Do diplome osam godina

Zavrsi sam masinstvo u beogradu i za taj fakultet mogu da kazem kako je bilo, ali znam da je i na drugim fakultetima slicno.
Mislim da nisu toliko krivi studenti koliko skroz pogresan sistem. Da bi dosao do svoje diplome ja sam morao da dobijem 36 ocena, za svaku od njih je trebaloda polozim prvo pismeni, pa potom i usmeni deo, a da bi dosao do pismenog dela morao sam da polozim kolokvijum ili da odbranim vrlo cesto obiman graficki rad. Prema tome, ja sam polozio oko 70 pismenih i usmenih ispita, gde su pismeni uglavnom zadaci, a usmeni odgovori na teorijska pitanja, dakle nisu bas povezani u smislu da ako se spremite za pismeni, procice te i usmeni. Ako tome dodamo da su sve ocene osim usmenih ispita plod subjektivnog ocenjivanja cesto bezvoljnih asistenata, a da je na usmenom razlika izmedju 6 i 8 cisto akadmeska kod vecine profesora, da 10-ku cesto niste mogli da dobijete iz inata, onda ove brojke nisu ni malo relevantne da bi pokazalae koliko su studenti vredni ili ne. Uz to za istu ocenu kod razlicitih profesora bila je potrebna razlicita kolicina znanja,a vrlo dobro se zna koji su to predmeti koji su se polagali danima. Ako tome dodamo ratne godine i da je moralo da se misli i o drugim stvarima osim na studiranje, pa i nije toliko lose.

To je zato sto zure, da duze studiraju imali bi veci prosek.

Pogledajte samo kakvi su programi i kako su organizovane redovne studije po svetu pa ce vam sve biti jasno. U poredjenju sa tim nasi fakulteti su napravljeni vise da se studenti muce nego da nauce, pa ko tu muku prezivi dobije diplomu. Sporedna stvar je da se usput dosta i nauci, ne poricem to, ali sta je od toga "dosta" i korisno to je druga prica.

Nasi univerziteti treba da shvate (kao sto su i zapadni) da im je posao da na redovnim studijama prave strucnjake koji ce kada zavrse raditi normalne poslove u normalnim firmama i vuci ekonomiju zemlje napred. Kada bi se to prihvatilo planovi bi se promenili i obim gradiva dao skresati na polovinu. Nazalost, nasi programi su napravljeni sa idejom da se na fakultetima stvaraju buduci vrhunski istrazivaci i doktori nauka, a ne radnici u preduzecima koji treba da znaju kako da odrade svakodnevni standardni posao, naprave prihod svojoj firmi i tako vuku celu zemlju napred.

Dakle, nema pomaka dok univerziteti u Srbiji ne shvate da treba da postanu sastavni deo privrede ove zemlje.

Tuzno!

Studiram veterinu u Beogradu i u septembru upisujem sestu godinu,i mogu da kazem da je ova informacija sto se tice veterine potpuno tacna.Studiranje na veterini zaista predugo traje delom zbog toga jer je fakultet i veterina kao nauka dosta teska, a delom i zbog prevelike strogoce pri polaganju ispita na vecini predmeta. Trebao bi neko iz ministarstva da se pozabavi tim pitanjem jer iako profesori uvek tvrde da je situacija takva jer studenti ne uce dovoljno, statistika uvek govori istinu i cinjenica je da je prosek studiranja 10,16 godina! A poznato je da veterinu i medicinu upisuju najbolji djaci srednjih skola koji dobro uce i trude se mnogo. I sam sistem studiranja je vrlo los, gradivo je preobimno, moraju da se uce mnoge potpuno nepotrebne i nebulozne stvari.

To je jedan od razloga za povecanje cena skolarina. Studentima treba tolerisati da obnove jednom godinu (to se moze desiti svakome) a sve nakon toga kazniti finansijski tj. godinu naplacivati dvostruko pa i vise.

