Život priča: Kada se "ma, to je dečije" otrgne kontroli...

I uciteljicu i direktorku odmah izbaciti iz skole plus krivicna tuzba. Dokle ce se vise trpeti takve stvari. Jos oni prijavljuju roditelje centru za socijalni rad !!

Ja sam bio ajmo reci zrtva nasilja,doduse vise psihickog jer me niko nije prebio osim gurkanja i tako to sto je "sasvim normalno" kod dece.Jednog su zadirkivali sto je debeo,jednog sto je nosio naocare a ja sam upadljivo sitan, tako da sam bio laka meta.Naravno nikog nije briga,ni skolu ni ucitelje,profesore.Deca koja trpe nasilje su prepustena sebi samo.A to maltretiranje ostavlja strasno velike posledice po psihu,tako da sam ja sad spreman i na bilo koju bezazlenu situaciju da reagujem burno i nekom razbijem glavu jer mi je prag tolerancije mnogo nizak.I da deca se radjaju zla ;) nisu nikakvi andjeli barem vecina.

Uvek je bilo tako, kada ti se nakaci ucitelj ili razredni, a roditelji nisu sposobni da se izbore sa njima, onda je to uglavnom kraj.

Preporučujem ministru da pored Cecinih stihova obrati pažnju i na pseudopedagoge koji rade sa decom...ne može svako da bude učitelj.

Zivim u Norveskoj gde je vrsnjacko nasilje u najmanjem procentu. Poenta je da skola i prosvetno osoblje reaguje preventivno i na neke stvari koje mi smatramo sitnicama tako sto obavestava roditelje da razgovaraju sa svojim detetom, dok su oni pre toga vec obavili razgovor.

I da deca se radjaju zla ;) nisu nikakvi andjeli barem vecina.
(sta je, 02. maj 2018 23:58)
Ne radjaju se zla vec su im roditelji kreteni.Deca su zanemarena i lose vaspitana.Donose frustracije od kuce jer gledaju i slusaju svadju i tucu roditelja.Takva deca takvo ponasanje projektuju u skoli.

Ja sam u osnovnoj skoli bio na neki nacin zrtva nasilja. U razredu je bio jedan prost klinac, koji je maltretirao nas par. Ja sam bio omanji, debeljuca, neupadljiv, sa svim peticama. Svaki drugi ili treci dan me gurao, pretio da ce da me bije itd. Nakon godinu i po dana, jedno jutro mi je pao mrak na oci i razbio sam ga od batina, sam sebe sam iznenadio. Posle toga je bezao od mene i vise nikoga nije dirao. Moji su bili spremni da me ispisu iz te skole, ali ja nisam hteo. Zato sada imam prag tolerancije nula, uhvati me panika kad citam ovakve tekstove. Sve to ostavlja posledice. :(

Ali kad se u nekom našem malom mestu ustali termin ELITNA ŠKOLA, pa na dalje odatle krenu sve podele. A elitna ne po broju učenika na saveznim i medjunarodnim takmičenjima, nego zato jer su tamo deca lolalnih lekara, advokata i biznismena koji su svi bogovi u tom malom gradu. Tu je onda nebo granica šta se sve radi po učionicama, hodnicima, dvorištima i kancelarijama, a na kraju svi budu odlični (videti “Majstori, majstori” film Gorana Markovića).

Svaki dan nam je uciteljica pricala da ne smemo jedni druge da omalovazavamo, svadjamo se i da ako nas neko dira moramo zajedno da ga branimo. Onda se jednog dana desi da nam upadnu deca iz starije generacije da nas isteraju dok igramo fudbal tako sto jedan uleti na teren i sutne nam loptu na prometnu ulicu pored skole (redova pojava). Sledeca situacija, nas 12orica se zalecemo na njih da se bijemo, jer tako nas je ucila uciteljica :) Hvatamo dvojicu i dajemo im neke mlake batine, ipak smo imali po 8-9 godina, dok ostatak bezi. Nije im padalo na pamet da nas maltretiraju vise, obrukali smo ih. Kroz par godina smo se cak i fino druzili sa njima.

Ucite decu da brane sebe, da brane drugare, da ne okrecu glavu kad jaci maltretira slabije jer se tako stice i postovanje i strahopostovanje od drugih. Lepse se covek oseca i kad popije batine, ali ustane i bori se, nego kad povije glavu i cuti. Taj bol mnogo vise razara dete. Pricam ovo jer nisam rastao u neko mnogo davno vreme, to je bilo oko 2000. god negde, vec smo bili raspad zemlja i za lepa vremena znamo samo iz price.

Ja sam bio zrtva uciteljskog psihickog nasilja. Mene je uciteljica, koja je do mog treceg razreda zavrsila u dusevnoj bolnici (znaci zena koja je osvedoceno imala dusevnih problema), maltretirala tokom te prve tri godine....i to je bilo strasno. Sto je najgore mene su moji odmah zeleli da prebace u drugo odeljenje jer recimo nedeljom uvece, pred skolu ja na psihickoj bazi od straha i stresa dobijem fras, tempraturu 40, buncam i pocinjem da se gubim, ali onda krece nagovaranje od strane psihologa, direktora da to ne rade, zbog ovoga zbog onoga. Tako da savet svim roditeljima je da odmah poslusaju svoju intuiciju oni najbolje poznaju svoje dete i ako vide da nesto nije u redu treba da reaguju odmah i isteraju do kraja i da se ne osvrcu na tvrdnje nastavnickog osoblja da je problem u detetu.

sećam se drugara koji je bio žrtva nasilja u školi od trojce stalnih i problematičnih učenika. završio je škole i otselio se u inostranstvo. održavam veze iz škole i čuo sam da odlično živi napolju da ne kažem pliva u parama. svaka čast. posle 20tak godina nađem se sa nekim drugarima i pričamo i jedan nam kaže: sećate se one trojce što su maltretirali peru a niko im ništa nije mogao. jednog dana okružila ih je grupa potpuno nepoznatih ljudi i tako prebila da su sva trojca leželi mesecima u bolnici. ne optužujem nikoga ali nikada se ne zna ko se seti detinjstva a ima pare da plati...

Najgori scenario, bezobrazna deca i psihički nedobra učiteljica.

Supruga i ja smo prošli u "Vuku" kao bosi po trnju, sa mlađom ćerkom. Zanemarivanje, šikaniranje, konstantno smanjivanje ocena, nastavnička blaziranost. Zataškavanje zlostavljanja vaspitno zapostavljenog dečaka. Apsolutna
krivica direktorke i pedagogice.
Uopšte u Zrenjaninu je školstvo u nekoj zoni sumraka.

Promenili detetu takođe školu u drugom razredu zbog nasilja. Savet je moj - menjajte odmah čim uočite promene kod deteta. Ne pokušavajte borbu kroz sistem, ne vredi. U ovakvim slučajevima nema inaćenja dete je najbitnije.

Jedan slučaj se dešava.
Dva su slučajnost.
Tri su pravilo.

A ovde imamo četiri...

Mene vise interesuje sta kazu roditelji te dece koja maltretiraju drugu decu? Nevezano za ovaj slucaj, generalno pitam. Sta misle u kakve ljude ce sutra izrasti ta deca? Nazalost, ja nisam roditelj, ali da jesam i da cujem da moje dete nekog zlostavlja, psihicki ili fizicki svejedno, odrala bih ga od batina pa nek ga sto zakona stiti. Naravno, pre toga bih ga ucila normalnom ponasanju ali eto, ako treba i batinama da se resi ali sigurno vise ne bi nikoga dirao. A ova uciteljica nije uciteljica. E drzavo bez zakona i reda

Na zalost,roditelji nisu ni svesni cinjenice da njihova deca u vecini slucajeva nisu andjeli.Kao majka sada dve odrasle devojke vrlo se dobro secam situacija iz osnovne skole.To je mesto gde se neprestalno odvija borba za prevlast.Ko ce vladati coporom.Moja starija cerka ,inace uvek odlican djak ,cesto je bivala psihicki maltretirana od strane uciteljicine miljenice.Dolazila je kuci uznemirena ,isklucivana je iz igara i slicno.Nisam reagovala kod uciteljice ali sam naucila cerku da mora da se bori za svoja prava i da su svi ucenici ravnopravni.U starijim razredima nije kasnije bilo problema

Roditelji su mahom idioti - 30ak godina, vazda bleje u telefon, stomaci i guzice su im se žestoko oteli kontroli i imaju jedno dete koje jedva čekaju da uvale nekom na čuvanje. Kakvom poštovanju sebe i drugih su ti ljudi sposobni da nauče decu? To, u kombinaciji sa prosvetarima koje nije briga daje ovo što vidimo u vestima.

