Selindžer tuži pisca nastavka Lovca

Jedno je sigurno: novac i pohlepa za njim prete da će uništiti svu lepotu ovog sveta, i materijalnu i duhovnu. Pisac ima svako pravo da spreči da nešto što je on stvorio bude zloupotrebljeno ili iskorišćeno za ostvarenje nečije koristi, ne zato da bi tu korist sprečio, već da bi zaštitio svoje originalno delo i svoj identitet i prepoznatljivost koje mu je ono donelo među šest milijardi individua. Ja lično imam veliki otpor prema eksploataciji književnih dela, koja u današnje vreme poprima zastrašujuće razmere. Kao sa pokretne trake izlaze bezbrojni nastavci raznoraznih knjiga, potpomognuti velikim reklamnim kampanjama, nedugo zatim filmski ekranizovanih, sa još agresivnijim reklamama. Svote novca koje se vrte oko njih su nezamislive običnim ljudima. A koja je korist od svega toga. Nikakva! Ama baš nikakva! Obična jeftina zabava. Unapred se zna koga datuma će izaći neka knjiga, ili film po njoj. Zastrašujuće! Pisac koji ima rok da nešto napiše! To nije pisac, to je radnik na pokretnoj traci, samo za velike pare. Da ne govorim o činjenici da sve više ljudi gleda filmove po knjigama, a da knjige ni ne čita. Najfrapantniji primer toga je serijal „Gospodar prstenova“, a vidim da će se snimati i po romanu o Hobitima. Čitao sam i „Hobita“ i „Gospodara prstenova“, i zarekao se da nikada neću pogledati filmove snimljene po tim delima. Bogatstvo jezika kojima je Tolkin ta dela napisao, veliki deo radnje koji se dešava na mentalnom nivou junaka, prosto je neuhvatljiv za vizuelnu predstavu. Osim toga, ako neko dete sa deset-petnaest godina pogleda te filmove, čarolija naknadnog čitanja knjige će biti pod znakom pitanja. Oni koji su čitali Tolkina, i kojima su te knjige drage srcu, razumeće ovaj stav, a oni koji nisu, reći će da pričam gluposti. Nije važno. Sećam se da sam kao mlad gledao domaći film „Majstor i Margarita“ snimljen po romanu Bulgakova, a kada sam kasnije čitao knigu, nisam mogao izbaciti iz glave likove Bate Živojinovića i Pavla Vujisića, koji su glumili u filmu. Jedno vreme se govorilo da će naš „poznati reditelj“ ekranizovati Andrićevu „Na Drini ćupriju“, sva sreća pa nije. Knjige su za čitanje, ne za snimanje filmova po njima, ili za štancovanje njihovih nastavaka. Retki su primeri umetničkog uspeha oba medija, i papirnog i celuloidnog. Ima ih u slučajevima kada film dočarava ono što u knjizi nije rečeno ili opisano („2001: Odiseja u svemiru“ Kjubrika po romanu Artura Klarka, „Solaris“ (ne novi, nego stari Tarkovskog) po romanu Stanislava Lema, znači kada se umetnosti dopunjuju, a ne samo prate faktički sled događaja upotpunjen specijalnim efektima i lepim predelima. Čitajte knjige, stare, velika dela su davno napisana, a veliki filmovi su davno snimljeni. Zbog svega toga podržavam gospodina Selindžera u njegovoj nameri da zaštiti sebe, svoje delo i svoje čitaoce.

Ne volim nastavke ni kad ih pise sam autor, a kamoli neki drugi. Na pokretnoj traci, bas tako. Dobili smo Pepeljugu 2, Malu sirenu 2...
Potpuna podrska Selindzeru.
I stvarno, nek nam dopusti da procitamo te nove knjige iz Nju Hempsira!

Pisanje takvog romana je čisto profitabilno intencirano(ne sumnjam da će , ako se pusti u štampu, biti masovno čitan) !