Ja sam student veterine FVM Beograd. U junu sam se uselila u Ameriku. Prvo moram dati komentar o fakultetu u Beogradu. Ne mogu da se pohvalim da sam `dobar student`. A to znaci da nisam uspela da nabubam knjige od A do S bez imalo razumevanja. Nase veterinarske studije uglavnom proticu tako sto naucite teoriju (neko brze neko sporije, zavisno koliki ste kompjuterski kapacitet), a za prakticni deo veterine i nije toliko bitno. Uz to LITERATURA JE OCAJNA, OCAJNA, OCAJNA! Koliko imate studenata veterine sto svrsenih sto trenutnih toliko imate i vrste zamisljenih bubrega, nacina davanja inekcije... Da ne pricam koliko nas je polozilo hirurgiju, a tek nekolicina (i to zahvaljujuci svojoj angazovanosti da se ubacite negde na praksu i sreci da neko od njih zeli da vam pokaze nesto od prakse)nas je uopste drzala hirurske instrumente u rukama i tek minorna nekolicina uopste napravila jedan sav na rani. A, ozbiljnija hirurska praksa je tu negde u teorijskom i imaginarnom stanju negde u glavi.. mozda je i nestala tokom godina mukostudiranja. Postoje dobri profesori i asistenti (hvala im sto uopste postoje) i ima ih zaista nekoliko, ne vise od pet. Ne vredi ulaziti dalje u detalje ako vam ispricam o mojim mogucnostima ovde u Americi. Zena veterinar bila je spremna da mi da posao, ali pre toga je morala da proveri koliko se diploma FVM Beograd zaista akredituje u Americi. Posle tople i svesrdne zelje da mi pomogne, i sama ne verujuci, 30 i nesto ispita za mesto cistaca ambulante. Nasa diploma ne vredi nista, nigde... to je jedino sto je mogla da mi ponudi jer mi je u ovom trenutku potreban novac. Nije ni cudo sto nam ne priznaju diplomu! Znam da se nema novca (zar zaista nema), ali svako od nas moze da kupi papak u prodavnici, iglodrzac, iglu, konac i pincetu i vezba sivenje na prakticnom delu nastave iz hirurgije npr... samo da je volje profesora! Studiranje veterine u Srbiji je OCAJNO! O nadmenom stavu vecine profesora studenti ni nemaju snage da komentarisu zato sto ih niko ni ne slus i zapravo nikog ne interesuje. Mojih 7 gorkih godina studiranja veterine u Srbiji ne vrede nista

U svoje vreme, a bilo je to pre Bolonje studirao sam arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sve ispite sam davao u roku, stigao do 8. semestra na vreme i onda postao apsolvent. Vremena kao vremena, moralo je da se radi da bi se prezivelo, pa sam pauzirao sa studijama dve godine. Pocetkom 2001. sam se vratio na fakultet resen da ga zavrsim i poceo da skidam jedan po jedan preostali ispit (bilo ih je 8). I onda sam dosao do ispita zvanog Istorija starog veka koji se polagao na katedri za Klasicne nauke. Ispit sam spremao 8 meseci svaki dan, po vise sati dnevno, procitao par hiljada strana literature i polozio iz treceg puta. Na dan kada sam ga polozio od oko dvadeset kandidata polozilo je nas 4. Neke moje kolege, koje su takodje imale "cast" da polazu ovaj ispit (sada po Bolonji ovaj ispit na arheologiji moze da se zaobidje izborom odgovarajuceg smera, a ionako je mnogo "skracen") su ga polagale i po dve godine, a neki su odustajali od studiranja zbog tog ispita. Nije uvek problem u studentima, vrlo cesto je problem u profesorima, nedostatkom kriterijuma i preobimnim gradivom. Da napomenem da sam sve ostale ispite (ukupno 19, od cega mnogi dvo, tro i cetverosemestralni) u toku studija polozio iz prvog puta i nikad nisam odustajao od ispita. Nakon toga zavrsio sam i master studije arheologije, u roku sa ocenom 10.0.

Ali, zbog tog jednog ispita prosek studiranja mi je porastao za skoro godinu dana. Eto odakle studentima tolike godine za zavrsavanje studija.

BTW, sad sam nezaposlen i tek povremeno honorarno angazovan. :( Toliko o vrednosti skolovanja u mom slucaju i o ulozenom trudu.

Hmmmmmmmmmmm... Pa,ne bih ja odmah paljbu osipala po studentima... Ima i profesora koji znaju i po više puta da obore celu grupu, pa obore ako nisi kupio njihovu skriptu i slično. I svaki fakultet je jednako težak. Neki fakulteti imaju npr. 43 ispita -( sa jednosemestralnim ili dvosemestralnim predmetima), a neki 23 ali sa predmetima koji su četvororsemestralni. Tako da to ispada isto... Ja sam fax završila sa 23 godine i na to sam ponosna. Savet - glavu gore, nepravde je uvek bilo, ali ako imaš cilj ne može te ništa pokolebati. U praksi se sve pokaže. Čovek pokaže ko je i šta je čim usta otvori. Najmanje su studenti krivi, kriv je neefikasan školski sistem.

