Trampa je "udario" cunami

Kako se navodi Blumberg, sasvim drugo pitanje je da li će se to zaista i dogoditi, baš kao i to koju će verziju Trampa svet sada da vidi - da li predsednika koji pokazuje izvesnu spremnost na pomirenje i saradnju sa demokratama, ili prkosnog "gospodina Veta".

"Oslabljen i ponižen, Tramp bi na globalnoj sceni mogao da reaguje na različite načine, koji, u skladu sa njegovom prirodom, ostaju krajnje nepredvidivi", navodi Blumberg uz ocenu da bi prvi veliki međunarodni test mogao da bude njegov sledeći potez u odnosu na Iran.

Kako se pojašnjava izbori su svedeni na dve opcije - dalju eskalaciju, za koju se snažno zalaže dosadašnji izraelski premijer Benjamin Netanjahu, ili pronalaženje izlazne strategije koja bi dovela do pada cena energenata.

"Jedna od jasnih pouka ovih izbora jeste da su birači masovno izašli na glasanje kako bi izrazili gnev zbog nekontrolisanog rasta troškova života, čemu su doprineli i nepopularan rat protiv Irana, kao i Trampova sklonost ka uvođenju carina. Time što su krivicu svalili na predsednika, koji je izbore na sredini mandata pretvorio u referendum o sebi, birači su istovremeno učinili da ova noć bude veoma nepovoljna i za Izrael", navodi se u analizi.

Agencija podseća da je država Mičigen izabrala prvog muslimanskog senatora u istoriji SAD kao i da njegove oštre kritike politike Netanjahua odražavaju sve dublji generacijski jaz među američkim biračima - mlađi glasači, koji uglavnom zauzimaju pro-palestinske stavove, spremni su da prkose političkom establišmentu koji inače izbegava kritikovanje Izraela.

Američki birači su takođe stavili "klipove u točkove" Trampovoj bespoštednoj podršci razvoju veštačke inteligencije, oblasti koju on posmatra isključivo kao trku protiv Kine.

"Došlo je do snažnog otpora prema centrima podataka i neograničenoj moći velikih tehnoloških kompanija, naročito u Teksasu, državi koju je Ilon Mask izabrao za svoj dom. U Ohaju je poražen republikanac koji se zalagao za izgradnju najvećeg centra za veštačku inteligenciju na svetu. U Pekingu će to svakako primetiti", navodi se.

Za ostatak sveta, koji još uvek analizira rezultate međuizbora, nameću se i drugi zaključci.

"Evropu očekuje niz važnih izbora, a birači su tamo zaokupljeni mnogim istim problemima koji muče i američka domaćinstva. Populisti krajnje desnice, posebno oni koji su prigrlili pokret MAGA, možda će morati da prilagode svoja očekivanja o tome koliku će moć zaista da imaju.

Iako mnogi svetski lideri, naročito oni koji su bili na meti Trampovih provokacija, možda u sebi slave, javno likovanje bilo bi kontraproduktivno.

To se posebno odnosi na napore da se Rusija obuzda u ratu protiv Ukrajine, gde će nastavak Trampovog angažmana ostati od ključnog značaja", navodi Blumberg.

Takođe, dodaje se, mnogo toga zavisi od načina na koji će demokrate iskoristiti svoj povratak u središte političke pažnje, imajući u vidu izbore 2028. godine, a iako je jasno da Amerikanci odbacuju Trampa, još uvek nije izvesno u kojoj meri se zapravo pomeraju ka levici.

"Upuštanje u osvetu nosi rizik od pogrešne procene raspoloženja javnosti, što bi moglo da šteti kako samim demokratama, tako i međunarodnim saveznicima Amerike", zaključuje se u analizi Blumberga.