Da li lekari idu protiv prirode?

moje dete je rodjeno u sedmom mesecu sa samo 1000 grama a u jednom trenutku je imala tek 950, ipak nakon tri meseca provedena u inkubatoru otpustena je iz bolnice sa 2,4 kg. Krajem jula napunice tri godine i mogu vam reci da je to jedan mali lav koji je posle teske borbe nasao svoje mesto pod suncem. Beskrajno hvala doktorima sa instituta za neonatologiju u beogradu i puno pozdrava od Brito Lune Brasil. :-)

Pre skoro petnaest godina moja supruga je “carskim rezom” donela na svet, zbog eklampsije, našeg sina koji je bio težak samo 1000 gr. Bio je to šok i trauma za nas jer se to desilo samo sedam meseci pošto smo stigli u Vankuver. Prvih par dana uobičajno beba gubi na težini (lekari su nam objasnili) pa je u jednom momentu bila teška samo 940 gr. Ali posle mesec dana u inkubatoru i par sedmica u tzv. kotu, otpuštena je iz bolnice sa nepuna 2 kg. Mada se beba lepo razvijala sve do pete godine uvek je bio komentar “so far, so good” (do sada je dobro) i uvek su nas upoznavali sa mogućim problemima ili neizvesnom budućnosti. Srećom sve se odvijalo uspešno I bez problema, naš sin sada pohađa drugi razred srednje škole, (u Kanadi se polazi u školu sa 6 godina…) najbolji je u generaciji po uspehu u školi, igra veoma dobro I košarku za tim provincije BC. Jedna doktorica nas je tada (u prvim sedmicama po njegovom rođenju) ‘utešila’ da neće biti atleta ili sportista, ali on ju je na najlepši način I našu radost demantovao. On je sada visok skoro 180 cm. Ovo pišem jer želim da ohrabrim sve roditelje koji dobiju decu pre vremena I sa malom težinom. Trebaju biti jaki I nadati se najboljem. U toj bolnici u Vankuveru postoji običaj da roditelji te dece doniraju novac a bolnica izloži keramičku pločicu na jednom zidu u holu sa imenom bebe I težinom prilikom rođenja. Sećam se da sam tada video da su preživele bebe sa težinom I od oko 600 gr. Medicina napreduje I to je sjajno postignuće naše civilizacije.

Da li treba uopste da postoji pitanje?Da priroda ne zeli da reagujemo na taj nacin ne bi nam "dozvolila" inteligenciju da mozemo sa tim da se nosimo.Zaista je neverovatno da ljudski rod jos vodi takve diskusije.Koliko smo stvari ucinili zahvaljujuci inteligenciji pa zasto ne bi i ovakvu?

Slican slucaj i kod mene.
Tacno na danasnji dan 14.03. pre tri godine moja supruga se porodila tj. uradjen joj je hitan carski usled eklampsije, u 31-oj nedelji. 3 nedelje inkubatora i jos 4 dok ne dostigne potrebnu kilazu za otpustanje iz bolnice (2.2kg) Decak je imao 1350 gr. Evo danas slavimo treci rodjendan, sve je OK i cak je visociji od vecine vrsnjaka. Sasvim normalno dete.
Kao i dama koja je ostavila komentar, neopisivu zahvalnost osecam prema osoblju i doktorima iz Visegradske, posebno Dr. Terzicu koju je bio dezurni tog 14-tog marta, kao i Dr.Ani Oros iz N.Sada koja je pratila moguce komlikacije vida (i to je sve OK).

To je eticko pitanje par exellance, kao i pitanje eutanazije. Sta je dakle, u ovakvim situacijama legitimno, a sta legalno? Zakon je onaj koji obavezuje, ali moral nalaze! Kao neko ko je u sferi humanih profesija, primarno me obavezuje etika. Preveliki rizik za opstanak jednog zivog bica i saznanje da ce taj jedini zivot koji zivimo biti los i ogranicavajuci u vise aspekata, trebalo bi da rukovodi svakog lekara u donosenju ove teske odluke...

Moj decak je bio rodjen u 24 nedelji. Doktori nisu ni razmotrili mogucnost odrzavanja u zivotu, nisu nas ni pitali. Cak su hteli i da sahrane naseg decaka na lokalnom groblju u malom kovcegu bez imena, sa brojem, gde oni uobicajeno sahranjuju prevremeno rodjene bebe, sto naravno nismo dozvolli. Sve se ovo desava u veoma bogatoj i razvijenoj zapadnoj zemlji. U nasem slucaju lekari su se ponasali da imaju pravo da odluce za nas. Mislim da je vazno da se raspravi na kome je odgovornost da odluci da li zivot da pokusa da se odrzi ili ne? Lekaru, drustvu ili pak roditelju?

