Ko su autoriteti mladih u Srbiji

Za mene je i ovolika tiražnost Vidojkovića čudno velika. Pa ne može da smisli ni nešto kreativnije od "slušajte sebe"! Još kada uz to šaljete i latentnu poruku da uopšte nije strašno ako si loš đak, bojim se da se to ne razlikuje od autoriteta koji ima neki "biznismen" ili "estradni umetnik".

Ако тинејџери буду идоли сами себи, остаће самољубиви, збуњени и слабо функционални. Такву препоруку ("да слушамо само себе") могу да прихвате зреле и одговорне особе, а не тинејџери. Исто је и са поруком да је океј бити лош ђак. Истина је да лоши ђаци могу да буду блистави умови, али то је, ипак, реткост, па нисам сигуран да је оно што су ова два писца поручивала деци, нешто што би младим људима могао да буде заиста добар путоказ.

Koliko sam uspeo da shvatim iz teksta i u njemu izrečenih poruka i sugestija, autoriteti pojedinih mladih, ovih dana se nalaze u Đenovi, iza rešetaka.
To su ti što su sami sebi autoritet, ne trpe da ih bilo ko bilo čemu nauči, glasni su do besvesti i rade ono što im padne na pamet, jer se tako osećaju dobro i zadovoljno...
Zaista izvanredno pedagoški i autoritativni stavovi!

Znaci, oni savjetuju ucenike da se vulgarno izrazavaju u skoli.
I ja sam bio los ucenik, ali ja priznam da sam ja bio jedini krivac i niko drugi.

Volim da citam Vidojkoviceve knjige, ali jadan onaj kome je on autoritet.

Ako su im politicari autoritet, strasnooooo.

25 godina sam ziveo sa roditeljima koji su se svadjali i jos uvek su u svadji, oba roditelja imaju visoku strucnu spremu i veoma su inteligentni i sposobni. Nikada mi nisu bili niti uzori niti autoriteti.

Moj najveci uzor i idol je George Lucas. Covek koji je imao viziju i pokorio planetu jednom pricom. Napravio remekdelo filma, ali nije zato on bitan samo zbog filma, vec zato sto sam ja jedna od mnogih koji je zbog njegove vizije uvideo sopstvenu.

Njegove sposobnosti da okupi ljude razlicitih profila od likovnih umetnika do tehnicara i dan danas razvije skole, institucije i citavu brand ekonomiju.

Zahvaljujuci njemu kao UZORU upisao sam fakultet zavrsio i bavim se dobro placenim poslom i zadovoljan sam unutrasnjim sobom sto mi je najvaznije.

Autoriteti su mi uglavnom bili dobri ucitelji, neki stroziji i blazi. Kod nekih sam imao lose ocene ali sam se trudio jer sam znao da vrede i da su ok.

Moj najveci autoritet bio je trener plesa. Naucio me kako da u malom gledam siroko, naucio me disciplini, pozrtvovanju, odnosu prema drugima i zivotu. On mi nije bio uzor jer nije postigao sve sto ja zelim da postignem u zivotu ali mi je svakako i dan danas autoritet jer ga cenim sto radi to sto radi i sto ceni sebe....

Autoritet je osoba koja ce da vas prodrma svidelo se to vama ili ne koja ce da vam promeni ugao gledanja. to tek shavtite vremenom.

A uzori i idoli su druge stvari.

Ovo je veoma znacajna stvar. Moze da vam se ne svidi jezik obracanja Marka Vidojkovica, ali je upravo to na simbolicki nacin stvar koja moze da dovede u pitanje kavez u kome su deca odrastala i odrastaju dan danas, bez zelje da misle svojom glavom, povinujuci se uvek plemenskim trendovima i modelima uloga muskarca pavijana, zastitnika i nasilnika i devojke koja takvog treba da smota i veze za sebe. I posle njihovih poruka koje su drugacije, dete i dalje kaze da su mu autoritet roditelji a ono drugo sportisti...smesno i tuzno. Od toliko pametnih ljudi na ovom svetu koji nesto pametno rade njima su autoriteti roditelji i sportisti. Ostacemo zauvek na dnu, ako se to ne promeni.

Gospodo pisci pobrkali ste UZORE i AUTORITETE.

