kod popa u krilo, a inače, ne voli da provodi mnogo vremena kod nekog kog ne poznaje. Dođe, pronjuška i ode, možda malo kasnije dođe ponovo, pomazi se malo i opet ode. Ali, kod popa u naručju je sedela, prela i mazila se. I kažemo mi popu da nam je čudno kako se mačka ponaša, a on nam stvarno lepo kaže kako je Bog stvorio životinje da bi ljudima ulepšao i oplemenio život, da treba da ih negujemo i volimo jer je vera ljubav, ljubav prema Bogu, ljubav prema svim živim bićima.

Veoma dirljivo za mene. Pitam se da li sam mogla više da uradim i sebi nikad neću oprostiti, i posle dve godine plačem, kako god to kome izgledalo. kad nestane životinja koju ste čuvali sa njom ode zauvek i deo nas.

moj macak je trenutno jako bolestan:(.Nadam se da ce ozdraviti,to je moj drugar..

Čini mi se kao da ljudi koji postavljaju komentare tipa "a mogli su da nahrane za te pare toliko i toliko dece" sede i čekaju ovakvu vest ne bi li lupili ovakav komentar...Mogu da se opkladim da većina tih komentatora nikada dinar nije dala u humanitarne svrhe za decu, beskućnike, bolesne, o životinjama da ne pričam. Uostalom, svako ima pravo na svoje mišljenje i na svoje bitke.

Macak ce im vratiti stostruko. Zivotinje umeju da izraze zahvalnost.
:)

Svaka cast ovim ljudima! Bio sam u slicnoj situaciji, ali nazalost moj macak nije preziveo. Savet svima koji cuvaju macke, ako niste sigurni sta je zivotinji, ako jedan veterinar nije siguran, potrazite misljenje drugog, treceg! Informisite se gde god i kako god mozete! Kada se mom macoru naduo stomak, prvo je jedan veterinar mislio da je besika problem, pa je onda drugi mislio da ima zatvor, pa je onda ovaj prvi mislio da su paraziti u pitanju. Kada nijedan lek za sve nabrojane "probleme" nije pomogao, skoro mesec i po dana od kako mu se stomak naduo, trazio sam na internetu slicne slucajeve i video da macak mozda ima dijabetes i da je potrebno vaditi krv za analizu. Kada su stigli rezultati, svi u porodici smo bili sokirani, macku su poceli da otkazuju bubrezi, i jetra je bila u losem stanju. Deset dana je primao infuziju dva puta dnevno, ujutru i uvece. Verujte mi, uopste nije lako drzati macku sat vremena dok ne primi odredjenu kolicinu infuzije! Na dva dana smo ga vodili na kontrole, i cinilo se kao da je bolje dok jednog dana nije pocela da mu opada temperatura. Pored infuzije je poceo da prima glukozu, grejali smo ga flasama napunjenim vrucom vodom, ali nista nije pomoglo. Uginuo je na badnje vece. Nije mi jasno samo kako to da veterinari, ljudi koji su strucni, nisu predlozili vadjenje krvi?! Macka je to, izlecice se sama, verovatno nije nista strasno, a mozda se i prejela-Mislim da vecina njih ovako razmislja...

drago mi je da je mačak dobro!!jako je sladak!!i opet je dobro pobedilo!!