"Po Bolonji je smanjena obimost" - JESTEL' VI NORMALNI!? Pa sad je gore nego ranije!

I posle neko pljuje po privatnim fakultetima?! E meni je baš drago da sam diplomirao na privatnom jer sam ga završio sa 23 godine i imam 8 godina radnog staža, plus sam izbegao sve "blagodeti" domaće prosvetnog sistema oličene u profesorima samoupravljačima sa životnom filozofijom "vi ste tu zbog mene a ne ja zbog vas".

Posebno mi je drago što mi takvi nisu ubili volju za učenjem pa sam u 30 godina odradio i ACCA i ni sada me ne mrzi da učim.

'Ajde, dosta sam se hvalio, problem je stvarno ozbiljan i potrebna je korenita promena obrazovnog sistema. I na zapadu i na istoku završavaju fakultete sa 21 godinom a kod nas... Daleko bilo!

A koliko traje ETF? Elem, kad sam procitala vest o smrti izumiteljke vegete koja je studirala filozofiju i pocela kao tehnicar jasno je da je predugo studiranje samo gubitak vremena. Ko se jos seca ili mu opste treba nesto sto je naucio iz skole. To samo pomaze da pohvatas brze detalje posla kojim ces se baviti a posle napredujes i usavrsavas se. Kad sam ja diplomirala, moja familija je dosla sa recima "e hvala bogu da ne moras vise da ucis", kao sad si sve zavrsio i ne moras nista novo da ucis i savladas.

Hmm, nisu svi fakulteti isti, niti traju isti broj semestara. Recimo medicina je trajala 12 semestara, i to se ne može direktno uporedjivati za onima koji traju npr. 7-8

Jako dugo studiranje i relativno losi prosek ocena. Pa onda razumem zasto ljudi KUPUJU DIPLOME. Haleluja Srbijo!!

Nikad nije ni crno ni belo...
Kriv je sistem ali su krivi i studenti...
Prvo nigde ne pise da svi moraju studirati, a ako vec studiramo onda se tome moramo posvetiti i aktivno uciti...
Sve se moze kad se hoce, ja sam svoj fakultet (12 semestara) zavrsila u roku sa visokim prosekom, diplomirala a nikad nisam bila apsolvent...
I vec 8 godina nisam u Srbiji-mislite o tome...

To je jedan od razloga za povecanje cena skolarina. Studentima treba tolerisati da obnove jednom godinu (to se moze desiti svakome) a sve nakon toga kazniti finansijski tj. godinu naplacivati dvostruko pa i vise.

Tuzno!

To je zato sto zure, da duze studiraju imali bi veci prosek.

Hmmmmmmmmmmm... Pa,ne bih ja odmah paljbu osipala po studentima... Ima i profesora koji znaju i po više puta da obore celu grupu, pa obore ako nisi kupio njihovu skriptu i slično. I svaki fakultet je jednako težak. Neki fakulteti imaju npr. 43 ispita -( sa jednosemestralnim ili dvosemestralnim predmetima), a neki 23 ali sa predmetima koji su četvororsemestralni. Tako da to ispada isto... Ja sam fax završila sa 23 godine i na to sam ponosna. Savet - glavu gore, nepravde je uvek bilo, ali ako imaš cilj ne može te ništa pokolebati. U praksi se sve pokaže. Čovek pokaže ko je i šta je čim usta otvori. Najmanje su studenti krivi, kriv je neefikasan školski sistem.

Studiram veterinu u Beogradu i u septembru upisujem sestu godinu,i mogu da kazem da je ova informacija sto se tice veterine potpuno tacna.Studiranje na veterini zaista predugo traje delom zbog toga jer je fakultet i veterina kao nauka dosta teska, a delom i zbog prevelike strogoce pri polaganju ispita na vecini predmeta. Trebao bi neko iz ministarstva da se pozabavi tim pitanjem jer iako profesori uvek tvrde da je situacija takva jer studenti ne uce dovoljno, statistika uvek govori istinu i cinjenica je da je prosek studiranja 10,16 godina! A poznato je da veterinu i medicinu upisuju najbolji djaci srednjih skola koji dobro uce i trude se mnogo. I sam sistem studiranja je vrlo los, gradivo je preobimno, moraju da se uce mnoge potpuno nepotrebne i nebulozne stvari.

"Po Bolonji je smanjena obimost" - JESTEL' VI NORMALNI!? Pa sad je gore nego ranije!

