Neponovljiva četvrt u Kelnu: Tamo se svako oseća kao kod kuće

Lep tekst koji mi je izazvao dozu nostalgije i sećanje na moje boravke u Kelnu, kod ujaka, 70-ih i 80-tih u vreme kada nije bilo toliko migranata i kada su svi delovi grada bili bezbedni za šetnje do kuće čak i u šumovitom Vajdenpešu na severnoj strani uz obalu Rajne. Divan grad, 90% srušen u II sv. ratu pa ponovo izgrađivan po starim urbanističkim nacrtima i predratnim fotografijama,..
Sretno vreme kada su zajedno na kelnškom hipodromu radili, družili se, zajedno tugovali i veselili se moj ujak iz Ravnog Sela, Branko iz Noćaja, Neđo iz Slavonskog Broda, Mladen iz Vrboveca, Omer iz Vogošće, Ragib iz Đakovice i Pito iz Kelna.
Lepa vremena.

lep tekst. čitaš i zamisljas kalk kao neko mesto iz bajke i to je uspeh autora, par lepih scena pretvoreni u masterpiece a istina je ustvari mnogo drugačija. rupa nad rupama, prljavo, sumorno i daleko od lepote… ali ima smeka. usput, majstore, kalk se kod nas prevodi kao - kamenac.

Bravo za tekst. Informativno i profesionalno.

Bravo za tekst.Ziveo u Osthajmu pored Kalka...ali sta tek reci za Korvajler 😀

Kad bi imao para, a nemam, onda bi sad investirao u nekretnine baš u Kalku jer se zadnji par godina dosta ulaže u taj dio grada. Cijene kirija su sve skuplje što ne čudi jer centar nije dalek.

Moj sine, gde si ti živio, pa se u Kalku osećaš kao kod kuće. Do nedavno sam zalazio često tamo, silom prilika, mnogo me podseća na paviljone ili Blok 45 iz 1993, i to iza 9 naveče.

whitefield@
Kalk je u prevodu kreč a proizvodi se od krečnjaka,u ovom slučaju se može prevesti samo kao kreč a ne kamen !

Svi sem Jevreja i Roma... i nas naravno.

lep tekst. čitaš i zamisljas kalk kao neko mesto iz bajke i to je uspeh autora, par lepih scena pretvoreni u masterpiece a istina je ustvari mnogo drugačija. rupa nad rupama, prljavo, sumorno i daleko od lepote… ali ima smeka. usput, majstore, kalk se kod nas prevodi kao - kamenac.

Svi sem Jevreja i Roma... i nas naravno.

Lep tekst koji mi je izazvao dozu nostalgije i sećanje na moje boravke u Kelnu, kod ujaka, 70-ih i 80-tih u vreme kada nije bilo toliko migranata i kada su svi delovi grada bili bezbedni za šetnje do kuće čak i u šumovitom Vajdenpešu na severnoj strani uz obalu Rajne. Divan grad, 90% srušen u II sv. ratu pa ponovo izgrađivan po starim urbanističkim nacrtima i predratnim fotografijama,..
Sretno vreme kada su zajedno na kelnškom hipodromu radili, družili se, zajedno tugovali i veselili se moj ujak iz Ravnog Sela, Branko iz Noćaja, Neđo iz Slavonskog Broda, Mladen iz Vrboveca, Omer iz Vogošće, Ragib iz Đakovice i Pito iz Kelna.
Lepa vremena.

Kad bi imao para, a nemam, onda bi sad investirao u nekretnine baš u Kalku jer se zadnji par godina dosta ulaže u taj dio grada. Cijene kirija su sve skuplje što ne čudi jer centar nije dalek.

Moj sine, gde si ti živio, pa se u Kalku osećaš kao kod kuće. Do nedavno sam zalazio često tamo, silom prilika, mnogo me podseća na paviljone ili Blok 45 iz 1993, i to iza 9 naveče.

Bravo za tekst. Informativno i profesionalno.

Bravo za tekst.Ziveo u Osthajmu pored Kalka...ali sta tek reci za Korvajler 😀

whitefield@
Kalk je u prevodu kreč a proizvodi se od krečnjaka,u ovom slučaju se može prevesti samo kao kreč a ne kamen !