Jera Springerić

Ma koliko od njih bežali, nemoguće je da ne budete svesni sveta reality programa. I ako ne palite TV i ne kupujete novine - u nekom trenutku ćete morati da napustite kuću i upotrebite javni prevoz. A onda ćete iz nepoznatih usta preblizu vašeg uveta saznati sve što niste želeli. Gigantski tabloidni naslovi će vas ujedati za lice sa svih strana: „Tuča na Farmi!“; „Gaja hteo da siluje Vlaju!“. Realnost tih programa je već odavno i vaša realnost, iako vas niko nije pitao za mišljenje.

Lako se može uočiti jedna izrazita pravilnost - emisije traju satima, ali svi ih gledaju zbog par momenata, zbog retkih hajlajtova. A oni su uvek vezani za fizičko ili bar verbalno nasilje, za blud, razvrat, afere... Što niže - to bolje. Ti trzaji su ono zbog čega prosečni gledalac doživljava nalet adrenalina i zbog čega se, očigledno, gledanje običnog šoua pretvara u opsesiju i uvrnuto spiritualno iskustvo. Međutim, prazan hod može biti problem. U ovim teškim vremenima svaki trenutak je dragocen, ako ne za snalaženje i preživljavanje, onda bar za duge i sočne analize toga kakav nas je čemer obavio. U tom kontekstu odnos trajanja reality show-a i količine suve akcije za kojom se žudi jednostavno nije fer. Zašto odmah ne preći na stvar? Vreme je da na scenu stupi lokalni superheroj pogane intrige i orgazmičke zabave. Narod je spreman za domaću verziju Džerija Springera.

Jerry Springer je jedna od najkontroverznijih ličnosti američke javnosti već gotovo dve decenije. Stvorio je emisiju koja je sa jedne strane nazvana „najnižom formom televizijskog programa“ i više puta proglašena za najgoru TV emisiju u Americi, a s druge je jedan od najgledajnijih talk programa i u više navrata ugrozio čak i Oprino (večito) prvo mesto. The Jerry Springer Show u početku uopšte nije pretendovao da bude devijantni cirkus kakav je danas. Počeo je kao emisija u kojoj se diskutovalo o političkim i socijalnim temama poput posedovanja oružija ili problema beskućnika. Ali za to očito niko nije mario i gledanost je počela da opada.



Da bi zadržao mesto na televiziji, Springer se okrenuo provokativnijim temama. Atmosfera emisije je postajala sve napetija, nabijena nekim podlim elektricitetom, a 1993. došlo do prve tuče. Džeri Springer je napokon ljudima dao ono čega su bili gladni. Kako se početna grudva pretvarala u lavinu, teme su postajale prvo sve kontroverznije, pa onda i sve degutantnije; baka je pričala o seksu sa unukom, a majka o poduhvatu preotimanja devojke svoje ćerke; ometeni u razvoju su izvrgavani podsmehu; obezbeđenje je proračunato puštalo ljute učesnike da razmene par udaraca; gledanost je rasla. Springer je 2000. godine potpisao ugovor koji mu svake godine oteža džep za 6 miliona dolara. A publika ne prestaje da navija i egzaltirano skandira čuveno: „Je-rry! Je-rry! Je-rry!“

Iako mnogi imaju običaj da tvrde intelektualnu i moralnu superiornost nad američkim narodom, već vidim nekog budućeg Jeru Springerića kako trlja ruke i pravi lokalnu multimilionsku imperiju.

Red za audiciju bio bi kilometarski. Oni manje odvažni bi potezali svaku moguću rodovsko - plemensku vezu ne bi li dobili priliku da vide To iz perspektive publike, da dobacuju i skandiraju „Je-ro! Je-ro! Je-ro!“. Jer suštinski nikoga ne zanima sopstveni bedni život - svi žele da izvuku i dobro pogledaju najprljaviji veš drugih, da se užive u tuđe bizarne drame, da vide kako estradne zvezde čupaju umetke i štipaju silikone jedne drugima. Svi žele da padne krv, ili bar da iskuse nešto približno tom idealu. Nešto poput crne hronike sa hepi endom.