Pravi Džerom će nadam se uskoro dozvoliti da se objave rukopisi koji su završeni i u sef smešteni!
Živeo...

Ne znam baš da li je sve tako kako piše u komentarima iznad, posebno onom dugom.
Knjiga je jedan medij umjetničkog izražavanja, film drugi, veoma različit.
Ako se snimi film, kako se to kaže, "po knjizi", radi se o filmu inspirisanom nekom knjigom, a ne o ekranizaciji piščevih misli i ideja. Namjera reditelja može biti sasvim različita od namjere pisca i to je sasvim OK. Konzument samo treba da se nauči da film i knjigu percipira kao dva nepovezana djela, i neće imati problema.
A što se tiče zaštite intelektualne svojine, nedozvoljavanja da neko koristi tvoje likove ili priču za film, ili drugu knjigu, ni sa tim se ne slažem. Kad knjiga jednom izađe, ona ima svoj život, koji pisac ne treba da kontroliše. Možda je taj nastavak Lovca puki pokušaj da se zgrnu pare, ali možda je pisac bio iskreno inspirisan Selindžerom. Matori Selindžer je odavno posvađan sa cijelim svijetom i sve ovo mi više liči na staračku zlobu, nego na zaštitu umjetničkog interiteta.

Slazem se za filmove, posebno da ako se filmovi rade "po knjizi" i sluze kao inspiracija.
Ipak, sve je manje originalnih scenarija, pa se igra na sigurno. Ili se radi po nekoj relativno nepoynatoj knjizi, posle cega knjiga postane popularna, a na naslovnoj strani je plakat filma, sto je apsurdo. Nastavci mi se nikako ne dopadaju. Narocito oni koji imaju (da se tako izrazim) pravi kraj. Ne vidim svrhu. Ako je inspirisan Selindzerom, nije ni prvi ni poslednji.
U svakom slucaju, ne bih volela nastavak ni da ga Selindyer pise.
Druga stvar su dela za koja se unapred yna da ce iti nastavaka. Triologije, na primer.
Ponavljam se mnogo, odoh.

Ne znam baš da li je sve tako kako piše u komentarima iznad, posebno onom dugom.
Knjiga je jedan medij umjetničkog izražavanja, film drugi, veoma različit.
Ako se snimi film, kako se to kaže, "po knjizi", radi se o filmu inspirisanom nekom knjigom, a ne o ekranizaciji piščevih misli i ideja. Namjera reditelja može biti sasvim različita od namjere pisca i to je sasvim OK. Konzument samo treba da se nauči da film i knjigu percipira kao dva nepovezana djela, i neće imati problema.
A što se tiče zaštite intelektualne svojine, nedozvoljavanja da neko koristi tvoje likove ili priču za film, ili drugu knjigu, ni sa tim se ne slažem. Kad knjiga jednom izađe, ona ima svoj život, koji pisac ne treba da kontroliše. Možda je taj nastavak Lovca puki pokušaj da se zgrnu pare, ali možda je pisac bio iskreno inspirisan Selindžerom. Matori Selindžer je odavno posvađan sa cijelim svijetom i sve ovo mi više liči na staračku zlobu, nego na zaštitu umjetničkog interiteta.