"Uložiti u sebe" ne znači dati pare za frizuru, tetovažu, "punjenje" usta i crtanje obrva. To prvenstveno znači potruditi se, uraditi nešto.

Odelenja i škole sa renomeom. Ćerku smo upisali kod učiteljice za koju su nam svi rekli da je najbolja. Naravno, 95% roditelja dece iz tog odelenja je povuklo neku vezu da se dete tamo upise. Epilog je da su sva deca u tom odeljenju razmažena, egoisticna, bezrezervno podržavajuća prema svojoj deci, čak i u onim situacijama kada deca zaslužuju kritiku njihovoga dobra radi.
Vrsnjacko nasilje u tom odelenju je rasprostranjeno, kontinuirano i u svakoj generaciji kod te učiteljice desava se masovno. Roditelji ne saradjuju, svadjaju se, ignorisu problem, a jedno po jedno dete se ispisuje...5-6 po generaciji minimum.

Ja sam bio žrtva vršnjačkog nasilja pre više od trideset godina, prvo psihičkog, a onda i fizičkog. Razredni starešina je bio na strani napadača (jedan od njih je kasnije postao težak kriminalac) sa obrazloženjem da sam razmažen i preosetljiv. Na sreću, direktor i psiholog škole su imali drugačije mišljenje, pa su napadače nakratko udaljili ne samo iz škole nego i obrazovnog sistema, tako što im je naloženo posmatranje u adekvatnim institucijama za maloletničko mentalno zdravlje. Posle toga nisam imao nikakvih problema, iako smo svi nastavili da pohađamo isti razred. Kraj osnovne škole dočekali smo čak u vrlo pristojnim međusobnim odnosima.
Važno je da nasilnici, zajedno sa roditeljima, NA VREME osete čvrst stav škole i sistema. Međutim, ovaj moj primer vezan je za SRFJ i "zastarele" metode, sada je sistem vrednosti drugačiji i ne verujem da bih danas dobro prošao.

e i onda vam se desi da roditelji uzmu stvar u svoje ruke. i onda nastane haos. i naravno uvek je kriv ugnjetavani i njihovi roditelji. jer bože moj da neki roditelj i prosverni radnici priznaju da su pogrešili.

Generalno roditelje nije briga kako se ponašaju deca... Deca se pustaju u park bez roditelja a i kada su roditelji prisutni kao da nisu... Jednom je jedan klinac jurio neku devojčicu da je gurne niz brdo... podviknuo sam na njega i pitao ga zašto to radi a on kaže samo se igra... pitam ga ja hajde ti i ja da se tako igramo a ja da te jurim i gurne a on neće... prilazi njegova majka i kaže da ne mogu da vičem na njeno dete... Kažem ja njoj... Ova devojčica koju vas sin želi da gurne nije moja ćerka i ne poznajem je... kako danas branim nju tako bih sutra branio vašeg sina, a vi zabavite sa tim zašto se on tako ponaša... ucuta žena, okrenu se i ode... Meni je generalno prag tolerancije sto se tice dece minus beskonačno... ako roditelj tog deteta nije adekvatno reagovao ja ću reagovati...ako treba da se posvadjam/pobijem (sta god) i sa rodom rodjenim nije problem ali moja deca neće biti maltretirana od nikoga... takodje ne dam svojoj deci da ispoljavaju bilo kakvu agresivnost

Sve je ovo kao dobar dan u nasoj zemlji, u svakoj skoli manje vise i to je tuzno. Zlostavljenoj deci treba pruziti punu podrsku, kad vec ne mogu u skoli onda neka im roditelji budu podrska, neka ih ubede da nisu nista losiji, i neka izvedu svoje dete na pravi put. Svima ce im najveci samar biti kada se za 10 godina mature pojavi "mali debeli ruzni decko" kao uspesan gospodin, dok ti skolski tinejdz frajeri rade ko konobari.

A sutra će da objave patetičan članak sa naslovom "Zašto mladi odlaze" ili "Kako zadržati radnike u zemlji".

Imala sam , na zalost, iskustvo sa nasiljem od strane nastavnice - osnovne skole, kad mi je sin bio u sestom razredu. Srecom, sprecili smo fizicko nasilje / sto je bilo veoma cesto prema ucenicima - samari, gadjanje ucenika velikim skolskim sestarom, cedjenje sundjera na glavi ucenika -ali je tada nastalo psihicko maltretiranje i organizovanje sikaniranja ostalih ucenika. Srecnim sticajem okolnosti / kad sam se pozalila koleginici na poslu sta se dogadja / ona me je povezala sa jednim prosvetnim inspektorom. EPILOG - posle razgovora sa direktorom skole / inspektor je imao jos vise informacija o torturi koju je ta nastavnica sprovodina nad ucenicima / sve se zavrsilo na tome da sam morala da prihvatim da moj sin promeni odeljenje i da mu ta nastavnica vise ne bude razredni staresina i da mu ne predaje matematiku. Ostala je da radi u toj skoli do penzionisanja. I, na zalost, nisam nikada cula da je i jedan roditelj ikada skoli prijavio sta se desava i kavo maltretiranje deca trpe. Svi su problem resavali tako sto su decu selili u druge skole.

u zemlji u kojoj se veličaju i slave šovinizam, seksizam i homofobija, ovakve pojave nikoga ne treba da iznenađuju (nažalost). ako želite da vam dete u nešto izraste, krenite da ga od malena učite o ljubavi i prihvatanju različitosti- no, meni se čini da se većina roditelja na ovim prostorima ponosi pravim 'tradicionalnim vrednostima' koje se prenose kroz generacije, a zasnivaju se upravo na- mržnji i agresiji :)

Posle kad osvane naslov „otac napao dečaka iz razreda svog deteta“, trebalo bi nešto da signalizira svima...
Nisam za nasilje, ali da mi neko dete tako maltretira, ne znam koja bi mi bila granica...

Ja sam bio zrtva vrsnjackog nasilja u osnovnoj skoli, jer sam bio najsitniji u odeljenju, i kasno sam usao u pubertet, tako da sam uvek bio meta siledzija, a posto nisam hteo da trpim vredjanje, uzimanje para i slicno uvek bi se zavrsavalo tucom u kojoj bi ja naravno izvukao deblji kraj jer sam se uvek branio od nekog krupnijeg. Kasnije u srednjoj kad sam usao u pubertet, sam se dosta raskrupnjao i porastao, poceo da treniram, tako da sam postao veci od vecine tih sto su me maltretirali a nisam im zaboravio nista. Svaki susret sa nekim od njih, a vecina su ostali teski klosari sam koristio da im vratim za ono sto su mi radili. I dan danas, a imam 39 godina, kada me neki od njih sretne na ulici zna da mora da predje na drugu stranu ili ce da padne berba usiju. Oni mene osnovnu a ja njih do kraja zivota, jer deca koja su maltretirana to ne zaboravljaju, kao sto ja do kraja zivota necu zaboraviti, kako su mi bacali uzinu koju mi je majka spremala, jer nije imala para da mi da da kupim sam sta hocu. To se ne zaboravlja a da li se prasta ne znam, jer ja to da oprostim ne mogu.

Moralno posrnuće. Još smo zarobljeni u devedesetim - na sve strane kladionice i kockarnice, na vlasti SPS i radikali, školstvo, zdravstvo i sudstvo je korumpirano, zakoni se kroje po meri kriminalaca i tajkuna

i kod moke cerke isto. Ispisalo se 8 ucenika, a prvo uciteljica nije htela da prepozna problem, a posle razredna... a tri devojcice, problem za celo odeljenje, ali one su mezimice...