AUTORITET je svako zvanično i stručno lice, a kada su mladi u pitanju to su i roditelji i profesori, UVEK. Da li će, koliko i zbog čega mladi da uvažavaju te autoritete je druga stvar, ali da ih vi otvoreno pozivate da oni sami sebi treba da budu autoriteti je isto što i otvoren poziv na konfliktne situacije sa svim neistomišljenicima. Time im zatvarate i mogućnost da u svom kasnijem životu uvažavaju ili barem razmotre tuđa mišljenja. Ako bi, primera radi, neko od mladih sa ove tribine sutra postao profesor književnosti, neki budući Marko Vidojković bi imao probleme u razmeni mišljenja sa ovom osobom baš zato što joj je neko nekada rekao da ona sama sebi treba da bude autoritet (a ona misli da u Albatrosu Šarla Bodlera ima puno toga suptilnog i između redova da se analizira).

Da ste potegli priču o uzorima za mlade (osobe čije karakterne vrednosti prihvatamo kao ispravne i bitne da bi smo i mi sami napredovali u društvu), tu bi već imalo smisla da se vidi kome su to roditelji, kome sportisti, glumci i slično. Ali ni tu ne treba da se promoviše okrenutost samom sebi, jer time razvijate narcisoidnost i aroganciju kod mladih koja lako kasnije može da se manifestuje kao osionost, bahatost i nipodaštavanje drugih, a svakako će tu mladu osobu dovesti u konflikt sa većinom u društvu (jer nisu imali uzora u kome će da prepoznaju prave društvene vrednosti). Opet koristeći primer mlade osobe sa tribine koja je postala profesor književnosti, ona ne samo da će da bude ubeđena u svoj stav, zato što je autoritet za književnost koju predaje, nego će i sa nipodaštavanjem da gleda na pokušaj učenika Marka da iznese svoje mišljenje.

Ono gde mladi treba da se okrenu sami sebi je kod odabira uzora. Da li se vrednosti koje promoviše njihov odabrani uzor kose sa onim što je usađeno u njih kroz roditeljsko vaspitanje i iskustva sa vršnjacima? Da li su te vrednosti bolje ili lošije od roditeljskih vrednosti i onih koje dominiraju među njihovim vršnjacima? I onda ta mlada osoba neka napravi svoj izbor.

Ovako samo stvarate preduslov da neke mlade osobe sa održane tribine sutra organizuju sličnu tribinu na kojoj će izneti stavove slične vašim, a koji će samo da vrate stvar na početak i tako održe začarani krug stagnacije mišljenja i odnosa u našem društvu.

Autoriteti i uzori ili idoli nisu bas iste stvari...iako se mogu tako doziveti u svetu gde se recnik pisca svodi na "skapirati"... tuzno je kuda ide kultura ovog naroda koji ima toliko vekova knjizevnosti iza sebe...
dok kuliramo i lajkujemo facebook profile, deca nam rastu polupismena... i ostaju polupismena cak i posle fakulteta...

"Skreni pažnju na sebe. Budi glasan".
Zar je to parola pod kojom treba vaspitavati mlade? Da, vaspitavati, a ne prepuštati ih same sebi, navijačko divljanje im uzdizati na piedestal ponašanja za ugled.
Uostalom, nije ni čudo. Grad u kome su istovremeno, a na duži rok, zatvoreni Narodni Muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka... i nema šta drugo da ponudi mladima sem stadiona i stadionskog ponašanja. Pa kad još i crkvi bliske organizacije u tome učestvuju - ko će onda klincima da pokaže makar i samu mogućnost da se čovek može postati i tako što ćeš raditi na sebi, izgrađivati se, a pokušavati da drugome pomogneš, umesto da u drugome stalno vidiš rivala koga treba potući,ismejati, poniziti,pa i uništiti. Ko da im pokaže primerom, da uspešan čovek nije onaj bahati, koji samo grabi, koji je toliko veliki koliko može da bude bezobziran, nego onaj ko je u stanju da služi drugome?
Mladi su na bespuću, to je tačno, ali stariji za to snose veliku odgovorsnost.