Neka o meni misli ko sta hoce, ali stvarno smatran da je i glupo i neodgovorno po svaku cenu odrzavati u zivotu nesto sto ima veoma velike sanse da nikada ne bude normalno! Zaboga, pa uvek se moze roditi drugo dete umesto da se zbog "humanosti" unisti zivot i nedonesenog deteta i roditelja i potencijalne brace i sestara.

Da se lekari nisu isto tako borili za bebe rođene u 26-oj nedelji pre 20 god. sad ne bi 26-a nedelja predstavljala praktično "normalnu zonu".
Za 20 godina će isto tako raspravljati o 20-oj nedelji. Za 100 - 200 godina ljudska rasa će biti u stanju da kompletnu trudnoću izvede u veštačkim uslovima.
Tada ćemo biti u mogućnosti da pošaljemo naš DNK prema zvezdama....

Iako ranije rodjene bebe imaju veci rizik od bolesti ne znaci da je protiv prirode dati im sansu za normalan zivot. Isto tako i na vreme rodjena deca ali sa odredjenim genetickim profilom imaju veci rizik od nekih bolesti - hmmmm mozda treba testirati roditelje pa im zabraniti da rode decu? Ili - da li je protiv priride i koriscenje vakcina ili antibiotika - jer bez njih mnogi bi umirali kao nekada? Itd. Nauka i medicina imaju svrhu da ne bude sve prepusteno samo "prirodi".

da je covek samo mislio na lose posledice svojih postupaka ne bi bilo nicega..ima tu svega, u svakom zitu ima kukolja...mozda je Hana mogla da bude neki Nikola Tesla..sta je stivenom hokingom? pretpostavljam da je rodjen normalno..ima svega i tu i tamo, zasto ne dati sansu zivotu pre nego smrti?!

Zivela Sparta.

Moje dete nije rodjeno toliko ranije, 32. nedelja... 1500g. ali ima problema u razvoju zbog nedostatka kiseonika. Ona sada ima 15 meseci i jos ne moze samostalno da sedi. To joj se moglo desiti i da je rodjena na vreme... Ona je moj mali nasmejani heroj i bori se svaki dan! Nemaju sva prevremeno rodjena deca srece da ne nose nikakve posledice. Prevremeno rodjenje ne nosi nuzno neke posledice, ali su oni definitivno rizicniji da imaju neki motoricki ili mentalni problem.

Zivela Sparta.

Neka o meni misli ko sta hoce, ali stvarno smatran da je i glupo i neodgovorno po svaku cenu odrzavati u zivotu nesto sto ima veoma velike sanse da nikada ne bude normalno! Zaboga, pa uvek se moze roditi drugo dete umesto da se zbog "humanosti" unisti zivot i nedonesenog deteta i roditelja i potencijalne brace i sestara.

Da li treba uopste da postoji pitanje?Da priroda ne zeli da reagujemo na taj nacin ne bi nam "dozvolila" inteligenciju da mozemo sa tim da se nosimo.Zaista je neverovatno da ljudski rod jos vodi takve diskusije.Koliko smo stvari ucinili zahvaljujuci inteligenciji pa zasto ne bi i ovakvu?

To je eticko pitanje par exellance, kao i pitanje eutanazije. Sta je dakle, u ovakvim situacijama legitimno, a sta legalno? Zakon je onaj koji obavezuje, ali moral nalaze! Kao neko ko je u sferi humanih profesija, primarno me obavezuje etika. Preveliki rizik za opstanak jednog zivog bica i saznanje da ce taj jedini zivot koji zivimo biti los i ogranicavajuci u vise aspekata, trebalo bi da rukovodi svakog lekara u donosenju ove teske odluke...

Da se lekari nisu isto tako borili za bebe rođene u 26-oj nedelji pre 20 god. sad ne bi 26-a nedelja predstavljala praktično "normalnu zonu".
Za 20 godina će isto tako raspravljati o 20-oj nedelji. Za 100 - 200 godina ljudska rasa će biti u stanju da kompletnu trudnoću izvede u veštačkim uslovima.
Tada ćemo biti u mogućnosti da pošaljemo naš DNK prema zvezdama....

Iako ranije rodjene bebe imaju veci rizik od bolesti ne znaci da je protiv prirode dati im sansu za normalan zivot. Isto tako i na vreme rodjena deca ali sa odredjenim genetickim profilom imaju veci rizik od nekih bolesti - hmmmm mozda treba testirati roditelje pa im zabraniti da rode decu? Ili - da li je protiv priride i koriscenje vakcina ili antibiotika - jer bez njih mnogi bi umirali kao nekada? Itd. Nauka i medicina imaju svrhu da ne bude sve prepusteno samo "prirodi".

