Pisac Salman Ruždi se pojavio prvi put u javnosti nakon ranjavanja

Možda je, za stanje našeg društva i države, korisno da konačno pročitamo roman "Tom Dzons" 1749., (jedan od najznačajnih romana) možda nam pomogne, kako da rešavamo naše probleme, ili nam pomogne da dobijemo nekog našeg pisca ranga Henri Fildinga. Tvorac romana (dramski pisac, pesnik, esejista, novinar, advokat), koji do tančina oslikava živu svakidašnjicu, daje uverljive slike naravi i običaja tadašnje Engleske, predstavlja ljudsku prirodu onakvom kakva ona jeste - Henri Filding (1707-1754) uticao je na Džejn Ostin, Voltera Skota, Dikensa i & u VB ali i izvan VB na Stendala, Puškina, Gogolja,...,Brehta, Tomasa Mana, Žida, Prusta čak i na Ruždija; kao i na Volterov "Kandid"(!) Naročito njegov roman u 18 knjiga "Tom Džons" (izgubljeno dete) je imao efekat bombe kada je objavljen, do te mere da je u proleće 1750., roman smatran odgovornim za dva zemljotresa koja su potresla London. Engleska je u to vreme bila „septička jama licemerja kada je reč o seksualnost"; Filding to vešto izvrgava ruglu kroz radnju: selo, put, gostionice, grad, zatim uz pomoć raznovrsnosti karaktera, svih klasa, raznih zanata i profesionalnih grupa; konačno, ponavljanjem komičnih/tragičnih scena: premlaćivanja, tuče, saobraćajnih nesreća,..., užarenih noćnih scena strasti; suprotnosti između prirode i društva, dobročinstva i licemerja, vrlina i mana, razboritosti. Roman je 1767., Filidor postavio u operu, igran je i na pozorišnim daskama u svetu ali ne i u Srbiji.

Da je Velika Britanija država, ubijala bi zbog svog državljanina svakog meseca po jednog ajatolaha na razne maštovite načine (zato imaju jednu od najboljih tajnih službi na svetu i jedne od najboljih specijalnih jedinica na svetu), sve dok ne bi povukli fatvu. Ali to je gomila neomarksističkih kvislinga,.plaćenika, licemera i neprijatelja vlastitog naroda... Samo je Tramp kapirao kako treba s tim divljacima, i to kul, bez ikakvog rata i prolivanja krvi vlastitih vojnika ili tamošnjeg nevinog stanovništva, samo udri ne narod koji nije ništa kriv, već isključivo vojnike, ubice i njihove političke i verske nalogodavce. Pozivaš na ubistvo našeg građanina, e, molim lepo...

Da je Velika Britanija država, ubijala bi zbog svog državljanina svakog meseca po jednog ajatolaha na razne maštovite načine (zato imaju jednu od najboljih tajnih službi na svetu i jedne od najboljih specijalnih jedinica na svetu), sve dok ne bi povukli fatvu. Ali to je gomila neomarksističkih kvislinga,.plaćenika, licemera i neprijatelja vlastitog naroda... Samo je Tramp kapirao kako treba s tim divljacima, i to kul, bez ikakvog rata i prolivanja krvi vlastitih vojnika ili tamošnjeg nevinog stanovništva, samo udri ne narod koji nije ništa kriv, već isključivo vojnike, ubice i njihove političke i verske nalogodavce. Pozivaš na ubistvo našeg građanina, e, molim lepo...

Možda je, za stanje našeg društva i države, korisno da konačno pročitamo roman "Tom Dzons" 1749., (jedan od najznačajnih romana) možda nam pomogne, kako da rešavamo naše probleme, ili nam pomogne da dobijemo nekog našeg pisca ranga Henri Fildinga. Tvorac romana (dramski pisac, pesnik, esejista, novinar, advokat), koji do tančina oslikava živu svakidašnjicu, daje uverljive slike naravi i običaja tadašnje Engleske, predstavlja ljudsku prirodu onakvom kakva ona jeste - Henri Filding (1707-1754) uticao je na Džejn Ostin, Voltera Skota, Dikensa i & u VB ali i izvan VB na Stendala, Puškina, Gogolja,...,Brehta, Tomasa Mana, Žida, Prusta čak i na Ruždija; kao i na Volterov "Kandid"(!) Naročito njegov roman u 18 knjiga "Tom Džons" (izgubljeno dete) je imao efekat bombe kada je objavljen, do te mere da je u proleće 1750., roman smatran odgovornim za dva zemljotresa koja su potresla London. Engleska je u to vreme bila „septička jama licemerja kada je reč o seksualnost"; Filding to vešto izvrgava ruglu kroz radnju: selo, put, gostionice, grad, zatim uz pomoć raznovrsnosti karaktera, svih klasa, raznih zanata i profesionalnih grupa; konačno, ponavljanjem komičnih/tragičnih scena: premlaćivanja, tuče, saobraćajnih nesreća,..., užarenih noćnih scena strasti; suprotnosti između prirode i društva, dobročinstva i licemerja, vrlina i mana, razboritosti. Roman je 1767., Filidor postavio u operu, igran je i na pozorišnim daskama u svetu ali ne i u Srbiji.