Zavrsi sam masinstvo u beogradu i za taj fakultet mogu da kazem kako je bilo, ali znam da je i na drugim fakultetima slicno.
Mislim da nisu toliko krivi studenti koliko skroz pogresan sistem. Da bi dosao do svoje diplome ja sam morao da dobijem 36 ocena, za svaku od njih je trebaloda polozim prvo pismeni, pa potom i usmeni deo, a da bi dosao do pismenog dela morao sam da polozim kolokvijum ili da odbranim vrlo cesto obiman graficki rad. Prema tome, ja sam polozio oko 70 pismenih i usmenih ispita, gde su pismeni uglavnom zadaci, a usmeni odgovori na teorijska pitanja, dakle nisu bas povezani u smislu da ako se spremite za pismeni, procice te i usmeni. Ako tome dodamo da su sve ocene osim usmenih ispita plod subjektivnog ocenjivanja cesto bezvoljnih asistenata, a da je na usmenom razlika izmedju 6 i 8 cisto akadmeska kod vecine profesora, da 10-ku cesto niste mogli da dobijete iz inata, onda ove brojke nisu ni malo relevantne da bi pokazalae koliko su studenti vredni ili ne. Uz to za istu ocenu kod razlicitih profesora bila je potrebna razlicita kolicina znanja,a vrlo dobro se zna koji su to predmeti koji su se polagali danima. Ako tome dodamo ratne godine i da je moralo da se misli i o drugim stvarima osim na studiranje, pa i nije toliko lose.

Hmm, nisu svi fakulteti isti, niti traju isti broj semestara. Recimo medicina je trajala 12 semestara, i to se ne može direktno uporedjivati za onima koji traju npr. 7-8

Jako dugo studiranje i relativno losi prosek ocena. Pa onda razumem zasto ljudi KUPUJU DIPLOME. Haleluja Srbijo!!

Pogledajte samo kakvi su programi i kako su organizovane redovne studije po svetu pa ce vam sve biti jasno. U poredjenju sa tim nasi fakulteti su napravljeni vise da se studenti muce nego da nauce, pa ko tu muku prezivi dobije diplomu. Sporedna stvar je da se usput dosta i nauci, ne poricem to, ali sta je od toga "dosta" i korisno to je druga prica.

Nasi univerziteti treba da shvate (kao sto su i zapadni) da im je posao da na redovnim studijama prave strucnjake koji ce kada zavrse raditi normalne poslove u normalnim firmama i vuci ekonomiju zemlje napred. Kada bi se to prihvatilo planovi bi se promenili i obim gradiva dao skresati na polovinu. Nazalost, nasi programi su napravljeni sa idejom da se na fakultetima stvaraju buduci vrhunski istrazivaci i doktori nauka, a ne radnici u preduzecima koji treba da znaju kako da odrade svakodnevni standardni posao, naprave prihod svojoj firmi i tako vuku celu zemlju napred.

Dakle, nema pomaka dok univerziteti u Srbiji ne shvate da treba da postanu sastavni deo privrede ove zemlje.

A koliko traje ETF? Elem, kad sam procitala vest o smrti izumiteljke vegete koja je studirala filozofiju i pocela kao tehnicar jasno je da je predugo studiranje samo gubitak vremena. Ko se jos seca ili mu opste treba nesto sto je naucio iz skole. To samo pomaze da pohvatas brze detalje posla kojim ces se baviti a posle napredujes i usavrsavas se. Kad sam ja diplomirala, moja familija je dosla sa recima "e hvala bogu da ne moras vise da ucis", kao sad si sve zavrsio i ne moras nista novo da ucis i savladas.

Nikad nije ni crno ni belo...
Kriv je sistem ali su krivi i studenti...
Prvo nigde ne pise da svi moraju studirati, a ako vec studiramo onda se tome moramo posvetiti i aktivno uciti...
Sve se moze kad se hoce, ja sam svoj fakultet (12 semestara) zavrsila u roku sa visokim prosekom, diplomirala a nikad nisam bila apsolvent...
I vec 8 godina nisam u Srbiji-mislite o tome...

