Gakovo, selo bez seljaka

Pa naravno da stanovnici Gakova nemaju zemlje kad je sva nemačka zemlja(druge nije ni bilo) prešla u državne ruke.
Ako je istinita ona narodna:oteto - prokleto,onda bi svi meštani tog naselja trebali,na žalost,biti prokleti(možda čak i ne svojom krivicom) jer su naseljeni u švapske kuće čiji su stanovnici prethodno isterani iz njih,streljani,ili su umrli od gladi i bolesti u tom logoru.U Gakovu je pre Drugog svetskog rata bilo 100% nemačko stanovništvo.Dakle,nad svakom kućom lebdi duh zločina,a ti jadni stradalnici su od kojekuda tamo naseljavani.Verovatno,da su imali izbora nikad nebi ušli u nešto što je nekome oteto i što su mnogi od tih Nemaca,odlazeći u smrt prokleli....
Gakovo je jedna tužna i tragična epizoda krvave istorije vojvođanske ravnice.

Da, selo puno seljaka i poljoprivrednih masina, a nema svoju obradivu zemlju. Zalosno.

Gakovo,je mesto mog odrastanja i moje mladosti. Odavno nisam tamo bio, sem pre dve godine kada mi je rano preminuo Bane Pavkov skolski drug. U Gakovu sam prvi put saznao sta je zivot i multietnicka sredina. Jos uvek pamtim Jociku (Josip Raidcev), velikog zvezdasa, Slavka Palalica, Morira Repajica koji zivi negde u Norveskoj.Vericu, koja je radila u biblioteci i moju veliku sipatiju Nadu. I svi su nestali ali ipak su tu. Tu u mom srcu secanja. Gde su svi oni dani lepog skolovanja OS Laza Kostic ??
Mnoge sam zaboravio po imenima ali po likovima i po mestima u mojim mislima svakog dana su tu. Koliko zelim da se prosetam ulicama Gakova, kao nekada. Danas sam, covek koji je u godinama, sahranio majku (Radmilu Ristivojevic) koja me je i dovela u Gakovo ali sam osato covek,dostojan svog imena i porekla. Iako su mi nogi proricali crnu sudbinu, ipak sam ostao i opstao ponosan da sam u tom Gakovu ziveo. I mnoge moje sifre za ulaz u FACEBOOK u Mejl i skoro sve porograme na internetu, moraju imati ime Gakova. I kad testiram internet i GOOGL obavezno pisem Gakovo.
Pozdrav za sve koje vas pamtim. Tada nisam znao a danas to izuzetno cenim kod sebe i svih koje sam znao iz Gakova - NIJE BILO VAZNO KOJE SI NACIJE I KOJE SI VERE. Ma svi smo bili jedno. Kako bih voleo da se vratim na samo jedan dan u detinjstvo i da vidim Franju Kufnera,Stevu Nadovezu, Veru Djeric, Ankicu Tubic i sve, sve koje sam iskreno, kao dete voleo a da to tada nisam znao da je iskreno, najiskrenije. I sad nekada sa porodicom prodjem autom, kad iz Loznice u kojoj zivim 35 godina, dodjem kod drugova u Apatin prodjem Gakovom, malo snimim kamerom i posle dugo, dugo tugujem jer imao sam srece da zivim u Gakovu. Ako neko ovo iz Gakova procita, neka prenese pozdrave nekima od ovih koje sam spomenuo. Jer uspomene su mi jake a godine prosle a ponosan sam i na jedne i na druge.
Jovan Rakovic, Loznica
office@omradio.co.yu
0642345-898
H V A L A

ovo je somnoambulni tekst koji ne pominje da je gakovo nemacko selo i bivsi veliki logor i stratiste vojvodjanskih nemaca. nakon zatvaranja logora i proterivanja nemaca privremeno su naseljeni i grčki emigranti armije otpora ELAS (Komunisti) da bi zatim i oni zbog podrske rezoluciji informbiroa bili proterani u cehoslovacku. to je jedini razlog sto je selo izbeglo stihijsku kolonizaciju odnosno srbi i ostali su u njega kolonizovani tek nakon proterivanja nemaca i grka.
bojan aleksov

