EU: Lečenje dostupno u celoj Uniji

Lako moguće da će nam nekad, kad dođemo u EU, ova opcija doneti neke povoljnosti, ali zdravstvo će kasniti još možda decenijama...

Uprkos željama ili vizijama, ne zna čovek kako bi to nazvao, "našeg" ministra zdravlja, neznanje, nemar i nepismenost u našem zdravstvu su strašni, da ne govorim o dozi i veličini "kaskanja" za naukom.
Novac koji se godinama i decenijama sliva uvek na ista mesta/klinike, oprema koju ne dobija nikad Vlasotince, a uvek Beograd, mizeran sistem obarazovanja, sa klinikama "ozbiljnog" ranga gde rade cele porodice u određenoj specijalnosti (genetska predispozicija? :), očaj, tuga i beda čim zađete van "centara", a i u "centrima" je "spolja prazno, a unutra ništa".....

Mali primer: kad sam - pre neku godinu - bila na proslavi 25 godina mature, susrela sam - mnogo (skoro 60) "baba i deda". Dakle, veliku grupu medicinskih sestara, i sa višom i visokom spremom, lekara i vrhunski obrazovanih lekara, koji - recimo - opušteno izjavljuju da "sa računarom nemaju blage veze", kao i da "im na pamet ne pada da pokušaju da nauče ma šta" na tu temu. Na moju primedbu da su onda nepismeni, i da će tek biti, jer pred sobom imamo možda i petnaestak godina staža, dobijem "beo", a ponekad i arogantan "beo" pogled (ako je u pitanju docent ili profesor).

Neki dan dobijem dopis bez prateće dokumentacije od regionalnog (!) Instituta od državnog značaja, nazovem doktoricu koja je naslovljena kao kontakt osoba, i ona mi kaže da "ne može danas da mi mailom pošalje taj dokument, jer je informatičar (!) otišao ranije sa posla".... Na moju vedru primedbu da mlada koleginica treba da moli Boga da informatičar ne slomi ruku, ne dao Bog, nastaje mračno ćutanje.... Mail još nije stigao, baš sam zabrinuta za informatičara...:).

Naša Komora još dosad nije "smogla sredstva" da napravi jedan čestit, redovno ažuriran sajt, a članstvo (mi, jelda), plaća 5 EUR mesečno (samo stomatologa ima više hiljada....).

Volela bih da mogu da se obradujem od srca ovom napisu, ali...za mene su moguće dobrobiti ove vesti, krajnje relativne vrednosti, čak i uz prirođeni optimizam - mi smo, čast izuzecima - u kamenom dobu....

Pa nek se naše zdravstvo ugleda i ukine sporni zakon po kojem ja iz Novog Sada ne mogu da se lečim ako želim u Beogradu, i obratno ako neki Beograđanin želi da ide u Novi Sad... silne potvrde trebaju koje treba da se izvade da bi se to LEGALNO odradilo.

Lepo, za tehnološki opremljene članice EU, za nas je to naučna fantastika!

A za to vreme kada neko iz Srbije plati sopstveno lečenje u inostranstvu, Srbija mu čak ne priznaje ni bolovanje, nego čovek mora za to da uzme godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo. Bolje prođe onaj koji polomi nogu na skijanju nego onaj koji ide na operaciju u inostranstvo o svom trošku.