Kroz ceo zivot su zeleli da mi nametnu autoritet, ali se to u meni nije bas primilo. I danas sam najsretniji jer nisam zeleo nikakvu vrstu autoriteta. Ne razumem zasto bi uopste nekom bio potreban autoritet ukoliko je normalan i normalno se razvija, to moze samo da steti jer ljudi nepromisljeno zele da projektuju sebe na podmladak a sa tim i sve svoje lose strane. Da ne pricam koliko mogu autoriteti biti agresivni i nasilni. To i sami vidite kada pogledate tu "decu". Mene je moj otac naucio svemu kakav ne treba biti u zivotu, na zalost, ali zbog odbijanja bilo kakve vrste autoriteta, sam sam uspeo da izadjem na pravi put, ne bijem zene i ne maltretiram ljude. Nemam komplekse, fobije, disfunkcije. Jer sam uvek imao imaginaran autoritet u svojoj glavi: jednog starog ciku koji je mudar, skroman i ispravan. Nije u pitanju nikakva religija, vec samo moja masta i zelja da imam tako nekoga. Dok sam bio mali, video sam ga u liku Rase Popova ili Branka Kockice. :) Nikada necu sebi dozvoliti da na svoju decu projektujem neke svoje neispunjene snove, niti da ga politicki trujem od malih nogu.

Po istrazivanjima na zapadu, vecini su uzori, a ne autoriteti, velike istorijske licnosti, npr. Martin Luter King, Gandhi, Isus Hrist itd. Dva pisca su trebala da pricaju o univerzalnim vrednostima koja cine zapadnu civilizaciju, a ne o tome koliko zaradjuju na knjigama. Srbija je previse okrenuta sebi, to se lepo vidi iz primera crkve u kojoj se vise spominje sveti Sava od Hrista. Na televizijama nemate obrazovne programe koji bi promovisali licnosti koje su zaista velike stvari uradili za druge, a ne samo za sebe, i posvetili ceo zivot toj ideji, umesto u kupovinu automobila i garderobe, sutanju lopte, vrckanju pred mikrofonom, nosenju kravate u skupstini itd.

Ovo mi izgleda kao laboratorijski opit..da bi videli idole mladih treba da ih vidite na ulici,na mesta gde izlaze,da vidite njihovo ponašanje. Autoritet su novac i moć al ona u negativnom kontekstu. To jeste manjina ali večina nema snage da im se suprostavi.

Bas ako Vam se ne dopada profesor treba taj predmet da savladate jer je to prepreka i tako se uci odrastanje. Nece se nista resiti ukorom i psovkom a borba je sam zivot i tako se uci.

Rec "autoritet" u Srbiji nema smisao.
Ako ste hteli da upitate "kome mladi mogu da veruju u Srbiji"? odgovor je vrlo jasan...nikome, pa cak ni sebi a kamo li politicarima. Ako te neko slaze i kaze ti da ces sa tim zanimanjem imati sigurica posao, a ti "pojedes" pricu", pa tebi onda ne treba nikakav uzor! Ako ti kazu da ces studirati besplatno (predizborna maglustina) a ti poverujes, naivan si. Ako ti objasne da sve sto izgovoris, uradis, napravis...nije po "necijem standardu" a ti se snuzdis i povuces se, e to ti tek ne valja!

Autoritet se stice kroz zivot! Svakim danom sreces se sa ljigavstinom i nepravdom, mucenjima i iskusenjima, ali to ne znaci da u zivotu treba ici "linijom manjeg otpora"!
Idi pravo u centar! Udri u sustinu! U istinu ma kakva ona emotivne posledice nosila! Sta je vaznije u zivotu? Emocije ili Istina?
Slobodna misao je najbolji idol mladih!

Mislim da je ovde u pitanju zamena teza. Naime, reč autoritet nije isto što i idol, uzor i td. Zatim, odbojnost prema autoritetima sasvim je normalna stvar u tinejdžerskom dobu, jer je to vreme kada se mlade osobe bore za svoje mesto pod suncem, ta borba podrazumeva sukob kako sa samim sobom tako i sa svojom okolinom. Prema tome preispitivanje autoriteta svakako je dobra stvar, autoriteti su takođe samo ljudi, tako da su samim tim podložni greškama, kvarenju i svim onim stvarima koje utiču na ljude. Preispitivanje autoriteta može da bude samo dobra stvar, nikako loša, jer slepo verovanje nekome može da bude fatalno. Niko nije savršen, tako ni autoriteti koji nama upravljaju.

Iskreno sažaljevam mlade ljude koje Marko Vidojković i Vladimir Arsenijević uče bilo čemu.
Toj dvojici bi bolje bilo da se drže pisanja knjiga, pa ako prođe - prođe.

Pa normalno je da Svedjani citaju vise od Srba... Oni imaju 7 dana proleca i 4 smesnog leta... Verovatno najdosadnija zemlja na planeti... Steta za njih, ali je tako...

Joca Amsterdam, Cane Subotic, grupa Pink Panter, Cume, Bogdanov, Davidovic, Miladin, Arkan, Legija......