Osnovna škola "Jovan Popović" u Novom Sadu... Huligani ulaze u svlačionicu nakon časa fizičkog vaspitanja i traže svoju žrtvu... Dete traži zaštitu od nastsvnice koja mu je ujedno i odeljenski starešina... Ništa od toga, poslednji je čas pa žuri kući... Pomaže radnik obezbeđenja, ubrzo stižu roditelji i policija... hvala Bogu niko povređen... Posle... na izjavu razredne da je postupila kao pedagog dete odgovara da je možda i tako, ali se nije ponela kao čovek... Sledi odmazda... ne može na ekskurziju... pozivi na razgovore u kojima mu odeljenska govori kako ga je neko drugo dete oklevetalo, valjda da bi ga navela na osvetoljubivo ponašanje i nekako opravdala sebe... Ta vrla pedagoškinja Izbegava razgovor sa roditeljima. Direktorka pripita ako ne i sasvim pijana... Prosvetna inspekcija vrši nadzor i zaključuje da je sve ok... Drugoj deci se govori da zbog deteta koje je pozvalo inspekciju niko ne može da popravi ocene... na kraju žrtva dobija dovoljan iz vladanja... Psiholog škole je priča za sebe... kao i svi profesori koji su se svojim ćutanjem saglasili sa uvredljivim kvalifikacijama o karakteru deteta koje se drznuo da iznese... uzgred mali je sada apsolvent pravnog, prosek preko osam, vrhunski sportista, organizator humanitarnih događaja... toliko o sistemu... koji je bolestan jer ga čine nedostojni ljudi... Na prvom predavanju iz pedagogije vas uče da ne postoje problematična deca već samo problematični pedagozi. Koji su verovatno propustili to predavanje... ili čitav kurs... ili mnogo toga više u svojim živoma, pa su propustili da postanu ljudi... Spavajte mirno mediokritetske groteske... neka ste se dokazali kroz svoje iživljavanje nad decom... ma bljak

nadam se da se mom detetu, koje iz sve snage vaspitavam da bude uzorno, nece desiti ovakve neke stvari, jer zaista ne znam kako bih reagovao u ovakvoj situaciji kad sistem ocito ne funkcionise...

Da li je i posle ovih i nebrojenih sličnih tragedija koje su kulminirale samoubistvom, da li je i posle svih tih strašnih događaja koje dečiji a potom i čovekov život često neizbrisivo obeleže, da li je moguće da uza sve epohalne uspehe, proseke,suficite, sve licemerne podvige koji će za cenu imati naše doslovno istrebljenje, ova ili bilo koja virtuelna vlast koja prebiva u svom virtuelnom svetu, nije namerna da ovim OVOZEMALJSKIM povodom učini bilo šta KONKRETNO!??!JEDAN ZAKON? A puna su vam usta lelekanja o ostajanju ovde, o povratku, o rađanju sve novih i novih žrtava? Nemam reči.

U skolama, kao i u preduzecima i drugim ustanovama, odgovorni ne vole nikakve ekstreme. Obozavaju uravnilovku. Znaci svi djaci su u proseku mirni, pametni, druze se itd, itd. To omogucava direktorima i nastavnom osoblju da mirno spavaju. Bilo kakvo talasanje dovodi njihove fotelje u opasnost. Oni ce ih braniti do poslednjeg ucenika. Takvo stanje je tesko promeniti jer i nadzorni organi vole mir. Znaci svi su za politiku: Ne talasaj. Koliko ce to nekoga da kosta, pomenute ni najmanje ne uzbudjuje. I na kraju da vas utesim. Zivim decenijama u Kanadi. Ni ovde nije nista bolje, samo su metode zataskavanja perfidnije i teze ih je otkriti.

To je prisutno od najranijih dana, skole, preko fakulteta i kasnije na poslu. Ljudi vole da se ponasaju coporativno, dovoljno je da se neka osoba ne svidja nekom " bitnom " iz bilo kog nebitnog razloga i velika je sansa da ce se ostali okupljeni oko te " bitne" osobe okrenuti protiv odredjene osobe iako im ona apsolutno nista nije uradila. Ja sam tu situaciju imala na fakultetu, svakako lakse se to prevazilazi nego kad si mladji, ali opet i u tim godinama je jako bitno da si prihvacen, ili bar da te niko ne dira. Nikada nisam razumela tu potrebu drugih da moraju nekoga da uzmu na zub, imam utisak da je njima dosadno pa bar da imaju nekoga da tracare, a ostali se takodje pridruzuju jer im je to zanimljivo. Izmisle u sebi neki " valjan " razlog da vas ne vole i onda po vama , okupljajuci oko sebe druge nesigurne ljude koji su jako povodljivi. Uzasan je osecaj da o vama pricaju lose, da se lose ponasaju osobe kojima ste cinili samo dobro, kojima ste pomagali, ali eto i one se lako okrenu protiv vas jer zele da budu deo copora, nece da se odvajaju. Nazalost i onaj ko odbije da bude deo copora bude odbacen. Ali generalno vecina ljudi sama pristaje da bude deo copora jer vole da tracare, pricaju lose o drugima. Moja rodjaka je imala slicnu situaciju, ali ona na poslu, gde je zaista jako tesko raditi u okruzenju za koje cim okrenes ledja znas da pricaju svasta o tebi , okupljaju se a nju nikad ne zovu na kafu i sl. Bojkotuju je , bez ikakvog razloga. Razlog moze da bude to sto je u svakom pogledu bolja od njih- skolovanija, lepsa, pametnija, vrednija i ne pristaje da se drugima uvlaci. Danas je to psihicko maltretiranje prisutno na svakom koraku i tesko se boriti protiv toga.

To je sve posledica stranačkog zapošljavanja, nepotizma, korupcije i sličnih pojava na kojima je fundirano današnje srpsko društvo.
Sami smo krivi što nam sistem ne funkcioniše na svim nivoima.
Kada ćemo odrasti kao narod i biti sposobni da brinemo sami o sebi?

Škola jeste mesto gde se loše stvari dešavaju, ali nije i uzrok. Netrpeljivost prema detetu tamnijeg tena ne nastaje u školi. Tako nešto deca donesu od kuće, sa ulice, sa interneta. Roditelji obično za svoje dete traže od škole "apsolutnu bezbednost i apsolutnu privatnost" -apsolutna glupost. Deci se može pružiti potpuna fizička bezbednost ako školsko dvorište počne da liči na zatvorsko. Sprečiti decu da se međusobno vređaju nije moguće. Kada bi dete razumelo da treba "poštovati ličnost i dostojanstvo, truć-truć", ne bi bilo dete. Odnos prema okolini dete uči od svog izvanškolskog okruženja. Sa mnogo razloga nastavnici bi mogli da kritikuju roditelje zbog toga što im deca redovno nemaju ni one socijalne veštine koje bi sa desetak godina života trebalo da imaju. Tačno je i da nastavnicima nije stalo do posla, koji, mnogo njih, prezire i želi da ga se reši. Ali je tačno i da su roditelji školi oduzeli svaki ugled i da istovremeno ne žele svoj deo odgovornosti koji je u današnjem društvu, zasnovanom na socijalnom darvinizmu (kraće, na tome da su svi jedni drugima konkurenti), veći nego pre. Priče o deci koja su trpela poruge imaju u osnovi socijalnu frustraciju roditelja. Holivudski glumac, sin bogataša, pričao je kako se najviše družio sa decom siromaha. Roditeljima siromasima podjednako kao i roditeljima bogataštima nije stalo do dece. Oni u sredini su, jednostavno, isfrustrirani i neće Cecin prostakluk u udžbenicima...

Traume za ceo zivot zbog uciteljice koja ocigledno nije sposobna za rad sa decom.Sad lepo tuzba pa odseta od skole zato sto nije preduzela nista ,zato sto dete ima posledice i traume za ceo zivot.Pa lepo tuzite drzavu zato sto njene nadlezne institucije ne rade nista,pa lepo i tu odsteta za pretrpljen dusevni bol.Pa ganjala bih vas na kraj sveta zbog deteta sve redom.

Brate mili, što volim te koji misle/"znaju" da imaju jaka leđa, te da mogu da leče svoje komplekse nad decom... Hajde da je jedan slučaj bio posredi, pa i da kaže čovek "Desi se", ali ista priča s istom ženom? Pa, ovako impulsivno, žali Bože šta bih kazao, ali ni ovi nisu pametni kad neće da objave ime dotične...da l' bi se tako ponašala da krene neko njenu decu da maltretira tako, da mi je znati (pod pretpostavkom da dece uopšte i ima).

Namirisu slabe pa se izivljavaju. Dete to samo ne zna da resi, ne mozemo ni mi odrasli sebe da zastitimo ako nam se sef nakaci na grbacu.
Ja sam bio sitan i redovno su me gnjavili do puberteta. Kad sam matorom rekao da me maltretiraju i to jos u zabavistu on je rekao sta ti ja mogu (dziber). Sad kad ja imam malog nema sanse da bi dozvolio da se neko izivljava sa njim, samo sto je sad obrnuta situacija pa moram da branim drugu decu od malog, ali sve jedno nikad ne bih to mirno gledao.