Moj decak je bio rodjen u 24 nedelji. Doktori nisu ni razmotrili mogucnost odrzavanja u zivotu, nisu nas ni pitali. Cak su hteli i da sahrane naseg decaka na lokalnom groblju u malom kovcegu bez imena, sa brojem, gde oni uobicajeno sahranjuju prevremeno rodjene bebe, sto naravno nismo dozvolli. Sve se ovo desava u veoma bogatoj i razvijenoj zapadnoj zemlji. U nasem slucaju lekari su se ponasali da imaju pravo da odluce za nas. Mislim da je vazno da se raspravi na kome je odgovornost da odluci da li zivot da pokusa da se odrzi ili ne? Lekaru, drustvu ili pak roditelju?

da je covek samo mislio na lose posledice svojih postupaka ne bi bilo nicega..ima tu svega, u svakom zitu ima kukolja...mozda je Hana mogla da bude neki Nikola Tesla..sta je stivenom hokingom? pretpostavljam da je rodjen normalno..ima svega i tu i tamo, zasto ne dati sansu zivotu pre nego smrti?!

moje dete je rodjeno u sedmom mesecu sa samo 1000 grama a u jednom trenutku je imala tek 950, ipak nakon tri meseca provedena u inkubatoru otpustena je iz bolnice sa 2,4 kg. Krajem jula napunice tri godine i mogu vam reci da je to jedan mali lav koji je posle teske borbe nasao svoje mesto pod suncem. Beskrajno hvala doktorima sa instituta za neonatologiju u beogradu i puno pozdrava od Brito Lune Brasil. :-)

Slican slucaj i kod mene.
Tacno na danasnji dan 14.03. pre tri godine moja supruga se porodila tj. uradjen joj je hitan carski usled eklampsije, u 31-oj nedelji. 3 nedelje inkubatora i jos 4 dok ne dostigne potrebnu kilazu za otpustanje iz bolnice (2.2kg) Decak je imao 1350 gr. Evo danas slavimo treci rodjendan, sve je OK i cak je visociji od vecine vrsnjaka. Sasvim normalno dete.
Kao i dama koja je ostavila komentar, neopisivu zahvalnost osecam prema osoblju i doktorima iz Visegradske, posebno Dr. Terzicu koju je bio dezurni tog 14-tog marta, kao i Dr.Ani Oros iz N.Sada koja je pratila moguce komlikacije vida (i to je sve OK).

Pre skoro petnaest godina moja supruga je “carskim rezom” donela na svet, zbog eklampsije, našeg sina koji je bio težak samo 1000 gr. Bio je to šok i trauma za nas jer se to desilo samo sedam meseci pošto smo stigli u Vankuver. Prvih par dana uobičajno beba gubi na težini (lekari su nam objasnili) pa je u jednom momentu bila teška samo 940 gr. Ali posle mesec dana u inkubatoru i par sedmica u tzv. kotu, otpuštena je iz bolnice sa nepuna 2 kg. Mada se beba lepo razvijala sve do pete godine uvek je bio komentar “so far, so good” (do sada je dobro) i uvek su nas upoznavali sa mogućim problemima ili neizvesnom budućnosti. Srećom sve se odvijalo uspešno I bez problema, naš sin sada pohađa drugi razred srednje škole, (u Kanadi se polazi u školu sa 6 godina…) najbolji je u generaciji po uspehu u školi, igra veoma dobro I košarku za tim provincije BC. Jedna doktorica nas je tada (u prvim sedmicama po njegovom rođenju) ‘utešila’ da neće biti atleta ili sportista, ali on ju je na najlepši način I našu radost demantovao. On je sada visok skoro 180 cm. Ovo pišem jer želim da ohrabrim sve roditelje koji dobiju decu pre vremena I sa malom težinom. Trebaju biti jaki I nadati se najboljem. U toj bolnici u Vankuveru postoji običaj da roditelji te dece doniraju novac a bolnica izloži keramičku pločicu na jednom zidu u holu sa imenom bebe I težinom prilikom rođenja. Sećam se da sam tada video da su preživele bebe sa težinom I od oko 600 gr. Medicina napreduje I to je sjajno postignuće naše civilizacije.

Moje dete nije rodjeno toliko ranije, 32. nedelja... 1500g. ali ima problema u razvoju zbog nedostatka kiseonika. Ona sada ima 15 meseci i jos ne moze samostalno da sedi. To joj se moglo desiti i da je rodjena na vreme... Ona je moj mali nasmejani heroj i bori se svaki dan! Nemaju sva prevremeno rodjena deca srece da ne nose nikakve posledice. Prevremeno rodjenje ne nosi nuzno neke posledice, ali su oni definitivno rizicniji da imaju neki motoricki ili mentalni problem.