Pisci gubitnici i njihove priče...

Znaci, oni savjetuju ucenike da se vulgarno izrazavaju u skoli.
I ja sam bio los ucenik, ali ja priznam da sam ja bio jedini krivac i niko drugi.

Za mene je i ovolika tiražnost Vidojkovića čudno velika. Pa ne može da smisli ni nešto kreativnije od "slušajte sebe"! Još kada uz to šaljete i latentnu poruku da uopšte nije strašno ako si loš đak, bojim se da se to ne razlikuje od autoriteta koji ima neki "biznismen" ili "estradni umetnik".

Pa normalno je da Svedjani citaju vise od Srba... Oni imaju 7 dana proleca i 4 smesnog leta... Verovatno najdosadnija zemlja na planeti... Steta za njih, ali je tako...

Ovo je veoma znacajna stvar. Moze da vam se ne svidi jezik obracanja Marka Vidojkovica, ali je upravo to na simbolicki nacin stvar koja moze da dovede u pitanje kavez u kome su deca odrastala i odrastaju dan danas, bez zelje da misle svojom glavom, povinujuci se uvek plemenskim trendovima i modelima uloga muskarca pavijana, zastitnika i nasilnika i devojke koja takvog treba da smota i veze za sebe. I posle njihovih poruka koje su drugacije, dete i dalje kaze da su mu autoritet roditelji a ono drugo sportisti...smesno i tuzno. Od toliko pametnih ljudi na ovom svetu koji nesto pametno rade njima su autoriteti roditelji i sportisti. Ostacemo zauvek na dnu, ako se to ne promeni.

Ako su im politicari autoritet, strasnooooo.

Volim da citam Vidojkoviceve knjige, ali jadan onaj kome je on autoritet.

Pisci gubitnici i njihove priče...

Iskreno sažaljevam mlade ljude koje Marko Vidojković i Vladimir Arsenijević uče bilo čemu.
Toj dvojici bi bolje bilo da se drže pisanja knjiga, pa ako prođe - prođe.

Ако тинејџери буду идоли сами себи, остаће самољубиви, збуњени и слабо функционални. Такву препоруку ("да слушамо само себе") могу да прихвате зреле и одговорне особе, а не тинејџери. Исто је и са поруком да је океј бити лош ђак. Истина је да лоши ђаци могу да буду блистави умови, али то је, ипак, реткост, па нисам сигуран да је оно што су ова два писца поручивала деци, нешто што би младим људима могао да буде заиста добар путоказ.

Koliko sam uspeo da shvatim iz teksta i u njemu izrečenih poruka i sugestija, autoriteti pojedinih mladih, ovih dana se nalaze u Đenovi, iza rešetaka.
To su ti što su sami sebi autoritet, ne trpe da ih bilo ko bilo čemu nauči, glasni su do besvesti i rade ono što im padne na pamet, jer se tako osećaju dobro i zadovoljno...
Zaista izvanredno pedagoški i autoritativni stavovi!

Autoriteti i uzori ili idoli nisu bas iste stvari...iako se mogu tako doziveti u svetu gde se recnik pisca svodi na "skapirati"... tuzno je kuda ide kultura ovog naroda koji ima toliko vekova knjizevnosti iza sebe...
dok kuliramo i lajkujemo facebook profile, deca nam rastu polupismena... i ostaju polupismena cak i posle fakulteta...

Joca Amsterdam, Cane Subotic, grupa Pink Panter, Cume, Bogdanov, Davidovic, Miladin, Arkan, Legija......

Bas ako Vam se ne dopada profesor treba taj predmet da savladate jer je to prepreka i tako se uci odrastanje. Nece se nista resiti ukorom i psovkom a borba je sam zivot i tako se uci.

Po istrazivanjima na zapadu, vecini su uzori, a ne autoriteti, velike istorijske licnosti, npr. Martin Luter King, Gandhi, Isus Hrist itd. Dva pisca su trebala da pricaju o univerzalnim vrednostima koja cine zapadnu civilizaciju, a ne o tome koliko zaradjuju na knjigama. Srbija je previse okrenuta sebi, to se lepo vidi iz primera crkve u kojoj se vise spominje sveti Sava od Hrista. Na televizijama nemate obrazovne programe koji bi promovisali licnosti koje su zaista velike stvari uradili za druge, a ne samo za sebe, i posvetili ceo zivot toj ideji, umesto u kupovinu automobila i garderobe, sutanju lopte, vrckanju pred mikrofonom, nosenju kravate u skupstini itd.