Mi kao narod treba prvo da priznamo sebi da smo dotakli dno dna pa da se onda tek prica o nekom boljitku. Dokle god nas neko zavarava da smo neko i nesto i da nismo talog Evrope imacemo tu laznu sliku a zapravo gde god zagrebes trulo. Nebitno da li je skolstvo, zdravstvo, ekonomija, pravosudje, policija, vojska, moral, strucnost... mogao bih do sutra

deca su cesto bezdusna.

Sta ocekivati kada nema ko da reaguje... mozda bi ministar mogao da se probudi iz zimskog sna..

Prosvetari, kao i medicinari su u Srbiji postali esnaf, neformalna profesionalna udruženja u okviru kojih postoje odredjena pravila. Jedno od njih je i da "ne idu jedni protiv drugih", što oni nazivaju kolegijalnost. Ovo je čist primer. Čak i kada nema druge da prosvetna inspekcija uoči nepravilnosti, ponovo nema konkretnog krivca, a sankcije za pojedince ili ustanovu izostaju. U okviru tih zanimanja posao se sve češće dobija "preko veze", tačnije rodbinskim vezama sa nekim od ranije zaposlenih i na taj način se ubija profesionalizam - zaposleni su osobe koji rade taj posao samo za platu, bez ikakve ljubavi prema tom poslu ili želje za napredovanjem. Po mom mišljenju, u jednom takvom, trulom sistemu jedini način da ih "razmrdate" i zaštite svoje dete je da budete radikalni. Napravite problem svog deteta njihovim problemom. Kako neko vaše dete, tako vi njih.

Mnogo je ovakvih učiteljica.

najezio sam se.....

Zbog oakih odraslih i postoje zla deca. Radim sa decom, oni su samo slika i prilika svojih roditelja. Kada bi roditelji malo porazgovarli sa psihologom, i rešili svoje probleme ne bi bilo problematične dece. Pa Bugari su pre par godina uveli kompletan pregled pre nego što parovi dobiju dete baš zbog toga. Kod ovakvog oca sin će biti najveći nasilnik jer će otac lečiti svoje komplekse iz detinjstva preko svog deteta.


Ja sam bio ajmo reci zrtva nasilja,doduse vise psihickog jer me niko nije prebio osim gurkanja i tako to sto je "sasvim normalno" kod dece.Jednog su zadirkivali sto je debeo,jednog sto je nosio naocare a ja sam upadljivo sitan, tako da sam bio laka meta.Naravno nikog nije briga,ni skolu ni ucitelje,profesore.Deca koja trpe nasilje su prepustena sebi samo.A to maltretiranje ostavlja strasno velike posledice po psihu,tako da sam ja sad spreman i na bilo koju bezazlenu situaciju da reagujem burno i nekom razbijem glavu jer mi je prag tolerancije mnogo nizak.I da deca se radjaju zla ;) nisu nikakvi andjeli barem vecina.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (sta je, 2. maj 2018 23:58) # Link komentara

Javni sektor je prepun ljudi koji svoje radno mesto doživljavaju samo kao izvor prihoda a ne misiju kojoj su posvećeni. Kvalitet njihovog rada se ne dovodi u pitanje ili se pri evaluaciji lažira forme radi, a radnička prava i/ili poznanstva ih štite do penzije. Takva zemlja.

Primitivno drustvo. Nazalost, evo prolaze godine, ja postao covek koji ce imati dete, isao sam u skolu 90tih, i nista se nije , niti ce se promeniti. Bilo je toga i kod nas u skoli, u centru Beograda, i uvek mi je bilo zao onih koje su maltretirali, a moj razred je bio medju losijima. Pratio sam instikt i nisam zeleo da ucestvujem u hordi, a mogao je da se izbori samo onaj koji je mogao da se bije, a lakse je kad si klinac.
Ovo sve dolazi od kuce, a nazalost, kao sto vidimo, stanje u porodicama u Srbiji je katastrofalno. Kakvi su to odnosi muskaraca pre svega prema zenama, i sta sve te zene dozvoljavaju.
Samosvest je na jako losem nivou, i sve one vrline koje treba da krase drustvo su skrajnute. Nije tesko naci normalne, ali se nenormalni isticu i nema ko da ih nabode. Suma sumarum, celokupno drustvo mora da razmisli dobro o sebi. Ja sam zbog ovakvih stvari na ivici da odem.

Škola je obrazovna ustanova jer više nije i vaspitna pa su deca prepuštena u ponašanju sama sebi i ako imaju loš nastavni kadar kao ova učiteljica koja je 'udarlila' i na obrazovni profil deteta onda imamo ovaj primer u školi. Naravno uz sve promene sada imamo još gore stanje koje se ne može adekvatno sankcionisati i popraviti.

Na zapadu za sve postoji kurs ili seminar. Ovde se uglavnom organizuju lincevi.

Ovo se desava otkad je skola izgubila vaspitnu ulogu kao ustanova,kada je sve prebacila odgovornost na roditelje. Ta ista deca koja sikaniraju drugu decu , kada odrastu i odu u srednju skolu prebice profesora zato sto mu je dao jedinicu i to sve zato sto se odmalena ne vaspitava kakp treba

uverenja sam da je mantra ''vršnjačko nasilje'' i svakojaka ''borba protiv nasilja'' jedan od glavnih genaratora raznovrsnih i stvarnih problema.

i u ovom slučaju čini mi se da je tako.
prilično jasno proizilazi da je učiteljica ta koja ne može da vaspitava decu (i vrši neposredno maltretiranje i podstiče nisilnoštvo nad onima nad kojim se ono vrši).
a zatim i škola koja da bi ''zaštitila'' svoj renome pravi neverovante gluposti i gadosti (natovare CSR roditeljima optužujući ih da oni svoju ćerku ''zlostavljaju i zanemaruju'').
а ako je tako,da li je to pravi razlog problemima u tom odeljenju, ili je bitnije šta je neka balavica nekome pakostila, pisala ili rekla...
i sve vremu su svi nešto uzemireni i uplašeni, čude se i preispituju, žale ili brane, ne/pokreću procedure i akcije - iz PEPSI arsenala (pedagoško-psihološka savetovanja)

kako li je ljudski rod preživeo sve ovo vreme bez tih nenasilnih filozofija i metoda i PEPSI pomoći, eto nama poslednjih 15tak godina od ovog izuma sve ide lepše i bolje...
izgleda da je jedini lek da nekim primercima, eto npr. meni, što pre se ugradi ''PEPSI'' program
jedino nemam pojma kako bih tada odgovorio na ovo dole ''нисам робот''

nikad se ovo kod nas promeniti nece....na zalost....para vrti svuda !

Tuzno...

@zoki - Imenjače, potpisujem. Samo bi im dodao i zaštitnu meru zabrane rada sa decom.

@sta je
Svaki stari nastavnik će ti reći da nema ničeg glupljeg od toga da u dečjim verbalnim konfliktima zauzmeš stranu. Deca imaju prirodnu sklonost da svu krivicu svale na "pregovarača" i gotovo uvek uspeju u tome. Zato će detetu možda pokušati da pomogne mlad nastavnik. Stariji će se ili praviti da ne čuje i ne vidi ili će pozvati roditelje, iako postoji procedura po kojoj treba-prvo-razgovarati-sa-decom, ali ti razgovori su potpuno uzaludni. U pravu si, vređanje je nešto sa čime se dete bori samo. Kao što nas je još Ruso naučio, ponašanje dece je odraz njihove okoline. Škola ne može da bude mesto na kome će deca uživati ispod tri palme na otoku sreće. Škola je surova, nepravedna, ovakva ili onakva... baš kao i društvo čiji je deo. To je to. Da, prepušten si sam sebi. Bori se i pobedi. Ionako nikog nije briga osim tebe. Jedino mi nije jasno zašto u ovakvim situacijama svi krive školu. A šta ćemo sa nebrojenim projektima tzv. nvo sektora o suzbijanju vršnjačkog nasilja, radionicama, mlationicama prazne slame...

Da li je "vršnjačko nasilje" bila jeziva tortura koja je rezultovala smrću malog Aleksa? Kako su kažnjeni oni koji su zlostavljali? NIKAKO!!! Ko je nadležan za to, tzv. MUP Srbije i "neovisno" sudstvo, da ili ne?

Za sve na zapadu postoji seminar ili kurs, kod nas se umesto toga organizuju lincovanja.

