Teheran slavi izborni poraz Trampa, ali ne veruje Americi: Hamnei ne spušta gard

U pisanoj poruci istakao je da se oni koji se nadaju promeni američke politike ili zaokretu unutar političkih stranaka "gorko varaju". Hamnei je dodao da bi iranski odgovor na eventualnu novu američku agresiju bio znatno sveobuhvatniji.

Zvanični Teheran i iranski mediji rezultate izbora u SAD komentarišu sa opreznim optimizmom, ali i dubokim nepoverenjem prema Vašingtonu, piše Dojče vele.

Zvanične reakcije i medijske analize

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf ocenio je izborni rezultat kao znak da američki građani odbacuju rat.

"Amerikanci su rekli ne ratu. A mi podržavamo tu poruku", napisao je na platformi Iks. Kalibaf je rezultat pripisao moralnim razlozima i rastućim troškovima života u SAD.

Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, protumačio je izborne rezultate kao politički poraz Donalda Trampa. Napisao je da je iranski narod naneo američkom predsedniku strateški poraz ne samo na bojnom polju i u Ormuskom moreuzu, već i u Vašingtonu.

"Ko se sukobi sa Iranom, platiće cenu, na bojnom polju i na sopstvenom kućnom pragu", poručio je Rezai.

Iranski informativni portal Etelaat onlajn ironično je komentarisao ishod izbora, aludirajući na američki cilj promene režima u Iranu.

"Promena režima je ostvarena, ali u Americi", piše portal i postavlja pitanje da li će se američki predsednik sada osloniti na vojnu silu ili će sukob pokušati da reši ekonomskim pritiskom i diplomatskim pregovorima.

Istorijske paralele i nepoverenje tvrdolinijaša

Novinska agencija MNA, koja deluje u okviru iranske Organizacije za islamsku propagandu, povukla je istorijsku paralelu između političke situacije Donalda Trampa i izbornog poraza Džimija Kartera.

U tekstu se podseća na talačku krizu iz 1979. godine, kada su iranski studenti zauzeli američku ambasadu u Teheranu, kao i na neuspelu vojnu operaciju oslobađanja talaca u aprilu 1980. godine. Karter je u novembru iste godine izgubio predsedničke izbore.

"Neuspeh tadašnje vojne operacije pokazao je da ni američka vojna sredstva nisu bila u stanju da reše krizu", navodi se u tekstu.

Novinska agencija Tasnim, bliska Iranskoj revolucionarnoj gardi, u svom izveštavanju naglašava stav tvrdolinijaša da između dve velike američke stranke nema suštinske razlike. Njihov odnos opisuje persijskom poslovicom "Žuti pas je brat šakala", čime se želi reći da su obe stranke podjednako nesklone Iranu.

Trampov izborni poraz istovremeno se predstavlja kao još jedan dokaz njegovog poraza u ratu protiv Irana.

Analiza sa globalnim posledicama

"Iran neće promeniti svoj stav samo zato što su republikanci izgubili većinu", rekao je za Dojče vele Mohamad Sadek Džavadi Hesari, novinar i član reformističke stranke Etemad-e Meli.

On živi u Iranu, gde je zbog svojih kritičkih stavova više puta bio u zatvoru.

"Odluka o okončanju ovog rata donosi se u SAD, a Iran će i dalje insistirati na svojim zahtevima", istakao je Hesari.

Hosein Alizade, stručnjak za međunarodne odnose i bivši iranski diplomata, smatra da su događaji u SAD važni za ceo svet. Ipak, ocenjuje da nova velika vojna eskalacija nije verovatna.

"Iako su i demokrate protivnici Islamske Republike, za razliku od Trampove administracije, zalagale su se za diplomatski sporazum sa Teheranom. Nuklearni sporazum iz 2015. godine stavio je iranske nuklearne aktivnosti pod kontrolu Međunarodne agencije za atomsku energiju", napomenuo je Alizade, koji danas živi u političkom egzilu u Finskoj.

On dodaje da ni demokrate ni američki saveznici nisu podržavali rat protiv Irana, već su upozoravali na moguće posledice.

"Negativne posledice rata već su postale očigledne."

Kao odgovor na napade SAD i Izraela, Iran je uzvratio vojnim udarima i zatvorio Ormuski moreuz, a energetska kriza koja je usledila imala je posledice po ceo svet.

"Ipak, teško je predvideti kako će se situacija razvijati narednih dana", zaključio je Alizade.