10 pravila stila - Jovana Ilić

Ima devojaka zbog kojih mi i bez Givenchy-a i bez nekih posebnih pravila staje dah i srce ubrzano lupa. Sa druge strane ima devojaka koje su stvarno lepe u dusi. I ima onih trecih - koje moraju da izmisljaju neka pravila.

nice..

Ima ljudi koji, isključivo na sopstvenu štetu, nikada neće shvatiti da i ta od koje zastaje dah i kada nosi trenerku ili neki sličan horor, :) i ta koja ima lepu dušu, ipak izgledaju makar za nijansu lepše i pružaju više zadovoljstva i sebi i svima oko sebe ako imaju stila i ukusa i znaju da se obuku. Neki su s tim rođeni, neki su naučeni, neki nikada neće naučiti, i to je samo njihova stvar, jedan svet lepih doživljaja će im ostati zatvoren, ali za one koji žele da to nauče a, naročito u agrarno-samoupravnom vilajetu srpskom, gde je to u nekim periodima bilo "mission impossible", jednostavno nisu imali gde i od koga, ovakvi edukativni članci su veoma korisni i dobrodošli, jer su prosečna Beograđanka ili Beograđanin (druge deleove zemlje ne posećujem tako često i ne poznajem ih, pa ne mogu da komentarišem, ali sumnjam da je situacija radikalno drukčija) danas, ne samo zbog siromaštva (ako to ume i ima dara i kreativnosti, čovek može da se savršeno obuče i stvarima sa pijace, samo je to, naravno, mnogo teže i zahtevnije nego kad ima na raspolaganju neki pristojan odevni budžet), izgledaju daleko manje elegantno i sofistikovano nego pre dvadesetak ili, čak, bez obzira na ratove i ekonomske probleme, desetak godina. To je, doduše, celoevropski trend, čak i u zemljama kao što je Italija gde su i "široke narodne mase" pre par decenija sasvim pristojno izgledale, danas je to nekako sve mnogo drljavije, nekusnije i jadnije, i, naravno, ima svoje sociološke i ekonomske razloge za koje bi trebalo dosta prostora da se objasne i ovde nema potrebe da se u njih ulazi, ali ne vidim razloga zašto bismo mu se bez borbe prepuštali i olako žrtvovali svakodnevnu estetiku i komunikaciju kroz odevanje po kojoj su urbane sredine stare Jugoslavije mogle da budu i bile uzor za inače katastrofalnu istočnu Evropu i Levant, pa, bez obzira što usred ekonomske krize to možda nije prioritet, čovek može samo da zahvali gospođici Ilić i svima ostalima koji šire i održavaju kulturu izgleda i "estetiku življenja" u Srbiji.

Ima ljudi koji, isključivo na sopstvenu štetu, nikada neće shvatiti da i ta od koje zastaje dah i kada nosi trenerku ili neki sličan horor, :) i ta koja ima lepu dušu, ipak izgledaju makar za nijansu lepše i pružaju više zadovoljstva i sebi i svima oko sebe ako imaju stila i ukusa i znaju da se obuku. Neki su s tim rođeni, neki su naučeni, neki nikada neće naučiti, i to je samo njihova stvar, jedan svet lepih doživljaja će im ostati zatvoren, ali za one koji žele da to nauče a, naročito u agrarno-samoupravnom vilajetu srpskom, gde je to u nekim periodima bilo "mission impossible", jednostavno nisu imali gde i od koga, ovakvi edukativni članci su veoma korisni i dobrodošli, jer su prosečna Beograđanka ili Beograđanin (druge deleove zemlje ne posećujem tako često i ne poznajem ih, pa ne mogu da komentarišem, ali sumnjam da je situacija radikalno drukčija) danas, ne samo zbog siromaštva (ako to ume i ima dara i kreativnosti, čovek može da se savršeno obuče i stvarima sa pijace, samo je to, naravno, mnogo teže i zahtevnije nego kad ima na raspolaganju neki pristojan odevni budžet), izgledaju daleko manje elegantno i sofistikovano nego pre dvadesetak ili, čak, bez obzira na ratove i ekonomske probleme, desetak godina. To je, doduše, celoevropski trend, čak i u zemljama kao što je Italija gde su i "široke narodne mase" pre par decenija sasvim pristojno izgledale, danas je to nekako sve mnogo drljavije, nekusnije i jadnije, i, naravno, ima svoje sociološke i ekonomske razloge za koje bi trebalo dosta prostora da se objasne i ovde nema potrebe da se u njih ulazi, ali ne vidim razloga zašto bismo mu se bez borbe prepuštali i olako žrtvovali svakodnevnu estetiku i komunikaciju kroz odevanje po kojoj su urbane sredine stare Jugoslavije mogle da budu i bile uzor za inače katastrofalnu istočnu Evropu i Levant, pa, bez obzira što usred ekonomske krize to možda nije prioritet, čovek može samo da zahvali gospođici Ilić i svima ostalima koji šire i održavaju kulturu izgleda i "estetiku življenja" u Srbiji.

Ima devojaka zbog kojih mi i bez Givenchy-a i bez nekih posebnih pravila staje dah i srce ubrzano lupa. Sa druge strane ima devojaka koje su stvarno lepe u dusi. I ima onih trecih - koje moraju da izmisljaju neka pravila.

nice..