"Igraju se deca" ili ono decija posla.

Ja sam bio ajmo reci zrtva nasilja,doduse vise psihickog jer me niko nije prebio osim gurkanja i tako to sto je "sasvim normalno" kod dece.Jednog su zadirkivali sto je debeo,jednog sto je nosio naocare a ja sam upadljivo sitan, tako da sam bio laka meta.Naravno nikog nije briga,ni skolu ni ucitelje,profesore.Deca koja trpe nasilje su prepustena sebi samo.A to maltretiranje ostavlja strasno velike posledice po psihu,tako da sam ja sad spreman i na bilo koju bezazlenu situaciju da reagujem burno i nekom razbijem glavu jer mi je prag tolerancije mnogo nizak.I da deca se radjaju zla ;) nisu nikakvi andjeli barem vecina.

@sta je
Svaki stari nastavnik će ti reći da nema ničeg glupljeg od toga da u dečjim verbalnim konfliktima zauzmeš stranu. Deca imaju prirodnu sklonost da svu krivicu svale na "pregovarača" i gotovo uvek uspeju u tome. Zato će detetu možda pokušati da pomogne mlad nastavnik. Stariji će se ili praviti da ne čuje i ne vidi ili će pozvati roditelje, iako postoji procedura po kojoj treba-prvo-razgovarati-sa-decom, ali ti razgovori su potpuno uzaludni. U pravu si, vređanje je nešto sa čime se dete bori samo. Kao što nas je još Ruso naučio, ponašanje dece je odraz njihove okoline. Škola ne može da bude mesto na kome će deca uživati ispod tri palme na otoku sreće. Škola je surova, nepravedna, ovakva ili onakva... baš kao i društvo čiji je deo. To je to. Da, prepušten si sam sebi. Bori se i pobedi. Ionako nikog nije briga osim tebe. Jedino mi nije jasno zašto u ovakvim situacijama svi krive školu. A šta ćemo sa nebrojenim projektima tzv. nvo sektora o suzbijanju vršnjačkog nasilja, radionicama, mlationicama prazne slame...

I uciteljicu i direktorku odmah izbaciti iz skole plus krivicna tuzba. Dokle ce se vise trpeti takve stvari. Jos oni prijavljuju roditelje centru za socijalni rad !!

Uvek je bilo tako, kada ti se nakaci ucitelj ili razredni, a roditelji nisu sposobni da se izbore sa njima, onda je to uglavnom kraj.

u zemlji u kojoj se veličaju i slave šovinizam, seksizam i homofobija, ovakve pojave nikoga ne treba da iznenađuju (nažalost). ako želite da vam dete u nešto izraste, krenite da ga od malena učite o ljubavi i prihvatanju različitosti- no, meni se čini da se većina roditelja na ovim prostorima ponosi pravim 'tradicionalnim vrednostima' koje se prenose kroz generacije, a zasnivaju se upravo na- mržnji i agresiji :)

Škola jeste mesto gde se loše stvari dešavaju, ali nije i uzrok. Netrpeljivost prema detetu tamnijeg tena ne nastaje u školi. Tako nešto deca donesu od kuće, sa ulice, sa interneta. Roditelji obično za svoje dete traže od škole "apsolutnu bezbednost i apsolutnu privatnost" -apsolutna glupost. Deci se može pružiti potpuna fizička bezbednost ako školsko dvorište počne da liči na zatvorsko. Sprečiti decu da se međusobno vređaju nije moguće. Kada bi dete razumelo da treba "poštovati ličnost i dostojanstvo, truć-truć", ne bi bilo dete. Odnos prema okolini dete uči od svog izvanškolskog okruženja. Sa mnogo razloga nastavnici bi mogli da kritikuju roditelje zbog toga što im deca redovno nemaju ni one socijalne veštine koje bi sa desetak godina života trebalo da imaju. Tačno je i da nastavnicima nije stalo do posla, koji, mnogo njih, prezire i želi da ga se reši. Ali je tačno i da su roditelji školi oduzeli svaki ugled i da istovremeno ne žele svoj deo odgovornosti koji je u današnjem društvu, zasnovanom na socijalnom darvinizmu (kraće, na tome da su svi jedni drugima konkurenti), veći nego pre. Priče o deci koja su trpela poruge imaju u osnovi socijalnu frustraciju roditelja. Holivudski glumac, sin bogataša, pričao je kako se najviše družio sa decom siromaha. Roditeljima siromasima podjednako kao i roditeljima bogataštima nije stalo do dece. Oni u sredini su, jednostavno, isfrustrirani i neće Cecin prostakluk u udžbenicima...

I da deca se radjaju zla ;) nisu nikakvi andjeli barem vecina.
(sta je, 02. maj 2018 23:58)
Ne radjaju se zla vec su im roditelji kreteni.Deca su zanemarena i lose vaspitana.Donose frustracije od kuce jer gledaju i slusaju svadju i tucu roditelja.Takva deca takvo ponasanje projektuju u skoli.

Svaki dan nam je uciteljica pricala da ne smemo jedni druge da omalovazavamo, svadjamo se i da ako nas neko dira moramo zajedno da ga branimo. Onda se jednog dana desi da nam upadnu deca iz starije generacije da nas isteraju dok igramo fudbal tako sto jedan uleti na teren i sutne nam loptu na prometnu ulicu pored skole (redova pojava). Sledeca situacija, nas 12orica se zalecemo na njih da se bijemo, jer tako nas je ucila uciteljica :) Hvatamo dvojicu i dajemo im neke mlake batine, ipak smo imali po 8-9 godina, dok ostatak bezi. Nije im padalo na pamet da nas maltretiraju vise, obrukali smo ih. Kroz par godina smo se cak i fino druzili sa njima.

Ucite decu da brane sebe, da brane drugare, da ne okrecu glavu kad jaci maltretira slabije jer se tako stice i postovanje i strahopostovanje od drugih. Lepse se covek oseca i kad popije batine, ali ustane i bori se, nego kad povije glavu i cuti. Taj bol mnogo vise razara dete. Pricam ovo jer nisam rastao u neko mnogo davno vreme, to je bilo oko 2000. god negde, vec smo bili raspad zemlja i za lepa vremena znamo samo iz price.

Zbog oakih odraslih i postoje zla deca. Radim sa decom, oni su samo slika i prilika svojih roditelja. Kada bi roditelji malo porazgovarli sa psihologom, i rešili svoje probleme ne bi bilo problematične dece. Pa Bugari su pre par godina uveli kompletan pregled pre nego što parovi dobiju dete baš zbog toga. Kod ovakvog oca sin će biti najveći nasilnik jer će otac lečiti svoje komplekse iz detinjstva preko svog deteta.


Ja sam bio ajmo reci zrtva nasilja,doduse vise psihickog jer me niko nije prebio osim gurkanja i tako to sto je "sasvim normalno" kod dece.Jednog su zadirkivali sto je debeo,jednog sto je nosio naocare a ja sam upadljivo sitan, tako da sam bio laka meta.Naravno nikog nije briga,ni skolu ni ucitelje,profesore.Deca koja trpe nasilje su prepustena sebi samo.A to maltretiranje ostavlja strasno velike posledice po psihu,tako da sam ja sad spreman i na bilo koju bezazlenu situaciju da reagujem burno i nekom razbijem glavu jer mi je prag tolerancije mnogo nizak.I da deca se radjaju zla ;) nisu nikakvi andjeli barem vecina.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (sta je, 2. maj 2018 23:58) # Link komentara

Roditelji su mahom idioti - 30ak godina, vazda bleje u telefon, stomaci i guzice su im se žestoko oteli kontroli i imaju jedno dete koje jedva čekaju da uvale nekom na čuvanje. Kakvom poštovanju sebe i drugih su ti ljudi sposobni da nauče decu? To, u kombinaciji sa prosvetarima koje nije briga daje ovo što vidimo u vestima.