Pa naravno da stanovnici Gakova nemaju zemlje kad je sva nemačka zemlja(druge nije ni bilo) prešla u državne ruke.
Ako je istinita ona narodna:oteto - prokleto,onda bi svi meštani tog naselja trebali,na žalost,biti prokleti(možda čak i ne svojom krivicom) jer su naseljeni u švapske kuće čiji su stanovnici prethodno isterani iz njih,streljani,ili su umrli od gladi i bolesti u tom logoru.U Gakovu je pre Drugog svetskog rata bilo 100% nemačko stanovništvo.Dakle,nad svakom kućom lebdi duh zločina,a ti jadni stradalnici su od kojekuda tamo naseljavani.Verovatno,da su imali izbora nikad nebi ušli u nešto što je nekome oteto i što su mnogi od tih Nemaca,odlazeći u smrt prokleli....
Gakovo je jedna tužna i tragična epizoda krvave istorije vojvođanske ravnice.

ovo je somnoambulni tekst koji ne pominje da je gakovo nemacko selo i bivsi veliki logor i stratiste vojvodjanskih nemaca. nakon zatvaranja logora i proterivanja nemaca privremeno su naseljeni i grčki emigranti armije otpora ELAS (Komunisti) da bi zatim i oni zbog podrske rezoluciji informbiroa bili proterani u cehoslovacku. to je jedini razlog sto je selo izbeglo stihijsku kolonizaciju odnosno srbi i ostali su u njega kolonizovani tek nakon proterivanja nemaca i grka.
bojan aleksov

Da, selo puno seljaka i poljoprivrednih masina, a nema svoju obradivu zemlju. Zalosno.

Gakovo,je mesto mog odrastanja i moje mladosti. Odavno nisam tamo bio, sem pre dve godine kada mi je rano preminuo Bane Pavkov skolski drug. U Gakovu sam prvi put saznao sta je zivot i multietnicka sredina. Jos uvek pamtim Jociku (Josip Raidcev), velikog zvezdasa, Slavka Palalica, Morira Repajica koji zivi negde u Norveskoj.Vericu, koja je radila u biblioteci i moju veliku sipatiju Nadu. I svi su nestali ali ipak su tu. Tu u mom srcu secanja. Gde su svi oni dani lepog skolovanja OS Laza Kostic ??
Mnoge sam zaboravio po imenima ali po likovima i po mestima u mojim mislima svakog dana su tu. Koliko zelim da se prosetam ulicama Gakova, kao nekada. Danas sam, covek koji je u godinama, sahranio majku (Radmilu Ristivojevic) koja me je i dovela u Gakovo ali sam osato covek,dostojan svog imena i porekla. Iako su mi nogi proricali crnu sudbinu, ipak sam ostao i opstao ponosan da sam u tom Gakovu ziveo. I mnoge moje sifre za ulaz u FACEBOOK u Mejl i skoro sve porograme na internetu, moraju imati ime Gakova. I kad testiram internet i GOOGL obavezno pisem Gakovo.
Pozdrav za sve koje vas pamtim. Tada nisam znao a danas to izuzetno cenim kod sebe i svih koje sam znao iz Gakova - NIJE BILO VAZNO KOJE SI NACIJE I KOJE SI VERE. Ma svi smo bili jedno. Kako bih voleo da se vratim na samo jedan dan u detinjstvo i da vidim Franju Kufnera,Stevu Nadovezu, Veru Djeric, Ankicu Tubic i sve, sve koje sam iskreno, kao dete voleo a da to tada nisam znao da je iskreno, najiskrenije. I sad nekada sa porodicom prodjem autom, kad iz Loznice u kojoj zivim 35 godina, dodjem kod drugova u Apatin prodjem Gakovom, malo snimim kamerom i posle dugo, dugo tugujem jer imao sam srece da zivim u Gakovu. Ako neko ovo iz Gakova procita, neka prenese pozdrave nekima od ovih koje sam spomenuo. Jer uspomene su mi jake a godine prosle a ponosan sam i na jedne i na druge.
Jovan Rakovic, Loznica
office@omradio.co.yu
0642345-898
H V A L A