Potpuno otvaranje tržišta neminovno poboljšava kvalitet zdravstvenih usluga. Zatvorenost u gradskim / regionalnim okvirima stvara lokalne monopole i služi kao opravdanje za neznanje ili nerad.
Najveći problem srpskog zdravstva ipak je potpuna dominacija politike nad strukom, gde se politički podobni ljudi, članovi vladajućih stranaka (koja god da je na vlasti) postavljaju na rukovodeća mesta u zdravstvu, dok se stručnost potiskuje. I onda nesposobni, a politički podobni odlučuju o sposobnima, vrednima, moralnima. A ljaga pada na sve nas.
Tipičan primer je ulaganje u zdravstvo. Ulaže se u opremu koju zaposleni često ne umeju da koriste, ali se u ljude ne ulaže. U edukaciju u vodećim svetskim centrima, kupovinu literature, brze internet veze. Zašto? Zato što se ulažući u edukaciju ljudi ne možete "ugraditi" i uzeti proviziju za sebe ili svoju stranku. I ako ste politički postavljeni, a nestručni, ne trebaju Vam sposobni, ugledni ljudi sa imenom i prezimenom nego bezlična masa nesposobnih, korumpiranih i međusobno posvađanih ljudi kojima lako upravljate.
Zaključak: Nema izgleda da će naše zdravstvo ikada ličiti na zdravstvo u EU.

Mene nervira sto ne mogu da se lecim u domu zdravlja kojem zelim, iako imam uredno zdravstveno osiguranje. Prijavljen sam na jednoj opstini, firma mi je u drugoj, a ja zivim u iznajmljenom stanu na trecoj opstini, na par stotina metara od Doma zdravlja, ali tamo ne mogu da se lecim. Zasto moje osiguranje nece da plati troskove drugom domu zdravlja? Sta je sa stanovista osiguranja razlika da li se ja lecim na jednom ili drugom mestu?

Ja imam bolove u kicmi vec vise od nekoliko meseci, citam na netu kazu ako imam vise od par dana treba da se obratim lekaru. Kako ja da objasnim mojoj doktorki da mi da uput za Banjicu kad ona nece! Ovde je jako tesko i u Srbiji otici kod kog lekara a kamoli da idem u DRUGU zemlju! Jos tragicnije mi je bilo sto su Rumuni i Bugari na work travel programu imali potpisan sporazum s USA da kad idu da rade tamo njihovo zdravstveno im pokriva trosak a nase malo morgen! Sad se razmisljam dal je pametnije da platim zdravstveno osiguranje da bih opet platio pregled u Banjici ako hocu da odem, jer ako niste iz Bg za dz nema nista, ili da odem kod nekog privatnika AKO uopste i postoji.

Dvije napomene. Ovako je nekad (mladji ne pamte) bilo u bivsoj Jugi. Moj kum je iz Sarajeva otisao u Ljubljanu na operaciju bubrega kod istog onog Ludviga Ravnika koji je bio sef konzilijuma za umiruceg Tita. Isto je bilo i sa penzionim osiguranjem. Moji roditelji su godinama provodili po pet mjeseci u Dubrovniku, u Domu umirovljenika, placajuci deseti dio cijene normalnog pansiona, a razliku je pokrivalo Penzijski fond BiH.

Drugo, u vecini zemalja Evropske unije ovo se vec odavno primjenjuje, samo je bilo potrebno da se zakonski regulise - opet, naravno, da bi maticne drzave za sebe uzele dio "kolaca", ali kakve veze to ima ako je konacni rezultat dobra usluga i zadovoljni i pacijent i doktor? I jos nesto, usluga se INACE placa direktno davaocu (ljekaru, klinici, bolnici, laboratoriji), samo sto mozete odgadjati placanje do 14 dana, a racune u medjuvremenu posaljete svom osiguravajucem drustvu, koje vas odmah refundira, tako da neki (ah, nasi ljudi ce zeznuti svaki sistem) dobiju novac od osiguranja PRIJE nego sto ga plate doktoru ili bolnici: Tako, u stvari, nista ne gube, samo TRANSFERISU novac od osiguranja davaocu zdravstvenih usluga, ne uvlaceci ruku u sopstveni dzep. A ako jos malo ZAKASNITE sa placanjem (nece vas bas niko goniti po sudu zato sto ste desetak dana kasnije uplatili 150 evra), na racunu vam fino na tu sumicu idu kamatice, a znamo, zrno po zrno...

Tih 4% koji medicinske usluge traže u drugim zemljama meni mirišu uglavnom na korisnike jeftine plastične hirurgije u novim članicama EU na istoku.