U svoje vreme, a bilo je to pre Bolonje studirao sam arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sve ispite sam davao u roku, stigao do 8. semestra na vreme i onda postao apsolvent. Vremena kao vremena, moralo je da se radi da bi se prezivelo, pa sam pauzirao sa studijama dve godine. Pocetkom 2001. sam se vratio na fakultet resen da ga zavrsim i poceo da skidam jedan po jedan preostali ispit (bilo ih je 8). I onda sam dosao do ispita zvanog Istorija starog veka koji se polagao na katedri za Klasicne nauke. Ispit sam spremao 8 meseci svaki dan, po vise sati dnevno, procitao par hiljada strana literature i polozio iz treceg puta. Na dan kada sam ga polozio od oko dvadeset kandidata polozilo je nas 4. Neke moje kolege, koje su takodje imale "cast" da polazu ovaj ispit (sada po Bolonji ovaj ispit na arheologiji moze da se zaobidje izborom odgovarajuceg smera, a ionako je mnogo "skracen") su ga polagale i po dve godine, a neki su odustajali od studiranja zbog tog ispita. Nije uvek problem u studentima, vrlo cesto je problem u profesorima, nedostatkom kriterijuma i preobimnim gradivom. Da napomenem da sam sve ostale ispite (ukupno 19, od cega mnogi dvo, tro i cetverosemestralni) u toku studija polozio iz prvog puta i nikad nisam odustajao od ispita. Nakon toga zavrsio sam i master studije arheologije, u roku sa ocenom 10.0.

Ali, zbog tog jednog ispita prosek studiranja mi je porastao za skoro godinu dana. Eto odakle studentima tolike godine za zavrsavanje studija.

BTW, sad sam nezaposlen i tek povremeno honorarno angazovan. :( Toliko o vrednosti skolovanja u mom slucaju i o ulozenom trudu.

I posle neko pljuje po privatnim fakultetima?! E meni je baš drago da sam diplomirao na privatnom jer sam ga završio sa 23 godine i imam 8 godina radnog staža, plus sam izbegao sve "blagodeti" domaće prosvetnog sistema oličene u profesorima samoupravljačima sa životnom filozofijom "vi ste tu zbog mene a ne ja zbog vas".

Posebno mi je drago što mi takvi nisu ubili volju za učenjem pa sam u 30 godina odradio i ACCA i ni sada me ne mrzi da učim.

'Ajde, dosta sam se hvalio, problem je stvarno ozbiljan i potrebna je korenita promena obrazovnog sistema. I na zapadu i na istoku završavaju fakultete sa 21 godinom a kod nas... Daleko bilo!

Ja sam student veterine FVM Beograd. U junu sam se uselila u Ameriku. Prvo moram dati komentar o fakultetu u Beogradu. Ne mogu da se pohvalim da sam `dobar student`. A to znaci da nisam uspela da nabubam knjige od A do S bez imalo razumevanja. Nase veterinarske studije uglavnom proticu tako sto naucite teoriju (neko brze neko sporije, zavisno koliki ste kompjuterski kapacitet), a za prakticni deo veterine i nije toliko bitno. Uz to LITERATURA JE OCAJNA, OCAJNA, OCAJNA! Koliko imate studenata veterine sto svrsenih sto trenutnih toliko imate i vrste zamisljenih bubrega, nacina davanja inekcije... Da ne pricam koliko nas je polozilo hirurgiju, a tek nekolicina (i to zahvaljujuci svojoj angazovanosti da se ubacite negde na praksu i sreci da neko od njih zeli da vam pokaze nesto od prakse)nas je uopste drzala hirurske instrumente u rukama i tek minorna nekolicina uopste napravila jedan sav na rani. A, ozbiljnija hirurska praksa je tu negde u teorijskom i imaginarnom stanju negde u glavi.. mozda je i nestala tokom godina mukostudiranja. Postoje dobri profesori i asistenti (hvala im sto uopste postoje) i ima ih zaista nekoliko, ne vise od pet. Ne vredi ulaziti dalje u detalje ako vam ispricam o mojim mogucnostima ovde u Americi. Zena veterinar bila je spremna da mi da posao, ali pre toga je morala da proveri koliko se diploma FVM Beograd zaista akredituje u Americi. Posle tople i svesrdne zelje da mi pomogne, i sama ne verujuci, 30 i nesto ispita za mesto cistaca ambulante. Nasa diploma ne vredi nista, nigde... to je jedino sto je mogla da mi ponudi jer mi je u ovom trenutku potreban novac. Nije ni cudo sto nam ne priznaju diplomu! Znam da se nema novca (zar zaista nema), ali svako od nas moze da kupi papak u prodavnici, iglodrzac, iglu, konac i pincetu i vezba sivenje na prakticnom delu nastave iz hirurgije npr... samo da je volje profesora! Studiranje veterine u Srbiji je OCAJNO! O nadmenom stavu vecine profesora studenti ni nemaju snage da komentarisu zato sto ih niko ni ne slus i zapravo nikog ne interesuje. Mojih 7 gorkih godina studiranja veterine u Srbiji ne vrede nista