"Uložiti u sebe" ne znači dati pare za frizuru, tetovažu, "punjenje" usta i crtanje obrva. To prvenstveno znači potruditi se, uraditi nešto.

uverenja sam da je mantra ''vršnjačko nasilje'' i svakojaka ''borba protiv nasilja'' jedan od glavnih genaratora raznovrsnih i stvarnih problema.

i u ovom slučaju čini mi se da je tako.
prilično jasno proizilazi da je učiteljica ta koja ne može da vaspitava decu (i vrši neposredno maltretiranje i podstiče nisilnoštvo nad onima nad kojim se ono vrši).
a zatim i škola koja da bi ''zaštitila'' svoj renome pravi neverovante gluposti i gadosti (natovare CSR roditeljima optužujući ih da oni svoju ćerku ''zlostavljaju i zanemaruju'').
а ako je tako,da li je to pravi razlog problemima u tom odeljenju, ili je bitnije šta je neka balavica nekome pakostila, pisala ili rekla...
i sve vremu su svi nešto uzemireni i uplašeni, čude se i preispituju, žale ili brane, ne/pokreću procedure i akcije - iz PEPSI arsenala (pedagoško-psihološka savetovanja)

kako li je ljudski rod preživeo sve ovo vreme bez tih nenasilnih filozofija i metoda i PEPSI pomoći, eto nama poslednjih 15tak godina od ovog izuma sve ide lepše i bolje...
izgleda da je jedini lek da nekim primercima, eto npr. meni, što pre se ugradi ''PEPSI'' program
jedino nemam pojma kako bih tada odgovorio na ovo dole ''нисам робот''

Prosvetari, kao i medicinari su u Srbiji postali esnaf, neformalna profesionalna udruženja u okviru kojih postoje odredjena pravila. Jedno od njih je i da "ne idu jedni protiv drugih", što oni nazivaju kolegijalnost. Ovo je čist primer. Čak i kada nema druge da prosvetna inspekcija uoči nepravilnosti, ponovo nema konkretnog krivca, a sankcije za pojedince ili ustanovu izostaju. U okviru tih zanimanja posao se sve češće dobija "preko veze", tačnije rodbinskim vezama sa nekim od ranije zaposlenih i na taj način se ubija profesionalizam - zaposleni su osobe koji rade taj posao samo za platu, bez ikakve ljubavi prema tom poslu ili želje za napredovanjem. Po mom mišljenju, u jednom takvom, trulom sistemu jedini način da ih "razmrdate" i zaštite svoje dete je da budete radikalni. Napravite problem svog deteta njihovim problemom. Kako neko vaše dete, tako vi njih.

Ovo se desava otkad je skola izgubila vaspitnu ulogu kao ustanova,kada je sve prebacila odgovornost na roditelje. Ta ista deca koja sikaniraju drugu decu , kada odrastu i odu u srednju skolu prebice profesora zato sto mu je dao jedinicu i to sve zato sto se odmalena ne vaspitava kakp treba

Posle kad osvane naslov „otac napao dečaka iz razreda svog deteta“, trebalo bi nešto da signalizira svima...
Nisam za nasilje, ali da mi neko dete tako maltretira, ne znam koja bi mi bila granica...

Mi kao narod treba prvo da priznamo sebi da smo dotakli dno dna pa da se onda tek prica o nekom boljitku. Dokle god nas neko zavarava da smo neko i nesto i da nismo talog Evrope imacemo tu laznu sliku a zapravo gde god zagrebes trulo. Nebitno da li je skolstvo, zdravstvo, ekonomija, pravosudje, policija, vojska, moral, strucnost... mogao bih do sutra

Mene vise interesuje sta kazu roditelji te dece koja maltretiraju drugu decu? Nevezano za ovaj slucaj, generalno pitam. Sta misle u kakve ljude ce sutra izrasti ta deca? Nazalost, ja nisam roditelj, ali da jesam i da cujem da moje dete nekog zlostavlja, psihicki ili fizicki svejedno, odrala bih ga od batina pa nek ga sto zakona stiti. Naravno, pre toga bih ga ucila normalnom ponasanju ali eto, ako treba i batinama da se resi ali sigurno vise ne bi nikoga dirao. A ova uciteljica nije uciteljica. E drzavo bez zakona i reda

deca su cesto bezdusna.

Na zapadu za sve postoji kurs ili seminar. Ovde se uglavnom organizuju lincevi.

Brate mili, što volim te koji misle/"znaju" da imaju jaka leđa, te da mogu da leče svoje komplekse nad decom... Hajde da je jedan slučaj bio posredi, pa i da kaže čovek "Desi se", ali ista priča s istom ženom? Pa, ovako impulsivno, žali Bože šta bih kazao, ali ni ovi nisu pametni kad neće da objave ime dotične...da l' bi se tako ponašala da krene neko njenu decu da maltretira tako, da mi je znati (pod pretpostavkom da dece uopšte i ima).

Moralno posrnuće. Još smo zarobljeni u devedesetim - na sve strane kladionice i kockarnice, na vlasti SPS i radikali, školstvo, zdravstvo i sudstvo je korumpirano, zakoni se kroje po meri kriminalaca i tajkuna

Namirisu slabe pa se izivljavaju. Dete to samo ne zna da resi, ne mozemo ni mi odrasli sebe da zastitimo ako nam se sef nakaci na grbacu.
Ja sam bio sitan i redovno su me gnjavili do puberteta. Kad sam matorom rekao da me maltretiraju i to jos u zabavistu on je rekao sta ti ja mogu (dziber). Sad kad ja imam malog nema sanse da bi dozvolio da se neko izivljava sa njim, samo sto je sad obrnuta situacija pa moram da branim drugu decu od malog, ali sve jedno nikad ne bih to mirno gledao.

To je sve posledica stranačkog zapošljavanja, nepotizma, korupcije i sličnih pojava na kojima je fundirano današnje srpsko društvo.
Sami smo krivi što nam sistem ne funkcioniše na svim nivoima.
Kada ćemo odrasti kao narod i biti sposobni da brinemo sami o sebi?

Mnogo je ovakvih učiteljica.

sećam se drugara koji je bio žrtva nasilja u školi od trojce stalnih i problematičnih učenika. završio je škole i otselio se u inostranstvo. održavam veze iz škole i čuo sam da odlično živi napolju da ne kažem pliva u parama. svaka čast. posle 20tak godina nađem se sa nekim drugarima i pričamo i jedan nam kaže: sećate se one trojce što su maltretirali peru a niko im ništa nije mogao. jednog dana okružila ih je grupa potpuno nepoznatih ljudi i tako prebila da su sva trojca leželi mesecima u bolnici. ne optužujem nikoga ali nikada se ne zna ko se seti detinjstva a ima pare da plati...

e i onda vam se desi da roditelji uzmu stvar u svoje ruke. i onda nastane haos. i naravno uvek je kriv ugnjetavani i njihovi roditelji. jer bože moj da neki roditelj i prosverni radnici priznaju da su pogrešili.

Na zalost,roditelji nisu ni svesni cinjenice da njihova deca u vecini slucajeva nisu andjeli.Kao majka sada dve odrasle devojke vrlo se dobro secam situacija iz osnovne skole.To je mesto gde se neprestalno odvija borba za prevlast.Ko ce vladati coporom.Moja starija cerka ,inace uvek odlican djak ,cesto je bivala psihicki maltretirana od strane uciteljicine miljenice.Dolazila je kuci uznemirena ,isklucivana je iz igara i slicno.Nisam reagovala kod uciteljice ali sam naucila cerku da mora da se bori za svoja prava i da su svi ucenici ravnopravni.U starijim razredima nije kasnije bilo problema

Ja sam bio zrtva vrsnjackog nasilja u osnovnoj skoli, jer sam bio najsitniji u odeljenju, i kasno sam usao u pubertet, tako da sam uvek bio meta siledzija, a posto nisam hteo da trpim vredjanje, uzimanje para i slicno uvek bi se zavrsavalo tucom u kojoj bi ja naravno izvukao deblji kraj jer sam se uvek branio od nekog krupnijeg. Kasnije u srednjoj kad sam usao u pubertet, sam se dosta raskrupnjao i porastao, poceo da treniram, tako da sam postao veci od vecine tih sto su me maltretirali a nisam im zaboravio nista. Svaki susret sa nekim od njih, a vecina su ostali teski klosari sam koristio da im vratim za ono sto su mi radili. I dan danas, a imam 39 godina, kada me neki od njih sretne na ulici zna da mora da predje na drugu stranu ili ce da padne berba usiju. Oni mene osnovnu a ja njih do kraja zivota, jer deca koja su maltretirana to ne zaboravljaju, kao sto ja do kraja zivota necu zaboraviti, kako su mi bacali uzinu koju mi je majka spremala, jer nije imala para da mi da da kupim sam sta hocu. To se ne zaboravlja a da li se prasta ne znam, jer ja to da oprostim ne mogu.

Sta ocekivati kada nema ko da reaguje... mozda bi ministar mogao da se probudi iz zimskog sna..

