Radikalna imigraciona politika dobija novog čuvara: Stiven Miler preuzima ključnu ulogu

Sada Miler može da se pohvali i novom, izuzetno uticajnom funkcijom: tokom poslednje dve godine Trampovog mandata biće šef osoblja Bele kuće, odnosno svojevrsni "čuvar kapije" koji kontroliše predsednikov dnevni raspored i komunikaciju.

Prema svedočenjima ljudi koji ga poznaju još iz mladosti, takav uspon nije slučajan. Pamte ga kao osobu čvrstih stavova koja nije imala mnogo prijatelja. Miler je i danas kontroverzna ličnost – javno su ga se odrekli čak i pojedini članovi njegove porodice, poreklom iz rusko-jevrejske imigrantske zajednice.

On je jedan od ključnih ljudi koji stoje iza imigracione politike koju je sprovodila američka Služba za imigraciju i carine (ICE), a za čije je postupanje i sam Tramp priznao da je "otišlo predaleko".

Plavi talas

Iako se ekonomija navodi kao glavni razlog "plavog talasa" i jačanja demokrata u Kongresu, i sam Tramp priznao je da je deo podrške izgubio upravo zbog brutalnog sprovođenja radikalne imigracione politike i aktivnosti ICE-a.

Miler je, uz Kristi Noem, za veliki deo američke javnosti postao simbol najkrvavijeg poglavlja racija te službe. Reč je o događajima iz januara ove godine, kada su agenti ICE-a, pod okolnostima koje još nisu u potpunosti razjašnjene, na ulicama Mineapolisa usmrtili aktiviste Rene Gud i Aleksa Pretija.

Noem je na kraju izgubila funkciju ministarke unutrašnje bezbednosti, dok su pojedini mediji, među njima i Forbs, još tada ukazivali na Milera kao jednog od glavnih kreatora takve politike. On je, međutim, umesto političke odgovornosti dobio unapređenje.

Od 6. novembra Miler obavlja funkciju šefa predsednikovog osoblja, poziciju koju mnogi smatraju drugom najmoćnijom u Vašingtonu. On odlučuje ko će dobiti priliku da razgovara sa predsednikom, koje će dokumente Tramp videti i kojim temama će administracija dati prioritet.

Ipak, to je samo deo njegovih ovlašćenja. Miler je relativno mlad, ali je njegova karijera u Vašingtonu napredovala izuzetno brzo, čak i po današnjim političkim standardima. Proboj u najviše krugove vlasti ostvario je radeći za Džefa Sešnsa, senatora iz Alabame koji je tokom prvog Trampovog mandata bio državni tužilac SAD.

Direktor komunikacija

Miler je kod Sešnsa bio direktor komunikacija, a njih dvojica su uspešno blokirali dvostranačke reforme imigracionog sistema u Senatu.

Trampu je u početku pisao govore. Iako je predsednik poznat po spontanom nastupu i čestom odstupanju od pripremljenog teksta, upravo je Miler, u saradnji sa tadašnjim ključnim Trampovim savetnikom Stivenom Benonom, sastavio danas ozloglašeni govor o "američkom pokolju".

Trampovo obraćanje na prvoj inauguraciji smatra se jednim od najmračnijih inauguracionih govora u američkoj istoriji. U njemu su se jasno ogledali Milerovi stavovi o pravcu u kojem bi američka politika trebalo da se kreće.

Zbog toga se njegovo imenovanje tumači kao upozorenje i jasna poruka biračima, ali i demokratama.

"Hroma patka"

Da li to znači da Tramp ne namerava da postane predsednik bez političkog uticaja, odnosno da neće provesti ostatak mandata igrajući golf i odustajući od svog radikalnog programa samo zato što su mu birači poslali takvu poruku?

Jedan detalj možda daje odgovor. Kako prenosi Volstrit džornal u analizi Milerove prve nedelje na novom radnom mestu, on je na svoj sto postavio veliki natpis "VETO".

Ta četiri slova zamenila su akronim MAGA i trebalo bi da podsete sve u Beloj kući da američki predsednik raspolaže ogromnim ovlašćenjima. Milerova prva nedelja na funkciji pažljivo se prati, a Rasel Vot, šef Kancelarije za upravljanje i budžet Bele kuće, opisao ga je za Volstrit džornal kao majstora složenih mehanizama vlasti.

"Miler zna da je vreme administracije njen najdragoceniji resurs", rekao je Vot.

Američki liberalni mediji ocenili su njegov dolazak kao učvršćivanje Trampove biračke baze pred sukob sa demokratskom većinom u Kongresu. Prema tim ocenama, imenovanje pokazuje da Tramp ne namerava da sarađuje sa demokratama, uprkos ranijim najavama da će pokušati da uspostavi saradnju.

Pravna borba

Kako piše Hil, Miler je nakon odlaska iz Bele kuće 2021. godine osnovao konzervativnu pravnu organizaciju Amerika first legal. Preko nje je pokretao tužbe protiv administracije Džoa Bajdena, korporacija i univerziteta zbog programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI), kao i imigracionih propisa.

Prema navodima CNN-a, Bela kuća bi sada mogla da pojača napore za proširenje Trampovih izvršnih ovlašćenja i učvršćivanje njegovog političkog nasleđa. Istovremeno, očekuje se snažan otpor svakom pokušaju pokretanja istraga protiv administracije.

Jedan od primera takvog pristupa već je viđen u slučaju Pita Hegseta, kontroverznog ministra odbrane, koga su uspeli da zaštite od pokušaja opoziva koji je pokrenuo jedan republikanski kolega.

Kada je reč o Iranu, zbog kojeg je Tramp, prema tvrdnjama iz teksta, izgubio izbore, američki mediji navode da je Mileru sada prioritet da sanira posledice neuspešne američke vojne avanture na Bliskom istoku.

Njegovo imenovanje moglo bi da ukazuje na to da će Donald Tramp pokušati da okonča direktno američko vojno učešće u sukobu sa Iranom kako bi smirio nezadovoljstvo u zemlji. Ipak, prema tim procenama, to ne bi nužno podrazumevalo formalni mirovni sporazum, već bi Vašington mogao da zadrži snažan ekonomski i pomorski pritisak.