Gospodo pisci pobrkali ste UZORE i AUTORITETE.

AUTORITET je svako zvanično i stručno lice, a kada su mladi u pitanju to su i roditelji i profesori, UVEK. Da li će, koliko i zbog čega mladi da uvažavaju te autoritete je druga stvar, ali da ih vi otvoreno pozivate da oni sami sebi treba da budu autoriteti je isto što i otvoren poziv na konfliktne situacije sa svim neistomišljenicima. Time im zatvarate i mogućnost da u svom kasnijem životu uvažavaju ili barem razmotre tuđa mišljenja. Ako bi, primera radi, neko od mladih sa ove tribine sutra postao profesor književnosti, neki budući Marko Vidojković bi imao probleme u razmeni mišljenja sa ovom osobom baš zato što joj je neko nekada rekao da ona sama sebi treba da bude autoritet (a ona misli da u Albatrosu Šarla Bodlera ima puno toga suptilnog i između redova da se analizira).

Da ste potegli priču o uzorima za mlade (osobe čije karakterne vrednosti prihvatamo kao ispravne i bitne da bi smo i mi sami napredovali u društvu), tu bi već imalo smisla da se vidi kome su to roditelji, kome sportisti, glumci i slično. Ali ni tu ne treba da se promoviše okrenutost samom sebi, jer time razvijate narcisoidnost i aroganciju kod mladih koja lako kasnije može da se manifestuje kao osionost, bahatost i nipodaštavanje drugih, a svakako će tu mladu osobu dovesti u konflikt sa većinom u društvu (jer nisu imali uzora u kome će da prepoznaju prave društvene vrednosti). Opet koristeći primer mlade osobe sa tribine koja je postala profesor književnosti, ona ne samo da će da bude ubeđena u svoj stav, zato što je autoritet za književnost koju predaje, nego će i sa nipodaštavanjem da gleda na pokušaj učenika Marka da iznese svoje mišljenje.

Ono gde mladi treba da se okrenu sami sebi je kod odabira uzora. Da li se vrednosti koje promoviše njihov odabrani uzor kose sa onim što je usađeno u njih kroz roditeljsko vaspitanje i iskustva sa vršnjacima? Da li su te vrednosti bolje ili lošije od roditeljskih vrednosti i onih koje dominiraju među njihovim vršnjacima? I onda ta mlada osoba neka napravi svoj izbor.

Ovako samo stvarate preduslov da neke mlade osobe sa održane tribine sutra organizuju sličnu tribinu na kojoj će izneti stavove slične vašim, a koji će samo da vrate stvar na početak i tako održe začarani krug stagnacije mišljenja i odnosa u našem društvu.

Rec "autoritet" u Srbiji nema smisao.
Ako ste hteli da upitate "kome mladi mogu da veruju u Srbiji"? odgovor je vrlo jasan...nikome, pa cak ni sebi a kamo li politicarima. Ako te neko slaze i kaze ti da ces sa tim zanimanjem imati sigurica posao, a ti "pojedes" pricu", pa tebi onda ne treba nikakav uzor! Ako ti kazu da ces studirati besplatno (predizborna maglustina) a ti poverujes, naivan si. Ako ti objasne da sve sto izgovoris, uradis, napravis...nije po "necijem standardu" a ti se snuzdis i povuces se, e to ti tek ne valja!

Autoritet se stice kroz zivot! Svakim danom sreces se sa ljigavstinom i nepravdom, mucenjima i iskusenjima, ali to ne znaci da u zivotu treba ici "linijom manjeg otpora"!
Idi pravo u centar! Udri u sustinu! U istinu ma kakva ona emotivne posledice nosila! Sta je vaznije u zivotu? Emocije ili Istina?
Slobodna misao je najbolji idol mladih!

"Skreni pažnju na sebe. Budi glasan".
Zar je to parola pod kojom treba vaspitavati mlade? Da, vaspitavati, a ne prepuštati ih same sebi, navijačko divljanje im uzdizati na piedestal ponašanja za ugled.
Uostalom, nije ni čudo. Grad u kome su istovremeno, a na duži rok, zatvoreni Narodni Muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka... i nema šta drugo da ponudi mladima sem stadiona i stadionskog ponašanja. Pa kad još i crkvi bliske organizacije u tome učestvuju - ko će onda klincima da pokaže makar i samu mogućnost da se čovek može postati i tako što ćeš raditi na sebi, izgrađivati se, a pokušavati da drugome pomogneš, umesto da u drugome stalno vidiš rivala koga treba potući,ismejati, poniziti,pa i uništiti. Ko da im pokaže primerom, da uspešan čovek nije onaj bahati, koji samo grabi, koji je toliko veliki koliko može da bude bezobziran, nego onaj ko je u stanju da služi drugome?
Mladi su na bespuću, to je tačno, ali stariji za to snose veliku odgovorsnost.