Jedan slučaj se dešava.
Dva su slučajnost.
Tri su pravilo.

A ovde imamo četiri...

Supruga i ja smo prošli u "Vuku" kao bosi po trnju, sa mlađom ćerkom. Zanemarivanje, šikaniranje, konstantno smanjivanje ocena, nastavnička blaziranost. Zataškavanje zlostavljanja vaspitno zapostavljenog dečaka. Apsolutna
krivica direktorke i pedagogice.
Uopšte u Zrenjaninu je školstvo u nekoj zoni sumraka.

i kod moke cerke isto. Ispisalo se 8 ucenika, a prvo uciteljica nije htela da prepozna problem, a posle razredna... a tri devojcice, problem za celo odeljenje, ali one su mezimice...

Ja sam u osnovnoj skoli bio na neki nacin zrtva nasilja. U razredu je bio jedan prost klinac, koji je maltretirao nas par. Ja sam bio omanji, debeljuca, neupadljiv, sa svim peticama. Svaki drugi ili treci dan me gurao, pretio da ce da me bije itd. Nakon godinu i po dana, jedno jutro mi je pao mrak na oci i razbio sam ga od batina, sam sebe sam iznenadio. Posle toga je bezao od mene i vise nikoga nije dirao. Moji su bili spremni da me ispisu iz te skole, ali ja nisam hteo. Zato sada imam prag tolerancije nula, uhvati me panika kad citam ovakve tekstove. Sve to ostavlja posledice. :(

Ali kad se u nekom našem malom mestu ustali termin ELITNA ŠKOLA, pa na dalje odatle krenu sve podele. A elitna ne po broju učenika na saveznim i medjunarodnim takmičenjima, nego zato jer su tamo deca lolalnih lekara, advokata i biznismena koji su svi bogovi u tom malom gradu. Tu je onda nebo granica šta se sve radi po učionicama, hodnicima, dvorištima i kancelarijama, a na kraju svi budu odlični (videti “Majstori, majstori” film Gorana Markovića).

Javni sektor je prepun ljudi koji svoje radno mesto doživljavaju samo kao izvor prihoda a ne misiju kojoj su posvećeni. Kvalitet njihovog rada se ne dovodi u pitanje ili se pri evaluaciji lažira forme radi, a radnička prava i/ili poznanstva ih štite do penzije. Takva zemlja.

nadam se da se mom detetu, koje iz sve snage vaspitavam da bude uzorno, nece desiti ovakve neke stvari, jer zaista ne znam kako bih reagovao u ovakvoj situaciji kad sistem ocito ne funkcionise...

nikad se ovo kod nas promeniti nece....na zalost....para vrti svuda !

Da li je i posle ovih i nebrojenih sličnih tragedija koje su kulminirale samoubistvom, da li je i posle svih tih strašnih događaja koje dečiji a potom i čovekov život često neizbrisivo obeleže, da li je moguće da uza sve epohalne uspehe, proseke,suficite, sve licemerne podvige koji će za cenu imati naše doslovno istrebljenje, ova ili bilo koja virtuelna vlast koja prebiva u svom virtuelnom svetu, nije namerna da ovim OVOZEMALJSKIM povodom učini bilo šta KONKRETNO!??!JEDAN ZAKON? A puna su vam usta lelekanja o ostajanju ovde, o povratku, o rađanju sve novih i novih žrtava? Nemam reči.

Traume za ceo zivot zbog uciteljice koja ocigledno nije sposobna za rad sa decom.Sad lepo tuzba pa odseta od skole zato sto nije preduzela nista ,zato sto dete ima posledice i traume za ceo zivot.Pa lepo tuzite drzavu zato sto njene nadlezne institucije ne rade nista,pa lepo i tu odsteta za pretrpljen dusevni bol.Pa ganjala bih vas na kraj sveta zbog deteta sve redom.

Sve je ovo kao dobar dan u nasoj zemlji, u svakoj skoli manje vise i to je tuzno. Zlostavljenoj deci treba pruziti punu podrsku, kad vec ne mogu u skoli onda neka im roditelji budu podrska, neka ih ubede da nisu nista losiji, i neka izvedu svoje dete na pravi put. Svima ce im najveci samar biti kada se za 10 godina mature pojavi "mali debeli ruzni decko" kao uspesan gospodin, dok ti skolski tinejdz frajeri rade ko konobari.

Imala sam , na zalost, iskustvo sa nasiljem od strane nastavnice - osnovne skole, kad mi je sin bio u sestom razredu. Srecom, sprecili smo fizicko nasilje / sto je bilo veoma cesto prema ucenicima - samari, gadjanje ucenika velikim skolskim sestarom, cedjenje sundjera na glavi ucenika -ali je tada nastalo psihicko maltretiranje i organizovanje sikaniranja ostalih ucenika. Srecnim sticajem okolnosti / kad sam se pozalila koleginici na poslu sta se dogadja / ona me je povezala sa jednim prosvetnim inspektorom. EPILOG - posle razgovora sa direktorom skole / inspektor je imao jos vise informacija o torturi koju je ta nastavnica sprovodina nad ucenicima / sve se zavrsilo na tome da sam morala da prihvatim da moj sin promeni odeljenje i da mu ta nastavnica vise ne bude razredni staresina i da mu ne predaje matematiku. Ostala je da radi u toj skoli do penzionisanja. I, na zalost, nisam nikada cula da je i jedan roditelj ikada skoli prijavio sta se desava i kavo maltretiranje deca trpe. Svi su problem resavali tako sto su decu selili u druge skole.

Tuzno...

Odelenja i škole sa renomeom. Ćerku smo upisali kod učiteljice za koju su nam svi rekli da je najbolja. Naravno, 95% roditelja dece iz tog odelenja je povuklo neku vezu da se dete tamo upise. Epilog je da su sva deca u tom odeljenju razmažena, egoisticna, bezrezervno podržavajuća prema svojoj deci, čak i u onim situacijama kada deca zaslužuju kritiku njihovoga dobra radi.
Vrsnjacko nasilje u tom odelenju je rasprostranjeno, kontinuirano i u svakoj generaciji kod te učiteljice desava se masovno. Roditelji ne saradjuju, svadjaju se, ignorisu problem, a jedno po jedno dete se ispisuje...5-6 po generaciji minimum.

Promenili detetu takođe školu u drugom razredu zbog nasilja. Savet je moj - menjajte odmah čim uočite promene kod deteta. Ne pokušavajte borbu kroz sistem, ne vredi. U ovakvim slučajevima nema inaćenja dete je najbitnije.

najezio sam se.....

Ja sam bio zrtva uciteljskog psihickog nasilja. Mene je uciteljica, koja je do mog treceg razreda zavrsila u dusevnoj bolnici (znaci zena koja je osvedoceno imala dusevnih problema), maltretirala tokom te prve tri godine....i to je bilo strasno. Sto je najgore mene su moji odmah zeleli da prebace u drugo odeljenje jer recimo nedeljom uvece, pred skolu ja na psihickoj bazi od straha i stresa dobijem fras, tempraturu 40, buncam i pocinjem da se gubim, ali onda krece nagovaranje od strane psihologa, direktora da to ne rade, zbog ovoga zbog onoga. Tako da savet svim roditeljima je da odmah poslusaju svoju intuiciju oni najbolje poznaju svoje dete i ako vide da nesto nije u redu treba da reaguju odmah i isteraju do kraja i da se ne osvrcu na tvrdnje nastavnickog osoblja da je problem u detetu.

A sutra će da objave patetičan članak sa naslovom "Zašto mladi odlaze" ili "Kako zadržati radnike u zemlji".

Škola je obrazovna ustanova jer više nije i vaspitna pa su deca prepuštena u ponašanju sama sebi i ako imaju loš nastavni kadar kao ova učiteljica koja je 'udarlila' i na obrazovni profil deteta onda imamo ovaj primer u školi. Naravno uz sve promene sada imamo još gore stanje koje se ne može adekvatno sankcionisati i popraviti.

Preporučujem ministru da pored Cecinih stihova obrati pažnju i na pseudopedagoge koji rade sa decom...ne može svako da bude učitelj.

Zivim u Norveskoj gde je vrsnjacko nasilje u najmanjem procentu. Poenta je da skola i prosvetno osoblje reaguje preventivno i na neke stvari koje mi smatramo sitnicama tako sto obavestava roditelje da razgovaraju sa svojim detetom, dok su oni pre toga vec obavili razgovor.