Tih 4% koji medicinske usluge traže u drugim zemljama meni mirišu uglavnom na korisnike jeftine plastične hirurgije u novim članicama EU na istoku.

Mene nervira sto ne mogu da se lecim u domu zdravlja kojem zelim, iako imam uredno zdravstveno osiguranje. Prijavljen sam na jednoj opstini, firma mi je u drugoj, a ja zivim u iznajmljenom stanu na trecoj opstini, na par stotina metara od Doma zdravlja, ali tamo ne mogu da se lecim. Zasto moje osiguranje nece da plati troskove drugom domu zdravlja? Sta je sa stanovista osiguranja razlika da li se ja lecim na jednom ili drugom mestu?

Lepo, za tehnološki opremljene članice EU, za nas je to naučna fantastika!

Lako moguće da će nam nekad, kad dođemo u EU, ova opcija doneti neke povoljnosti, ali zdravstvo će kasniti još možda decenijama...

Uprkos željama ili vizijama, ne zna čovek kako bi to nazvao, "našeg" ministra zdravlja, neznanje, nemar i nepismenost u našem zdravstvu su strašni, da ne govorim o dozi i veličini "kaskanja" za naukom.
Novac koji se godinama i decenijama sliva uvek na ista mesta/klinike, oprema koju ne dobija nikad Vlasotince, a uvek Beograd, mizeran sistem obarazovanja, sa klinikama "ozbiljnog" ranga gde rade cele porodice u određenoj specijalnosti (genetska predispozicija? :), očaj, tuga i beda čim zađete van "centara", a i u "centrima" je "spolja prazno, a unutra ništa".....

Mali primer: kad sam - pre neku godinu - bila na proslavi 25 godina mature, susrela sam - mnogo (skoro 60) "baba i deda". Dakle, veliku grupu medicinskih sestara, i sa višom i visokom spremom, lekara i vrhunski obrazovanih lekara, koji - recimo - opušteno izjavljuju da "sa računarom nemaju blage veze", kao i da "im na pamet ne pada da pokušaju da nauče ma šta" na tu temu. Na moju primedbu da su onda nepismeni, i da će tek biti, jer pred sobom imamo možda i petnaestak godina staža, dobijem "beo", a ponekad i arogantan "beo" pogled (ako je u pitanju docent ili profesor).

Neki dan dobijem dopis bez prateće dokumentacije od regionalnog (!) Instituta od državnog značaja, nazovem doktoricu koja je naslovljena kao kontakt osoba, i ona mi kaže da "ne može danas da mi mailom pošalje taj dokument, jer je informatičar (!) otišao ranije sa posla".... Na moju vedru primedbu da mlada koleginica treba da moli Boga da informatičar ne slomi ruku, ne dao Bog, nastaje mračno ćutanje.... Mail još nije stigao, baš sam zabrinuta za informatičara...:).

Naša Komora još dosad nije "smogla sredstva" da napravi jedan čestit, redovno ažuriran sajt, a članstvo (mi, jelda), plaća 5 EUR mesečno (samo stomatologa ima više hiljada....).

Volela bih da mogu da se obradujem od srca ovom napisu, ali...za mene su moguće dobrobiti ove vesti, krajnje relativne vrednosti, čak i uz prirođeni optimizam - mi smo, čast izuzecima - u kamenom dobu....

Pa nek se naše zdravstvo ugleda i ukine sporni zakon po kojem ja iz Novog Sada ne mogu da se lečim ako želim u Beogradu, i obratno ako neki Beograđanin želi da ide u Novi Sad... silne potvrde trebaju koje treba da se izvade da bi se to LEGALNO odradilo.

A za to vreme kada neko iz Srbije plati sopstveno lečenje u inostranstvu, Srbija mu čak ne priznaje ni bolovanje, nego čovek mora za to da uzme godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo. Bolje prođe onaj koji polomi nogu na skijanju nego onaj koji ide na operaciju u inostranstvo o svom trošku.