Jedno je sigurno: novac i pohlepa za njim prete da će uništiti svu lepotu ovog sveta, i materijalnu i duhovnu. Pisac ima svako pravo da spreči da nešto što je on stvorio bude zloupotrebljeno ili iskorišćeno za ostvarenje nečije koristi, ne zato da bi tu korist sprečio, već da bi zaštitio svoje originalno delo i svoj identitet i prepoznatljivost koje mu je ono donelo među šest milijardi individua. Ja lično imam veliki otpor prema eksploataciji književnih dela, koja u današnje vreme poprima zastrašujuće razmere. Kao sa pokretne trake izlaze bezbrojni nastavci raznoraznih knjiga, potpomognuti velikim reklamnim kampanjama, nedugo zatim filmski ekranizovanih, sa još agresivnijim reklamama. Svote novca koje se vrte oko njih su nezamislive običnim ljudima. A koja je korist od svega toga. Nikakva! Ama baš nikakva! Obična jeftina zabava. Unapred se zna koga datuma će izaći neka knjiga, ili film po njoj. Zastrašujuće! Pisac koji ima rok da nešto napiše! To nije pisac, to je radnik na pokretnoj traci, samo za velike pare. Da ne govorim o činjenici da sve više ljudi gleda filmove po knjigama, a da knjige ni ne čita. Najfrapantniji primer toga je serijal „Gospodar prstenova“, a vidim da će se snimati i po romanu o Hobitima. Čitao sam i „Hobita“ i „Gospodara prstenova“, i zarekao se da nikada neću pogledati filmove snimljene po tim delima. Bogatstvo jezika kojima je Tolkin ta dela napisao, veliki deo radnje koji se dešava na mentalnom nivou junaka, prosto je neuhvatljiv za vizuelnu predstavu. Osim toga, ako neko dete sa deset-petnaest godina pogleda te filmove, čarolija naknadnog čitanja knjige će biti pod znakom pitanja. Oni koji su čitali Tolkina, i kojima su te knjige drage srcu, razumeće ovaj stav, a oni koji nisu, reći će da pričam gluposti. Nije važno. Sećam se da sam kao mlad gledao domaći film „Majstor i Margarita“ snimljen po romanu Bulgakova, a kada sam kasnije čitao knigu, nisam mogao izbaciti iz glave likove Bate Živojinovića i Pavla Vujisića, koji su glumili u filmu. Jedno vreme se govorilo da će naš „poznati reditelj“ ekranizovati Andrićevu „Na Drini ćupriju“, sva sreća pa nije. Knjige su za čitanje, ne za snimanje filmova po njima, ili za štancovanje njihovih nastavaka. Retki su primeri umetničkog uspeha oba medija, i papirnog i celuloidnog. Ima ih u slučajevima kada film dočarava ono što u knjizi nije rečeno ili opisano („2001: Odiseja u svemiru“ Kjubrika po romanu Artura Klarka, „Solaris“ (ne novi, nego stari Tarkovskog) po romanu Stanislava Lema, znači kada se umetnosti dopunjuju, a ne samo prate faktički sled događaja upotpunjen specijalnim efektima i lepim predelima. Čitajte knjige, stare, velika dela su davno napisana, a veliki filmovi su davno snimljeni. Zbog svega toga podržavam gospodina Selindžera u njegovoj nameri da zaštiti sebe, svoje delo i svoje čitaoce.

Pisanje takvog romana je čisto profitabilno intencirano(ne sumnjam da će , ako se pusti u štampu, biti masovno čitan) !

Pravi Džerom će nadam se uskoro dozvoliti da se objave rukopisi koji su završeni i u sef smešteni!
Živeo...

Ne volim nastavke ni kad ih pise sam autor, a kamoli neki drugi. Na pokretnoj traci, bas tako. Dobili smo Pepeljugu 2, Malu sirenu 2...
Potpuna podrska Selindzeru.
I stvarno, nek nam dopusti da procitamo te nove knjige iz Nju Hempsira!

Slazem se za filmove, posebno da ako se filmovi rade "po knjizi" i sluze kao inspiracija.
Ipak, sve je manje originalnih scenarija, pa se igra na sigurno. Ili se radi po nekoj relativno nepoynatoj knjizi, posle cega knjiga postane popularna, a na naslovnoj strani je plakat filma, sto je apsurdo. Nastavci mi se nikako ne dopadaju. Narocito oni koji imaju (da se tako izrazim) pravi kraj. Ne vidim svrhu. Ako je inspirisan Selindzerom, nije ni prvi ni poslednji.
U svakom slucaju, ne bih volela nastavak ni da ga Selindyer pise.
Druga stvar su dela za koja se unapred yna da ce iti nastavaka. Triologije, na primer.
Ponavljam se mnogo, odoh.