25 godina sam ziveo sa roditeljima koji su se svadjali i jos uvek su u svadji, oba roditelja imaju visoku strucnu spremu i veoma su inteligentni i sposobni. Nikada mi nisu bili niti uzori niti autoriteti.

Moj najveci uzor i idol je George Lucas. Covek koji je imao viziju i pokorio planetu jednom pricom. Napravio remekdelo filma, ali nije zato on bitan samo zbog filma, vec zato sto sam ja jedna od mnogih koji je zbog njegove vizije uvideo sopstvenu.

Njegove sposobnosti da okupi ljude razlicitih profila od likovnih umetnika do tehnicara i dan danas razvije skole, institucije i citavu brand ekonomiju.

Zahvaljujuci njemu kao UZORU upisao sam fakultet zavrsio i bavim se dobro placenim poslom i zadovoljan sam unutrasnjim sobom sto mi je najvaznije.

Autoriteti su mi uglavnom bili dobri ucitelji, neki stroziji i blazi. Kod nekih sam imao lose ocene ali sam se trudio jer sam znao da vrede i da su ok.

Moj najveci autoritet bio je trener plesa. Naucio me kako da u malom gledam siroko, naucio me disciplini, pozrtvovanju, odnosu prema drugima i zivotu. On mi nije bio uzor jer nije postigao sve sto ja zelim da postignem u zivotu ali mi je svakako i dan danas autoritet jer ga cenim sto radi to sto radi i sto ceni sebe....

Autoritet je osoba koja ce da vas prodrma svidelo se to vama ili ne koja ce da vam promeni ugao gledanja. to tek shavtite vremenom.

A uzori i idoli su druge stvari.

Kroz ceo zivot su zeleli da mi nametnu autoritet, ali se to u meni nije bas primilo. I danas sam najsretniji jer nisam zeleo nikakvu vrstu autoriteta. Ne razumem zasto bi uopste nekom bio potreban autoritet ukoliko je normalan i normalno se razvija, to moze samo da steti jer ljudi nepromisljeno zele da projektuju sebe na podmladak a sa tim i sve svoje lose strane. Da ne pricam koliko mogu autoriteti biti agresivni i nasilni. To i sami vidite kada pogledate tu "decu". Mene je moj otac naucio svemu kakav ne treba biti u zivotu, na zalost, ali zbog odbijanja bilo kakve vrste autoriteta, sam sam uspeo da izadjem na pravi put, ne bijem zene i ne maltretiram ljude. Nemam komplekse, fobije, disfunkcije. Jer sam uvek imao imaginaran autoritet u svojoj glavi: jednog starog ciku koji je mudar, skroman i ispravan. Nije u pitanju nikakva religija, vec samo moja masta i zelja da imam tako nekoga. Dok sam bio mali, video sam ga u liku Rase Popova ili Branka Kockice. :) Nikada necu sebi dozvoliti da na svoju decu projektujem neke svoje neispunjene snove, niti da ga politicki trujem od malih nogu.

Mislim da je ovde u pitanju zamena teza. Naime, reč autoritet nije isto što i idol, uzor i td. Zatim, odbojnost prema autoritetima sasvim je normalna stvar u tinejdžerskom dobu, jer je to vreme kada se mlade osobe bore za svoje mesto pod suncem, ta borba podrazumeva sukob kako sa samim sobom tako i sa svojom okolinom. Prema tome preispitivanje autoriteta svakako je dobra stvar, autoriteti su takođe samo ljudi, tako da su samim tim podložni greškama, kvarenju i svim onim stvarima koje utiču na ljude. Preispitivanje autoriteta može da bude samo dobra stvar, nikako loša, jer slepo verovanje nekome može da bude fatalno. Niko nije savršen, tako ni autoriteti koji nama upravljaju.

Ovo mi izgleda kao laboratorijski opit..da bi videli idole mladih treba da ih vidite na ulici,na mesta gde izlaze,da vidite njihovo ponašanje. Autoritet su novac i moć al ona u negativnom kontekstu. To jeste manjina ali večina nema snage da im se suprostavi.