Ja sam bio žrtva vršnjačkog nasilja pre više od trideset godina, prvo psihičkog, a onda i fizičkog. Razredni starešina je bio na strani napadača (jedan od njih je kasnije postao težak kriminalac) sa obrazloženjem da sam razmažen i preosetljiv. Na sreću, direktor i psiholog škole su imali drugačije mišljenje, pa su napadače nakratko udaljili ne samo iz škole nego i obrazovnog sistema, tako što im je naloženo posmatranje u adekvatnim institucijama za maloletničko mentalno zdravlje. Posle toga nisam imao nikakvih problema, iako smo svi nastavili da pohađamo isti razred. Kraj osnovne škole dočekali smo čak u vrlo pristojnim međusobnim odnosima.
Važno je da nasilnici, zajedno sa roditeljima, NA VREME osete čvrst stav škole i sistema. Međutim, ovaj moj primer vezan je za SRFJ i "zastarele" metode, sada je sistem vrednosti drugačiji i ne verujem da bih danas dobro prošao.

Osnovna škola "Jovan Popović" u Novom Sadu... Huligani ulaze u svlačionicu nakon časa fizičkog vaspitanja i traže svoju žrtvu... Dete traži zaštitu od nastsvnice koja mu je ujedno i odeljenski starešina... Ništa od toga, poslednji je čas pa žuri kući... Pomaže radnik obezbeđenja, ubrzo stižu roditelji i policija... hvala Bogu niko povređen... Posle... na izjavu razredne da je postupila kao pedagog dete odgovara da je možda i tako, ali se nije ponela kao čovek... Sledi odmazda... ne može na ekskurziju... pozivi na razgovore u kojima mu odeljenska govori kako ga je neko drugo dete oklevetalo, valjda da bi ga navela na osvetoljubivo ponašanje i nekako opravdala sebe... Ta vrla pedagoškinja Izbegava razgovor sa roditeljima. Direktorka pripita ako ne i sasvim pijana... Prosvetna inspekcija vrši nadzor i zaključuje da je sve ok... Drugoj deci se govori da zbog deteta koje je pozvalo inspekciju niko ne može da popravi ocene... na kraju žrtva dobija dovoljan iz vladanja... Psiholog škole je priča za sebe... kao i svi profesori koji su se svojim ćutanjem saglasili sa uvredljivim kvalifikacijama o karakteru deteta koje se drznuo da iznese... uzgred mali je sada apsolvent pravnog, prosek preko osam, vrhunski sportista, organizator humanitarnih događaja... toliko o sistemu... koji je bolestan jer ga čine nedostojni ljudi... Na prvom predavanju iz pedagogije vas uče da ne postoje problematična deca već samo problematični pedagozi. Koji su verovatno propustili to predavanje... ili čitav kurs... ili mnogo toga više u svojim živoma, pa su propustili da postanu ljudi... Spavajte mirno mediokritetske groteske... neka ste se dokazali kroz svoje iživljavanje nad decom... ma bljak

To je prisutno od najranijih dana, skole, preko fakulteta i kasnije na poslu. Ljudi vole da se ponasaju coporativno, dovoljno je da se neka osoba ne svidja nekom " bitnom " iz bilo kog nebitnog razloga i velika je sansa da ce se ostali okupljeni oko te " bitne" osobe okrenuti protiv odredjene osobe iako im ona apsolutno nista nije uradila. Ja sam tu situaciju imala na fakultetu, svakako lakse se to prevazilazi nego kad si mladji, ali opet i u tim godinama je jako bitno da si prihvacen, ili bar da te niko ne dira. Nikada nisam razumela tu potrebu drugih da moraju nekoga da uzmu na zub, imam utisak da je njima dosadno pa bar da imaju nekoga da tracare, a ostali se takodje pridruzuju jer im je to zanimljivo. Izmisle u sebi neki " valjan " razlog da vas ne vole i onda po vama , okupljajuci oko sebe druge nesigurne ljude koji su jako povodljivi. Uzasan je osecaj da o vama pricaju lose, da se lose ponasaju osobe kojima ste cinili samo dobro, kojima ste pomagali, ali eto i one se lako okrenu protiv vas jer zele da budu deo copora, nece da se odvajaju. Nazalost i onaj ko odbije da bude deo copora bude odbacen. Ali generalno vecina ljudi sama pristaje da bude deo copora jer vole da tracare, pricaju lose o drugima. Moja rodjaka je imala slicnu situaciju, ali ona na poslu, gde je zaista jako tesko raditi u okruzenju za koje cim okrenes ledja znas da pricaju svasta o tebi , okupljaju se a nju nikad ne zovu na kafu i sl. Bojkotuju je , bez ikakvog razloga. Razlog moze da bude to sto je u svakom pogledu bolja od njih- skolovanija, lepsa, pametnija, vrednija i ne pristaje da se drugima uvlaci. Danas je to psihicko maltretiranje prisutno na svakom koraku i tesko se boriti protiv toga.

@zoki - Imenjače, potpisujem. Samo bi im dodao i zaštitnu meru zabrane rada sa decom.

U skolama, kao i u preduzecima i drugim ustanovama, odgovorni ne vole nikakve ekstreme. Obozavaju uravnilovku. Znaci svi djaci su u proseku mirni, pametni, druze se itd, itd. To omogucava direktorima i nastavnom osoblju da mirno spavaju. Bilo kakvo talasanje dovodi njihove fotelje u opasnost. Oni ce ih braniti do poslednjeg ucenika. Takvo stanje je tesko promeniti jer i nadzorni organi vole mir. Znaci svi su za politiku: Ne talasaj. Koliko ce to nekoga da kosta, pomenute ni najmanje ne uzbudjuje. I na kraju da vas utesim. Zivim decenijama u Kanadi. Ni ovde nije nista bolje, samo su metode zataskavanja perfidnije i teze ih je otkriti.

Najgori scenario, bezobrazna deca i psihički nedobra učiteljica.

Generalno roditelje nije briga kako se ponašaju deca... Deca se pustaju u park bez roditelja a i kada su roditelji prisutni kao da nisu... Jednom je jedan klinac jurio neku devojčicu da je gurne niz brdo... podviknuo sam na njega i pitao ga zašto to radi a on kaže samo se igra... pitam ga ja hajde ti i ja da se tako igramo a ja da te jurim i gurne a on neće... prilazi njegova majka i kaže da ne mogu da vičem na njeno dete... Kažem ja njoj... Ova devojčica koju vas sin želi da gurne nije moja ćerka i ne poznajem je... kako danas branim nju tako bih sutra branio vašeg sina, a vi zabavite sa tim zašto se on tako ponaša... ucuta žena, okrenu se i ode... Meni je generalno prag tolerancije sto se tice dece minus beskonačno... ako roditelj tog deteta nije adekvatno reagovao ja ću reagovati...ako treba da se posvadjam/pobijem (sta god) i sa rodom rodjenim nije problem ali moja deca neće biti maltretirana od nikoga... takodje ne dam svojoj deci da ispoljavaju bilo kakvu agresivnost

Primitivno drustvo. Nazalost, evo prolaze godine, ja postao covek koji ce imati dete, isao sam u skolu 90tih, i nista se nije , niti ce se promeniti. Bilo je toga i kod nas u skoli, u centru Beograda, i uvek mi je bilo zao onih koje su maltretirali, a moj razred je bio medju losijima. Pratio sam instikt i nisam zeleo da ucestvujem u hordi, a mogao je da se izbori samo onaj koji je mogao da se bije, a lakse je kad si klinac.
Ovo sve dolazi od kuce, a nazalost, kao sto vidimo, stanje u porodicama u Srbiji je katastrofalno. Kakvi su to odnosi muskaraca pre svega prema zenama, i sta sve te zene dozvoljavaju.
Samosvest je na jako losem nivou, i sve one vrline koje treba da krase drustvo su skrajnute. Nije tesko naci normalne, ali se nenormalni isticu i nema ko da ih nabode. Suma sumarum, celokupno drustvo mora da razmisli dobro o sebi. Ja sam zbog ovakvih stvari na ivici da odem.

"Igraju se deca" ili ono decija posla.

Za sve na zapadu postoji seminar ili kurs, kod nas se umesto toga organizuju lincovanja.

Da li je "vršnjačko nasilje" bila jeziva tortura koja je rezultovala smrću malog Aleksa? Kako su kažnjeni oni koji su zlostavljali? NIKAKO!!! Ko je nadležan za to, tzv. MUP Srbije i "neovisno" sudstvo, da ili ne?