Ja imam bolove u kicmi vec vise od nekoliko meseci, citam na netu kazu ako imam vise od par dana treba da se obratim lekaru. Kako ja da objasnim mojoj doktorki da mi da uput za Banjicu kad ona nece! Ovde je jako tesko i u Srbiji otici kod kog lekara a kamoli da idem u DRUGU zemlju! Jos tragicnije mi je bilo sto su Rumuni i Bugari na work travel programu imali potpisan sporazum s USA da kad idu da rade tamo njihovo zdravstveno im pokriva trosak a nase malo morgen! Sad se razmisljam dal je pametnije da platim zdravstveno osiguranje da bih opet platio pregled u Banjici ako hocu da odem, jer ako niste iz Bg za dz nema nista, ili da odem kod nekog privatnika AKO uopste i postoji.

Dvije napomene. Ovako je nekad (mladji ne pamte) bilo u bivsoj Jugi. Moj kum je iz Sarajeva otisao u Ljubljanu na operaciju bubrega kod istog onog Ludviga Ravnika koji je bio sef konzilijuma za umiruceg Tita. Isto je bilo i sa penzionim osiguranjem. Moji roditelji su godinama provodili po pet mjeseci u Dubrovniku, u Domu umirovljenika, placajuci deseti dio cijene normalnog pansiona, a razliku je pokrivalo Penzijski fond BiH.

Drugo, u vecini zemalja Evropske unije ovo se vec odavno primjenjuje, samo je bilo potrebno da se zakonski regulise - opet, naravno, da bi maticne drzave za sebe uzele dio "kolaca", ali kakve veze to ima ako je konacni rezultat dobra usluga i zadovoljni i pacijent i doktor? I jos nesto, usluga se INACE placa direktno davaocu (ljekaru, klinici, bolnici, laboratoriji), samo sto mozete odgadjati placanje do 14 dana, a racune u medjuvremenu posaljete svom osiguravajucem drustvu, koje vas odmah refundira, tako da neki (ah, nasi ljudi ce zeznuti svaki sistem) dobiju novac od osiguranja PRIJE nego sto ga plate doktoru ili bolnici: Tako, u stvari, nista ne gube, samo TRANSFERISU novac od osiguranja davaocu zdravstvenih usluga, ne uvlaceci ruku u sopstveni dzep. A ako jos malo ZAKASNITE sa placanjem (nece vas bas niko goniti po sudu zato sto ste desetak dana kasnije uplatili 150 evra), na racunu vam fino na tu sumicu idu kamatice, a znamo, zrno po zrno...

Potpuno otvaranje tržišta neminovno poboljšava kvalitet zdravstvenih usluga. Zatvorenost u gradskim / regionalnim okvirima stvara lokalne monopole i služi kao opravdanje za neznanje ili nerad.
Najveći problem srpskog zdravstva ipak je potpuna dominacija politike nad strukom, gde se politički podobni ljudi, članovi vladajućih stranaka (koja god da je na vlasti) postavljaju na rukovodeća mesta u zdravstvu, dok se stručnost potiskuje. I onda nesposobni, a politički podobni odlučuju o sposobnima, vrednima, moralnima. A ljaga pada na sve nas.
Tipičan primer je ulaganje u zdravstvo. Ulaže se u opremu koju zaposleni često ne umeju da koriste, ali se u ljude ne ulaže. U edukaciju u vodećim svetskim centrima, kupovinu literature, brze internet veze. Zašto? Zato što se ulažući u edukaciju ljudi ne možete "ugraditi" i uzeti proviziju za sebe ili svoju stranku. I ako ste politički postavljeni, a nestručni, ne trebaju Vam sposobni, ugledni ljudi sa imenom i prezimenom nego bezlična masa nesposobnih, korumpiranih i međusobno posvađanih ljudi kojima lako upravljate.
Zaključak: Nema izgleda da će naše zdravstvo ikada ličiti na zdravstvo u EU.